Tadic se kune u druga mrku.

Cvetković: Biće nam bolje u EU


Beograd -- Vlada Srbije odlučna je da istraje na putu koji vodi ka punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU), kaže premijer Mirko Cvetković.





Razlog za to je uverenje da je to suštinski interes zemlje i garancija bolje budućnosti za sve građane, poručio je Cvetković.

Cvetković je u uvodnom obraćanju na Forumu Srbija - Evropska unija "Prevazilaženje krize, put ka EU", podsetio da je prilikom formiranja vlade kao jedan od osnovnih prioriteta istaknuta puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU uz očuvanje teritorijalnog integriteta.

Premijer je rekao da je ulazak u EU cilj za Srbiju jer će nakon što postane punopravna članica moći da koristi sve pogodnosti ali da je to i sredstvo jer ostvarivanje svake faze na tom putu znači da su ispunjeni svi zakonski i institucionalni uslovi za razvoj privrede i bolji život građana.

"To opredeljenje nijednom nije dovedeno u pitanje. Šta više, drugi ključni prioriteti - razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, čvrsto su povezani sa sprovođenjem evropske agende", istakao je premijer.

Cvetković je istakao da su upravo strateško opredeljenje Srbije za EU brojni kontakti domaćina i stručna pomoć, kreditni i drugi aranžmani sa evropskim finansijskim institucijama i tesne bilateralne ekonomske veze sa zemljama članicama EU doprineli da se ublaže negativne posledice svetske krize.

Podsetivši da je za budući dinamičan privredni rast i za brže zapošljavanje ključno pitanje povećanja investicija, pogotovo stranih direktiih ulaganja, premijer je naglasio da je EU naš najveći investicioni partner sa brojnim programima koji uspešno funkcionišu i sa projektima koji su u fazi realizacije ili pripreme.

Premijer je napomenuo da su investicije u prvoj polovini godine porasle za devet odsto i da zajedno sa izvozom čine ključne faktore privrednog rasta u Srbiji.

izvor:b92


Malo boja u fazonu EU, DS-a te "drzava" BiH i "Kosova". 

Тако је, живела ЕУ! Напред у прогрес! Нема повратка у мрачне деведесете! Европа не може да чека!

 

Zadužujemo se još milijardu evra
Bankarstvo i finansije

    Ove vrednosne hartije bi već u oktobru mogle da se nađu na inostranom tržištu, ukoliko bude interesenata.

    Najveći iznos vrednosnih hartija, oko 600 miliona evra trebalo bi da bude u evropskoj valuti, 200 miliona u dolarima, a ostatak u dinarima. Trenutno, strani investitori, razgovaraju sa nadležnima o ceni zapisa u domaćoj valuti.

     

    "Ne misli se mnogo o ceni po kojoj ćemo izaći na međunarodno tržište, već samo da se obveznice prodaju", smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

    On i dodaje da "sada uopšte nije vreme da se nude ove vrednosne hartije, jer se kriza u perifernim zemljama Evropske unije samo produbljuje. Evro je ponovo pao, pa se investitori povlače iz vrednosnih hartija i prelaze u zlato, čija je vrednost u ponedeljak dostigla 1.818 dolara za uncu".

    Kako kaže Đukić, koliko je nepovoljna situacija u Evropi govori činjenica da desetogodišnje obveznice Grčke, koja je tehnički bankrotirala, imaju prinos od 22,82 odsto, a dvogodišnje od čak 60 odsto.

    S druge strane, desetodišnje obveznice Nemačke, koja i dalje ima jaku privredu, ispod su dva odsto. U ovom trenutku je teško reći koja bi cena za naše zapise bila prihvatljiva, ali Đukić se pribojava da bismo mogli da napravimo grešku i zadužimo se vrlo nepovoljno, odnosno pristanemo na cenu zbog koje bismo se kajali.

    Od proleća ove godine do leta, smanjeno je interesovanje za naše zapise koji su imali prinos od 5,80 odsto na indeksirane i oko 12 odsto na zapise u dinarima.

