Srbija sada živi u 1971. godini
Izvor: Press

Beograd -- Ekonomska slika današnje Srbije gotovo je identična onoj od pre 40 godina, ako se posmatraju industrijska proizvodnja, plate i BDP.

Ova poražavajuća činjenica pokazuje da se u suštini nismo makli ni za pedalj od već davne 1971. godine. Te godine je rođen i autor ovog istraživanja ekonomista Miroslav Zdravković koji je i došao na ideju da uporedi osnovne podatke iz 1971. sa današnjim.

"Baš kao da se neko zaverio da u 2011. godini ponovi realne vrednosti iz 1971, što pokazuje da se nismo makli dalje od početka. Stariji od mene možda su sačuvali i neku pozitivnu sliku, mlađi od mene, u zavisnosti od godine rođenja, imaju svoje viđenje i svoju priču. Ali, moja generacija vrti se oko nulte tačke ", ocenjuje Zdravković.

On je izračunao da za sadašnju prosečnu platu od 39.928 dinara može da se kupi skoro identična količina namirnica kao npr. 1972. kada je plata bila 1.550 dinara.

"Tada je moglo da se kupi nešto više hleba, krompira i piva u gotovo istim količinama, dok recimo sada može da se kupi više mesa, kafe i vinjaka. Početkom sedamdesetih više se trošilo na pozorište i bioskop, ali je manje izdvajano za rentu, pa je recimo za jednu platu moglo da se iznajmi 10 stanova od 60 kvadrata. Danas onome ko iznajmi stan te veličine ostane manje od pola plate. U drugim zemljama danas se za platu može kupiti mnogo više namirnica nego pre. Četrdeset godina ekonomskog napretka znači da svega možeš da kupiš više jer ti plata raste. U Srbiji, posle 40 godina, situacija po tom pitanju je gotovo nepromenjena ", ističe Zdravković.

Industrijska proizvodnja bila je veća u skoro svim granama koje su izvozile, ali mnogo manja u proizvodnji hrane i struje.

"To je bilo vreme kad su se gradile termo i hidroelektrane, kao i putevi, pa je investiciona, građevinska aktivnost bila tri puta veća. Ali, tada nisu postojala zanimanja kao što su, recimo, informisanje i komunikacije gde danas radi 37.000 ljudi. Dakle, industrijska proizvodnja je na nivou iz 1971. ali sa promenjenom strukturom. BDP indeksi su takođe isti kao i sada ", dodaje on.

U Srbiji se pre 40 godina na hranu trošio 41 odsto prihoda, a danas samo nešto malo manje - 38 odsto. Iako je čak i broj stanovnika na približno istom nivou kao 1971, samo je starosna granica promenjena, danas je neuporedivo teže doći do stana.

" Ranije su se stanovi dobijali od države, a sada oko 70.000 građana ima kredit, dok mnogi žive kod roditelja ili iznajmljuju stan", kaže Zdravković.

Uz opasku da mu je zaključak mnogo više lični nego ekonomski, Zdravković kaže da pripada generaciji koja je na neki način „promašena" jer je primorana da se bori za život, pa nije mali broj onih koji su pobegli u inostranstvo.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić potvrđuje da nam je industrija, naročito poslednjih 20 godina, u velikoj krizi.

"Razumem zašto smo imali probleme u poslednjoj deceniji 20. veka, to je vreme koje nam je svima dobro poznato, vreme raspada, sankcija, ratova i industrija je tada stvarno ozbiljno izgubila korak. Ali je neprihvatljivo da je i nakon 2000. godine nastavila da se tako razvija. Neverovatno je da je stopa rasta industrijske proizvodnje od 2001. do 2008. iznosila svega 1,9 odsto godišnje, a istovremeno je stopa rasta BDP-a bila 5,4 odsto. I umesto industrije razvijale su se usluge koje su beležile stopu rasta od 10 do 15 odsto na godišnjem nivou. I to je ta loša činjenica koja je dovela do toga da nam je industrijska proizvodnje na nivou iz 1970.", kaže Savić.


ziv je tito umro nije 

Izdvajam komentar jednog citaoca i mog poznanika na tu vest:
1971 smo ziveli mnogo bolje nego sada.
Znali smo kolika je plata, redovno je primali i ziiiveeeeeeeeeeli od njee. Mmoglo se na odmor-oces letovanje, oces zimovanje-ako ne i jedno i drugo. Kupis auto, gradis kucu, dobijse stan...ihahhaaaaaaaa..a sadaa mozemo da sanjamo da platimo racune    drzavi i ne budemo duzni i ruzni.
Unazadjeni smo ne 40 godina nego 140.

  mozad jeste mozda nije 

Podstanar u parlamentu
ČOVEK INVENTAR U SKUPŠTINI SRBIJE!



