dosta zločina... Dragan J. Vučićević

Režim, Ceca, Čume, Monstrum... 


Presuda Višeg suda u Beogradu prema kojoj mi iz Pressa Ceci Ražnatović i njenoj sitnoj deci moramo da isplatimo čak dva miliona dinara odštete zbog prenošenja dela intervjua bivšeg ministra policije jeste početak. Početak obračuna vladajućih evropejaca sa poslednjim ostacima ovdašnjeg novinarstva
Dragan J. Vučićević

Režimski ekstremisti na osnovama staljinističkog zakona o informisanju, pod komandom vrhovnog srpskog kadije Nate Četiri Plate, a uz obilatu pomoć poltronizovanih, sveže reizabranih sudija, upravo kreću u seču nepodobnih novinarskih glava! U tom poslu oni će u predizbornoj 2011. obilato zloupotrebiti ljude kao što su Ceca, Čume, pa čak i monstruozni ubica Milinko Kušić iz Ivanjice! 

Sasvim konkretno, posle „Cece i dece", Press će biti oglobljen i po tužbi svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta. Buha, naime, traži milione zato što smo „neovlašćeno objavljivali njegove fotografije", a novo reformisano pravosuđe pokazuje iznenađujuće veliki stepen razumevanja za duševne boli bivšeg šefa surčinske mafije. Homenova netom reformisana sudijica stoji, jelte, na principijelnom stanovištu da Čume ne može biti tretiran kao javna ličnost, pa mu se kao takvom slika može objavljivati samo kada on to pismeno dozvoli!?! I nema tu nikakve veze što je Buhina slika do sada na hiljade puta odštampana u svim srpskim novinama. Sudijica je reformisana, a mi ćemo biti osuđeni. Ceci dva, uvaženom gospodinu mafijašu bar još jedno milionče.

Konačno, režim je, verovali ili ne, na Press pripustio i monstruoznog ubicu! Milinko Kušić, koji je u maju 2008. u Trešnjevici kod Arilja budakom iz čiste obesti ubio dečaka Miroslava Bogdanovića (13), tužio nas je iz zatvora. Zašto? Pa, zato što smo napisali da je monstrum! Kušić, koji je zbog divljačkog zločina osuđen na 40 godina robije, tvrdi da je pretrpeo „izuzetne duševne bolove" zbog pisanja Pressa, pa mi to sada treba da mu debelo platimo. I sud nam sudi!?! Moralno-politički podobna sudijica (ista ona koja nas je već osudila po Cecinoj tužbi!) ne vidi ništa čudno u odštetnom zahtevu gos'n Monstruma!
 
I šta nam sada preostaje? Ništa osim borbe! Nema predaje! Nema povlačenja pred režimsko-pravosudnim korumpiranim skotovima. Oni će da biju, mi ćemo da se branimo. Kako znamo i umemo. Pri tom, ne računamo na podršku najvećih medija, jer svi se oni raduju našoj nesreći. Ne shvataju kukavci da će, pre ili kasnije, i oni doći na red.

Ostajete nam, dakle, samo vi. Čitaoci. Vi koji ne pristajete na Srbiju po meri korumpiranih skotova. U vas se uzdamo. Do pobede! 

овај Ј. вучићевић за пријатеље- вучко...је мало....

Tiranija nad pojedincima a kasnije kad narod otupi na to i nad njima!

Probudimo se više i budimo solidarni!!!
Zar dva miliona ceco jbm ti familiju samo zato što je Press preneo nešto i objavio

