BEOGRAD 20. 11. 2010

dosta zločina... Dragan J. Vučićević
Gumena politika

Kad su predsednik države i šef tajne policije na pretposlednjem sastanku srpskog državnog vrha od ministra policije zatražili da u službenu upotrebu pod hitno vrati gumene metke i vodene šmrkove, bio je to samo početak. Početak bolnog kraja ove vlasti.

Stešnjeni bankrot budžetom, primorani da se za plate i penzije uzajmljuju pod zelenašku kamatu, suočeni sa saznanjem da za „Telekom" ne mogu dobiti ni blizu dovoljno da bi kaparisali pobedu na sledećim izborima, znajući da medijsko-marketinške akcije dvorskih „spin doktora" ne mogu više da zamaskiraju strašno ekonomsko stanje u kome se Srbija nalazi, „tadićevci" sada moraju da zaigraju grubo. Grubo prema „huliganima", grubo prema opoziciji, grubo prema medijima, ali pre svega grubo prema mangupima u svojim redovima. Zašto? Pa, zato što nekome mora da odleti glava. Zato što se neko mora označiti kao krivac za to što se u Srbiji danas živi gore nego u Albaniji.

Ko će to, dakle, biti? Ne znam tačno, ali javlja mi se da će sve svaliti na Mirka Cvetkovića i Vuka Jeremića. Iako je opštepoznato da je Mirko u ove dve i po godine samostalno mogao da naruči samo kafu, i to bez šećera, iako se zna da je Vuk sve ove godine samo dosledno sprovodio Borisovu politiku, režimska medijsko-politička mašinerija mogla bi bez mnogo muke da ubedi srpsku javnost kako su njih dvojica sve ovo vreme radili na svoju ruku i tako doveli Srbiju na ivicu državnog bankrotstva.

Nije to nikakav problem, već vidim poslušne medije kako iz „odlično obaveštenih krugova" saznaju da je Jeremić na svoja putovanja po svetu potrošio milione evra, kako je odsedao u najluksuznijim hotelima i leteo najskupljim avionima (dok je narod, na čelu sa voljenim vođom, jelte, trpeo žedan i gladan) i kako na kraju nije uradio ništa osim što je Srbiju doveo u problem sa Zapadom. Nije teško ni zamisliti situaciju u kojoj se isti ti mediji iščuđavaju nad činjenicom da je Mirko Cvetković učestvovao u kriminalnim privatizacijama posle Petog oktobra, a lako bi se prepodobnom Cveletu dala otvoriti i neka afera iz vremena gazdovanja Ministarstvom finansija...

Hoće li se ovaj scenario, već uveliko razrađen u krugovima vladajućih ekstremista, realizovati saznaćemo već na Nikoljdan. Sve će, jelte, biti jasno odmah posle izborne Skupštine DS-a. Kada vidimo kako će tačno Jeremić izgubiti trku za potpredsednika, kada vidimo koliko će Boris ići daleko u distanciranju od dojučerašnjeg najbližeg saradnika, znaćemo i da li će Mirko Cvetković politički preživeti Novu godinu.

Mada, globalno gledano, sve je to samo jalova taktika od koje koristi neće imati niko osim režimskih korumpiranih skotova.

DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ

http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/141215/Gumena+politika.html

(P)ups, zamalo da ispadne
KRKOBABIĆI BLENULI U DEKOLTE ANE NIKOLIĆ!

Krkobabići na snimanju emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ sve vreme bez blama blenuli u dekolte Ane Nikolić


BEOGRAD - Ana Nikolić u sendviču s Krkobabićima!

Porodično-politički tandem Jovan i Milan Krkobabić nije mogao da odoli popularnoj pevačici. Uoči sinoćne emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ njih dvojica nisu mogli da sakriju oduševljenje izgledom, a pogotovo načinom oblačenja ove Paraćinke.

Šta ih je najviše očaralo kod zanosne brinete, videlo se u bekstejdžu, gde vremešni Krkobabići nisu mogli da odvoje oči od zanosnog poprsja Ane Nikolić! Da je stvar bila kritična može se naslutiti i po tome što je Krkobabić mlađi sve vreme morao rukama da pridržava kaiš na svojim pantalonama!

