Ovo sa ikonama pratim već duže vreme i nemogu čudom da se načudim. To je slično ovom izvinjenju Italijanima za dešavanja u Đenovi. Kakvu to politiku vodi BoTa?

Cvetković: Srbija skoro kao Kina
30. oktobar 2010. | 16:47 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Srbija danas, kao i Evropska unija, počiva na dva stuba - miru i ekonomskom razvoju.
Cvetković je kazao da su evrointegracije i ekonomski razvoj prioriteti koje nesumnjivo dele sve države regiona jugoistročne Evrope, i da je stoga logično da sarađuju u najvećoj mogućoj meri.
"Srbija se nalazi u postkriznom ekonomskom trenutku, što znači da je kriza iza nas, da se javljaju pozitivne stope rasta bruto domaćeg proizvoda, ali da taj oporavak još nije dovoljan jer građani ne osećaju znatniji napredak u odnosu na period iza nas", kazao je Cvetković.
Premijer je dodao da Srbija koncipira dugoročni, desetogodišnji program razvoja, koji će biti zasnovan na investicijama, povećanju proizvodnje i podsticanju izvoza i ulaganju u infrastrukturu.
Cvetković je objasnio da Srbija stvara pogodnu klimu za privlačenje stranih investicija sprovodeći zakone i pojednostavljujući procedure.
"Mogućnosti za investiranje u Srbiji su daleko bolje od nekih percepcija zasnovanih na predrasudama iz prošle decenije", istakao je srpski premijer.
On je naveo da je poreska politika u Srbiji veoma konkurentna u poređenju sa ostalim državama regiona i da potencijalnim investitorima otvara mogućnost za nastup na brojna treća tržišta.
"Ako posmatrate broj ljudi na tržištima koja su nam dostupna zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, mi smo skoro kao Kina", rekao je Cvetković.

BEOGRAD, 30.10.2010
Podrška razvoju socijalnog preduzetništva
Premijer Mirko Cvetković izjavio da Vlada podržava razvoj socijalnog preduzetništva. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić najavio model za kreditiranje preduzetništva najsiromašnijih građana zajmovima od dve do tri hiljade evra.
 

Premijer Mirko Cvetković izjavio je da Vlada Srbije podržava razvoj socijalnog preduzetništva, pre svega kroz stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira koji omogućava poslovanje socijalnim preduzećima.
 