Rekonstrukcija zdrave pameti
dragoljub žarković
AKTUELNA VLADA SRBIJE NALAZI SE U DRUGOJ POLOVINI MANDATA I NEOPHODNO JE DA PREDUZME NEKE KORAKE KOJI ĆE OBELEŽITI NJENU VLADAVINU I OTKLONITI SUMNJU DA OPSTAJE ZBOG SLABE I RAZJEDINJENE OPOZICIJE. POSLEDNJI JE ČAS DA UČINI I NEŠTO VIŠE ZA OPŠTU DOBROBIT
Najgore je što se odsustvo vidljivog uspeha koalicione vlade nadoknađuje sve češće grlatim populizmom, a na taj talas neko je izgleda navukao i Borisa Tadića, predsednika Srbije, koji bi da menja prirodu i društvo, pa se zalaže da naši preduzetnici budu srpski tako što će svoje pare držati kod kuće, a i njemu je jasno da im je nešto jeftinije i mnogo sigurnije da ih drže, recimo, na Kipru.
Uostalom, nek pita Novaka Đokovića šta je to privlačno u, recimo, Monte Karlu.
Sudbina vlade, odnosno ljudi u njoj, nije od bitnog javnog interesa. Ali, sudbina naroda jeste. Utoliko izmišljene i stvarne priče o rekonstrukciji vlade imaju smisla jedino ukoliko se tiču i personalnih promena, a ne samo magle oko smanjivanja broja ministarstava i tobožnjih ušteda u tom kresanju.
Srećko Mihajlović, ozbiljan istraživač socijalne patologije srpskog javnog menjanja, piše o tome (u "Politici") da je deset godina posle oktobarskog prevrata postotak građana čija su raspoloženja obeležena nadom opao sa 23 na 19 odsto, a ona obeležena verom da će biti bolje sa 41 na 24 odsto. Broj pozitivno raspoloženih građana opao je sa tri četvrtine na polovinu. No, ova polovina je znatno veća od one dve trećine građana koji su godinu dana pre oktobarskih promena 2000. svoje raspoloženje slikali crnim bojama. U sadašnjoj slici pak pored mnogih crnih tonova nalazimo i nimalo ružičastu ocenu dometa "oktobarskih promena".
Naime, prvi put posle deset godina, domet oktobarskih promena je loše ocenjen. Dominira ocena o odsustvu promene, gotovo 38 odsto građana kaže da je sve ostalo isto, 28 odsto tvrdi da je to početak propadanja Srbije, a tek 16 odsto "oktobar" vidi kao početak demokratskih promena.
PROZIVKA BEZ JASNIH ODGOVORA: Ministri u Skupštini
SPINOVANJE: Dogorelo je, dakle, do nokata, a rekao bih da se s nama sprdaju i političari i mediji nahranjeni "spinovanim sadržajem" po kome bi i Ivica Dačić mogao biti premijer, što je jednako verovatno koliko bi to mogla biti Šeherezada iz onog turskog serijala.
Ako bi premijer podneo ostavku kako bi na to mesto došao neko drugi, to bi trebalo da konstatuju poslanici, bez rasprave, na hitnoj sednici Skupštine. Od tog trenutka vladi prestaje mandat i predsednik Tadić je dužan da pokrene postupak za izbor nove. Ukoliko se drugi tim ne izglasa u roku od 30 dana, raspušta se parlament i raspisuju vanredni izbori. Tako propisuje Ustav a ne verujem da bi Boris Tadić, u ovom trenutku, rizikovao da ide na vanredne izbore.
Kad bi se sad svodio bilans, vlada bi mogla da se pohvali samo nečim na čemu se izbori ne dobijaju: da nije bilo nekih blagovremenih mera, živelo bi se, kako je na nekom neformalnom skupu rekao Mirko Cvetković, premijer, jedno 30 odsto gore!
Svi znamo da je ovu vladu bilo teško sastaviti, ali još je teže napraviti rekonstrukciju te iste vlade, onu vrstu rekonstrukcije koja nije kozmetičke prirode. Ako je tačna ocena Srećka Mihajlovića, a svi osećamo da je tačna, onda je pravo pitanje mogu li novi ljudi da preuzmu funkcije, a nije pitanje da li će ministara biti ovoliko (24) ili onoliko (17).
Lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić, tvrdi je da je aktuelna vlada "najskuplja, najglomaznija i najneefikasnija vlada bez budućnosti".
On je ocenio da "nije normalno" da vlada ima 24 ministra, 54 državna sekretara i 108 pomoćnika ministara i naglasio da je ideja te stranke da se prepolovi državna administracija.
"Hajde da otklonimo nešto na šta ekonomska kriza ne može da utiče i da tako smanjimo broj onih koje izdržava ova sirotinja", rekao je lider naprednjaka u emisiji na RTS-u i dodao da je aktuelna vlada "stalno u predizbornim godinama i da neće da se upusti u rezove, jer nema hrabrog i odlučnog čoveka koji bi to uradio".
Tako govori lider stranke koji po oceni jednog nepristrasnog analitičara narodu prodaje ostatke Tadićevog ručka, ali to što kaže nije baš i netačno, posebno u delu koji se tiče budućnosti. U suštini, ideju o rekonstrukciji vlade – verovatno u januaru iduće godine – svi prihvataju, a ozbiljan svet se nada da to neće biti "šminkanje mrtvaca", već pokušaj da se narodu ulije nova vrsta energije i vere u budućnost, što znači i da će doći do promene u personalnom sastavu vlade.