* Za radikala Milovana Radovanovića niko od poslanika Skupštine nije ni čuo! * To je pravo čudo jer je parlamentarac dve decenije, a nikad nije izašao za govornicu!

BEOGRAD - Znate li ko je Milovan Radovanović?
Ako vam je za utehu, ne znaju ni neke njegove kolege s posla. Radovanović je poslanik u Skupštini Srbije, i to već u sedmom mandatu! Ovaj Aleksinčanin je već 19 godina u skupštinskim klupama kao sledbenik ideja Vojislava Šešelja, dakle, poslanik SRS.

* Enigma

Međutim, u parlamentu se malo zna za njega, bez obzira na to što je bezmalo rekorder po vremenu provedenom u Skupštini. Jer, osim njega, poslanici u tako dugom vremenskom roku još su samo Tomislav Nikolić i Dragan Todorović.

Kako se Radovanović retko javlja za reč, anketirali smo njegove kolege, s prostim pitanjem s početka teksta. Većina nam je rekla da nikad nije čula za osobu s tim imenom. Tek kad bismo im pokazali sliku, shvatili su da se radi o radikalu. I to ne svi.


* Bio i ministar vera

A šta kaže Radovanović na to da niko živi nije čuo za njega?
- Ne zanima me previše to što kažete da me ne poznaju - mirnim glasom će ovaj radikal, bez preteranog uzbuđivanja. Razloge za neobičnu pasivnost za jednog poslanika objašnjava sledećim rečima:
- Ne izlazim često za govornicu i ne javljam se za reč zato što pružam šansu mlađim kolegama da se afirmišu.

Na kraju, Radovanović nam otkriva da je bio i ministar vera. Ne reče kad.
Seća li se neko toga?
 

Anketa

* Aleksandar Jugović (SPO)
- Sretao sam ga u hodniku.

* Konstantin Samofalov (DS)
- Ne znam o kome je reč.

* Aleksandra Jerkov (LSV)
- Znam ko je. Radikal.

* Željko Ivanji (URS)
- Mislite na popa Radovana?! Prozvali smo ga tako jer nas je 2004. nazivao sektom.

* Dejan Radenković (SPS)
- Ne viđam ga baš često. Znam da uglavnom dobacuje kad je u sali.

* Srđan Spasojević (NS)
- Mislim da znam ko je, ali nisam siguran.

* Riza Halimi (PZDD)
- Ne znam ko je to. Neko iz DS?


* 19 godina u Skupštini
* 7 mandata
* 110 hiljada dinara prima u parlamentu
* 55 hiljada evra podigao od 2005. do 2007.

[

Корупција у Србији је системска, постала је модел понашања и начин живота, рада и размишљања и због тога је неопходно радити на промени система свести, оценила је директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић.
Она је на дебати о сузбијању компанијске корупције у огранизацији Центра за демократију казала да је Агенција у јуну почела рад на доношењу нове стратегије за борбу против корупције у Србији, јер је она из 2005. превазиђена у многим сегментима.
Агенција се одлучила на тај корак, истакла је, јер је стратегије из 2005. године, која обухватала и област јавних финансија и економски сегмент државе, остала без методологије за спровођење.   
Марковићева је додала да је Акциони план за примену Стратегије за борбу против корупције, усвојен 2006. године, био затурен и да је Агенције имала проблем да пронађе тај документ, али да је и поред тога око 60 одсто активности из Акционог плана остварено.

Урађен је велики део око успостављања законског оквира, али је изостала примена, истакла је директорка Агенције за борбу против корупције.


 
Саветник у Управи за привредни криминал МУП-а Србије Милош Анђић казао је да у 2010. за кривична дела са елементом корупције пријављено 3.814 особа, што је највише
у последњих 10 година. У структури пријављених више од 40 одсто чине директори предузећа, казао је он.