Premijer Cvetković je na otvaranju Poslovnog foruma u okviru ''Turneje društvenog preduzetništva 2010'', istakao da je socijalno preduzetništvo jedan od načina za uspostavljanje  ravnomernijeg regionalnog razvoja i ravnomerno zapošljavanje svih grupa stanovništva.
 Prema Cvetkoviću,  vlada čini sve da grupama stanovništva koje se teže zapošljavaju, olakša pronalaženje posla, a prvi korak u tome je definisanje socijalnih preduzeća kroz Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
 Cvetković je ukazao da je primenom tog zakona u poslednjih godinu i po dana omogućeno zapošljavanje 5.000 osoba sa invaliditetom.
 Predsednik Vlade Srbije je istakao da preduzeća taj zakon treba da shvate kao društvenu odgovornost i osobama sa invaliditetom daju šansu da rade.
 Cvetković je ukazao da većina osoba sa invaliditetom radi u nevladinim organizacijama i potrebno je povećati njihovo zapošljavanje u javnom sektoru, na čemu će vlada nastaviti da radi.
 Zajmovi siromašnima za preduzetništvo
 Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da će vlada i NBS pripremiti model za kreditiranje preduzetništva najsiromašnijih građana zajmovima od dve do tri hiljade evra, bez obezbeđenja garancija za takve kredite, a da to ne dovede do destabilizacije finansijskog sistema.
 Đelić je na konferenciji za novinare, na kojoj je počasni gost bio "bankar siromašnih" i nobelovac Junus Mohamed iz Bangladeša, rekao da bankarski sistem u Srbiji, iako veoma razvijen, nažalost nije koncipiran tako da pomogne preduzetništvo najsiromašnijih.
 U mesecima koji dolaze, prioritet rada Vlade Srbije biće borba protiv siromaštva i smanjenje stope nezaposlenosti, rekao je Đelić i naveo da je u proteklih pet godina broj naših građana koji su ispod regionalne stope siromaštva smanjen je sa 14 na oko sedam odsto, ali je usled svetske ekonomske krize ta stopa povećana u Srbiji na 8,8 odsto.
 Posle značanjog pada stope nezaposlenosti na 16,4 odsto u prošloj godini, ona je u ovoj godini porasla na 18 odsto, naveo je Đelić.
 Zbog toga Vlada Srbije, u budžetu za 2011. godinu, više sredštava će izdvojiti najsiromašnijima, tako da oni trajno izađu iz tog stanja, a ne da ih upotrebe za potrošnju, najavio je on.
 Vlada će pokrenutri inicijative za usvajanje zakona o mikrokreditranju, za stvaranje finansijskih institucija koje će davati pozajmice samo siromašnima, zatim novog zakona o zadrugama i kooperativama, veoma bitnim u poljoprivredi, ali i u stanogradnji, najavio je on.
 Dobitnik Nobelove nagrade za mir u 2006. godini, Muhamed Junus rekao je da je on počeo osnivanjem "Gramen banke" u Bangladešu koja je davala zajmove najsiromašnijima i čak onima koji su živeli na ulicama, a najbrojniji korisnici bile su žene i stopa vraćanja mikrozajmova bila je skoro 100 odsto.
Junus je naglasio da su banke "stvorene za bogate, a ne za siromašne", zbog čega je on i došao na takvu ideju, a danas kredite te banke koristi oko 8,3 miliona ljudi u svetu i procenat vraćanja je 97 do 98 odsto.
------------------------------------------------------------------------------------------
Prvi će ovakav zajam dobiti Mišković.

Spremni udari na Vladu
M. BABOVIĆ | 01. novembar 2010. 20:55   
Žarko Obradović, ministar prosvete: Otvoreni smo za rekonstrukciju. PUPS ne pregovara sa SNS. Savez DS i SNS ne bi trajao

MOGUĆE je da se različiti oblici nezadovoljstva udruže ovih dana i da budu usmereni protiv Vlade. Bez obzira na te pritiske Vlada će ostati stabilna, a ne plaši se ni izbora kada god da dođu.
Žarko Obradović, ministar prosvete i zamenik predsednika SPS, ubeđen je da će Cvetkovićev kabinet pregrmeti i ovu buru, koja se sprema da ”dune” iz sindikalnih pištaljki i kopova ”Kolubare”.
- Postoji dobra volja u Vladi da se ispune zahtevi sindikata, ali se mora voditi računa i o makroekonomskoj stabilnosti. Jer, i pored teškoća, jedan deo ciljeva je ostvaren. Statistički podaci govore da je Srbija u boljem položaju u odnosu na druge zemlje regiona. Bolje se snašla u krizi.
* Ta statistika kaže i da imamo najmanje plate u regionu, da dinar vrtoglavo pada, da je 200.000 ljudi ostalo bez posla, da je na Koridoru 10 izgrađeno svega 25 kilometara...
- Sve zavisi od toga kako se statistički obrađuju delovi privrednog sistema. U pojedinim sektorima u BiH plate su veće, ali je ekonomska situacija gora. O boljem standardu nam pridikuju iz onih partija koje su novac od privatizacije trošile na plate, a ne na razvoj. I to u vreme kad svetske krize nije bilo. Pad dinara je objektivno veliki problem, ali cene nekih osnovnih usluga nisu pratile njegov pad. I tu je Vlada imala sluha za građane. A, za Koridor ne brinite. Siguran sam da će Mrkonjić da završi taj posao.