    I ove godine stranci nisu u Srbiju direktno ulagali, kako se očekivalo, tako da će priliv stranih ivesticija teško dostići nivo od 2,5 do tri milijarde evra. Prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, od proleća do leta u zemlju je uloženo skromnih 271 miliona evra, od toga gotovo polovina samo u aprilu.

    Prema preliminarnim podacima, kako navode u Narodnoj banci Srbije, priliv po osnovu stranih direktnih investicija u julu bio je nešto bolji i povećan je na oko 465 miliona evra zahvaljujući prodaji preduzeća Delta Maksi. Zaključno sa septembrom pristiglo je 655 miliona evra.

Izvor: B92

ако ако 

Јавни радови, посао за сиромашне

Иако у Србији живи 700 хиљада сиромашних, ове године пораст њиховог броја је заустављен. Јавне радове следеће године треба усмерити на оне који су сиромашни, каже за РТС саветница председника за социјална питања Гордана Матковић.

Стопа сиромаштва у Србији порасла је за 40 одсто у протекле три године. Први подаци за ову годину, међутим, показују да је раст заустављен. Алармантно је то што је број сиромашних премашио 700 хиљада људи и то захтева већу бригу државе, каже за РТС саветница председника Србије за социјална питања Гордана Матковић.
Из гостовања Гордане Матковић у Дневнику

Ребалансом буџета за ову годину није предвиђено смањење издатака за социјалну сферу. Одговарајући на питање да ли ће следеће године у државној каси бити више новца за најугроженије, Гордана Матковић каже да треба бити веома опрезан, јер држава мора да води рачуна о томе шта је фискално и одрживо да се буџет не би довео у опасност.

"Постоји простор да се размишља о додатним мерама, као што је на пример подршка јавним кухињама, које су у надлежности локалне самоуправе. Видећемо да ли ће општине осетити одговорност да од тих средстава нешто дају и за оне најугроженије", наводи Матковићева.

Саветница председника за социјална питања сматра да следеће године треба најпре усмерити јавне радове на оне који су сиромашни.

"Неко може да буде дугорочно незапослен, али да не буде материјално угрожен, јер живи у домаћинству које није материјално угрожено. Јавне радове зато треба фокусирати на оне који су најсиромашнији", истиче Матковићева.

Скоро половина социјално угрожених у Србији који су радно способни не раде, односно не траже посао. Матковићева наводи да је држава кроз јавне радове покушавала да подстакне неактивне да траже посао.

"Требало би да будемо свесни да незапосленост од око 20 одсто представља посебан изазов, тако да се не сме бити превише амбициозан, него реалан", каже Матковићева.

Саветница председника додаје да одговорност државе јесте да се брине о сиромашнима, али да се овакве ствари се не би ни дешавале ако би тржиште функционисало како треба.


ево решењаааа 

Од Светске банке 240 милиона 

Република Србија се договорила са Светском банком и ММФ-ом да повуче 240 милиона долара од раније договореног кредита, рекао заменик премијера Божидар Ђелић за РТС из Вашингтона. Пола од те суме иде за подршку буџету, док ће друга половина отићи за енергетски систем, финансирање безбедности путева и здравство.

Србија ће на основу договора са Светском банком и Међународним монетарним фондом (ММФ) повући 240 милиона долара у првој транши раније договореног кредита, од чега ће 100 милиона бити намењено буџету и реформи јавног сектора, изјавио је заменик премијера Божидар Ђелић.
Из гостовања Божидара Ђелића у Дневнику РТС-а

"Други део тог износа биће усмерен на инвестиције - три кључне реформе - за здравствено осигурање и услуге, нарочито за старије, за енергетску ефикасност и поправке путева - санирање црних тачака на којима се дешавају најтеже саобраћајне несреће", изјавио је Ђелић за Дневник РТС-а у укључењу из Вашингтона.

"Најважније је да је договорено са Светском банком и ММФ-ом да можемо да повучемо 240 милиона долара, што је прва транша договореног кредита", рекао је Ђелић.