Milan Krkobabić kaže da je u pomenutoj emisiji uživao i da se potpuno opustio.
- Bilo je lepo i pred kamerama i u bekstejdžu. Znate, volim atipične emisije i dopada mi se humor Ivana Ivanovića, iako su Krkobabići na tapetu. A prijalo mi je i lepo žensko društvo. U takvim situacijama se kao muškarac prosto opustite i uživate u pogledu. Kad je u pitanju Ana Nikolić, imate i šta da vidite - poverio nam se Krkobabić junior.


Ekipa Kurira

Deda i Ana bez komentara

Koliko je Ani Nikolić prijalo društvo tandema Krkobabić, može se videti i na našim fotografijama, na kojima nije skidala osmeh. Doduše, od nje lično, kao ni od starijeg Krkobabića, nismo uspeli da saznamo koliko im je prijala međusobna pažnja.

http://www.kurir-info.rs/vesti/krkobabici-blenuli-u-dekolte-ane-nikolic-60736.php

Ova dinastija Krkobabic je javna za razliku od dinastije Tadic koja pali i zari Srbijom.

Ekskluzivno, Dr Vodarg: Nova prevara sa svinjskim gripom

Nemački doktor koji je vodio borbu protiv SZO zbog proglašenja lažne pandemije svinjskog gripa u interesu farmaceutskih kompanija, najavljuje da korumpirani stručnjaci spremaju lažni izveštaj o pandemiji krajem godine
s
Dr Volfgang Vodarg
Upozorenje... Naučnici koji kreiraju politiku SZO rade i za farmaceutske kuće

Nemački doktor Volfgang Vodarg, doskorašnji predsednik Komiteta za zdravstvo Saveta Evrope, koji je tokom prošlogodišnje pandemije svinjskog gripa tvrdio da se radi o velikoj prevari iza koje stoje interesi farmaceutskih kompanija, u ekskluzivnoj izjavi za Press najavljuje novu veliku prevaru Svetske zdravstvene organizacije za predstojeću sezonu gripa!
a1

Tiodorović: Grip je pod kontrolom

Branislav Tiodorović kaže da svetski epidemiolozi smatraju da se virus nalazi pod kontrolom i da se u narednim godinama ne očekuju značajna mutiranja virusa A (H1N1).

- Svetski priznate epidemiološke institucije smatraju da je stvar pod kontrolom, ali to ne znači da treba da se opustimo - navodi Tiodorović.

Doktor Vodarg, koji je danas počasni član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tvrdi da naučnici koji kreiraju politiku SZO ujedno rade i za velike farmaceutske kuće, a za kraj ove godine pripremaju izveštaj koji bi trebalo da bude putokaz u daljoj borbi protiv, kako kaže, „lažne pandemije" i strahuje da bi vlade mnogih zemalja ponovo mogle da nasednu na prevaru i potroše veliki novac na nepotrebne vakcine.

Pandemija marketinška ideja

- Svetska zdravstvena organizacija je u oktobru ove godine najavila naučnu evaluaciju strategije borbe protiv pandemije, a kao glavni partner je imenovan profesor Jonatan van Tam i njegov institut na Univerzitetu u Notingemu. Očigledno da Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne smeta što je profesor Van Tam radio za kompanije „Roš„, „Aventis" i GSK kao vodeća figura upravo u multimilijarderskim poslovima na sprečavanju ptičjeg i svinjskog gripa. On sada kao ekspert za javno zdravlje treba za SZO da proceni kako su „preventivne aktivnosti uticale na pandemiju H1N1 u 2009. godini", i kako bi se „identifikovale dobre akcije za buduće prostore gde bi se širila pandemija ili gde je potrebna dodatna podrška SZO". Najavljeno je da će izveštaj biti gotov do kraja 2010. godine. Očigledno da je SZO imuna na proteste javnosti i ignoriše evropske parlamentarce, koji insistiraju na većoj transparentnosti, i nastavlja da neguje opasne veze sa ekspertima koje finansira farmaceutska industrija. Naravno, ispostavlja se da su pandemije bile naučna fantastika i marketinška ideja dobro plaćenih eksperata farmaceutskih kompanija. Podsetiću da je Savet Evrope istražio lažnu pandemiju koju je proglasila Svetska zdravstvena organizacija, a britanski poslanik u Savetu Evrope Pol Flin prezentovao je sada već dobro poznati izveštaj u junu prošle godine u kom je okrivio SZO da otvara vrata interesima industrije - kaže nam Vodarg.

