Одрешене руке прислушкивању и надзору грађана        
Пише: Александар Арсенин   
04 август 2011


Наставља се борба за власт над сопственом слободом.   

  Предлог правилника који регулише контролу електронских комуникација издало је друштво за културу, информисање и информационо друштво. Закључно са четвртим августом истиче и рок за консултације који је требао да обезбеди ангажовање стручњака и једно свеобухватно мишљење јавности. Споран предлог правилника уводи систем који омогућава слободан надзор грађана у сваком моменту без судског налога и трага о лицу које врши надзор!

Службама безбедности је овим начином дата могућност "слободне процене" и надзирања грађана по критеријумима који сами службеници креирају док су оператери дужни о свом трошку обезбедити потребан софтвер за надзор и евиденцију. Основна полемика у овом тексту се води на тему - ко, на који начин и по којим критеријумима може одлучити да се врши електронски надзор комуникација? Како се у процедуру уводе и нови правни термини, рок за стручне консултације је недовољан и потребно је много више од пуког изјашњавања институција. Стиче се утисак да поново неко има интерес да "влада ситуацијом" и на пречац донесе одлуке које ће грађане Србије трајно коштати личне слободе и права на приватност.

Надзор електронске комуникације обухвата листинге телефонских разговора, преписке путем интернета и друге системе комуникације. Посебно је интересантна тачка која омогућава и географско лоцирање надзираног и то без обзира да ли у том тренутку комуницира. Тиме је и само поседовање мобилних уређаја довољно за надзор. Вредело би поставити питања: коме су заиста ове норме од користи и ко је способан преузети одговорност уа доношење таквог закона? Да ту нема краја, споменућу и веома иритирајућу могућност надзирања без трага о лицу које врши надзор. Практично, управо у циљу заштите података, стандардна информатичка али и правна (законска), процедура је да у систему постоји НЕИЗБРИСИВИ траг о томе ко је, због чега и на основу чега је неко приступао подацима тј. надзирао грађана. Ово није регулисано правилником као и низ других мера које би ишле у прилог заштити приватности грађана.

У прилог слободи грађана говори и чињеница да је оваква одлука потпуно супротна одлукама Европског суда за људска права. Поново се у Србији уводи режим и представља грађанима као уобичајена и очекивана регулатива. Овим поводом ћу подсетити читаоце на ситуацију са краја 2010. године и на изјаве министарстава о новим саобраћајним документима када су нам се на сличан начин лажно представљале норме ЕУ.

Овим правилником, ми грађани, добијамо могућност сталног надзора и једну ситуацију која доводи до параноичних помисли о великом брату. У осталом, зашто ова држава (власт) стално има претензије да слободу грађана ограничи и да их надзире? То смо осетили већ неколико пута у последњих шест година.

Овом приликом је Повереник за информације од јавног значаја и приватност, Родољуб Шабић покренуо иницијативу која би морала бити прихваћена, а само доношење оваквог правилника одложено док се не реше кључна правна и техничка питања. Тренутни закон не дефинише многе тачке овог правилника и неопходна је једна стручна реакција како би се грађани Србије заштитили од оваквих нападних и крајње наметљивих одлука. Обзиром да су овакве ситуације постале редовна пракса од стране тренутне власти, неопходна је стална будност свих нас!
Извор: http://www.privatnost-srbija.com/3.php?idtxt=302

BEOGRAD 06. 08. 2011

PRESS

Malverzacije... Istraga zbog nabavke vakcina protiv svinjskog gripa
Saslušan i Tomica Milosavljević

Pretkrivični postupak u istrazi o malverzacijama u nabavci vakcina protiv svinjskog gripa okončan je posle saslušanja bivšeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića

Pored njega, iskaze policiji dali su i epidemiolog Predrag Kon, koji je u vreme pandemije tog virusa bio predsednik radne grupe za nabavku, kao i nekadašnja šefica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović.

Prema navodima iz MUP-a Srbije, dalji postupak u ovom predmetu preuzeće Specijalno tužilaštvo, koje će odlučiti da li ima osnova za podizanje krivičnih prijava. Kako saznaje Press, moguće je da će uskoro doći i do hapšenja onih koji su odgovorni za malverzacije.