Заменик премијера је навео да ће борд директора ММФ-а у четвртак одлучивати о аранжману из предострожности од милијарди евра који представља, како је рекао, "полису осигурања за нашу државу и грађане".

"Имамо сигурност док год буде потребно, можемо повући ресурсе у висини од милијарду евра из ММФ пошто је Србија испуинила прва два услова - предложили смо ребаланс буџета који показује да дефицит неће бити већи од 4,5 одсто бруто домаћег производа и закон о реституцији који показује да обавезе тим поводом неће прећи две милијарде евра", навео је Ђелић.

"Управни одбор ММФ-а ће се у четвртак изјашњавати о том предлогу", истакао је Ђелић.

Према његовим речима, главна тема заседања Светске банке и ММФ-а је економска криза у свету и еврозони, која је, како је истакао, невероватних размера и највећа у последњих 30 година.

Говорећи о томе да ли је угрожено пословање грчких банака у Србији, у светлу спекулација о могућем банкроту Грчке, он је истакао да тај проблем не постоји пошто те банке послују по законима Србије, те грађани зато апсолутно немају разлога за забринутост.

Ђелић, иначе, предводи делегацију Србије на Годишњој скупштини Међународног монетарног фонда и Светске банке, која се одржава у Вашингтону, а завршава се сутра.

Српска делегација, у којој је и гувернер Народне банке и гувернер Србије у ММФ-у Дејан Шошкић, имаће сусрете с руководством и представницима ММФ-а и Светске банке, као и са делегацијом Швајцарске.

Теме Годишње скупштине ММФ и Светске банке се односе како на глобалне, тако и на појединачне интересе земаља чланица и обухватају, између осталог, питања искорењивања сиромаштва, економског развоја, текуће активности Светске банке и ММФ-а, као и помоћ неразвијеним земљама.

жива истина 

Реч и мисао дана

Манипулишите, али фер!

Јелена Триван
У тој политичкој причи морате имати мере где манипулишете са јавношћу.

Јелена Триван, потпредседница ДС-а

Cvetković nas je zadužio 5,7 milijardi evra
Blic –

Kabinet Mirka Cvetkovića će verovatno ući u istoriju kao Vlada koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako se saberu svi dugovi, zajedno sa milijardom dolara za koliko je Vlada nedavno prodala državne obveznice, za tačno tri godine smo pozajmili 5,7 milijardi evra. Najveći deo je potrošen na plate i penzije, dok na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma.

Ukupan javni dug na početku mandata 2008. je iznosio 8,7 milijardi evra. Danas je nešto iznad 14 milijardi, a samo u ovoj godini država je zadužila građane Srbije za oko dve milijarde evra.

Sa 29,2 odsto bruto društvenog proizvoda u 2008, dug se povećao na 42 procenata na kraju 2010, odnosno na trenutnih 43,1 odsto.

Ekonomista Miroslav Zdravković je izračunao da je zaduženje države u vladi premijera Cvetkovića svake sekunde raslo za 58 evra.

Ovakvi podaci pokazuju da Srbiju nije zaobišla kriza, da je trebalo zaustaviti rast inflacije i pomoći privredu, ali i nadoknađivati minus za plate i penzije i krpiti rupe javnih preduzeća... Ako se detaljnije pogleda kako su u Nemanjinoj trošili zajmljene pare, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica prevelike potrošnje. Dug Vlade koja je prethodila premijeru Cvetkoviću uglavnom se odnosio na staru deviznu štednju, dok se danas njegova struktura drastično izmenila (videti antrfile).

- Novac je uglavnom utrošen na tekuću budžetsku potrošnju, dakle na plate i penzije i kupovinu robe i usluga. Značajan iznos je otišao i na različite subvencije, javnih i privatnih preduzeća. Sve u svemu, privreda nije investirala već otpuštala radnike i vraćala dugove - kaže za “Blic” Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta. 

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/280429/Cvetkovic-nas-je-zaduzio-57-milijardi-evra