SZO pere ruke

Izveštaj ekspertskog tima Saveta Evrope nedavno je optužio trojicu stručnjaka SZO Freda Hajdena, Arnolda Monta i Karla Nikolsona da su dobijali novac od farmaceutskih kompanija koje proizvode lekove protiv virusa gripa. Doktor Vodarg ističe da je SZO degradirala svoje pozicije i zbog veza sa naučnicima koji se nalaze u očiglednom sukobu interesa „žrtvovala svoju nezavisnost kao najznačajnijeg faktora postavljanja standarda u oblasti javnog zdravlja".

- Čini mi se da je uprkos agresivnoj kampanji sve manje doktora i pacijenata koji slušaju savete SZO. Ali problem je što se pitaju vlade zemalja koje mogu ponovo da nasednu na ovu priču. Mi pre svega treba da postavimo pitanje našim vladama, zašto ćute i plaćaju dok se u međuvremenu najznačajnija međunarodna zdravstvena organizacija koristi kao poligon za zadovoljavanje pohlepe beskrupuloznih farmaceutskih kompanija - kaže Vodarg.

Melita Vujnović, zamenica šefa nacionalne kancelarije SZO u Srbiji, rekla je za Press da su procedure kontrole sukoba interesa za bilo kog eskperta koji se angažuje za neki od programa SZO jasno definisane i uputila nas na centralu SZO u Ženevi, gde ističu da optužbe da je SZO stvorila „lažnu pandemiju" kako bi donela ekonomski benifit farmaceutskoj industriji nisu naučno podržane i „istorijski su potpuno netačne".

- SZO se bori protiv nedozvoljenih uticaja. Politika SZO u suzbijanju svinjskog gripa nije pod nedozvoljenim uticajem farmaceutske industrije. SZO sarađuje sa širokim spektrom partnera uključujući i privatni sektor. Postoje brojne procedure koje su garancija da ne dođe do sukoba interesa članova SZO. Eksperti potpisuju deklaraciju u kojoj detaljno iznose svoje profesionalne i finansijske interese koji bi mogli da ugroze nezavisnost njihovog rada - tvrde u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
a2
SVET
- Pandemija svinjskog gripa proglašena je jula 2009, a SZO je kraj pandemije proglasio u avgustu 2010.
- Od svinjskog gripa umrlo je oko 18.450 ljudi
- Farmaceutske kompanije zaradile su preko sedam milijardi dolara na lekovima
- U Evropi je „prodato" 130 miliona vakcina, a vakcinisalo se samo 42 miliona ljudi
SRBIJA
- Potvrđeno je 137 smrtnih slučajeva
- Vakcinisano je oko 200.000 ljudi
- Bačeno je preko 600.000 vakcina kojima je prošao rok trajanja
- Jedna doza vakcine koštala je 799 dinara, što znači da je „bačeno" oko 520 miliona dinara
- Kampanja Ministarstva zdravlja „Zavrnimo rukav" koštala je dodatnih 11,6 miliona dinara

Naši stručnjaci, s druge strane, smatraju da ne može da se govori da nije bilo pandemije, ali i da je borba protiv virusa gripa suviše ozbiljno pitanje za čovečanstvo da bi se tu mešali finansijski interesi. Branislav Tiodorović, član Republičke komisije za zarazne bolesti, kaže da su optužbe doktora Vodarga u skladu sa njegovim ranijim istupima u javnosti.

Odgovoriti na prozivke

- To što kaže za nastupajući izveštaj u duhu je onoga što se i do sada saopštavalo od strane raznih aktera. Zadatak SZO je da odgovori na prozivke i definiše svoje stavove do kraja. Činjenica je da smo imali pandemiju i da su obolevali mladi ljudi. U Srbiji je bilo preko 63 odsto mladih ljudi od ukupnog broja obolelih. Umrlo je 137 osoba za koje se sa sigurnošću može reći da su umrle od gripa, a među njima i 10 trudnica dok je najveći broj ostalih umrlih pripadao hroničnim bolesnicima. Broj obolelih bio je dva do tri puta veći od onog u prethodnim sezonama gripa, ali svakako da je bilo mnogo i kontroverzi. Treba se kloniti svega što može kompromitovati pozitivne napore da Svetska zajednica organizovano odgovori na izazove poremećaja biološke ravnoteže i klimatskih poremećaja. Siguran sam da u takvim naporima nema mesta ni kvazinaučnicima ni „biznismenima" - zaključuje Tiodorović.