BIZNIS IDEJA: Mnogi bi, posebno ljudi iz sveta biznisa, na čelu vlade voleli da vide Dragana Đilasa, ali tu postoje dve prepreke: pod jedan – promena premijera podrazumeva već pomenutu rizičnu proceduru propisanu Ustavom, a – pod dva – Đilas ne izgleda kao čovek koji bi pristao da "bude čuvar vlade u zimskom periodu", niti bi pristao na ulogu Mirka Cvetkovića, koji se, kako svedoče mediji, u nekoliko navrata žalio kako ne može voditi vladu u kojoj svi "trče" u Predsedništvo na Andrićev venac.
S druge strane, personalno nova vlada mogla bi da rastereti Borisa Tadića uloge "dežurnog krivca" za sve brljotine u društvu, uključujući tu i skandal oko dodele Nobelove nagrade za mir (vidi str. 13). Sa politički slabom vladom, vladom koja ima sve niži ugled u javnosti, Tadić preuzima sve više uloga na srpskoj političkoj pozornici i liči na seriju koja se s ponosom predstavlja: "Selo gori, a baba se češlja."
Božidar Đelić je, gostujući prošle nedelje u emisiji "Upitnik" na RTS-u, rekao da razgovori o rekonstrukciji nisu počeli, ali kako smatra da postoji konsenzus da se krene u rekonstrukciju, te da je važno da bude analize rada resora, jer Srbiji ne treba marketinška rekonstrukcija vlade. Više izvora "Vremena" potvrđuju nam da u vladi o tome nisu vođeni razgovori i tvrde da nemaju ni saznanja da je o tome vođena bilo kakva rasprava u vrhovima koalicionih stranaka, ali ne isključuju mogućnost da se "oni dogovaraju očima".
Na pitanje da li će rekonstrukcija uključiti i smenu premijera Mirka Cvetkovića, Božidar Đelić je odgovorio da se o tome nije raspravljalo, te da će odluku o eventualnim personalnim promenama donositi šefovi stranaka koji čine vladu. "Pobornik sam da se pojave neka nova lica, koja će doneti novi elan i energiju", rekao je Đelić i dodao da bi bilo dobro da u vladi bude i iskusnih i onih koji će uneti svežinu.
Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić – rekli bi, ni kriv ni dužan – pominjan je kao novi premijer. Izjavio je da do sada nije bilo nikakvih razgovora, niti konkretnih pregovora o rekonstrukciji vlade.
DEČKO KOJI RADI: Vuk Jeremić
Dačić je dodao da su socijalisti spremni da o tome razgovaraju ukoliko bude konkretnih predloga. Nije razgovarano o smeni ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, da partija nije imala primedbe na Jeremićev rad i ne želi da ulazi u to kakva će biti odluka DS-a o tome.
ŠPEKULACIJE: Problem koji otvara rekonstrukcija vlade, špekulišu beogradski mediji, ogleda se u činjenici da to ne bi moglo da bude samo smanjenje broja resora, već novi krug pregovora o vladi. Ukoliko varijanta sa Dačićem kao premijerom prođe, ostaje slobodno mesto ministra policije, pa se postavlja pitanje ko bi došao na mesto prvog policajca Srbije. Iako je Dragan Šutanovac u pregovorima oko formiranja vlade bio pominjan kao kandidat za mesto zbog uspeha koje ima u sektoru odbrane, teško će se odreći funkcije ministra vojnog. Vladajuća koalicija ima veliko poverenje u sadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića, ali je stav da bi bilo šteta odreći se operativca i trenutno se ipak traži politička figura. Posle afere "Nobel" dovedeno je u pitanje mesto ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, o čijoj smeni će se raspravljati odmah nakon izbora, a na listi DS-a za rekonstrukciju su i Slobodan Milosavljević, Saša Dragin i Svetozar Čiplić, kao i Bogoljub Šijaković.
Kada je reč o G17 plus, pored Dinkića, jedino mesto koje se trenutno ne dovodi u pitanje je mesto ministra zdravlja Tomice Milosavljevića iako su u DS-u nezadovoljni njegovim radom. Dinkić može da računa da oko ostanka bez fotelje problem ne bi pravila ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, a pitanje je da li bi resor sporta i omladine Snežane Samardžić-Marković ostao u sadašnjem obliku ili bi mu bila dodata prosveta ili – nauka.
Kalanovićeva je za agenciju Fonet izjavila da želi rekonstrukciju vlade jer bi sa manje ministarstava, efikasnijim radom i odličnom koordinacijom u narednih 15 meseci mandata mogla više da razdrma Srbiju. Ona je najavila da ćemo "možda već krajem januara dobiti neku drugačiju vladu". "Sa 15 ministarstava imaćemo bolju efikasnost. Ministri moraju da budu odgovorni i svesni da ministarstva moraju imati širi dijapazon poslova, nego što je to do sada bilo", napomenula je Kalanovićeva. Prema njenim rečima, rekonstrukciju vlade moraju da prate ozbiljna strategija, ozbiljan konsenzus oko glavnih pitanja i ozbiljni ministri koji će se boriti s tim velikim ministarstvima. Za Kalanovićevu ne predstavlja problem pitanje opstanka Ministarstva za NIP, koje će "možda biti pripojeno nekom drugom ministarstvu, a možda će neki drugi biti pripojeni nama".
Sad nam treba neka vlada koja će da obnovi nadu ljudi da postoji bolji život, a to, ruku na srce, traži nove ljude, a ne manji broj ministara.