- Svi iskazi koje je u protekla dva meseca prikupila Služba za borbu protiv organizovanog kriminala prosleđeni su tužilaštvu, kao i kompletna dokumentacija o nabavci vakcina. Evidentno je da je šteta načinjena i da se radi o nedomaćinskom poslovanju, a da li su određene osobe imale interes da oštete državu, biće utvrđeno u narednih mesec dana - ističe izvor iz MUP-a.

Procenjuje se da je republički budžet prilikom nabavke vakcina oštećen za oko 1,6 miliona evra. Podsetimo, Srbija je od švajcarske firme „Novartis" naručila tri miliona doza, a jedna je koštala 799 dinara. Međutim, prve vakcine stigle su kada je pandemija već jenjavala, a u januaru prošle godine Vlada Srbije donela je odluku o obustavi dalje nabavke. Ukupno je u Srbiju došlo 857.000 doza „Novartisovh" vakcina, od čega je utrošeno svega 154.000, dok je ostalima istekao rok pre nešto manje od deset meseci.

E. P.

Press

TADIĆ: TREBA DA SE ZOVE "ZORANOV I NENADOV MOST"


preuzeto iz "Kurira",8.avgusta  ( autor : agencija Tanjug )
vest se može naći : ovde


         


BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas da most preko Ade Ciganlije treba da se zove po ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću i bivšem gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću, jer bez njihove vizije i insistiranja da se on gradi, tog mosta ne bi ni bilo.
 
 "Najviše vezujem ovaj most za Nenada i Zorana i bio bih najsrećniji kada bi se tako i zvao, ali moramo pitati i građane", rekao je Tadić posle spajanja konstrukcije mosta koji je spojio dve obale Save.
 
 Tadić je podsetio da su mnogi dali doprinos izgradnji tog mosta i posebno naglasio ulogu predsednika SANU Nikole Hajdina, koji je, kako je istakao, bio ideja vodilja i duhovna snaga za realizaciju tog projekta.
 "Važno je u trenucima kada je teško podići lestvice koje treba da preskočimo, to su ovi ljudi,koji su dali doprinos izgradnji mosta i učinili", ocenio je Tadić.


             

Uputno je pročitati i komentare čitalaca "Kurira"...

SRS MILIONERI, SPS BEDA

Poslednjeg dana 2010. SRS imao blizu 100 miliona dinara, a SPS samo 2.270 dinara



BEOGRAD - Punišići i sirotinja!
Prošlu godinu finansijski su najbolje završili radikali. Na njihovom računu poslednjeg dana 2010. nalazilo se neverovatnih 99.186.023 dinara. Ili su finansijski magovi, ili baš znaju s parama kad su uspeli toliko da uštede.

Ljiljana Mihajlović, šef kabineta predsednika SRS, za Kurir tvrdi da je to novac koji dobijaju iz budžeta.

- Sve se može proveriti u izveštajima. Oni su dostavljeni Agenciji za borbu protiv korupcije, objavljeni su na sajtu naše stranke. Finansiramo se isključivo iz budžeta. SRS je najveća parlamentarna stranka, odnosno imamo najviše poslanika u Skupštini, zato dobijamo i najviše novca iz budžeta - zaključuje Mihajlovićeva.
Za razliku od njih, totalni novčani fijasko doživeo je SPS - iz prošle godine preneli su samo 2.270 dinara.

Direktor SPS Dejan Backović za Kurir kaže da novac koji stranka dobije iz budžeta ide na plate zaposlenih u stranci, kojih ima oko 50.

- Imamo i neke dugove koji su se nagomilali u prethodnih desetak godina, pa i to izmirujemo. Ovakvo je realno stanje, zaista nemamo mnogo novca na računu. Treba održavati prilično veliku infrastrukturu stranke. Nadam se da ćemo na sledećim izborima imati više poslanika, pa se možemo nadati i većem novcu - ističe Backović.

LDP bez izveštaja

Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije ne može se naći izveštaj o imovini stranke Čedomira Jovanovića, iako su uredno prijavili završni račun i izveštaj o prilozima.

Kurir

Koliko plaćamo razne vladine agencije, uprave i direkcije

Koštaju nas pet milijardi!


Najmanje pet milijardi dinara godišnje izdvajamo na plate zaposlenih u „sumnjivim“ državnim agencijama, direkcijama i upravama, saznaje „Alo!“, a raspon direktorskih plata u ovim državnim tvorevinama ide od 120.000, pa do 807.645 dinara mesečno!

