Па лепо је кад дан почне са овако лепим и охрабрујућим вестима.

Još ako se to odnosi i na predsednike Vlade i Republike, biću izuzetno srećan i ponosan.

Vlada protiv kosovskih izbora
10. novembar 2010. | 12:48 | Izvor: B92
Beograd -- Vlada Republike Srbije je na telefonskoj sednici ocenila danas da se nisu stekli uslovi da pozove Srbe da učestvuju na kosovskim izborima.

------------------------------------------
Koliko im je stalo do Srba na Kosovu, nisu našli shodno ni da se satanu ,već su telefonski dali saglasnost.

Dinkić: Živim samo od svoje plate 
15. novembar 2010. | 00:03 | Izvor: B92
Beograd -- Iako predsednik države Boris Tadić tvrdi da povećanja plata za funkcionere nema dok traje kriza, vicepremijer Mlađan Dinkić kaže suprotno.
"Ima ljudi koji očito ne žive od svojih plata, ako ne žive od svojih plata, niko im ne brani da ih se odreknu u humanitarne svrhe, ima mnogo onih koji žive od svojih plata. Ja spadam u one koji žive samo od plate. Tako da mislim da ne smemo da idemo u demagogiju, treba da vodimo računa o trenutku, najpre treba da se povećaju penzije i plate, ali treba da se deli sudbina naroda", kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Dinkić ostaje pri tvrdnji da će Srbija, iako po mnogo čemu zaostaje za evropskim zemljama, imati četiri milijarde dolara direktnih investicija sledeće godine. U te investicije uračunata je i potencijalna prodaja Telekoma, a ministar ekonomije kaže da bi početna cena mogla da bude milijardu i četiristo miliona evra.
Dinkić je odbacio tvrdnju o povezanosti njegovog zahteva da bude ministar za regionalni razvoj sa nedavno osnovanim Ujedinjenim regionima Srbije.
"Mislim da ti analitičari koji daju takve analize ne razlikuju dve vrste ljudi. Ljude koji imaju ideje i ljude koij nemaju ideje, mogu da imaju bezbroj ideja ukoliko ih zanima samo neka moć, samo neka vlast, kao što se to meni pripisuje. Pre ili kasnije, ti ljudi koje zanima samo moć ili vlast, pre ili kasnije padnu za dve tri godine zašto, zato što se to ispolji kroz njihovu bezidejnost“, smatra Dinkić.

Vladi treba “generalka”

Dinkić je ocenio da je potrebna radikalna rekonstrukcija vlade.
"Ne verujem da će biti vanrednih izbora i mislim da je ideja predsednika Srbije Borisa Tadića o rekonstrukciji vlade dobra i moje lično mišljenje je ili treba raditi radikalnu rekonstrukciju ili je upošte ne raditi", rekao je on.
Dinkić, koji je i i predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, rekao je da se to odnosi i na rad njegovog ministarstva i da nije nikakav problem da izađe iz Vlade ukoliko neko bude ocenio da kao ministar ekonomije nije radio kako treba.
Dinkić je negirao špekulacije da zbog apetita pojedinih ministarstava i podele novca sa MMF nije postignut dogovor oko budžeta za 2011. Dinkić je kazao da dogovor oko budžeta za narednu godinu nije postignut zbog bolesti ministarke finansija Diane Dragutinović koja vodi pregovore. "Sada smo nastavili pregovore sa MMF putem elektronske pošte i do sledećeg četvrtka bi trebalo da postignemo dogovor o budžetu za sledeću godinu", izneo je on. Ministar je kazao da će dogovor sa MMF sigurno podrzumevati niži budžetski deficit, koji će biti oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.
Po Dinkiću, došlo je vreme da se "podvuče crta" i da se kaže ko je za šta odgovaran, ko je šta radio i koji ministri nisu uradili ono što se od njih očekivalo.
"Ukoliko imate promašaje u radu ministara i ne zamenite ih, u najmanju ruku, naravno da to košta onog ko je najodgovorniji za formiranje vlade i ako partije tih ministara ne budu spremne da ih se odreknu to će ih koštati na narednim izborima", kazao je Dinkić.
Ministar je ocenio da su reforme u Srbiji veoma spore i da je to posledica koalicine vlade, "jer reformske stranke dobijaju malo glasova na izborima".
Dinkić je kazao da je Srbija relativno bolje prošla u svetskoj ekonomskoj krizi od drugih zemalja, da situacija nije sjajna, ali nije ni "tako katastrofalna".
Ministar je kazao da se ne oseća odgovornim što se sporo realizuju infrastrukturni projekti u Srbiji, niti što se sporo izdaju građevinske dozvole ili što nema dovoljno mleka, jer za to odgovornost mogu samo da snose ministri koji vode te resore.
Dinkić je naveo da se kao predsednik URS zalaže za izbalansiran regionalni razvoj i decentralizaciju u Srbiji, što je srž funkcionisanja Evropske unije i koncept koji su sprovele sve veće evropske zemlje.