 

Браћа Грим српске политике

Наши политичари воле само да се сликају пред камерама. Тако смо упали у замку, живимо у медијској, а не правној држави. Док обичан мушкарац највише обмањује у кревету, функционер је спреман на све да би остао на власти и никад неће престати да говори неистине, јер мора народу да пружи наду.


Причам ти причу: Влада Србије са председником Тадићем

 
Са одлазећом 2010. годином одоше и силна обећања српске политичке врхушке, нерешена важна питања, а богами и већи део надања која смо узгајали почетком године. А грађани Србије наслушали су се свега и свачега ове године, углавном лажи.   
Како другачије објаснити резултате истраживања сајта "Истиномер", који кажу да су чак три од четири изјаве српских политичара неистините. Ђепето је у српској влади, изгледа, имао пуне руке посла... Расим Љајић је један од ретких који је јавно признао да грађани Србије више верују учесницима Фарме него политичарима.

У протеклих годину дана "Истиномер" је анализирао око 150 политичара и других јавних личности, оцењено је око 700 изјава, а сајт је имао око 700.000 посета. Резултати истраживања, чији су главни критеријуми били истинитост, доследност и испуњење обећања, прави су шамар Влади Србије. Све заједно са председником... Јер, показало се да Борис Тадић, зарад сопственог маркетинга, веома често говори о стварима које нису из његовог домена и на која не може директно да утиче.   
Ништа боља није ни опозиција, па скромне резултате има и његов главни конкурент лидер Српске напредне странке Томислав Николић. Углавном није доследан својим изјавама. Титулу нове браће Грим поносно носе Милутин Мркоњић и Млађан Динкић, јер њиховим бајкама нема краја...   
Звонко Нинков главни и одговорни уредник "Истиномера" каже да министар Мркоњић често сам себи поставља рокове, без да му то ико тражи. Динкић је рекордер по броју изговорених обећања, док је министар спољних послова Вук Јеремић од почетка доследан својој политици, али га стварност често демантује. Шкиљаву лампу на крају тунела лажи држи градоначелник Београда Драган Ђилас! Он углавном говори истину и има више испуњених него неиспуњених обећања. Уз њега се шлепа и министар унутрашњих послова Ивица Дачић. Он има девет испуњених и осам неиспуњених обећања.   
"Видео сам податке да политичари од четири обећања испуне једно. То је јако оптимистично. Знате, то је 25 одсто, а мени се чини да не испуне ни толико. Сматрам да грађани немају потпуну слику шта се око њих догађа, да усвајају информације преко медија, комшија, пријатеља... Политичари морају да обећавају, јер њихови политички противници такође обећавају, тако да имају жестоку конкуренцију у лагању. Било би добро да бар део тих обећања испуне као што је то случај у развијеним демократијама. Исто тако, нису они баш потпуни лажови и манипуланти, нешто и спроведу у дело", рекао је Николић за наш лист.

Стварност, према мишљењу Немање Ненадића из Транспарентност Србија, за наше политичаре и не постоји. Они живе у виртуелном свету медија.

"За њих је важније да ли су се сликали на неком градилишту од тога да ли је тај објекат завршен. За политичаре је приоритет медијска заступљеност. Само да се сликају и раде на свом маркетингу, о ономе што причају и обећавају мање воде рачуна. Мој фаворит за ову годину је наш министар трговине Слободан Милосављевић. Његове изјаве о несташици и поскупљењу млека су сјајне! Упали смо у замку. Живимо у медијској, а не правној држави!", каже Ненадић.

Осим тога што имају хиперпродукцију обећања, наши челни људи воле и да се нашале. Тако је Млађан Динкић изјавио да "овакву кризу ни Кркобабић не памти", а напредњак Томислав Николић је Тадићеве политичке амбиције укратко описао: "Тадић би хтео да буде и председник и премијер и баба Ванга, а дан је кратак, има само 24 сата..."
 
Историчар Предраг Марковић каже да политичари откад је света и века дају лажна обећања, те да су због тога ретко испаштали.
 
"Ја знам само два политичара који су због својих лоших прогноза неславно завршили. Први је амерички председник Херберт Хувер који је изјавио да је пред Америком период просперитета, да би само неколико месеци касније, у октобру 1929. године, дошло до слома њујоршке берзе и почетка велике светске економске кризе. Други политичар који је платио због неопрезности у давању изјава, јесте британски премијер Невил Чемберлен који је 1938. године изјавио 'коначно смо обезбедили мир' да би следеће године почео Други светски рат", каже Марковић.
 
 
 
 
Иако се слаже са тим да наши министри обећавају куле и градове, а дају нам само куле од карата, Марковић сматра да нису баш толико лоши како огорчени народ мисли.

"Сигуран сам да наш Мирко Цветковић неће завршити у затвору због крађе као Иво Санадер. Овај наш је, ипак, мало пристојнији", сматра Марковић.

Јован Марић, сексолог и функционер Нове Србије каже да га ова ситуација уопште не чуди: "Волим да кажем да људи највише лажу у кревету, жене поготово. Његош је говорио 'жена лаже, сузе просипајући', али најновија истраживања показују да су мушкарци још лажљивији. Јер, алфа мужјак има обичај да обећава, увећава своје новчано богатство, улепшава свој социјални статус и све зато да би одвео жену у кревет. Ту је сличност српских политичара и мужјака. Политичари исто тако лажу, јер имају циљ да остану на власти. Позната је она 'љубав према свим стварима временом јењава, једино љубав према власти расте'. Стога људи који су на озбиљним политичким функцијама никада неће престати да говоре неистине, јер морају народу да дају наду. Познато је да они једно мисле, друго говоре, а треће раде", закључује Марић.

STRAŽUJEMO - OBEĆANJA POLITIČARA U 2010.
Obećanja u 2010: Vlada nas prevarila 103 puta!
U proteklih godinu dana najviše nas je lagao ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, a za njim i Mlađan Dinkić, koji je i rekorder u davanju obećanja


Vlada Srbije i predsednik Srbije Boris Tadić su u proteklih godinu dana 103 puta prevarili građane! Ili svaka tri i po dana po jednom. Prema podacima sajta Istinomer, koji se bavi analizom i ocenjivanjem srpske političke scene, Vlada i predsednik Srbije dali su ovoj godini 139 obećanja, od kojih su ispunili tek 36.
Prema ovim podacima, građane Srbije najviše je puta slagao ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić, čiju smo izjavu o 200 kilometara novog autoputa u ovoj godini proglasili i za „obećanje godine"! Odmah iza Mrkonjića je ministar ekonomije i lider G17 Plus Mlađan Dinkić, koji je apsolutni rekorder po davanju obećanja građanima (pogledaj tabelu).
Laže i opozicija
Od ministra Milutina Mrkonjića juče nismo dobili komentar što je poneo titulu šampiona u davanju praznih obećanja, dok u Ministarstvu ekonomije Mlađana Dinkića imaju zamerke na ovo istraživanje.