Lopvi EU ropski .

Nego sta cemo mi sa onim Precednikom koji je vodio akciju : ,, Zavrnimo rukave ,, , sa ministrom zdravstva , da onim hazarskim Mengeleom DrKonom , onom Vukalovickom -  Crnogorka sefica SLD ... i ostalim medijskim Gebelsima koji su istraumirali narod prosle godine i naterali ga da primi stetnu i skupu vakcinu 

Странпутице српских традиција
Тагови: Данас на Балкану, Ставови, Србија, Друштво, Коментари, Русија
Бранко Жујовић
   
22.11.2010, 16:41

Суштина традиције је неговање активног односа према стварности, проистеклој из историјског догађаја који баштинимо.

Сваке јесени Србију календарски походе значајни датуми њене политичке и ратне историје, чији ехо у јавности слаби до ишчезнућа.

Двадесети октобар је датум када је 1944. године, уз помоћ руске Црвене армије, од немачке војске ослобођен Београд. Новембар је месец у ком се одиграла врло значајна Колубарска битка у Првом светском рату, у којој је Српска војска, на изненађење целог света, до ногу потукла моћног аустро-угарског агресора. Био је то доказ да Хабсбуршка царевина не може сама војнички да савлада Србију, баш као што то није могла ни економском блокадом у Царинском рату неколико година раније.

У јесен 1918. пробијен је Солунски фронт, а 25. новембра исте године Срби и остали Словени Барање, Бачке и Баната на Великој народној скупштини у Новом Саду прогласили су, сагласно међународном праву тога доба, присаједињење ових области својој матици, победничкој Краљевини Србији. Исто су учинили и Срби из Срема на својој народној скупштини.

Осим тога, 11. новембар је Дан примирја и ветерана Првог светског рата, који се обележава у свим значајнијим државама бивше Антанте, осим у Србији. А управо у том рату Србија је изгубила сваког трећег мушкарца, подневши милионску жртву у изгубљеним животима за коначну победу савезника.

Први децембар је дан уједињења јужних Словена 1918. године у прву заједничку државу, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца.

Партизански покрет отпора у Другом светском рату, чију су борбену окосницу чинили управо Срби, у новембру 1943. године одржао је један од својих најважнијих политичких скупова, који је значајно одредио судбину свих народа бивше Југославије. Тај датум, 29. новембар, у бившој Југославији прослављан је као Дан републике. Исти датум, али 1941. године, у српској историји означава дан херојске погибије Радничког батаљона на Кадињачи, који је до последњег војника штитио одступницу партизанског Врховног штаба из Ужица.

У јесен 1944. године окончана је и операција спашавања око 500 савезничких пилота у централној Србији. После обарања њихових авиона, ројалисти генерала Драгољуба Михаиловића са импровизованих аеродрома у Прањанима, Мачви и у околини Озрена у Босни, слали су пилоте у савезничке војне базе у Италији.

Из неког разлога, Србија о овим значајним датумима сопствене прошлости ћути медијски и институционално и културно.

Осим прескромних церемонија полагања венаца на споменике, који су на жалост често запуштени и оскрнављени, Србија као да свесно негује амнезију према властитој прошлости и значају.

Неговање традиција, наиме, није само сладуњав говор и кичаст венац на свеже очишћеном споменику. Суштина традиције је неговање активног односа према стварности, проистеклој из историјског догађаја који се баштини.

Када се у обзир узму велики светски сукоби XX века, све традиције Срба настале у тим ратовима су ослободилачке и антифашистичке. Ипак, скоро сви кључни историјски догађаји везани за Србију новијег датума у потпуној су супротности са тим српским традицијама.

Југославија, заједничка држава јужних Словена, која је била једна од тековина српске борбе за ослобођење и уједињење у два балканска и два светска рата, више не постоји.

Срби су 1995. године уз велику логистичку подршку НАТО пакта протерани из јадранског залеђа, са територије бивше Републике Српске Крајине у Републици Хрватској на којој су вековима живели. Њихов удео у становништву Хрватске сведен је са 12% на мање од 4%. Процењује се да је Хрватску, која је данас члан НАТО и кандидат за члана ЕУ, само у једном избегличком таласу напустило више од 250.000 Срба. Једини прави антифашистички легитимитет Хрватској, међутим, давали су управо Срби са Баније, Кордуна, из Лике и других области данашње Хрватске који су активно, од почетка и масовно учествовали у партизанском покрету отпора, за разлику од већине својих хрватских комшија који су подржавали фашистички режим Независне Државе Хрватске (НДХ).