Đilas: U Srbiji ne treba da bude sramota biti bogat
V. Marić Brajković | 14. 06. 2011. - 21:22h izmena vesti 22:18h | Foto: V. Lalić | Komentara: 0

BEOGRAD - "Svi znamo da nije sjajno u privredi, ali ne očekujte mnogo od države jer i sama ima mnogo problema. Ono što ona može da učini jeste da iskreira bolju atmosferu i stvori bolje uslove za poslovanje, da stvori situaciju da onako ko hoće da radi može da zaradi. U Srbiji treba da stvorimo situaciju da ne treba da bude sramota biti bogat ako se radi pošteno, ali svakako treba da je sramota biti mnogo mnogo bogat, čak i više nego na Zapadu, a da se radnicima pri tome daje plata 150 do 200 evra”, rekao je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, na jubilarnim junskim susretima Asocijacije menadžera Srbije.

On je istakao da će lično dati podršku prvoj opciji, da se posao razvija koja stvara povoljnu klimu za poslovanje, a da će od njega kao gradonačelnika uvek stići kritika ako se te pare prave tako što radnici zarađuju malo, "a neko putuje kupuje nekretnine i jahte jer to nije socijalno opravdano".



"Dobro je što je trend pada nezaposlenosti zaustavljen. Uz pomoć Vlade dolaze neki investitori koji bi trebalo da dobiju uslove da rade kao oni koji već posluju na ovim prostorima", rekao je Đilas i dodao da treba iskoristiti položaj da smo na granici Evropske unije čija ćemo članica postati.



Poreska politika, dodao je on, treba da bude takva da investitor poželi da pre ulaže kod nas, a ne u zemlje okruženja.

Bojan Radun, predsednik Asocijacije menadžera Srbije, istakao je da treba da bude održan stabilan kurs dinara, što je neophodno za napredak privrede. Investicije, po njegovom mišljenju, ne treba da budu samo strane, već i domaće.



"Ni stranih ni domaćih investicija neće biti u onoj meri u kojoj želimo, dokle god budemo godinama skupljali dozvole i papire. Ako se odlučnije ne primeni giljotina propisa, investicije će otići u zemlje u okruženju i neminovno ćemo zaostajati", rekao je Radun, i istakao da je za poslovanje neophodna podrška države.



Jubilarnom junskom susretu menadžera prisustvovale su brojne zvanice, među kojima direktori banaka i marketinških agencija, predstavnici diplomatskog kora i brojni privrednici.

ma odkud sramota šta ti je 

Na našoj grbači 30.000 foteljaša
Izvor: Novosti

Beograd -- Agencija za borbu protiv korupcije do sada je uspela da ”ulovi”, popiše i zavede u poseban registar skoro 14.000 funkcionera na svim nivoima vlasti u Srbiji.

Međutim, to ne znači i da je podvučena crta pod broj ljudi koji po zakonu nose titulu ”foteljaša”. Procenjuje se da ih ima minimum duplo više.

I taj broj konstantno raste, jer Vlada stalno osniva nova tela i institucije. U Agenciji kažu da su do sada objavili 10.000 imena i njihove pozicije, a narednih dana u registar će biti ”ubačeno” još 4.000 funkcionera.

"Svi organi u Srbiji, od 'lokala' do Republike, dužni su da nam dostave podatke o funkcionerima u svojim redovima, ali ne postoji zakonski rok za to, niti odgovarajuće sankcije za kašnjenje, pa ovaj proces ide sporo", kaže Aleksandra Kostić.

PRIVILEGOVANI
Po Zakonu, u funkcionere se računaju svi izabrani, postavljeni i imenovani u organe republike, pokrajina, opština i gradova, kao i u organe javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji su osnivači država, AP i lokalne samouprave. Takođe, oni koje bira Narodna skupština, a imaju ovlašćenje rukovođenja i odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata, isto spadaju među funkcionere. U njih se računaju i sudije i tužioci, i njihovi zamenici, rukovodioci zdravstvenih i prosvetnih ustanova, od vrtića do fakulteta.

Član Odbora Agencije Zlatko Minić kaže da će konačan broj funkcionera sigurno premašiti 30.000, što znači da na svakog 240. građanina Srbije dolazi jedan ”foteljaš”.

"Taj broj je ogroman za zemlju naše veličine i opterećuje budžet i poreske obveznike. Umesto da se zakonski utvrdi maksimalan broj funkcionera na svim nivoima i precizno utvrde njihova ovlašćenja i obaveze, on se menja kad god se promeni vlast. Zato su srpski funkcioneri difuzna grupa kojoj niko ne zna granice ni odgovornost", smatra Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija.