Запањујуће лоша инфраструктура

По стању инфраструктуре, Србија на 122. месту, од 133 земље света. Влада ће, следеће године, финансирати највише пројеката за изградњу путева, изјавила министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић.

Према подацима Светског економског форума, Србија се, по стању инфраструктуре, налази на 122. месту, од 133 земље и због тога је обнова и развој инфраструктуре у Србији предуслов економског и привредног развоја, саопштила је министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић. 
Изјава Верице Калановић

Калановићева је рекла да је саобраћајна инфраструктура у Србији и даље слаба и да изградња мреже регионалних аутопутева треба да буде приоритет.

"Ако не уђемо у изградњу мреже аутопутева, који треба да повежу велике градове у земљи са путним коридорима, пропустићемо још једну годину да Србији дамо подстрек за развој", нагласила је министарка.

Изградња мреже аутопутева, као веза великих градова са коридорима, вреди 9,35 милијарди динара и то је највећи међу пријављеним пројектима за финансирање у 2011. години.

По величини инвестиција, следећи на листи су изградња аутопута Београд-Јужни Јадран и пројекат инфраструктурне подршке развоју аутомобилске индустрије.

На конкурсу Министарства за национални инвестициони план, за финансирање пројеката у наредној години пријављено је 1.446 пројеката, укупне вредности 115 милијарди динара.

"Који ће од предложених пројеката бити одабрани за финансирање у следећој години знаће се највероватније почетком фебруара", каже Калановићева.

Биљана Баковић
Много буке ни око чега
 

Зашто не напишете да Немачка са 80 милиона становника има упола мању владу, питао је један читалац „Политике” поводом текста о реконструкцији Владе Србије као, барем до сада, немогућој мисији. Али, писали смо. Раније, али исто поводом тада „припрећене” реконструкције владе. Па смо навели да Немачка има 15 чланова владе, Хрватска 18, колико и Шпанија, Мађарска 16, а успели смо да „потучемо” и велику Русију, која има 26 чланова владе.
А још у време формирања кабинета Мирка Цветковића средином 2008. медији су на сва звона износили да само Индија има већу владу, да смо по броју министарских фотеља као Кина...
Није вредело. Представници владајуће коалиције одговарали су да није важно што влада има три-четири ресора више, ако буде успешно радила, или да уређеније земље немају потребу за толико ресора.

Сада, када динар вреди много мање, а незапослених је много више, када млека месецима нема на рафовима, а гориво је најскупље у региону, и када смо готово изгубили сваку наду да ће Коридор 10 икад бити завршен, представници владајуће коалиције кажу да је сазрело време да имамо мању, штедљивију и ефикаснију владу. Да ли то после две и по године признају да је влада била велика, расипна и неефикасна? И то пошто је практично половина министара, бар према истраживању Фактор плуса које је „Политика” објавила, оцењена са, школским речником казано, „један плус” или „ два минус”.
Неки, као Расим Љајић, рећи ће – боље икад него никад. Смањимо владу сада, макар да бисмо за ону следећу поставили неки стандард. Али шта ако се после две и по године мандата и те будуће владе појави неко као сада министар Дулић који је управо објаснио да је ова велика влада састављена 2008. као плод договора између више политичких странака који је био „једини могућ”? Па још дода и аргумент да би стандард који је поставила претходна влада уважили да га је успоставила на почетку, а не на измаку свог мандата.

Дакле, том поштовању стандарда који би поставила ова влада можемо само да се надамо, не и да рачунамо на то. Чему онда опет бука око могуће реконструкције владе која би, наводно, требало да се обави најраније у јануару, а, по речима стручњака, њени ефекти би се осетили за шест месеци? И нарочито, чему бука ако ни овог пута од тога не буде ништа? Јер председник стожерне странке у влади каже да никада није најављивао реконструкцију владе него само говорио да би било добро да се реконструише. Што ће рећи – може да буде, не мора да значи. Или шекспировски речено, много буке ни око чега. Осим можда због тога што народ то воли да чује. Па онда боље да слуша причу о реконструкцији Цветковићевог кабинета него да мисли о томе зашто нема млека, зашто су неки лекови скупи, како ће следећег месеца да намири Инфостан, када ће порасти вредност акција НИС-а...   
Биљана Баковић
објављено: 18.11.2010.

BEOGRAD 18. 11. 2010

Press

Najnovije istraŽivanje „Galupa"
SRBI BESNI! 78% jedva krpi kraj s krajem!