- Sporno je što su njemu pripisivana obećanja koja nisu u njegovoj nadležnosti. Ako se zalaže za veći transfer novca lokalnim samoupravama, realizacija nije do njega, već je to u nadležnosti Ministarstva finansija. Mlađan Dinkić ne beži od odgovornosti, niti se zaklanja iza bilo koga, ali je to istraživanje tendenciozno i nije fer - kažu u Dinkićevom kabinetu.
Prema ovim podacima, čiji su glavni kriterijumi bili istinitost, doslednost i ispunjenje obećanja, najviše pozitivnih ocena imaju gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je pokazao da vodi računa o tome šta poručuje. Utvrđeno je da predsednik Srbije Boris Tadić veoma često govori o stvarima koje nisu iz njegovog domena i na koje ne može direktno da utiče.
Ni opozicija ne može da se pohvali iskrenošću prema narodu. Lider SNS-a Tomislav Nikolić od 16 obećanja čak 12 nije ispunio, što se objašnjava „promenom stranke i političkih stavova".
Glavni urednik sajta Istinomer Zvonko Ninkov kaže da je od analiziranih 160 političara i javnih ličnosti i ocenjenih skoro 750 izjava utvrđeno da je ispunjeno svako četvrto obećanje, dok tri od četiri izgovorene tvrdnje nisu potpuno istinite.
- Ministar Mrkonjić sam sebi zadaje rokove iako to niko od njega ne traži, a kasnije ne može da ih realizuje. Uz njega veliki broj neispunjenih obećanja ima i Dinkić, rekorder u davanju obećanja. U samom vrhu su ministri Slobodan Milosavljević i Diana Dragutinović. Zanimljivo je da Vuka Jeremića karakteriše doslednost, ali njegova obećanja demantuje stvarnost - navodi Ninkov.
Građani cene rad
On kaže da političari ne paze šta govore, daju nerealna obećanja, skloni su nipodaštavanju protivnika.
Mrkonjićeva neispunjena obećanja
„U proteklih godinu i po izgrađeno je nešto više od 40 kilometara Koridora 10. U ovoj godini započeti su radovi na 110 kilometara".
„Naredne (2009) godine biće kompletirana projektna dokumentacija za železnički Koridor 10".
„ Do kraja 2010. trebalo bi da budu završeni i projekti za rekonstrukciju železničkog Koridora 10, nakon čega će i milijarda evra planirana za taj posao postati dostupna".
„Ne osećam se krivim za kašnjenje Koridora 10, jer kašnjenja nema! Stvari držim pod kontrolom, radove više ništa neće zaustaviti. Ako u tome ne uspem, spreman sam da podnesem ostavku! Koridor će, tvrdim, biti završen do 1. maja 2012".
 
- Građani cene odgovornost i rad, što se vidi na primeru pozitivno ocenjenog gradonačelnika Đilasa. Zapamtili su i da je ispunio obećanje da će grad davati naknadu za trudnice. Tu je i Dačić, koji vodi računa o porukama. Političari su zaboravili na demokratske principe, da smo ih mi izabrali i da moraju da podnose račune za svoj rad - smatra Ninkov.
B. Bojić

Шта ће нам се догодити у 2011.
Нема избора, нема реконструкције...
... нема ни „мангупа” у редовима власти. – Николић и Вучић не могу да сруше власт на улици. – Повратак Шешеља одмаже „напредњацима” али не помаже радикалима. – Европа нас неће гледати са оптимизмом којим власт посматра себе


Аутор Душан Петричић
Да се не лажемо, кладио сам се да неће бити реконструкције владе. Реконструкција владе подразумева да у једном дану, једним потезом буде укинута барем трећина министарских места. Да би се доживела као „баш права” ваљало би да испуни још два услова: да у њој више не буде лидера коалиционих партија и да јој буде промењен први човек.

Већ је израчунато и показано да свођење владе са 26 министара на 15 не представља велику уштеду новца. Послове министара и даље ће неко да обавља, али тај се неће звати министар него државни секретар.

Ако реконструкција не значи драстично смањивање трошка власти, онда мора да има јако симболично дејство на бирачко тело. Она мора да буде снажна порука владајуће елите коју ће разумети и најмање обавештени гласач у Србији и то гласач несклон властима. Управо он мора да буде уверен да је власт решила да окрене други лист, да се начисто промени.

А то не бива ако у влади остану и Млађан Динкић и Ивица Дачић и Јован Кркобабић и Расим Љајић и ако је премијер Мирко Цветковић. Да би послали ону поруку опозиционом гласачу морате да склоните све набројане чланове владе без обзира да ли су радили добро или лоше.

Не видим да ће се Борис Тадић, Динкић и Дачић договорити да у влади од краја јануара или почетка фебруара не буде више Динкића, Дачића, Кркобабића, Љајића и Цветковића. Зато сам се кладио да неће бити реконструкције владе. Смена двојице-тројице министара неће бити реконструкција. Она ће можда узроковати бољи рад неког министарства, али неће бити симболична порука упућена слабо обавештеном опозиционом гласачу. Он ће на смењивање двојице-тројице министара само одмахнути руком: „Од када вам ја говорим да су они штеточине”.

Пошто неће моћи да учини хируршку интервенцију на владиној Ахиловој пети Борис Тадић ће морати са кабинетом Мирка Цветковића да уради најмање две ствари. Прво, да га натера да престане да емитује поруку о себи као случајно окупљеној групи људи у којој свако вуче на своју страну. Дакле, Тадић ће морати да натера владу да зна лева шта ради десна и обратно. Друго, Тадић ће морати да се одмакне од владе како би утишао уверење да се он пита за све. Тај шум је бескрајно штетан и за Тадића и за владу. На крају те приче Тадић ће бити крив за све, а немоћан да уради било шта јер се механизми управљања не налазе у његовим рукама него у рукама министара и премијера. Зато он њих треба да учини одговорним и да их натера да се не склањају и не сакривају иза њега. Ако то не уради, може да му се догоди да 2012. поново буде у кохабитацији. А само Тадић зна колико је као председник био немоћан док је Војислав Коштуница био премијер. Коначно, ако неко други, а не његови, направе владу 2012. шансе да он поново буде изабран за председника биће знатно смањене.

