Citala sam skoro sve njegove knjige i mogu reci, da je uz Njegosa jedan od nasih najvecih mislilaca. Ako se velicina nekog covjeka mjeri njegovim djelima on je sigurno veliki covjek.

"Dobar si Srbin ako imas slatku dusu kralja Vladimira,
izdrzljivost Nemanjinu,
hristoljublje Savino,revnovanje Milutinovo,
pozrtvovanje Lazarevo,
vitestvo Strahinjino,
pravdoljublje Markovo,srce Jugovica Majke,
pouzdanje Milicino,
blagost Jevrosiminu,
mudrost srpskih popova i kaludjera,
stidljivost narodnih devojaka,nadahnuce narodnih pevaca,
darovitost narodnih zanarlija,
otmenost narodnih tkalja i vezilja,
sjaj krsne slave svih krstenih Srba".

Vladika  Nikolaj

ako se knjige budu mnozile danasnjom brzinom,bice vise ucitelja nego ucenika
i razbice se pamet od knjige covjeku kao ogledalo kad se razbije na stotinu parcica.

                                                                Лов на Праведнике

                                                   Свети Владика Николај Охридски и Жички

                                                           (из књиге „Речи о Свечовеку“)

 

Нико се не спрема у лов на пудлице. У лов се иде на моћне коришћу или штетом. На ретке се дише хајка.

Поред тога ретки су и добра мета. За гром нема дражи нишанити у гљиве, добре мете за скакавце. Гром нишани у оно што види. Па ипак високи борови  - вазда у смртној опасности – не завиде гљивама.

Ви бежите од живота какав јесте, бежите у дужину, у висину, у дубину. Праведници, зашто се онда чудите што вас гоне? Не трче ли пси најрадије за оним ко бежи од њих?

Праведници ви проповедате сласт, којој се долази горчином. Чујте, ви сте аларм за друштво. Друштво воли да говори о правди, но не воли да види правду.

Јест, друштво воли да плеше по гвозденом ковчегу, у коме је правда закључана, но друштво хоће да уједе са седамдесет и седам зуба онога, ко се усуди, да одшкрине ковчег. Мада – мада сви воле да говоре, да правду треба ослободити из ковчега.

Праведници, ви сте омрзнути не зато што говорите о правди, него зато што сте ви правда. А друштвени грозд воли да слуша приповетке о правди, но не воли да види правду.

Ви сте пробуђени међу заспалим. А друштвени грозд воли да сања о правди, но не мари да се пробуди из сна. Зато и уједа онога, ко га буди. Гле, сви буђени су срдити. Успављивање је лако и неосетно. Али буђење...

Ваши циљеви су далеки, предалеки. Око их не може видети, ни ухо чути, ни зуб угристи. Зато вас и гоне они, чији су сви циљеви у домашају зуба.

Као што гром силази, да рашчисти кужну атмосферу, тако и праведници долазе, да рашчисте нагомилану кужност грозда друштвеног.

Заиста, страшљива је ушикана гомила од грома и грмљавине. Зато је и подигла громобране, да хвата громове и сахрањује их у одређени гроб. И за вас, праведници, подижу се громобрани онога тренутка, кад ваша грмљавина запара ваздух. И вас хватају у гвожђе и спроводе у гробнице крај пута.

Ваше су комшије као лопов у зору, што проклиње воде, да се дигну и угасе сунце, док он не сврши крађу.

Ваши циљеви су далеки, предалеки, а комшије ваше се слепачки поштапају и пипају. Ваш простор је бескрајан, а слепцу је крај простора на врху његовог штапа.

Благо вама, праведници, ако вас гоне. Кроз гоњење ће вам ваш циљ постати једино сунце, које ће вам светлити. Сва друга сунца ће вам потамнети.

Нека вас гоне суседи ваши споља и жеђ ваша изнутра. Тако ћете бити као жедан лав, који је угледао воду у даљини и јури к њој безобзирно. Што га више муве салећу, и трње чупа и крвави, то лав брже, све брже и све бешње јури ка својој визији. Гле, драж хладне воде у даљини, мелем је његовим ранама. Без тога мелема, гоњени не би издржао уједе мува и убоде трња.

Заиста, гоњењем вас неправедни деле од себе; а ви треба да сте одељени од њих. Не гојне ли вас, изједначиће вас са собом. Ако вране не гоне голуба између себе, и голуб ће се осетити враном.

