Svakog dana sve vise stavljaju do znanja nasim buzdovanima da niste nema od skorog ulaska Srbije u EU.
magarci i dalje trce za sargarepom ali ni nje nema vise pa po navici ponavljaju -ko papagaji sto nauce  par reci tako i nasi politicki buzgavci

Госпођа министарка дошла пред народне посланике у јакни од џинса.

HITNA POMOĆ U PARLAMENTU
POSLANIKA NA NOSILIMA IZNELI IZ SKUPŠTINE

*Vlatku Ratkoviću (46) iz DS pozlilo juče, pa su morali da intervenišu lekari! * Ratković nedavno preživeo prvi infarkt, predstoji mu nekoliko nedelja mirovanja.



BEOGRAD - Drama u parlamentu!
Poslaniku DS Vlatku Ratkoviću pozlilo je juče u Skupštini, pa je morala da interveniše Hitna pomoć! Ratković je iz zgrade parlamenta iznet na nosilima!

Ratković je krajem oktobra prošle godine preživeo infarkt, posle čega mu je ugrađen stent. Kako saznajemo, on se juče pre podne osećao dobro, ali su mu naprasno skočili šećer i pritisak, što je uplašilo njegove kolege.
- Pregledao ga je skupštinski lekar, ali smo ipak pozvali Hitnu pomoć, da ne rizikujemo.
Ipak je čovek nedavno imao infarkt. Hitna je brzo stigla i prevezen je u Urgentni centar - kaže naš sagovornik iz Skupštine.

Ratkoviću je tokom dana stanje stabilizovano, ali će, po savetu lekara, morati da smanji tempo rada.
 

Markovićeva u džinsu u Skupštini!

Ministarka omladine i sporta Snežane Samardžić-Marković ušetala je u parlament u džins jakni sa zavrnutim rukavima, što je strogo zabranjeno skupštinskim dres kodom!
- Da je novinar došao tako obučen, nikad ne bi ušao u Skupštinu - poručila je Vjerica Radeta (SRS) ministarki.
Međutim, Markovićevu to očigledno nije dotaklo, jer „spornu” jaknu ceo dan nije skinula.

Kurir

Bahatost zutih ih stize -iznose ih na nosilima i to je za pocetak dovoljno. A jakne-nece imati ona priliku da nosi drugaciju-i u zatvorima siju od texasa pa da se navikne jadnica umobolna

"Srbija na putu priznanja Kosova"
Izvor: Beta

Priština -- Šefica delegacije Kosova Edita Tahiri ocenila je da je današnjim sporazumima dveju strana učinjen "prvi korak Srbije ka priznavanju nezavisnosti Kosova".

Šefica prištinskog tima je navela da u dijalogu neće biti rasprave o političkim pitanjima i najavila "još jedan paket sporazuma" tokom jula.

"Sve više postaje jasno da je integracija Srbije u EU uslovljena priznavanjem Kosova, i danas je napravljen prvi korak Srbije ka priznavanju nezavisnosti Kosova", rekla je Tahiri nakon višečasovnih razgovora u Brisela.

Prema njenim rečima, dogovori se zasnivaju se na principu reciprociteta i njihovo sprovođenje garantovaće i nadzirati Evropska unija.

"Ovo su možda prvi istorijski sporazumi dve države i mislim da su oni postignuti zato što obe države imaju za cilj učlanjenje u Evropsku uniju. Ovim sporazumima Kosovo i Srbija su ispunile neke od uslova i vrednosti koje vode ka EU", rekla je Tahiri za Radioteleviziju Kosova nakon višečasovnog dijaloga u Briselu.

Šef tima Vlade Srbije Borislav Stefanović rekao je posle razgovora da su postignuti dogovori o slobodi kretanja i matičnim knjigama, kao i da sporazumi ni na koji način ne ugrožavaju suverenitet Srbije i ne znače priznavanje takozvanog nezavisnog Kosova.

Tahiri je navela da će "modaliteti" za sprovođenje sporazuma biti naknado precizirani.