Samo 12,4 odsto građana ima poverenje u predsednika Tadića, a 2,9 odsto veruje Cvetkoviću! Samo 44 odsto građana smatra da je EU dobra za Srbiju, a 37,9 odsto kaže da je Mladić patriota. 67 odsto Srba odlučno protiv priznanja Kosova



Svega 4,9 odsto građana Srbije zadovoljno je svojim životom, a najveći broj njih, čak 78 odsto, jedva sastavlja kraj s krajem, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja agencije „Galup" koje je juče predstavljeno u Briselu u okviru projekta „Balkan monitor".

Prema rezultatima istraživanja, 65 procenata građana Srbije nema poverenja u Vladu, dok svega 18 posto njih veruje da je premijer Cvetković dovoljno stručan?! Sasvim je indikativno da manje od polovine građana naše zemlje, njih samo 44 procenta, smatra da je članstvo u EU dobra stvar. Ipak, na eventualnom referendumu, 63 odsto Srba glasalo bi za ulazak u EU.

„Galupovo" istraživanje pokazuje i da 60 odsto ljudi u Srbiji smatra da im standard postaje sve lošiji, a celih 70 odsto ispitanika izjavljuje da im je ekonomska situacija ove godine znatno gora nego prošle godine. Na pitanje „Da li je u poslednja dva meseca bilo momenata kada niste imali dovoljno novca za hranu" potvrdno je odgovorilo celih 22,7 odsto ispitanika u Srbija!

U EU ulazimo tek 2017.

Takođe, u našoj zemlji je i najveći procenat ljudi koji imaju poteškoća da „sastave kraj sa krajem". Ukupno 78 odsto Srba kažu da imaju ozbiljnih egzistencijalnih problema (pogledajte tabelu)!



Građani Srbije su, uz komšije iz BiH, najmanje zadovoljni svojim životom. U Srbiji je 25,8 odsto ispitanih izjavilo da su bili tužni prethodnog dana, a u BiH je to reklo 28,2 odsto ispitanika. Takođe, istraživanje pokazuje i da se Srbi najmanje smeju na Balkanu! Naime, samo 39 odsto ispitanika u Srbiji izjavilo je da se prethodnog dana nasmejalo.


Srbi, u poređenju sa drugim zemljama iz regiona, imaju i najniže poverenje u svoje institucije. Pa, tako, državno rukovodstvo podržava samo 22,2 odsto naših građana, a puno poverenje u Vladu ima samo 2,9 odsto! Veoma je nizak i stepen poverenja u pravosudni sistem - samo 3,4 odsto građana veruje sudovima.

Što se tiče pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, manje od polovine građana, samo 44 procenata, smatra da je to dobra stvar, ali bi na eventualnom referendumu 63 odsto ispitanika glasalo za članstvo Srbije u EU. Srbija, Hrvatska, Makedonija i Albanija su zemlje zapadnog Balkana u kojima je odnos prema EU u 2010. imao negativan trend.


U Srbiji je, u poređenju sa ostalim zemljama regiona, u najvećoj meri opalo uverenje da žitelji EU podržavaju integraciju njihove zemlje. Danas samo 41 odsto ispitanih smatra da građani EU podržavaju evrointegraciju Srbije, što je 12 odsto manje nego u 2008. godini! Građani Srbije veruju da ćemo u EU ući 2017. godine.

Oko dve trećine građana Srbije smatraju da je korupcija veoma ozbiljan problem. Istovremeno, svega 28,9 odsto njih veruje da se vlast adekvatno bori protiv ovog zla, a manje od četvrtine je uvereno u to da Vlada čini sve u borbi protiv mafije.

Osam od 10 ispitanika u Srbiji navelo je da je korupcija raširena u politici i privredi, dok 12 procenata građana priznaje da je tokom protekle godine bilo primorano da da mito.

Ne damo Kosovo!

Prema istraživanju „Galupa", 67 odsto građana smatra da Srbija nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova. Sa druge strane, samo 15,4 odsto ispitanika se složilo s time da se Srbija odrekne Kosova u zamenu za članstvo u EU. Konačno, pored Makedonaca, Srbi u najvećem procentu smatraju da bi u narednih pet godina moglo da dođe do izbijanja rata u regionu. Čak 24 odsto građana ove zemlje smatra da će doći do rata?!

Dinkić: Pola Telekoma ide za dugove
     18. novembar 2010. | 11:33 -> 18:33
   Broj komentara: 69
   Pošaljite komentar
   
   Deo novca od prodaje Telekoma Srbije trebalo bi usmeriti ka vraćanju nepovoljnih kredita, a ostatak za kapitalne infrastukturne projekte, kaže Mlađan Dinkić.