Добро је што вас гоне. Доказују тиме, да ви нисте што и они, нити они што и ви.

Преслани сте им ви, ваистину. А они су навикли на бљутава јела.

Папрени сте им ви, а они су вечито трбобољни, те после ждерања не траже паприку, но киселу воду.

Благо вама док вас гоне. Гоњени привлаче погледе звезда а не гонитељи.

Гурају вас? Но не расте ли лопта снега од гурања?

Понижавају вас? Луд метод! Тиме ће вас дићи.

Лупају вас? Луд метод! Тиме ће вас очврснути.

Пљују на вас? Луд метод! Тиме ће вас очистити.

Сиромаше вас? Луд метод! Тиме ће вас обогатити.

Убијају вас? Луд метод! Вратићете им се као судије. Шта вреди, што вас задржавају на вашем путу? Ко задржава реку, спрема поплаву.

Гле, по вама броји васиона време, а не по њима. По вашем броју васиона зна где је почела и где ће престати. Све друго је буђа по ивици њеног часовника.

Не бојте се самоће. То је главно. Ја вас уверавам у оно што видим – да нисте сами. Сви праведници од почетка света лебде над вама. Једна моћна војска ваша је позадина, и ваше лево и десно крило. Моћ те војске није толико у броју, колико у громовима, које држи у руци.

О, како волим што вас гоне. Јер вас волим. И јер знам да од гоњења растете.

О, како ми је жао што вас гоне. Јер њих жалим. Јер не знају, да зидају кулу на леђима својим, која ће их размрскати у смрадну гомилу гноја.

Дигните лице своје, нека вас што више попљују. Разголите тело своје, нека вас што слађе изгребу.

Васиона гледа и ћути. Ваше лице, њено је лице, тело ваше, њено је тело, болови ваши, њени су болови, уздаси ваши, њени су уздаси. Да није тако, браћо, ја бих вам саветовао: мирите се с безбожнцима; мирите се и зароните лице своје у лонац њихов, у коме они гледају почетак и крај васионе.

Шта је земља? Царство је ваше скупље од васионе. Сунца су недостојна да буду стубови вашега царства. А шта је земља, шта сва њена царства?

Земља је, браћо, једна летећа рептилија, што гризе себе зубима за реп, да би летела и да би се плодила. Просјакиња што седи на прагу звезда и проси, а потом се поноси.

Чиме се поноси ово просјачко робље?

Светлошћу? – Чија је светлост?

Мудрошћу? – Чија је мудрост?

Литургијом? – Чија је Литургија?

Својом шареном бундом? Не тка ли јој сунце будну, не тка ли и не пере ли?

Ах, праведници! Ви сте изаткани од странаца, опрани од странаца, набојени од странаца. Погледајте у даљину, ако тражите своју отаџбину. Раширите плућа и удахните „Прану“ светога и мудрога из недогледа, јер Он вас познаје.

Гурните потпетицом земљу, нека се котрља у својој рептилској погрбљености и страсти. А ви бежите од ње, док вам не ишчезне из погледа.

io jedan mladić po imenu Janićije koji je mnogo voleo da čita strane knjige, a najviše francuske, a od svih francuskih knjiga najviše je voleo razbludne romane. Sedeo bi kod kuće zaokupljen tom lektirom i ništa drugo nije hteo da radi. Majka ga je uzalud zvala u crkvu da se pričesti i Bogu pomoli, jok, Janićije za to nije hteo ni da čuje nego se na majčine molbe i suze samo prezrivo osmehivao. Jednog dana majka je nekako uspela da ga nagovori da pođe sa njom u šetnju u polje. Bojeći se da će mu šetnja sa majkom biti dosadna, Janićije je u džep stavio knjigu čiji mu je sam naslov izazivao žmarce u telu - Bonaparta i žene. I zaista, kad su izišli u polje, pusti on majku da se sama šeta, a on leže u hlad da čita. Ali, gle čuda, tek što je legao Janićija uhvati ga san i on poče da sanja, kao nalazi se u pustinji i mori ga strašna žeđ. Uto se pred njim pojavi neki duh i povede ga do čitavog niza divno ukrašenih česama iz kojih je, reklo bi se, isticala voda. Ali svaki put kad je Janićije pokušao da se napije vode, morao je da ustukne, jer je iz tih naoko lepih česama isticala samo odvratna, smrdljiva tečnost, a na svakoj česmi beše napisano njeno ime, pa je tako očajni Janićije išao od česme faraonske, do česme jelinske i rimske, od česme preljube do česme gordosti, od česme neposlušnosti do česme licemera i česme književnika. Neke od česama imale su imena velikih grešnika i zlikovaca, pa je tako žedni Janićije probao i užasnu tečnost koja je isticala iz česme Irodove, česme Neronove i česme Darvinove.