KREDIT ZA OTPREMNINE
* Stalno govorite o nužnosti racionalizacije u prosveti, a nedavno je izračunato da je od 125.000 zaposlenih svega 123 prekobrojno. Hoće li biti otkaza?
- Neću da pretim otkazima, ali moramo da nađemo pravu meru u dogovoru sindikatima i MMF-om. Ove godine se 900 ljudi javilo dobrovoljno da izađe iz nastave, ali otpremninu su mogli da dobiju samo oni čijim se odlaskom ukida radno mesto. Bilo bi idealno kad bi ljudi bili stimulisani da se sami javljaju, ali nemamo novac za otpremnine. Pokušaćemo možda i da uzmemo kredit za tu svrhu.
* Šta vam govore napadi na centrale SPS i DS za vreme protesta protiv Parade ponosa?
- To je izraz frustriranosti pojedinih interesnih grupa. Formalni povod je parada, a u pozadini je ogorčenost zbog toga što su DS i SPS formirali vladu i što su odnosi između partija odlični.
* Zašto bi neki dečak od 15 godina bio frustriran zbog vaše vlade sa DS? Verovatno ciljate na to da ih je neko instruirao...
- Nisu tamo bila samo deca od 15 godina. Bilo je i mnogo starijih. Evo, vi mi kažite koji je njihov motiv da lome zgradu SPS? Zbog parade?
* Koji je bio motiv Vlade da po svaku cenu organizuje paradu, iako su i MUP i BIA znali da je reč o rizičnom skupu? Osim toga, taj vid promocije ne podržava ogromna većina građana...
- To je čudan pristup. Ako želite da postanete članica EU, onda morate da prihvatite i neka pravila ponašanja. Morate i da poštujete zakon koji toj grupi ljudi garantuje pravo da iskažu svoju seksualnu orijentaciju. A, MUP i BIA su odlično obavili svoj posao.
* Kako ta pravila ponašanja ne važe za članice EU poput Poljske ili Grčke, gde nema parada? To niko nije tražio ni od Crne Gore...
- Razgovarao sam i sa kolegama iz Crne Gore i polušaljivo im rekao: ”Baš me interesuje kako će to da izgleda kod vas.” Svako pravi korake. Kasnije ili ranije. Zar je parada toliki problem za Srbiju da bi se lomio Beograd? Očigledno je da branitelji starog koncepta stalnih rovova među partijama i konzervacije društva to podržavaju, jer vide da im je ugroženo mesto na političkoj sceni.
* Jesu li ti branitelji DSS i SNS?
- Nisam mislio ni na jednu stranku ponaosob, već više na stavove pojedinaca i određenih grupa.
* Opozicija se postepeno grupiše u jednu kolonu. Mogu li da vas pobede na sledećim izborima?
- Ne mogu. Imamo stabilnu Vladu, koju podržava stabilna većinu u Skupštini. Možda jedan deo građana smatra da Vlada ne radi dobro, ali sam ubeđen da ogromna većina tvrdi da bi neka druga radila gore.
* Spekuliše se da će se, posle stranačkih izbora u DS i SPS, sprovesti rekonstrukcija Vlade. Podržavate li taj potez?
- Naš predsednik Dačić je već rekao da smo otvoreni za razgovore. Ali, moramo najpre da vidimo šta bi bila suština te rekonstrukcije.