On posebno ukazuje na problem ”gerontokratskih tendencija” u javnoj administraciji, odnosno čestu pojavu da onaj ko dođe na vrh piramide nekog nivoa vlasti, ne pomera se odatle dok - ne umre.

U registru funkcionera Agencije nije zanemarljiv broj onih koji su na određenim funkcijama i po nekoliko decenija, što je posebno slučaj u pravosuđu, prosveti, ali i na nižim činovničkim pozicijama u ministarstvima i drugim Vladinim telima.

Iako iz vrha vlasti već duže najavljuju racionalizaciju organizacije javne uprave, eventualni rezovi u broju funkcionera nisu bila tema Saveta za reformu državne uprave, kojem predsedava premijer Mirko Cvetković. I iz resora Milana Markovića, koji je dobio zadatak da nađe model najefikasnijeg birokratskog aparata, poručuju da se neće baviti registrom funkcionera.

Cvetković: Kina strateški partner
Izvor: FoNet, Beta, Tanjug

Beograd -- Premijer Mirko Cvetković kaže da je poboljšanje ekonomske saradnje jedan od prioriteta u odnosima Srbije i Kine.

Na sastanku Cvetkovića i predsednika kineskog Saveta za unapređenje ekonomske saradnje Van Đifeijem zaključeno je da će se posebno pojačati saradnja u infrastrukuri, posebno železničkoj, i energetici.

Na sastanku je konstatovano da će poseban podsticaj toj saradnji dati današnja poseta delegacije privrednika Kine.

Đejfi je na čelu kineske privredne delegacije u četvoreodnevnoj poseti Srbije, započetoj 18. juna. U delegaciji je oko 120 predstavnika 55 kineskih kompanija.

Predsednik PKS je naveo da Srbija postepeno izlazi iz recesije i da polako povećava privredni rast, podsetivši da je u prošloj godini rast BDP-a iznosio 1,8 odsto dok je izvoz povećan za 17,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Međutim, on je naglasio da je neophodan još brži privredni razvoj kako bi Srbija dostigla razvijene zemlje.

Predsednik PKS Miloš Bugarin kaže da je Kina najznačajniji privredni partner Srbije u Aziji i ukupni bilateralni odnosi dve zemlje podignuti su na najviši nivo uspostavljanjem strateškog parnerstva.

Bugarin je izrazio očekivanje da će međusobnim kontaktima srpskih i kineskih privrednka rezultirati novim poslovnim aranžmanima na obostranu korist i zadovoljstvo.

On je rekao da je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u porastu uz ogroman deficit na srpskoj strani.

U prošloj godini spoljno trgovinska razmena Srbije i Kine iznosila je 1,3 milijarde evra, od čega je izvoz Srbije u Kinu bio četiri miliona dolara, dok je u prva četiri meseca ove godine dostigla 512 miliona evra.

Najznačajniji oblik privredne saradnje između dve zemlje je robna razmena dok su ulaganja iz Kine u Srbiju na veoma niskom nivou.

Miloš Bugarin je rekao da strani investitori u Srbiji imaju nacionalni tretman i da Vlada Srbije nudi i garantuje stranim investitorima posebne podsticajne programe i incijative. Kao primer je naveo da za investiciju od najamanje pola miliona evra kojom će biti otvoreno 10 novih radnih mesta, država garantuje od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu dok za investicije od najmanje 200 miliona evra i 1.000 novih radnih mesta garantuje 25 odsto od ukupne investicije.

Robna razmena beleži konstantan rast poslednjih osam godina, ali veliki deficit na strani izvoza iz Srbije može biti ograničavajući faktor u daljoj privrednoj saradnji, navela je PKS.

Bugarin je kazao da Srbija ne može mnogo da promeni rezultate na polju trgovine i smanji deficit, ali je istakao da je strateško partnerstvo dalo rezultate, jer se sve više kineskih kompanija interesuje za mogućnosti poslovanja u Srbiji.

U 2010, Kina se nalazila na četvrtom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije, odmah posle Nemačke, Ruske Federacije i Italije.

U prva četiri meseca ove godine izvoz Srbije bio je 600.000 dolara, dok je uvoz iz Kine bio 511,5 miliona dolara.

Prikazani podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, a o izvozu po osnovu destinacije. Ovo treba imati u vidu jer prema zvaničnim podacima Kine, 51 odsto ukupnog kineskog izvoza je preradni izvoz, odnosno pod tuđom robnom markom.