Бомбардовање СР Југославије 1999. године, инсталирање НАТО пакта на југу Србије под фирмом међународних снага, проглашење албанске независности на тој територији опет под патронатом НАТО и систематско уништавање древног српског наслеђа у покрајини директно је потрло тековине Првог балканског рата, када је Српска војска ослободила Косово и делове Метохије од турске власти.

На крају, прихватајући нови статут Војводине, Србија је пристала да значајан део државних надлежности пренесе на своју северну покрајину, која као да заокружује парарепубличке атрибуте своје власти. Покрајина је добила заставу, грб, владу, премијера, академију наука и обећање да ће на својој територији, поред државних, моћи да успостави паралелне управне округе.

Осим тога, власт у Србији пристала је недавно на корекцију постојећих административних округа на северу земље. Ти окрузи били су конципирани као мултиетничке административне целине. Сада се даје могућност мађарској мањини да се, након што добије личне исправе суседне државе Мађарске, територијално хомогенизује концентришући се у оквиру проширеног Севернобачког округа.

Некако у исто време, радикални политички и верски представници муслимана у Рашко-полимској области, која је у доба османске власти представљала подручје Новопазарског санџака, исказали су жељу да се на том подручју формира муслиманска територијална аутономија.

На крају, институција служења војног рока и држања народне војске, која је уз цркву и националну академију вековима била један од традиционалних темеља и заштитника српског друштва, недавно је укинута у корист мале професионалне војске организоване по НАТО стандардима.

Када би се све ове тежње реализовале до краја у правцу у ком се крећу, Србија би, иако једина у региону представља истински мултиетничку државу, у геополитичком смислу била враћена на почетак XIX века.

Значај борбених и цивилних жртава Срба у XX веку, који је огроман у поређењу са скромном бројношћу народа, данас није константа у архитектури српских националних стратегија. Традиције су на жалост обична поштапалица дневнополитичког, често и псовачког речника српских политичара и такозваног невладиног сектора који историјом безочно манипулишу представљајући је као превазиђену, немодерну, неважну и што је најгоре – променљиву категорију.

Медији, пре свих телевизија, из комерцијалних разлога нису заинтересовани да у породице и домове грађана Србије улију сазнања о наслеђу на којем се темељи савремена српска држава. Последњи пристојан научно-популарни серијал посвећен Другом светском рату у Србији је снимљен пре око две деценије, а последњи снимљени играни филм посвећен српској историји од младих људи ретко ко памти.

Националне ТВ станице, укључујући и јавни сервис који је у суштини још увек државна телевизија, уместо модерних образовних и научних емисија, производе програм базиран на популистичким серијама за разоноду и „reality“ емисијама којима доминира простаклук као друштвено оптимална матрица.

Шта више, историјске чињенице које су претходиле савременој Србији нису чак ни значајан део процеса васпитања школске деце.

И док Србија систематски у јавности запоставља успомену на своју тешку борбу за слободу и независност, у једном српском граду је, не тако давно, одржан јавни митинг ветерана војске једне суседне државе која се није најславније понашала у првих 50 година XX века.

Старци су сркутали чај као врапци и дрхтавим гласом се клели да у ствари нису били савезници нациста, него да су на Русију и Југославију јуришали као убеђени антифашисти! То што неко у позној старости може да постане сенилан свакако није вест, али треба знати да су том за мене незаборавном скупу присуствовали и и врло лепо говорили представници политичке организације која је тада, а и данас је веома важан део власти у Србији.

Редизајнирање прошлости не подразумева само пуко брисање чињеница. Оно поред инжењеринга у области активног заборава подразумева и ново писање историје на празној табли закоровљене традиције. Када коначно напишу нову историју, њено читање ће бити обавезно и веома, веома модерно, а оцењивање врло, врло строго.

 

Građani Srbije na leđima drže 100 raznih državnih ustanova

Godišnje pojedu više od 11 milijardi!

Sreda - 24.11.2010
Vlada Srbije nije smela da kroči u novu godinu bez osnivanja nove, 10. kancelarije i to „za regulatornu reformu i analizu efekata propisa“! Uredba je usvojena i već se sada zna da će direktor zarađivati 128.392 dinara mesečno!