Uprkos pričama premijera Mirka Cvetkovića o štednji, kao što je „Alo!“ već pisao, u Srbiji postoji oko 200 državnih organa, agencija, uprava, zavoda i direkcija, koje finansiramo iz budžeta, a za koje mnogi građani smatraju da služe za podmirivanje partijskih prohteva i prodaju magle.
Računajući da direktori tih državnih institucija u proseku primaju po 150.000 dinara mesečno, njihovi zamenici po 100.000 dinara, a da po pedesetoro zaposlenih prima prosečnu platu od 39.000 dinara, ispada da se godišnje za rad tih 200 organa potroši najmanje pet milijardi dinara!
S obzirom na to da, prema zvaničnoj statistici, oko 750.000 građana Srbije živi ispod granice siromaštva, logično je što mnogi postavljaju pitanje šta rade ovi državni organi i da li bi se pare za njihovo održavanje mogle pametnije iskoristiti.
A plate direktora tih preduzeća i fondova uopšte nisu naivne. Primera radi, prema poslednjim podacima dostavljenim Agenciji za borbu protiv korupcije, direktoru „Javnog preduzeća za skijališta“ Nebojši Škoriću mesečno uplaćujemo 189.000, Božidaru Laganinu, direktoru Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, 180.000, direktorki Uprave za duvan Slavici Jelači plaćamo 142.258, Nataliji Mićunović iz Uprave za rodnu ravnopravnost plaćamo 135.000, a direktoru Centra za razminiranje Petru Mihajloviću 164.500 dinara plus 52.500, kao penzioneru(?!). Ubedljivi rekorder u primanjima je direktor Agencije za kontrolu letenja Nikola Stankov, koji mesečno prima 807.645 dinara! Doduše, Stankov je Agenciji za borbu protiv korupcije naveo da je to „poslovni prihod iz delatnosti“.
Svrsishodnost ovih preduzeća naročito je pod znakom pitanja ako se uzme u obzir da, preko paprenih poreza, finansiramo više organizacija čije se delatnosti poklapaju ili su vrlo slične. Tako, ministarstvo prosvete ima dve ispostave s gotovo istim nazivima - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a o ekološkoj svesti građana Srbije brine čitavo ministarstvo, ali i tri posebna tela: Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Iz kabineta premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića ni juče nisu želeli da nam dostave podatke o zaradama direktora javnih preduzeća i rukovodilaca javnih agencija, kao ni podatke o sadašnjem broju zaposlenih u državnoj upravi. Zanimljivo je, međutim, da je sopstvenu odluku iz 2009. godine o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave Vlada Srbije tokom prošle godine menjala čak 17 puta, a od početka ove, već osam puta! Na kraju svih tih pretumbavanja vlada je konačno naštimovala broj zaposlenih činovnika na 28.360, tek za 40 manje od maksimalno dozvoljenog zakonom, ali je nejasno gde je iz tih odluka nestalo 1.880 zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu?!
 
Politički marketing
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ističe da je stalnim osnivanjem sve novih agencija i ustanova državni aparat predimenzioniran, čime se samo povećava potreba za otpuštanjima u javnom sektoru.
- I ovo najnovije pozivanje premijera na štednju je nedovoljno i nekredibilno, jer nije objašnjeno šta će da se štedi, na čemu i koliko. Bez toga sve se svodi na politički marketing.
 
Mesečno 367.658 RSD!
Vesna Ćirić direktorka Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, vrlo dobro se udomila na račun građana Srbije. Naime, kao direktorka pomenute organizacije, ona od dobiti korporacije mesečno prima 256.658 dinara. Kao član izborne komisije iz republičkog budžeta 30.000, a kao direktor Spomenika kulture Valjevo iz opštinskog budžeta prima 81.000.
 
Plate direktora:
Republička agencija za mirno
rešavanje radnih sporova 136.685
Uprava za agrarna plaćanja 131.000
Centar za razminiranje 164.500
Agencija za kontrolu letenja 807.645
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA 180.00
Antidoping agencija 91.994

ЖУТИЛО   
      
Пише: Љубиша Спасојевић      
12 август 2011


Жутило је замутило
Европи нас упутило.

Боже ми опрости,
Срби су баш прости,
Ломе им се кости,
Због жутог адута,
Паралелног пута.

Сеци прсте, спаљујлице,
Не вреди ти пропалице,
Шта ће теби лова,
Код европских снова.