"Saglasan sam s time da je izgradnja putne mreže važna, ali bi sredstva od prodaje Telekoma mogla i korisnije da se ulože. Predložiću premijeru da deo tih deviza, po mom mišljenju polovinu, izdvojimo za otplatu najnepovoljnijih kredita, poput onog od Londonskog kluba", izjavio je vicepremijer Mlađan Dinkić u intervjuu “Mađar sou".


Prema njegovom mišljenju, u tom slučaju bi kasnije ostalo više novca za infrastrukturalne projekte, a ukoliko to ne bude dovoljno onda bi Srbija mogla da uzme nove kredite pod povoljnijim uslovima.

Dinkić je ponovio da očekuje da će se u Srbiju iduće godine sliti četiri milijarde dolara stranih investicija, što bi znatno doprinelo oživljavanju proizvodnje.

"Za Telekom ćemo dobiti najmanje 1,4 milijardi evra, Fijat će u fabriku u Kragujevcu uložiti još 600.000 evra, Gasprom će dovršiti investicije u NIS, a računamo i na nova ulaganja subotičke Norme i Jure u Nišu i Rači. Kada se sve to sabere, preračunato u dolare, stižemo do iznosa od četiri milijarde", ukazao je ministar.

Govoreći o dodeli besplatnih akcija javnih preduzeća građanima Dinkić je istakao da ovoga puta ne želi da se "opeče" prognozom njihove ukupne vrednosti.

"Loše sam prošao s pretpostavkama datim pre opšte ekonomske krize, koju nisam mogao ni da naslutim. Što se novih akcija tiče, posle NIS-ovih, sigurno je da će građani tokom 2011. godine dobiti hartije od vrednosti svih preostalih javnih preduzeća, sem od EPS-a", zaključio je Dinkić.


treba podržati čoveka,očigledno ima viziju i ideju 

Ostavka zbog izložbe portreta

Šef protokola Skupštine Srbije Vojislav Glišić ponudio ostavku posle reakcija u javnosti na izložbu portreta predsednika parlamenta od 1920. do danas.

Posle reakcija javnosti povodom izložbe portreta predsednika parlamenta od 1920. godine do danas, šef protokola Skupštine Vojislav Glišić ponudio je ostavku na tu funkciju.
Prilog Ivane Čkonjević

Izložba je izazvala negodovanje pojedinih poslanika i javnosti zbog 26 slika koje je uradio akademski slikar iz Sombora Dragan Stojkov po ceni od gotovo četiri miliona dinara.

Glišić je naveo da je za svaki portret plaćeno po 1.500 evra i dodao da se među umetnicima zna da portreti koštaju i do 2.000 evra.

Za izložbu portreta predsednika skupštine, koja je polovinom oktobra postavljena u Domu Narodne skupštine, prema rečima Glišića, nije raspisivan tender, jer se tenderi za umetnička dela ne raspisuju, već je predviđen pregovarački postupak.

Pregovori su obavljeni uz skupštinsku komisiju i kasnije objavljeni u Službenom glasniku. Glišić je rekao da se komisija za slikara Dragana Stojkova odlučila jer je imao dobre reference, a, kako je naveo, pri izboru je konsultovan i Narodni muzej.

Glišić je rekao da su samo nekadašnji predsednici parlamenta Nataša Mićić i Tomislav Nikolić nezadovoljni svojim portretima, ali da pretpostavlja da bi Stojkov verovatno pristao i ponovo da ih naslika.

Nataša Mićić je svoj portret nazvala kičom i zatražila da bude uklonjen, dok je Tomislav Nikolić rekao da bi na zidovima zgrade Skupštine trebalo da stoji nešto važnije od portreta bivših predsednika i da nije zaslužio da se njegov portret uvrsti u izložbu.

"Ne razumem se previše u likovnu umetnost. Čovek je radio portrete po fotografijama. Ako već ni minut nije proveo sa mnom da vidi nešto u mom pogledu, to radi mnogo naivaca u Šumadiji", smatra Nikolić.

Slavica Đukić Dejanović je umetniku poslala sliku iz mlađih dana i rekla je da je zadovoljna svojim portretom.

Još se nisu oglasili Zoran Lilić, koji je naslikan bez brkova, i Borisav Jović, koji je potpisan kao Borislav.

Glišić je rekao da je imao ideju da nabavi i klavir za Skupšinu, jer je on "više nego potreban", ali trenutno parlament nije u mogućnosti da to učini.

Sa šefom protokola će naredne nedelje razgovarati sekretar Skupštine, nakon čega će biti poznato da li će ostati na toj funkciji.


još kad stigne klavir,idi begaj...   

"Хепатитис А,Б,Ц..и хепатитис Д=демократска странка-БЕЖТЕ ЉУДИ,КУГА ,ЗАРАЗА..кад их видите,бежте у широком луку"