Ovo će biti još jedna među desetinama pijavica koje su već prikačene na državnu kasu, a smisao njihovog postojanja može se objasniti jedino neutoljivim stranačkim apetitima. Gruba računica pokazuje da ti paraziti godišnje potroše više od 11 milijardi dinara.
Da kojim slučajem ministar prosvete Žarko Obradović ostane bez posla u toliko najavljivanoj rekonstrukciji, u njegovom resoru će ostati dve „ispostave“ sa gotovo istim nazivima - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Oba zavoda su ove godine isisala 200 miliona dinara iz budžeta.
O ekološkoj svesti građana Srbije brine čitavo ministarstvo, ali i tri posebna tela: Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Iz budžeta se odliva novac i za edukaciju pravnika, ali i to ide na dva koloseka. Novac poreskih obveznika troši i Pravosudna akademija, ali i Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje.
Izgleda da nije dovoljno što Republička direkcija za vode godišnje potroši pet milijardi dinara, pa su za svaki slučaj osnovane i Direkcija za vodne puteve i Direkcija za unutrašnje plovne puteve.
Za staranje „o sistemu zakonskih mernih jedinica“ i metrološku ekspetizu potrošeno je čak 578 miliona dinara, koliko košta godišnje Direkcija za mere i dragocene metale. Skromniji budžet imao je Geomagnetski zavod (68,6 miliona), a SANU nam je uzeo 275,3 miliona.
Rekorder po jeftinoći je Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava sa potrošenih 48.000 dinara. Direkcija za restituciju koštala nas je 61, a Agencija za energetsku efikasnost 16 miliona dinara. Osim Uprave za javne nabavke, postoji i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, čija stavka u budžetu „vredi“ 5,2 miliona dinara.


Kompenzacioni fond

Samo pažljivi čitalac budžeta zna da poreski obveznici plaćaju i nešto što se zove Kompenzacioni fond, Ustanovu u oblasti standardizacije, Ustanovu za registar obaveznog socijalnog osiguranja i ostvarivanje prava zaposlenih iz radnog odnosa i Centar za razminiranje.


alo

Тања Мишчевић нови државни секретар у Министарству одбране


БЕОГРАД – Влада Србије поставиће сутра Тању Мишчевић за државног секретара у Министарству одбране, сазнаје агенција Бета у влади.

Мишчевић ће бити постављена уместо Душана Спасојевића који је разрешен те функције прошлог четврткa, након што је именован за новог амбасадора Србије у Турској.

Тања Мишчевић је и чланица Одбора Агенције за борбу против корупције и потпредседница тог тела, али ће поднети оставку на ту функцију због сукоба интереса, сазнаје Бета у Агенцији за борбу против корупције.

Том оставком Одбор Агенције за борбу против корупције радиће са седам чланова, а законом је предвиђено да броји девет чланова.

Оставку је прошле године, 1. октобра, поднела Евица Поповић након што је изабрана за декана Економског факултата у Нишу, а овлашћени предлагач - Државна ревизорска институција до данас није доставила предлог за избор новог члана.

Тања Мишчевић изабрана је за члана Одбора Агенције на предлог Владе Србије.

Према закону, овлашћени предлагачи би требало да изаберу нове чланове одбора у року од 30 дана од дана престанка функције.

Бета
објављено: 24/11/2010

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tanja-Miscevic-novi-drzavni-sekretar-u-Ministarstvu-odbrane.sr.html

Хроника
Цвијетин Миливојевић: Што се грбо роди, вријеме не исправи
      
Обимни грађевински захвати прете Немањиној 14. После Нове године, кад им време није. Констракшн, изолејшн, па реконстракшн, што би рекао Екрем Јеврић.

Због чега се 25 министара и четири потпредседника растрчало на релацији „кућа - пос’о; пос’о - кућа“ и сви би, осим мудрог Љајића који се понудио да, са све ресором врућих кромпира (радом, социјалом и Хагом, приде) добровољно легне на жртвеник штедње - да убеде Андрићев венац како се баш без њих не може.

Ко нормалан скраћује Владу у другој половини мандата, осим ако му није једино стало да се дохвати боце с кисеоником?