Да би избегао повратак кохабитације у политички живот Србије Тадићу остаје могућност да споји парламентарне и председничке изборе и одржи их, на пример, почетком септембра 2012. године.

Почетком фебруара, Српска напредна странка организоваће скуп који неће срушити владу. Томислав Николић и Александар Вучић неће пред Домом скупштине Србије да нађу оно што нису успели да створе у страначким просторијама: партијски програм и списак потеза које би повукли ако би били у прилици да направе владу. Списак им је потребнији од програма. Не треба објашњавати Николићу и Вучићу зашто је то тако. Исувише су они дуго у политици и већ их је онолико пута ујело неповерење у њих да могу да буду бољи од оних са којима многи нису задовољни. Да, власт није добра, размишља неопредељени бирач, али ме Николић није уверио да може да буде бољи. Ово је став на који се Николић већ два пута саплео. Он зна да раст броја гласова који Српска напредна странка добија у истраживањима расположења јавног мњења није последица задовољства напредњацима него је резултат незадовољства лошим потезима или нерадом власти.

Време да Николић и Вучић напишу своје „Шта да се ради” брзо истиче и за њих је боље да то ураде пре него што се у Србију врати њихов политички отац – Војислав Шешељ. Не верујем да ће повратак Шешеља изазвати тектонске поремећаје на српској политичкој сцени. Мислим да он пре свега може да одмогне Николићу и Вучићу, а да не помогне много Српској радикалној странци. Њима двојици ће свакако опасти популарност пошто им се на главу сруче шлепери истина и „истина” и увреда војводе који зна да више неће играти на победу већ само за публику и освету.

Тај повратак Шешеља можда ће да буде и најузбудљивији политички догађај у 2011. години иако ће му разорна снага бити три на скали од један до десет.

Док се напредњаци буду бавили својим „Шта да се ради”, Шешељем (ако се врати), али и односима у двојцу Николић–Вучић, владајућа коалиција ће покушати да се припреми за изборну 2012. годину.

Њен први задатак ће бити да колико-толико поврати срозани стандард просечног бирача. Могући извори „новог” новца су: продаја Телекома, исплата од 300 до 400 милиона евра добављачима после продаје дела „Максија”, пољопривредни кредити из Европске уније... Проблем је што ће те паре угледати сунце вероватно тек крајем године.

У пакет „повећање стандарда” као 13. плата може да буде убачен тајкун или политичар оптужен и осуђен због корупције или незаконитог стицања богатства.

Други задатак власти је да примири све „мангупе у својим редовима”, јер јој, по правилу, само они и могу доћи главе. На известан начин тај посао је већ обављен пошто су и Вук Јеремић и Млађан Динкић изгубили статус кандидата за „мангупе у нашим редовима”.

Од Јеремића се, без довољно аргумената, очекивало да или оде код Николића и Вучића или направи своју странку, после неуспеха на изборима за потпредседника демократа. Ништа од тога се није догодило и неће се догодити. Јеремић у напредњацима је најбржи начин стварања три нове странке. Јеремић као шеф нове странке морао би да постане Коштуница уместо Коштунице. Колико је погрешно проценио каква ће бити одлука суда о самопроглашеној независности Космета, толико је Јеремић тачно увидео да неће имати политичке будућности ако искорачи из демократа.

Будаласто је потцењивати Млађана Динкића, несумњивог шампиона у политичком животу Србије. Без обзира на вишак енергије са којим понекад не зна шта да ради, он је показао да уме да обузда свој темперамент и зато и јесте у власти и на власти од 5. октобра 2000. Епизоде овдашње „политичке сапунице” Регионализација, Дачић премијер, Хиљаду евра и Црвени Крагујевац дали су сасвим прецизне податке министру економије колико моћи и утицаја има. Његово појављивање у Политикином „Србија разговара” и „Кажипрсту” Б92 показују да је – схватио. Уз то, ма колико не веровао истраживачима јавног мњења, он мора да озбиљно прими њихов једногласни налаз „Дачић је трећи». Зато Динкићу неће пасти на памет да руши владу у којој седи, иако разговара са напредњацима и иако руча са истим предузетницима са којима ручају и они. Уосталом, Динкић је рушио само владу у којој није био и која је њега срушила са места гувернера.

Динкић и Јеремић јесу изгубили статус кандидата за „мангупе”, а Србија не зна да ли ће у 2011. стећи статус кандидата за ЕУ. Извесно је само да ће нам из Брисела стизати писма која власт неће желети да подели са јавношћу. Једноставно, нико није прошао без ожиљака пошто је одговорио на европски упитник. Неће ни Србија. И зато ће се у 2011. показати да ЕУ на Србију гледа са много мање оптимизма него што наша власт гледа себе. Огледалце...

Драган Бујошевић

Još ćemo tražiti lek za krizu
S. BULATOVIĆ - P. JANJATOVIĆ | 30. decembar 2010. 19:30    | Komentara: 4
Godina pred nama, sa ekonomskog gledišta, neće se mnogo razlikovati od odlazeće 2010, ali bi blagi oporavak mogao da počne u smiraj 2011.