Од бољег живота,
Испаде голгота,
Сред европског пута,
Србин гладан лута.

Стомак пева, крче црева,
Европа се жуто снева,
Џеп празнином жутом зева,
Све је добро, нема гнева.

Смрадом базди мућак јаје,
Ко бубрег се сад продаје,
Еј ви Срби баш сте луди,
Бубрег вам се сада нуди.

Мућак јаје, то је клопа,
Једва чека нас Европа,
Али гледај роде чуда,
Место јаја, оно муда.

Све жуте те ве станице,
Лажу  без стида, границе,
Већ смо у европском рају,
Муда ко бубрег продају.

Гладне, голе, босе
Невоље нас косе
Види жутог врага
Тера нас пут Хага.

Српске главе Хагу дају,
Српску земљу комадају,
Лажу опет биће боље,
Ал' гле опет ту невоље,
Затворена навек врата
За српскога кандидата.


Видовдан магазин

Vlada osniva agenciju za istragu pomorskih nesreća?!

BEOGRAD - Predlog zakona o pomorskoj plovidbi, koji je Vlada usvojila iako Srbija nema more, predviđa osnivanje nezavisnog državnog organa koji će ispitivati pomorske nesreće.

Predlogom zakona o pomorskoj plovidbi, koji bi hitno trebalo da bude usvojen u Skupštini, predviđeno je osnivanje organa koji će se baviti utvrđivanjem uzroka pomorskih nezgoda, a još nije poznato koliko će to novo telo koštati građane Srbije, kao ni ko će u njemu sedeti. Kako je navedeno u obrazloženju predloga zakona o pomorskoj plovidbi, to pitanje biće rešeno donošenjem posebnog propisa.

Iako je “Blic nedelje” uredno poslao dopis nadležnom Ministarstvu za infrastrukturu još pre nekoliko dana, nismo dobili odgovor na pitanje zašto se osniva još jedno telo za kojim nema praktične potrebe.

Osnivanje novog organa neuspešno su pokušali da objasne pisci samog zakona u kome stoji da će se to telo baviti ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća, predlaganjem mera u cilju njihovog izbegavanja i unapređenjem pomorske plovidbe. Paradoks je veći kada se dalje čita tekst zakona u kome piše da Srbija nema pomorske brodove.

- To je jedna neracionalna i veoma problematična aktivnost države koja ne razmišlja o okolnostima u kojima se nalazi. Osnivanje neke pomorske agencije ili nekog tela meni deluje kao nemarnost koja se ne tako retko ovde događa - kaže za “Blic nedelje“ analitičar Dejan Vuk Stanković.

U obrazloženju zakona navodi se i da se novi propisi o pomorskoj plovidbi donose jer to traži Evropska unija, kao i da Srbija ima preko 5.000 pomoraca koji rade na stranim brodovima.

- U svakom trenutku naši političari mogu se pozivati na EU kao alibi za svoje poteze. Cilj je zapravo da zaposle još malo partijskih kadrova ili nekog rođaka. Ne mogu da zamislim da Unija traži usvajanje pomorskog zakona od neke države koja nema pomorsku flotu - smatra Stanković.

Više agencija, saveta, fondova, zavoda... s istim poslom

    Srbiji nije strano da bez potrebe osniva razne agencije, savete, zavode, fondove i uprave...
    Na spisku poverenika za informacije od javnog značaja ima ih preko 110, a nekima od njih se prepliću i nadležnosti.
    U nadležnosti Ministarstva za životnu sredinu imamo Agenciju za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode, Upravu za zaštitu bilja...
    Na spisku nekadašnjeg Ministarstva za rudarstvo i energetiku, a sada Ministarstva za infrastrukturu nalaze se Agencija za energetiku i Agencija za energetsku efikasnost.
    Ministarstvo prosvete u isto vreme ima i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
    O regionalnom razvoju brine čak pet institucija, pa tako imamo Ministarstvo za regionalni razvoj, Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj, Savet za regionalni i ravnomerni razvoj, Kancelariju za održivi razvoj ekonomski nerazvijenih područja i Lokalne kancelarije za regionalni razvoj.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/273771/Vlada-osniva-agenciju-za-istragu-pomorskih-nesreca



(svaki komentar suvisan...)