"Sporazum se bazira na principu reciprociteta, što znači da sve što će važiti za građanina Kosova, važiće i za svakog građanina Srbije koji putuje na Kosovo", rekla je šefica prištinskog tima.

Prema njenim rečima, Evropska unija će garantovati i nadzirati sprovođenje sporazuma.

Edita Tahiri je današnje dogovore ocenila kao "neophodne standarde koje i Kosovo i Srbija moraju ispuniti na putu ka EU".

Šef srpskog pregovaračkog tima, Borko Stefanović, rekao je po završetku današnje pete runde pregovora, da je postignut je dogovor o rešavanju pitanja slobode kretanja građana i o razmeni kopija matičnih knjiga.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=02&nav_category=640&nav_id=522852


Sa kim ovi nasi pregovaraju? Ima nekog simpatizera makar DS-a? Da objasni nama glupima.

Шпијунка: Дулић ”чистачица” на мрежи
Д. М. | 01. јул 2011. 21:01

Пошто је испунио квоту од 5.000 пријатеља на „Фејсбуку“, Оливер Дулић се пребацио на „Твитер“ под лажним именом, али су га брзо разоткрили.

ВИШЕ ниједног новог пријатеља није могао да стекне. Зато је морао да тражи излаз... У овој ситуацији нашао се недавно министар Оливер Дулић када је желео да прихвати још једног обожаваоца на ”Фејсбуку”. Наиме, испунио је максималну квоту од 5.000 имена с којима се дружи на тој друштвеној мрежи и за нове није било места. Одлучио је да се пребаци на ”Твитер”. Али, како би заварао траг свима који би хтели да се с њим друже у виртуелном свету и на новој мрежи, Дулић је решио да изабере - лажно име. Прво му је пало на памет да се региструје као ”Чистач”, као подсећање на акцију ”Да очистимо Србију”. Али, неко се пре њега већ тако уписао. На крају је одабрао ”Чистачица”. Министар, међутим, није успео дуго да сакрије прави идентитет и одмах је почела навала старих и нових пријатеља. Опет тражи излаз...

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:336404-Spijunka-Dulic-cistacica-na-mrezi

Ma nije tesko na fb-u nabiti prijatelje ja sam igrao igricu i skupio 2 000.  Sada je to opalo jer ne koristim fb, skino sam se sa igrice.

TROŠKOVI POSLANIKA ZA PRVIH ŠEST MESECI OVE GODINE

Za putovanja potrošili deset miliona

 
BEOGRAD - Poslanici republičkog parlamenta od početka godine na službena putovanja potrošili su više od 10 miliona dinara, a strane destinacije koštale su ih 18 puta više od domaćih.



Prema podacima koje je Tanjug dobio u Skupštini Srbije, u prvih šest meseci na ime troškova službenih putovanja potrošeno je ukupno 10.300.765 dinara, od toga 533.348 za aktivnosti po Srbiji, a 9.767.416 za parlamentarnu diplomatiju.
 
Poslanici su najčešće putovali u Brisel, Strazbur, Varšavu i Pariz, posetili su Tiranu, Istanbul, Sarajevo, Višegrad, Atinu i Oslo, obišli Crnogorsko i Hrvatsko primorije, a otisnuli se i do Paname. Posao ih je odveo do Zagreba, Varne, Beča, Kopenhagena, Kijeva, Trsta i Rima, na Cetinje, pa čak i u Jermeniju.
 
Povodi za 48 putovanja u inostranstvo, koja su realizovana od 1. januara do 17. juna, bili su različiti - od zasedanja pralamentarnih skupština pravoslavlja, Mediterana, Saveta Evrope, OEBS, NATO, preko sastanaka radnih grupa i odbora, do fudbalskih turnira.
 
Novac je, tako, izdvojen i za odlazak članova skupštinske fudbalske ekipe na turnir reprezentacija evropskih parlamenata, a predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović je u 2011. godini Srbiju službeno napustila četiri puta.