Od ukupnog uvoza iz Kine, 400 miliona dolara je uplaćeno kineskim firmama, dok je ostatak uplaćen kompanijama koje imaju proizvodnju u Kini, a nisu kineske.

nećemo da budemo ruska gubernija i kineska četvrt 

ipak smo mi evropejci 

Srbija se zadužuje još 700 mil. EUR
Izvor: Politika, Danas

Beograd -- Kako bi finansirala deficit budžeta Srbija će se početkom septembra zadužiti za dodatnih 700 miliona evra emitovanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu.


Prema najavi državnog sekretara Ministarstva finansija Gorana Radosavljevića, 500 miliona evra će biti izdato u evrima, a preostalih 200 miliona u dinarima.

Ovim potezom Vlada nastavlja dugu liniju uzimanja novih dugova, ali prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, time država „generalno još ostaje u okvirima predviđenim zakonom o budžetu“.

Ipak, Vučković upozorava da će se Srbija uzimajući ove dugove dodatno približiti nivou od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji je fiskalnim pravilima određen kao gornja granica do koje je dopušteno zaduživanje.
Što se Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta tiče, odluka države da na jesen u svet „pusti” evroobveznice može da ublaži ekskluzivitet koji imaju domaći investitori. Naime, Nikolić smatra da se ove hartije u zemlji prodaju sa visokim interesom i da bi konkurencija mogla da smanji državne troškove na ime kamate. "Drugo je pitanje da li je uopšte dobro ovoliko zaduživanje države", kaže Nikolić.




Srbija se već sada nalazi na liniji od oko 43 procenta BDP-a, tako da prostora za dalje pozajmljivanje nema mnogo. "Naše analize kažu da samo striktno pridržavanje projektovanog budžetskog deficita od 4,1 odsto, omogućava da ostanemo ispod maksimalne granice duga", naglašava Vučković.

Prema njegovim rečima, najava dodatne emisije hartija od vrednosti predstavlja samo realizaciju politike da se deficit finansira novim dugovima.

Pri tome veći rizik nose obveznice koje će se emitovati u dinarima, ali je dobro „to što su ove hartije usmerene ka međunarodnim investitorima, jer će se tako diversifikovati izvori finansiranja“.

Vučković smatra da će kamate na dinarske hartije biti „prilično visoke“ i slaže se da će verovatno biti više nego u slučaju dinarskih obveznica koje država prodaje u Srbiji, s obzirom da su zapise do sada kupovale uglavnom banke i druge finansijske institucije koje već posluju u Srbiji i imaju određene pozicije u dinarima, dok se očekuje da će evroobveznice u dinarima kupovati inostrani investitori, koji ne poznaju ovo tržište toliko duboko i koji uglavnom ne posluju u srpskoj valuti.


Dodatno zaduživanje je samo druga strana minusa u državnoj kasi, kaže Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.
Ukupan javni dug Srbije bio je na kraju maja 13,23 milijarde evra i za pet meseci ove godine povećan je za nešto više od milijardu evra. Ukupan javni dug je na kraju maja bio 38,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema 42,7 odsto BDP-a na kraju prošle godine. Tokom prošlog meseca, ukupan javni dug Srbije povećan je za 280 miliona evra, a u odnosu na BDP javni dug je bio 40,2 odsto BDP-a. Ukupan spoljni dug Srbije, koji uključuje direktne i indirektne obaveze, na kraju maja je bio 7,35 milijardi evra, dok je na kraju 2010. godine bio 7,24 milijarde.




Ono što je Gligorov hteo da kaže je da fiskalne vlasti zapravo samo poštuju plan, odnosno ne rade ništa mimo Zakona o budžetu za 2011. godinu. „Čim je planiran manjak nešto veći od 4,1 odsto za toliko država mora da se zaduži”, objašnjava Gligorov. Pravo pitanje je da li je bolje da se deficit u kasi finansira zaduživanjem u inostranstvu ili kod kuće, dodaje naš sagovornik.

"Dva su razloga za ovu odluku. Jedan je da zaduživanje u inostranstvu stabilizuje kurs i ne podstiče inflaciju. Drugi je da je takva pozajmica jeftinija, jer su kamate niže. Negativna strana je što se time povećava minus na tekućem računu i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Na duži rok, međutim, povećani strani dug značajno ograničava politiku kursa i povećava rizike od spoljašnjih šokova", upozorava Gligorov.