PODRŽAĆE ME BAZA
* Je li tačno da će vam na kongresu glavni rival za mesto zamenika predsednika SPS biti Branko Ružić?
- U partiji ima mesta za sve, a zamenika predsednika bira Dačić. Očekujem da ću dobiti podršku baze i da ću biti jedan od potpredsednika.
* Da li bi manja vlada bila efikasnija?
- Ako bi se išlo na rekonstrukciju, onda bi svi ministri morali da podvuku crtu i naprave bilans šta su do sada uradili i šta planiraju. Moramo da znamo da li bi rekonstrukcija značila prekid započetih projekata ili impuls za njihovo završavanje.
* Je li SPS spreman da žrtvuje svoje resore?
- Rano je da se govori o tome.
* Jesu li zahladneli odnosi SPS i PUPS? Milan Krkobabić tvrdi da oni mogu i sami na izbore, a proziva i neke vaše ljude za članstvo u upravama sportskih klubova...
- Naši odnosi nisu narušeni. Nema suštinskih razlika. To je lični stav Milana Krkobabića na koji on ima pravo. Ne vidim ništa loše u tome što je Ružić u Partizanu, a Antić i Škundrić u Zvezdi, ako ova dva kluba smatraju da oni mogu da pomognu. Uostalom, i ranije je bilo ljudi iz politike u klubovima, kada su postizani vrhunski rezultati.
* Verujete li u priču da PUPS tajno pregovara sa SNS?
- Ne. To su medijske spekulacije.
* Hoće li, na kraju, DS i SNS, ipak, sklopiti koaliciju?
- Ta kolicija je moguća, ali ne dok traje ova vlada. Takve koalicije po pravilu nisu dugovečne. Primer Nemačke je najsvežiji, gde su demohrišćani i socijaldemokrate kratko ostali zajedno.
* Možda govorite tako iz straha da bi SPS verovatno otišao u opoziciju, ako bi se Tadić i Nikolić dogovorili?
- Taman posla. Mi smo toliko toga prošli u poslednje dve decenije, pa se ne plašimo ni povratka u opoziciju. Nije to smak sveta.

Press otkriva: Prijavila fakultet, ima srednju školu
June 29th, 2010 | Author: Press Online :: Vesti
Državna sekretarka Nadica Momirov nema završen fakultet kako je to, sve do juče, skoro pune dve godine, pisalo u njenoj biografiji na sajtu Ministarstva kulture. Ova velika laž izmenjena je juče odmah pošto je Press podneo zahtev Ministarstvu kulture da nam dostavi fotokopiju njene radne knjižice i informaciju da li ona ima visoku ili srednju stručnu smenu Press otkriva: Prijavila fakultet, ima srednju školu

Nadica Momirov je tako sve do juče bila predstavljena kao „diplomirani stručnjak u oblasti biologije i socijalne integracije". Pisalo je da je to zvanje stekla na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Norveškoj (?!), a da poseduje i sertifikat prevodioca za norveški jezik. Sve ovo stajalo je sve vreme i na sajtu G17 Plus, u kome je Nadica Momirov član predsedništva stranke!

Nije gledala biografiju
Umesto odgovora koje smo tražili iz Ministarstva, odmah nam se javila lično Nadica Momirov i rekla sledeće:
- Do 1991. sam bila redovan student sa prosekom 8,5. Pošto je izbio rat, kao apsolvent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, otišla sam u Norvešku. Tamo sam upisala biologiju na Višoj strukovnoj školi u Budeu. Pošto sam mislila da se nikad neću vratiti u Srbiju, odlučila sam da ipak upišem nešto da bih mogla da radim u tamošnjoj administraciji. Tamo svi rade u administraciji, to je siguran posao. I 1994. godine upisala sam Višu strukovnu školu „Volda". To su jednogodišnje specijalističke studije i godinu dana kasnije dobila sam sertifikat tumača za norveški jezik - izdeklamovala je bez daha Nadica Momirov na početku razgovora.

Na pitanje da li je za protekle dve godine, od kada je na toj funkciji, pogledala svoju biografiju na sajtu Ministarstva, ona je odgovorila „ne":
- Nisam videla. Ma, ne gledam svoju biografiju, nisam gledala ni ministrovu, niti ostalih kolega. To mi nije u opisu radnog mesta. Ali, to je greška. To je bahato i bezvezno formulisanje. Sad ću odmah da intervenišem da se to popravi.