Najzad, Janićija na izmaku snage njegov neobični vodič odvede do jedne česme skromnog izgleda, izgrađene od drveta u vidu krsta. Na njoj je pisalo Česma vode žive. I zaista, voda iz nje beše čista, divna, te Janićije najzad utoli žeđ, ali, gle čuda, on oseti da je sa vodom iz te česme u njega ušao i novi život, te on upita duha koji ga je do česme vode žive doveo, kako da opet, kad ožedni, do nje dođe. A ovaj mu dade u ruke Sveto pismo i reče - evo ti vođe, jer taj duh je u stvari bio Janićijev anđeo čuvar. Najzad se Janićije probudi, vide da majka sedi pored njega i plače, pa se i on zaplaka, a onda zahvali majci što je svojim suzama izazvala čudo u kome se on, gle čuda, ponovo rodio.

Ovo što ste pročitali, bio je moj pokušaj da rezimiram ili tačnije rečeno da prepričam Priču starca Janićija, jedan versko- propagandni tekst u obliku pripovetke, čiji je autor Nikolaj Velimirović.

Srpski pisac koji nije ništa pročitao o Napoleonu i ženama teško da će ikad napisati išta vredno pažnje.

Ти не знаш шта говориш, да си прочитао Молитве на језеру, Беседе под гором, Рајску пирамиду, Мисионарска писма...па да компетентно причаш о његовом делу...

Срамота је да неко осуђује нечије дело, а да га није прочитао и детаљно упознао...

А што се образовања тиче, Свети владика Николај Велимировић је читао књиге које већина људи избегава, јер су ,,мноооого тешке''. 

Да ли знаш да је имао 2 доктората, да је други из филозофије са тезом: Философија Берклија...(ако си макар гимназију завршио, требало би да знаш ко је Беркли и какав је ,,његов поглед на свет'' - философија).

Овако причати о једном од најобразованијих Срба оног времена, о некоме ко нас је репрезентовао у свету и кога су странци онолико уважавали, а народ волео...

Е, то су ,,достигнућа'' Срба овог времена, пљувати по себи, судити о некоме, а не познавати његов живот и дело...


А да, и не прочитати ову тему од почетка до краја! (видео би ко је он био, шта је радио, осврте на поједина његова ,,спорна'' дела...)

ti mene osudjuješ za ono što sam radiš - kažeš da nisam proćitao nešto, osudjuješ me zbog toga,  a ni ne znaš da li jesam to pročitao

ja sam pročitao veliki deo njegovih dela, a što se tiče Berklija vrlo dobro sam upoznat i sa njegovim pogledima. No, i da nije tako, ništa ne dovodi u pitanje tekstove ovog tipa Nikolaja Velimirovića


kritika Nikolaja nije automatski pljuvanje po Srbima, jer neki Srbi pišu te kritike, neznalice

А шта си прочитао?

Па и он је био Србин а ако није по Србима онда јесте по мени и мени сличнима...

religiju njegosevu, srpskom narodu - kroz tamnički prozor, carev zavet, misionarska pisma i dosta ovih propagadnih tekstova i govora


nisi ti pisao te tekstove nego Nikolaj, a nisam ti ja kriv što si pao na Nikolajeve fazone

Sta je Nikolaj govorio u tom delu.Zelim da cujem kako si ti shvatio ovbo delio.
Sta je lose u ovoj knjizi?Onaj ko nekoga voli taj ga i kritikuje tu je nikolaj pokazo koliko voli svoj narod jer ga je kritikovao sto je takva kakav je.E sad sto mnogi ne vole kritiku sta da se radi.A ako ces mi reci da je antisemitska knjiga onda da ti kazem da je stari zavet,koji Jevreji postuju,antisemitska knjiga.

Koje pismo od ovih je otezalo zivot onome kome je napisano i ko je imao stete od tih pisama?