PRAZNIČNA groznica neće dugo držati građane Srbije. I pre nego što svare novogodišnju trpezu, životni troškovi će nastaviti rast. Već od januara poskupljuju cigare, prevoz u Beogradu, južno voće, a koji dan kasnije i kafa... Istovremeno ćemo slušati da je neophodna i nova tarifa veća za 13,7 odsto za struju, a hoće li i kada startovati, odlučiće političari. A od višemesečnih pregovara o odmrzavanju plata i penzija, u januaru će stići „mršava“ dva odsto. Jedino pojeftinjenje koje je izvesno je - na račune za mobilne telefone. Svi građani koji su u 2010. postali suvlasnici NIS-a, tokom 2011. treba da dobiju i po „parče“ „Telekoma“, Aerdodroma „Nikola Tesla“ i Akcionarskog fonda.


JANUAR

PENZIONERI će dočekati prvo povećanje, ali svega dva odsto. Za isti procenat će porasti i plate u javnom sektoru. S druge strane, u januaru startuju nove cene cigareta, 20 odsto skuplji gradski prevoz u Beogradu, ali i korigovanje cenovnika naftnih derivata. Kako kreće slobodan uvoz, ali i slobodno formiranje cene, šanse za pojeftinjenje i poskupljenje su skoro podjednake. Izvesni su jeftiniji impulsi u mobilnoj telefoniji, jer se ukida krizni porez. Za januar su najavljene i besplatne akcije Akcionarskog fonda i po jedna akcija Aerodroma „Nikola Tesla“.

FEBRUAR

ČITAVA godina će definitivno biti u znaku prodaje dela „Telekoma Srbije“, a baš do 21. februara stizaće poslednje ponude za ovo preduzeće. Kafa je na svetskim berzama poslednjih meseci dostigla višegodišnji maksimum, pa su i naši proizvođači primorani na poskupljenje - od šest do deset odsto.

MART

PUTARI obećavaju da je ovo mesec u kom će vozači proći tek završenim severnim krakom Koridora 10. Istovremeno i mlekari najavljuju da će se tada stabilizovati tržište mleka. Ministarka finansija Diana Dragutinović do kraja marta očekuje da na snagu stupi novi Zakon o porezu na imovinu. Građanima on donosi veći porez na nepokretnosti do 60 odsto.

APRIL

PENZIONERI i zaposleni u javnom sektoru jedva će dočekati april i drugo usklađivanje njihovih primanja. Penzije će biti veće za 2,95 odsto. Kako se o ceni struje najviše priča krajem grejne sezone, ovo je trenutak kada bi, ukoliko se postigne politički dogovor, ona mogla da se poveća. A korisnici mobilnih telefona moći će da prenose svoj broj kod bilo kog operatera. Podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru počeće da radi u punom kapacitetu.

MAJ

PROLEĆE je vreme u kome ministarka Jasna Matić očekuje da će stići novac od prodaje „Telekoma“, pod uslovom da sve bude teklo glatko. To je mesec u kom će novčanike „drmati“ cene tek pristiglog povrća.

JUN

INFLACIJA će tokom prvih meseci rasti, u najgorem slučaju, do 14 odsto, ali Narodna banka Srbije za ostatak godine najavljuje oštru borbu kako bi je vratila na zacrtan okvir - 4,5 odsto.

JUL

BROJ turističkih agencija mogao bi da se prepolovi zbog „produžetka“ ekonomske krize. Skupe polise osiguranja, koje će morati da imaju kako bi produžili licencu, biće velika prepreka.

AVGUST

CENE kvadrata poslednje dve godine su varirale, a posrednici u prodaji nekretnina, konačnu stabilizaciju tržišta očekuju u drugoj polovini godine.

SEPTEMBAR

SVI građani koji imaju pravo na besplatne akcije, ove godine treba da dobiju i pripadajući deo „Telekoma“. Nadležni su najavili da će se to desiti krajem drugog ili trećeg kvartala.

OKTOBAR

PRED sam početak nove grejne sezone, građani bi mogli da dobiju i nove, veće račune. Ukoliko se u međuvremenu povećaju cene mazuta i gasa, novi cenovnici su neminovni. Penzionere ovog meseca čeka treće povećanje penzija.

NOVEMBAR

SA traka kragujevačke fabrike „Fijat automobili Srbije“ treba da krene nova „fijat idea“.

DECEMBAR

PRVA deonica autoputa koji će spojiti Beograd i južni Jadran treba da se završi do kraja godine. To je deo od Uba do Lajkovca.



NA DOBITKU U 2011.

* ČINOVNICI - nema novih otpuštanja

* POSLOVNE BANKE - država nastavlja subvencionisano kreditiranje

* BOGATAŠI - još nema osmišljene politike dodatnog oporezivanja najprofitabilnijih

* SOCIJALNO UGROŽENI - stupanjem na snagu novog Zakona o socijalnoj zaštiti širi se obuhvat onih koji imaju pravo na pomoć

* UVOZNICI - spuštaju se carine na uvoz robe iz EU

* PENZIONERI - odmrznuta primanja, ali u značajno manjem procentu nego što je obećano.



NA GUBITKU U 2011.