Милутин Мркоњић: Коридор је платио данак дивљој приватизацији
   PDF    Штампа    Ел. пошта
понедељак, 04. јул 2011.

У наредне две године Србија ће имати изграђен аутопут на Коридору 10, а северни део од Суботице до Београда, без ипсилон крака и моста код Бешке, биће готов током августа ове године. Деонице ће се отварати сукцесивно, како се која заврши, да може да се користи, а Влада ће као резултат трогодишњег рада моћи да упише комплетирање укупно 180 километара на Коридору. При том, требало би имати у виду да у лето 2008. када је формиран овај сазив, нисмо имали ни километар пројектованог пута, затекли смо дуг према грађевинским фирмама од 300 милиона евра, и одобрене а неискоришћене кредите међународних банака.

Сада, пројектна документација и пројекти завршени су за свих 350 километра које је потребно изградити, неге пуни профил, негде полуаутопут, завршена је експропријација, успели смо да добијемо кредите ЕИБ, ЕБРД и Светске банке од укупно 1,2 милијарде евра и да сами из буџета за неке радове издвојимо још 300 милиона. Ни једна Влада није урадила толико, и то у сред светске економске кризе, коју до сада ни једном нисам поменуо као проблем - каже у разговору за Данас министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

Зар нисте обећавали краће рокове?

- Јесам. Ја рокове дајем због себе, не да бих вршио притисак на раднике. То је моја „тералица“. Али, ми смо у овом послу платили и данак дивљој приватизацији која је уништила велики број некада респектибилних грађевинских фирми. Право питање јесте ко је дозволио такву приватизацију, после које је од некадашњих гиганата, остало само неколико фирми, ни изблиза тако јаких као раније, попут Енергопројекта, Мостоградње, Планума, Ратка Митровића. У функцији су остала само мала, локална предузећа за одржавање путева, али она се не могу упоредити са фирмама које граде тешке деонице ни технолошки, ни кадровски, нити по опреми, а нека од њих ни лиценцу нису имала за изградњу путева. Наш посао јесте био да их оспособимо да раде. Када смо расписивали прве тендере за деонице које се финансирају из иностраних кредита, јављало се по 30 страних компанија и наше нису могле да достигну ранг изнад 20. места. На последњем тендеру, домаћа фирма је била друга. То је резултат који смо постигли - наше фирме постале су конкурентније, стекле су лиценце и сада имају и референце да могу да се јављају и за послове ван земље.

Постоји ли одговорност претходних влада због лоше приватизације, односа према инфраструктури и путарима?

- Да, постоји одговорност свих Влада од 2000. године до 2008. године, и због лоше приватизације и због односа према инфраструктури и путарима. Доказ томе је и садашње преиспитивање свих тих приватизација. Радило се без озбиљне стратегије, остављен је дуг од 300 милиона евра а саобраћајна кичма од европског значаја, Коридор 10, остала је незавршена, без пројеката, експропријације… Ми смо рекли: прво коридори, који ће да повуку читаву економију напред, а после иду бочни, магистрални путеви и на крају они од локалног значаја.

И овој влади се замера спорост у изградњи.

- Не знам ко то замера. То могу само људи који ништа не знају о инфраструктури. Напротив, остварени су спектакуларни резултати, завршени су сви главни пројекти за 330 км аутопута који су недостајали на Коридору 10, цео посао око изградње биће завршен у року од пет година, добро смо се огранизовали. Унутар Министарства за инфраструктуру формирана су сада два предузећа - једно се бави само изградњом, Коридори Србије, и укупна вредност послова које води је 1,5 милијарди евра. А друго, Путеви Србије, само ради на одржавању саобраћајница, за шта је потребно између 300 до 350 милиона евра. Њихове надлежности сада су разграничене…

Да ли је изградња на северном делу Коридора 10 угрожена због проблема са Нибенс групом?