Коначан договор пашће, као и увек у ове две и по године, на „каналу“ Д-Т-Д. Дачић, Тадић и Динкић, тј. први и трећи одлучиће има ли Цветковићевој Влади даљег живота или су УРС и СПС толико консолидовали снаге да је само питање брзине ко ће први, у овом каубојском двобоју, „повући револвер“ у овај кабинет. Накарадно састављана, Влада се, по Марфијевом закону, и раставља.

За замајавање јавности, четири принципа на којима је Влада формирана званично су гласили: опредељење за европску будућност Србије, неприхватање једнострано проглашене независности Косова и Метохије, јачање економије и социјалне одговорности и пооштравање борбе против криминала и корупције.

И врапцима на грани, свима осим тзв. друштвено ангажованим, национално одговорним и државно прогресивним медијима и опинион мејкерима, још је у пролеће 2008. било јасно да су једини критеријуми на којима се окупила и латентно окупља (јер то је процес који константно траје под слоганом „посланици су власници својих мандата“) владајућа коалиција садржани у императиву: Не, не и не са двојицом Војислава и једним Томиславом!

Главни „кривац“ за формирање Владе коју, на дан 22. 11. 2010, твори или брани 19 и по постојећих и непостојећих странака, странчица, кружока и парламентарних јединки, били су инат и сујета председника Демократске странке - што ће рећи - и Републике Србије.

Заборавне ћу подсетити на неистиниту тезу која је, у међувремену, израсла у флоскулу, да су, на изборима у мају 2008, самопроглашене „проевропске снаге добиле мандат грађана“. На сајту Републичке изборне комисије лепо пише да је „Листа за европску Србију - Борис Тадић“ (дакле, ДС, Г17 плус, СПО итд. итд. заједно) освојила укупно 1.590.200 гласова, а „евроскептици“ (Томислав и Војислави), на другој страни, чак 1.700.423 гласа, или, појединачно „Српска радикална странка - др Војислав Шешељ“ 1.219.436 и листа „Демократска странка Србије - Нова Србија - Војислав Коштуница“ 480.987 гласова. Тј. 110.000 гласова више.

Мираз од 313.896 гласова који је у ову Владу унела листа „Социјалистичка партија Србије - Партија уједињених пензионера Србије - Јединствена Србија“, ђувегија Дачић зарадио је, таламбасајући, од јануара до маја 2008, између јавног излива љубави Коштуници, сликања под Милошевићевом сликом и позивања да се Косово брани, ако треба, и силом. Што се, ваљда, из угла актуелне државне пропаганде, данас тумачи као еврофилија и еврофанатизам.

Операција убијања, до пре три лета, најјаче странке у земљи је скоро па успела, али се, противно замисли инспиратора, ствар отргнула контроли: на развалинама радикала накалемило се и разбујало напредњаштво.

Зато је наш председник сада у позицији оног чичице из „Ко то тамо пева“: „Немојте људи, ко бога вас молим. Зваћу децу... Децо, оооо... Буши гуму, ха, ха, ха...“ Тако га је неко посаветовао да спинује не би ли одвукао пажњу јавности са суштине проблема: да ли грађани живе боље или не него пре три лета?

Сад ћемо се сви скупа замајавати реконструкцијом следећа три месеца, Влада ће удахнути још мало ваздуха, а ванредни избори као једино решење биће забрањена тема, барем док се не доврше унутарпартијска пробирања по странкама владајуће коалиције.

А потребно је само мало храбрости. Ако је председник ДС сигуран у исправност сопствене политике, ако верује у властиту идеју, нека распише изборе и провери где је и шта је. Још је у његовим је рукама сва логистика и инфраструктура која обезбеђује ту победу.

Буде ли и даље одуговлачио с том одлуком и припуштао да његову Владу и политику му бране особе попут спикерке парламента која, не трепнувши, апелује на посланике да гласају за ребаланс буџета, јер ће само тако моћи да крену озбиљна средства ка разрушеном Краљеву (!?) - председникова политичка опција изгубиће још убедљивије него што је поражена на прошлим парламентарним изборима.

(Данас)

http://www.nspm.rs/hronika/cvijetin-milivojevic-sto-se-grbo-rodi-vrijeme-ne-ispravi.html

Rekonstrukcija vlade je samo podvala. Kada počne predizborna kampanja vlast će se hvaliti kako su se , poštujući ekonomsku krizu, "domaćinski" ponašali.