NOVI SAD/BEOGRAD 29. 08. 2011
PRESS

ODBIJAJU POSLUŠNOST NA GEJ PARADI... POLICAJCI PORUČUJU DA 2. OKTOBRA NE PRISTAJU DA BUDU GLINENI GOLUBOVI

Sindikat policije: Nećemo da se bijemo za 400 dinara i paštetu
Saopštenje sindikata - Ako mi treba da podnesemo žrtvu evropskih integracija, onda ćemo to učiniti kada nam Vlada Srbije obezbedi standard i uslove rada kao u EU



Povodom najavljene Parade ponosa u Beogradu, Sindikat srpske policije - sindikalna grupa Novi Sad - saopštio je juče da podržava pravo svakoga da održi javni skup, ali da taj skup mora da bude bezbedan i u skladu sa zakonima Srbije.
- Sindikat srpske policije ne može da dozvoli da policijski službenici prolivaju svoju krv za četvrt hleba, paštetu i 500 grama vode i dnevnicu od 400 dinara. Ako treba zaposleni u policiji da podnose žrtvu evropskih integracija, onda će to učiniti kada Vlada Srbije obezbedi policijskim službenicima standard i uslove rada kao što su to obezbedile zemlje EU svojim policajcima - navedeno je u saopštenju novosadske grupe Sindikata srpske policije.
Batine i kamenice

Zaposleni u policiji tvrde da ovog puta „neće dozvoliti da budu glineni golubovi, neće dozvoliti da ih tuku, povređuju i ponižavaju", a naglašeno je i da je sazivač javnog skupa dužan da ga obezbedi sa dovoljnim brojem redara da ne bi došlo do narušavanja javnog reda i mira i činjenja krivičnih dela.
- Upozoravamo one koji odlučuju o sudbinama nas policajaca, da prilikom bezbednosne procene imaju u vidu činjenice kao što su brojke povređenih policajaca i građana i šteta pričinjena imovini građana i gradu Beogradu. Policija ne sme i neće više dozvoliti da trpi batine, kamenice i napade huligana samo zbog toga što je to neko tako naredio. Neka taj neko dođe i stane na čelo kordona i tada izdaje naređenja - poručuju policijski sindikalci.
Oni pozivaju i sve koji odlučuju da se zapitaju koliko će biti povređeno policijskih službenika i građana, kolika će šteta biti pričinjena i koliko novca iz budžeta MUP-a će biti izdvojeno za obezbeđenje javnog skupa visokog rizika i da li Srbija u ovakvim ekonomskih prilikama može sebi sve to da dozvoli?

I konferencija bila rizična

Organizatori Parade ponosa prošlog petka su održali konferenciju za novinare na kojoj su obelodanili da će ovaj skup biti održan 2. oktobra.
Tokom njihovog obraćanja novinarima, zgradu Medija centra na Terazijama obezbeđivalo je nekoliko desetina uniformisanih policajaca.
- Kao što jedan broj građana Srbije ima pravo da ispoljava svoje stavove, mišljenja i različitosti, tako i drugi broj građana ima pravo da ne snosi posledice proistekle brzopletim i ishitrenim odlukama tih građana - zaključuje se u saopštenju.


Dačić: Ima vremena

Oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je u Kučevu ponovio da nije na policiji da odlučuje da li će neki skup biti održan, ali da ona može da ga zabrani ili da ne dozvoli njegovo održavanje.
Dačić je rekao da se organizatori Parade ponosa nisu konsultovali sa policijom oko datuma, što nije ni bila njihova obaveza, ali da je policija više puta ukazivala na velike bezbednosne rizike.

Преживљавање у Србији

Раст цена у Србији утицао је на пад потрошње. Произвођачи се прилагођавају куповној моћи грађана правећи неквалитетнију робу, што може имати негативне последице на привреду, тврде стручњаци.

У последње три године, потрошња у Србији је смањена за четвртину. Штеди се одрицањем од културе, образовања, гардеробе и обуће, а при куповини хране купује се она лошијег квалитета.
Изјаве Петра Богосављевића и Војислава Станковића

Произвођачи се прилагођавају куповној моћи грађана и праве неквалитетнију робу, што касније може имати негативне резултате на привреду, кажу стручњаци.

У Покрету потрошача Београда кажу да се све чешће у месне производе убацују веће количине соје и биљних састојака и месо лошијег квалитета са више масти. Снижавање квалитета робе, значи да већина само преживљава а појединци долазе до великог профита.

Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Београда сматра да се губи из вида шта ће бити сутра, када се повећа реална куповна моћ и да се у Србији са таквим производима не може ићи на светску пијацу.

Због врло ниских зарада, раст цена утицао је на пад потрошње па је у првом кварталу ове године просечно домаћинство са три члана располагало са 47.500 динара. Од тога су 41,3 одсто издаци за куповину хране.

Војислав Станковић из Привредне комора Србије наводи да је то највећи удео забележен у Европи. Просек у Европској унији потрошње хране у домаћинству износи 18 одсто, 12 одсто у Великој Британији и 13 одсто у Луксембургу и Немачкој додао је Станковић.

Највећи пад забележен је у потрошњи меса. Трошимо 43,6 килограма по глави становника а Европски просек је 75,2 килограма. У продавницама "СОС маркета" кажу да се четири пута више продаје млеко које кошта 50 динара од онога које је 70 динара.

Пијемо 56 литара млека годишње а грађани ЕУ око 90 литара. Низак стандард и незапосленост условили су да трошимо два до три пута мање воћа и поврћа него у ЕУ а такав тренд наставиће се и у следећој години сматрају економисти.

Kraj istrage Policija završila saslušavanja i češljanje dokumentacije
Osmoro osumnjičenih za spornu nabavku vakcina

BEOGRAD - Istraga o nabavci vakcina protiv novog virusa gripa A (H1N1), o čemu je Press ekskluzivno pisao pre tri meseca, ušla je u završnu fazu i u narednim danima biće podignute krivične prijave i uhapšeni osumnjičeni da su državni budžet oštetile za 1,6 miliona evra. Kako Press saznaje, osumnjičeno je osam osoba, ali se očekuje da u pritvoru za početak završi petoro.

Zbog malverzacija prilikom nabavke vakcina, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) do sada je saslušala više od deset osoba i prikupila potrebna obaveštenja. Prikupljeno je i nekoliko stotina strana dokumentacije, kao i operativni podaci i transkripti razgovora.
Izbor proizvođača

Mada je javnost očekivala da će se na udaru prvi naći bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, njega, kako saznajemo,  nema na spisku. Milosavljević se, kako tvrde upućeni, „pokrio" odlukom Vlade Srbije o nabavci vakcina. On je još u junu rekao za Press da je „sve odluke u vezi sa pandemijom gripa A (H1N1) donosila Vlada Srbije".

Malverzacije u poslu sa vakcinama odnose se pre svega na izbor proizvođača. Kako je utvrdila policija, kupljena je kineska vakcina firme „Zejijang Tijanjan biofarmasjutikals", a ne švajcarskog proizvođača „Novartis", kako je javnost bila obaveštena. Jedna doza plaćana je po ceni od 799 dinara, mada su se pregovori vodili i sa britanskim proizvođačem, koji je nudio cenu od 599 dinara. Tako je država oštećena za najmanje 1,6 miliona evra. Ta suma bila bi veća od pet miliona evra da nije obustavljena nabavka sledećih tri miliona doza.

Srbija je, podsetimo, uvezla 850.000 doza vakcina protiv svinjskog gripa. Na tender za nabavku javila su se tri ponuđača - Institut „Torlak", kao zastupnik kineske vakcine po ceni od 3,7 evra, engleski „Smit-Klajn" tražio je 4,5 evra po komadu, a švajcarski „Novartis" čak 8,4 evra. Kineska vakcina, kako se onda pričalo, nije prošla zbog nepotpune dokumentacije, dok je „Smit-Klajn" sat vremena pre otvaranja koverti volšebno odustao.
Fantomska firma

- „Novartis" nije imao kompletnu dokumentaciju i trebalo je zbog toga da bude eliminisan, a pobedio je. Nedostajao mu je takozvani modul jedan u kojem stoji sve o proizvođaču, aktivnoj supstanci, načinu proizvodnje do ambalaže. To je otkriveno kada je uzorak „Novartisove" vakcine predat na proveru Agenciji za lekove - priča izvor Pressa.

Za puštanje vakcine u promet i kompletiranje „Novartisove" dokumentacije bila je ključna fantomska firma iz Valjeva „Detap", koja je u to vreme imala samo dvoje zaposlenih - supruga i suprugu. Ova firma bila je ključna prilikom uvoza vakcine, dok je „Jugohemija" bila samo posrednik. E. P.

 

Ekipa Pressa , Beograd


press