Ima li srpske dužničke papire ko da kupi? Gligorov smatra da će strani kreditori ceniti da li je naš strani dug održiv i prema tome ceniti koliko su rizične hartije koje im nudimo. Ako se samo posmatraju različiti dugovi (spoljni, javni, privatni), najveći je strani dug zemlje (oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda na kraju 2010. godine).

"To bi moglo da znači da bi kamata mogla da bude relativno visoka. Uz to, valja računati i sa tim da će privredni rast morati da se uspori kako bi se usporila i inflacija. To će se verovatno dogoditi posle izbora. A to znači da će strani dug biti još veći teret, a to će investitori imati u vidu", skeptičan je Gligorov.
_________

Шта ти је демократија-чудо над чудима 
И нико до ових демократора не види излаз осим што ће ускоро да се нафатирају пара за предизборне кампање.

SRPSKI ELEKTRONSKI PARLAMENT PRAVI BUGARSKA FIRMA

Bugari čuvaju srpske zakone

Favoriti - Na tenderu za uvođenje elektronskog sistema rada posao dodeljen bugarskoj firmi „Lireks". Kontrola - Bugari će zahvaljujući softveru imati uvid u svaki dokument, zakon i arhivu parlamenta



Rad srpskog parlamenta ubuduće će biti pod budnim okom Bugara, koji će (za razliku od srpske javnosti) imati direktni uvid u bukvalno svaki dokument i arhivu najvišeg zakonodavnog tela države.
 Dok su srpske IT kompanije redom odbijene, bugarskoj firmi „Lireks" dodeljen je posao uspostavljanja elektronskog sistema rada u Skupštini Srbije. Projekat je vredan 1,8 miliona evra.
Tender za uvođenje elektronskog rada parlamenta, čime se omogućava da poslanici sednice parlamenta održavaju bez papira, a komunikacija obavlja u elektronskoj formi, sprovela je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Ćutljivi OEBS

U OEBS-u nisu želeli da kažu koliko je učesnika bilo na tenderu raspisanom još 18. februara, ali su istakli da su ga sproveli u skladu sa svojim pravilima.
- Budući da je procedura za izbor projekta još u toku, OEBS ne može da komentariše pojedinačne ponude. Očekujemo da će ugovor biti dodeljen početkom jula - naveli su u toj organizaciji.
Oni nisu odgovorili na pitanja kako su onda firme već dobile obaveštenje da nisu prošle na tenderu.

- OEBS i donira uvođenje e-parlamenta. U praksi, to znači da će svi domaći zakoni i dokumenti, među kojima ima akata koji nose oznaku službene tajne, ići preko bugarskog softvera. Time je Bugarima praktično dato legitimno pravo da preko Skupštine špijuniraju Srbiju - navodi izvor Pressa.
Skupština neobaveštena

Srpske kompanije koje su konkurisale na tenderu prošle sedmice su dobile samo šturo obaveštenje da je pobedila kompanija „Lireks". One nisu dobile obrazloženje o kriterijumima za dodelu tog posla, čak ni vrednost ponuda drugih učesnika.
- Neke domaće firme pokušale su da dobiju detaljnije, ali uobičajene informacije zašto su odbijeni - koliko je učesnika bilo, koje su to firme i kakve su bile njihove ponude. Međutim, naišli su na zid ćutanja - navodi sagovornik Pressa.
Generalni sekretar Skupštine Veljko Odalović kaže za Press da predstavnici parlamenta nisu učestvovali u radu Komisije za dodelu posla uvođenja elektronskih sednica Skupštine.
- Prvi put od vas čujem da je taj posao dobila bugarska firma. Tender je sprovodio OEBS, izrada tog projekta je njihova donacija. Rekli su nam da bi tender trebalo da bude završen prošle sedmice, ali nismo dobili obaveštenje od OEBS-a koja firma je pobedila - kaže Odalović.
On nije želeo da komentariše to što će ubuduće Bugari praktično moći da špijuniraju srpski parlament.
Srpske firme bez posla

Pre dve godine uvedene su elektronske sednice Vlade. Taj projekat, koji je bivše Ministarstvo za NIP koštalo 27,5 miliona dinara, uradila je domaća firma „Komtrejd". Press je juče pozvao direktora „Komtrejda" Veselina Jevrosimovića, koji nam je otkrio da je njegova kompanija konkurisala na tenderu za uvođenje e-parlamenta, ali da su odbijeni.
Poslanici ostaju bez papirologije

Cilj e-parlamenta je da poveže Skupštinu sa umreženim kompjuterskim sistemom koji će omogućiti trenutni pristup nacrtima zakona, pružiti uvid u sve predložene amandmane i arhive. Projekat bi trebalo da poveća javnost rada parlamenta i da se završi u oktobru 2012. Projekta finansira Vlada Švedske, a sprovodi se u saradnji sa Skupštinom.