- Није. Добро је да су ту фирму преузеле банке, оне ће поставити свој менаџмент, у току је реорганизација предузећа. Банке би требало да скину блокаде и залоге, а држава ће омогућити да остану ангажовани на Коридору. То је наша обавеза према 5.200 радника. У Нибенсу има добрих фирми, требало би да опстану и ако то буде могуће, покушаћемо да их подржимо да добију нове послове на тендерима који се расписују за деонице на Коридору 11, од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига. То је око 50 километара вредних око 200 милиона евра, које сами финансирамо, јер се око кредитирања нисмо договорили са Турцима и Кинезима.

Шта ће бити са ЗГОП-ом, то је фирма која није била задужена, али је сада заједно са осталим чланицама Нибенса у блокади?

- Тачно је, договор са банкама односи се и на њих, иако немају дугове. Али, то је одлична фирма, једина је специјализована за ремонт пруга, то је посао који се сада отвара и она ће се лако продати?

Јављају ли се купци?

- Недавно је један озбиљан словачки привредник, нећу рећи име, био заинтересован је да уђе у реализацију значајних пројеката у нашој саобраћајној структури, на путевима и на железници. Био је већ у Србији, хтео је да купи једно од тих путарских предузећа, контактирао је баш власника Нибенса. Нису се договорили, али сада је другачија ситуација. Иначе, више од 30 словачких фирми, које су се прошле недеље среле са нашом привредном делегацијом у Братислави, у оквиру четвртог заседања мешовите комисије за економску сарадњу Србије и Словачке, заинтересовано је да учествује у неком од наших пројеката. Са њиховим министром економије, Јурајем Мишковим, потписао сам протокол о сарадњи у области инфраструктуре, саобраћаја, енергетике, пољопривреде и робној размени.

Да ли то подразумева и неке конкретне послове.

- Наравно. До краја ове године конзорцијум словачких и српских пртедузећа почеће градњу магистралне мреже гасовода на релацији Александровац, Нови Пазар, Тутин, вредну 60 милиона евра. Договорена је и сарадња у органској пољопривредној производњи а ускоро ће бити завршени споразуми који регулишу друмски и комбиновани транспорт. Словаци су заинтересовани и за изградњу и модернизацију железничког Коридора 10, а ове јесени из чешког кредита почињемо од пруге Ниш - Димитровград, вредне 120 милиона евра. Радиће се и један мост преко Мораве и ремонт пруге од Новог Сада према Београду, за шта су европске банке спремне да издвоје 200 милиона евра. Ту је и руски кредит којим ће од 1. августа бити финансирани радови на реконструкцији барске пруге као и деоница од Београда до Панчева и од Ваљева до Лознице. Дакле, активирани су сви кредити који су дуго били „умртвљени“, отворени су нови и Србија је поново постала велико градилиште. На то сам поносан.

Ко пласира гласине да сте отишли у иностранство како би избегли хапшење?

- Ту спекулацију први и једини пут сам видео пре неки дан у Данасу. Мислим да је непрофесионално да уредник остави у интервјуу са Дачићем такво новинарско питање, када је већ добио одгвор да то није тачно. На страну што ја на таква питања не бих ни одговарао, јер иза њих не стоји нека политичка опција, него само недостатак елементарног професионалног знања и злонамерност. Ја никада нисам имао проблеме са законом, чак ни због обнове земље после НАТО бомбардовања, једног од највећих пројеката које сам водио и који ми је Милошевић поверио. А и тада су медији пратили мој рад, само што су то чинили далеко стручније него сада, па мислим да имају и део заслуга за успех тог посла. Данас је извештавање шаролико и препуно нетачних и половичних информација. Мени не треба извињење због онога што је освануло у Данасу, али изненадило ме је од листа вашег рејтинга, и волео бих да се такав начин дезавуисања људи накада не понови.