* POLJOPRIVREDNICI - agrarni budžet od 20 milijardi dinara je na nivou prošlogodišnjeg, a zapravo je, zbog uticaja inflacije, umanjen za desetak odsto

* GRAĐEVINARI - iako su se nadali da će narednih godina država biti najveći investitor i da će, kroz javne radove, povratiti poslove, budžet predvideo manje od 30 milijardi dinara za kapitalne troškove

* PRIVATNE FIRME - smanjuje se obim kredita za likvidnost, nema novih, povoljnih izvora finansiranja

* IZVOZNICI - nedostatak sredstava za kvalitetan nastup na ino tržištima, uz tehnološku zaostalost i veliki strah od kretanja na deviznom tržištu



PREDVIĐANJA STRUČNJAKA PRUŽAJU DOZU OPTIMIZMA

BUDŽET

U 2011. moraćemo da stegnemo zube i stisnemo kaiš pred potrošnjom



U Srbiji će život u narednoj godini, za većinu građana, ali i za same predstavnike države, definitivno, biti vrlo težak. Uprkos pozivima na optimizam i nadu u „bolje sutra“, budžet za narednu godinu i procene o kretanju osnovnih makroekonomskih pokazatelja govore da ćemo i u 2011. godini morati da stisnemo zube i stegnemo kaiš.

U 2011. godini državna potrošnja na nivou Srbije može biti najviše 42,75 odsto BDP, što je za dva odsto manje nego ove godine. Da bi se to postiglo, država je, kroz budžet, pre svega fiksirala na dva odsto procenat do kog se mogu povećati dugo zamrznute plate i penzije. Štednja će se osetiti i kroz odobrenje subvencija, a koje će u narednoj godini biti nominalno iste kao i ove godine. Država planira i znatno smanjenje troškova za programe podrške kreditnoj aktivnosti, i to postepenim isključivanjem gotovinskih kredita iz programa i snižavanjem stope subvencionisanih kredita za održavanje likvidnosti.

Državna kasa naredne godine će, nažalost, biti vrlo štedljiva i kada su u pitanju kapitalne investicije. Iz domaćih sredstava za kapitalne investicije biće izdvojeno najviše 27 milijardi dinara, s tim što prednost imaju veliki infrastrukturni projekti.

Država planira i da pokrije najveći deo ukupnih potreba za finansiranje konsolidovanog sektora države u narednoj godini, a za koji je potrebno 223 milijardi dinara sredstvima od privatizacije „Telekoma“, zajmovima domaćih banaka i spoljnim izvorima, a pre svega sredstvima Svetske banke. Predviđeno je da bruto iznos javnog duga na kraju 2011. godine bude 41 odsto BDP. (G. BULATOVIĆ)



KURS

U prva tri meseca evro će jačati, a od proleća će padati i stagnirati



PREMA očekivanjima ekonomista naredne godine kurs će se kretati u skladu sa kretanjem inflacije i prilivom deviza iz inostranstva. To bi značilo da bi u prva tri meseca, evro jačao, a zatim, od proleća stagnirao ili padao, pre svega zbog prodaje „Telekoma“.

Prema rečima guvernera NBS Dejana Šoškića, kurs će određivati na osnovu ponude i tražnje, na međubankarskom deviznom tržištu, a važiće i dalje režim rukovođenog plivajućeg kursa.

U ovoj godini, evro je u odnosu na dinar ojačao za oko osam odsto. Početkom godine je iznosio 95,98 dinara, a maksimalna vrednsot koju je dostizao u poslednje vreme bila je 107,68 dinara. Kraj godine, završiće između 105 i 106 dinara, a u 2011. može preći i 115 dinara.

- Narodna banka Srbije, sudeći prema najavama u vođenju monetarne politike, koja će biti strogo restriktivna opredelila se i za politiku jakog dinara

- kaže Goran Nikolić, ekonomista. - Sigurno je da će u 2011. godini, kurs pratiti inflaciju. Uz to nam dolaze devize od prodaje „Telekoma“, od „Fijata“ 700 miliona evra i oko milijardu drugih investicija. (S. MORAVČEVIĆ)



KAMATE

Povoljnije kamatne stope imaće samo stambeni krediti



GRAĐANI i preduzeća, koji nameravaju da se u sledećoj godini zadužuju ne mogu se nadati povoljnijim kamatnim stopama, osim ako se odluče za stambene zajmove. Ali, i banke vrlo stidljivo najavljuju nešto niže kamate na stambene pozajmice, jer ne znaju u kom pravcu će krenuti euribor, kamata od koje zavisi cena ovog kredita.

Do sada je prema podacima Kreditnog biroa, odobreno više od 270 milijardi dinara stambenih kredita i to su zajmovi koji su bili najtraženiji u ovoj godini i zauzimaju više od polovine ukupne zaduženosti stanovništva.

- Tokom ove godine, građani su se za 29 odsto više zadužili, nego lane, ali je poslednjih meseci primetno stagniranje kreditne aktivnosti banaka i tako će biti najverovatnije i početkom sledeće godine - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Ukoliko se nastavi sa restriktivnom monetarnom politikom, odnosno ako se bude podizala referentna kamata od koje zavisi cena dinarskih kredita i ukoliko se centralna banka odluči da iskoristi obaveznu rezervu kao mehanizam u odbrani od inflacije, neminovno je povećanje kamata.

Neke banke očekuju podizanje kamata i zbog novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i ukidanje dinarskih kredita sa fiksnom kamatom.

@Perudji

Нек ти Влада ова догодине подели  џак пун акција снова

malo je