- Prošle sedmice samo smo obavešteni da je posao dobila firma „Lireks", bez dodatnih informacija. Ne znamo da li je posao dobilo preduzeće koje je dalo najpovoljniju ponudu, niti znamo kojim aršinima se komisija koja je vodila tender vodila kada je odlučivala kome će posao dati. Skupština je strateška institucija Srbije, ali će ubuduće sav materijal za rad parlamenta ići preko bugarskog softvera - navodi Jevrosimović.
On kaže da je rešenje „Komtrejda" bilo povoljnije od onog koji je dala bugarska firma.
- „Komtrejd" već ima gotov sistem koji odlično funkcioniše u elektronskoj vladi. Slično rešenje treba da se implementira i u Skupštini, samo uz više radnih mesta. Konačno, ne mislim da Srbiji manjka domaće pameti - ocenjuje Jevrosimović.
Press je juče kontaktirao i bugarsku firmu „Liriks", odakle su tražili da im pitanja pošaljemo mejlom, što smo i učinili, ali do zaključenja ovog broja nisu poslali odgovor.

PRESS

A,ово ће нама патриЈотама,слободоумним људима,реалним пророцима,великим маговима,Гамбини-јима и инима да дође ко кец на десетку,али ко нас још слуша и ко НАС пита којим путем Србија треба да иде:

U novom budžetu EU nema sredstava za proširenje


U predlogu nacrta budžeta EU za period 2014-2020. prvi put se proširenje uopšte ne pojavljuje kao stavka, javio je dopisnik Srne iz Brisela.

 Indikativno je i da u ovom budžetskom planu, poznatom kao Finansijska perspektiva EU, nema reči o pretpristupnim fondovima namenjenim zemljama kandidatima, poznatim kao IPA fondovi.

 U predlogu nacrta budžeta, koji je Evropska komisija usvojila u utorak, 28. juna, uveče, predviđa se da se u centralnu banku Unije slije oko bilion evra, odnosno nešto više od jedan odsto bruto nacionalnog dohotka zemalja članica.

 Iako će procentualno zemlje članice uplaćivati manje u zajedničku kasu, apsolutni iznos biće nešto veći od tekućeg, koji iznosi 972 milijarde evra.

 Kao i do sada, glavni budžetski izvori trebalo bi da ostanu poljoprivredne i carinske takse, kao i obavezna davanja zemalja članica, zavisno od njihovog bruto nacionalnog dohotka. Novost predstavlja predlog Komisije da dodatni izvori finansiranja budu takse na monetarne transakcije i uvođenje evropskog poreza na dodatu vrednost, kao zamena za procenat nacionalnog PDV-a.

 Najviše budžetskih sredstava, kao i do sada, predviđeno je za evropske kohezijske fondove, čija je svrha da se smanje razlike između razvijenih i nerazvijenih evropskih regija.

 Poljoprivredni fondovi, iako smanjeni, ostaju na drugom mestu, a planira se i smanjenje izdavanja na administraciju Unije. Značajno se povećava procenat sredstava koji će se izdvajati za istraživanje i inovacije, pre svega na polju energetike, transporta i informacijskih tehnologija.

 U skladu sa Lisabonskim sporazumom, predlog budžeta mora da prođe verifikaciju Evropskog parlamenta, nakon čega treba da ga usvoji Savet EU. (Srna)
_______

Волео бих да видим тај медиј који ће да пренесу ову значајну вест или су сви поткупљени од жуте банде 
Мишковић и Беко нису луди што се полако извлаче са нашег тржишта-продај све што можеш,од Европе нема ништа-,јер кад устане кука и мотика остаће без ичега.
Само,да ли је то неко дојавио жутима,питам се или ће даље да се куну и заклињу како "европа нема алтернативу" јер ови предприступни фондови су им била једина нада,утеха и спас