Иако се обично помиње пољопривреда и грађевина, наша највећа развојна шанса заправо је енергетика. У том сектору планиране су велике инвестиције, Од наставка градње термоелектране Колубара и нових блокова у Николи Тесли и ТО Нови Сад, до изградње нових хидроелектрана на Великој Морави, Ибру и Дрини. Ревитализоваће се постојећих 17 малих електрана а у сарадњи са ЕБРД припрема се и изградња 19 нових. Посебно је значајна најављена сарадња ЕПС-а са норвешком компанијом Статкрафт, договорена на највишем нивоу, око изградње пет нових хидроелектрана.
(Данас)

Vlada namerava da zabrani sve štrajkove van fabrika


Radnici ubuduće neće moći da šrajkuju tako što će blokirati ulice i saobraćajnice, već će svoje nezadovoljstvo moći da iskazuju samo u prostoru gde rade. Ovo je najradikalnija promena predložena u radnoj verziji Nacrta zakona o štrajku o kom se trenutno vodi javna rasprava. Kazne u slučaju nepoštovanja Zakona još nisu razmatrane, a novi nacrt zakona trebalo bi da se pojavi pred Vladom tokom jula.

Radnici „Nibens grupe“ juče blokirali veće gradove u Srbiji i sve važnije putne pravce

 

- Pravo na štrajk radnicima niko neće ograničiti, ali na haos hoće. Obustavu rada potrebno je najaviti pet dana ranije, a dok traje štrajk, radnici nemaju pravo na nadoknadu zarada, ali imaju penziono i zdravstveno osiguranje obračunato na minimalnu osnovicu - objašnjava Rada Katić, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku.


Postoje delatnosti koje i za vreme štrajka moraju da obezbede minimum procesa rada kao što su zdravstvene službe, telekomunikacije, elektrodistribucija, PTT, odnosno sve one od vitalnog značaja. U ovu grupu spadaju i osnovne škole, jer je osnovno obrazovanje obavezno, ali u planu je da se na ovaj način obavežu i srednje škole i predškolske ustanove.


Budući da se novim predlozima zakona raspravlja, Katić navodi da su sindikalni predstavnici najviše primedaba imali na predloge o tome gde se štrajk održava i na to ko odlučuje o minimumu procesa rada.


- Ovaj zakon je agresivan i prost, jer ni radnici ni poslodavci ga nisu tražili i ne vide svoj u interes u njemu. I što baš Srbiji treba ovakav zakon, zašto vlast žuri da donese nešto što je ne tiče, ona nije poslodavac? Ako vlast predviđa u budućnosti mnogo štrajkova, pa stoga moraju da budu i zakonski uređeni, onda teško nama - kaže Predsednik UGS „Nezavisnost” Branislav Čanak.


Pri izradi zakona sindikati nisu bili ni konsultovani, tvrdi Čanak, a nije ni analizirano zbog čega su u prošlosti štrajkovi izbijali, u 90 odsto slučajeva razlog su bile nezakonite privatizacije.


- Izneli smo neke primedbe, ali još ne bismo da komentarišemo novu verziju zakona jer je u toku javna rasprava i želimo da budemo krajnje obazrivi - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.


Prema rečima Njegoša Potežice, člana predsedništva SSSS i radne grupe koja radi na izradi zakona, sporni su predlozi koji se odnose na nedolazak na posao za vreme obustave rada, mesto održavanja i minimum procesa rada. On je napomenuo da je jedno štrajk radnika koji se odvija u krugu fabrike ili mesta gde rade, ali potpuno nešto drugo je izražavanje protesta na javnom mestu.


- Smatramo da radnik treba da dođe na posao i za vreme štrajka. Drugo, minimum procesa rada mora da bude regulisan kolektivnim ugovorom i to pre bilo kakve odluke o stupanju u štrajk. Praksa je pokazala da je bilo slučajeva kada su radnici mesecima izražavali nezadovoljstvo u fabrikama a da niko za to nije znao. Mesto održavanja štrajka može da definiše i Zakon o štrajku, jer nezadovoljstvo može da se izrazi i na javnom mestu ako je unapred najavljeno - objašnjava Potežica.





 

@Gale 10
Imas temu o strajkovima i nameri Vlade Srbije:
http://forum.burek.com/najava-vlade-zabrana-strajkova-na-javnim-mestima-ulicama-strajk-kod-ku-t550310.html