Bradić ćuti
Ona tvrdi da je „grešku napravila urednica sajta Ministarstva kulture".
- Ja sam predala precizan CV. Urednica je to nekako po svom sročila i stavila na sajt. Pozvala sam je malopre, priznala je da je zabrljala i izvinjava se. A u G17 Plus su samo preuzeli biografiju sa sajta Ministarstva - rekla je Momirov.
Upitana da li su podacinamerno netačno objavljeni kako bi se sakrilo da funkciju državnog sekretara obavlja neko ko ima završenu samo srednju školu, ona odgovara:
- Nemam razloga za to. Bavim se profesionalno politikom sedam godina. U dva mandata sam bila poslanik. Tačno, pošto sam apsolvent, vodi se kao da imam srednju spremu, gimnaziju u Zrenjaninu. Ali, državni sekretar je imenovano lice. Kao i narodni poslanik i državni sekretar može da bude i nepismen - tvrdi Momirov i dodaje:
- Jedan od razloga što sam se 1997. vratila je iz Norveške je da iskustvo, veštine i znanja stečena u administraciji jedne od najrazvijenijih zemalja prenesem u svojoj domovini. Radim najbolje što znam. Ako neko smatra da ne radim dobro svoj posao, u redu, hvala lepo na poverenju - kaže Momirov.
   

НАУКА У СЛУЖБИ ПАРТИЈЕ


пише: проф. др Јасмина Вујић



Жељка Бутуровић је недавно у Политици објавила диван чланак ”Научни радник”, где са правом наводи: ”Ентузијазам који министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић има за унапређење српске науке тешко да има равног. Мањак министровог знања и искуства ту није препрека, сматра, јер је ,,наука данас толико напредовала да нико не може претендовати на компетентност мимо своје уске научне дисциплине” (Интервју Б92, 19. јул 2010). И заиста – шта зна о науци неко ко се целог живота бавио науком?”

Одговор је одмах сутрадан стигао из Министарства за науку кроз уста Дарка Ђукића, који упореди науку са фудбалском лоптом: ”Такође, да бисте били добар фудбалер нема никакве потребе да знате сваки детаљ о материјалу од кога је лопта направљена, технолошком процесу и цени коштања производње. Ваш посао је да дајете голове. Тако је у сваком послу, па и у науци. Врло леп пример како бивши ”научник” а садашњи ”администратор” види улогу научника и науке. Ђукић, који истиче да је докторирао нанофизику, заборавља да наведе да је тренутни ”саветник” министра Ђелића, и да ли се и где уопште бавио науком?

Сама чињеница да је Ђелић потпредседник Владе за европске интеграције (са две трећине времена) и министар за науку (са једном трећином) показује колико се вреднује наука у Србији. Како је министар углавном на путу 90% свог времена, стратегију праве ”саветници” као Ђукић, и ”државни секретари” постављени не по стручности и знању него по припадности одређеним странкама.

На жалост, министарства су подељена између странака по вертикали, и никоме се нико не меша у ресор. То доводи до тога да стратегија коју прави Министарство за енергетику, нема везе са стратегијом коју прави Министарство за науку, нема везе са стратегијом коју праве Динкићева министарства...Крајњи резултат је, ако свако министарство вуче у различитом правцу, очигледно је да не може да се стигне до заједничког циља. И тако већ дуже време Србија тумара бесциљно у сваком ”ресору”.

Пошто се министар за науку никада није бавио науком, он не разуме да постоји разлика измећу бављења популаризацијом науке и бављења науком. Он не разуме да се стратегија научно-истраживачког рада не може правити без претходно направљене стратегије привредног развоја, без направљених приоритета државног развоја. Наука не може да се развија ни на небу ни на земљи, невезана за остале гране друштвеног и привредног развоја. Примењене науке се не могу развијати ако то не користи директно или индиректно привреди (индустрији, пољопривреди,..) једне земље, а примењене науке не могу без базичних наука. Мале земље због ограничених могућности, морају врло пажљиво да бирају у које стратегијске области ће да улажу оно мало средства која се издвајају за науку. Говорити о нано технологији у Србији је бацање и оно мало стредстава које министар позајмљује из иностранства. Одрживи развој науке не може да се заснива на бесомучном задуживању. Није највећи проблем у томе што министар за науку не зна много о свом ресору, он је могао да се ослони на мишљења стотина научника нашег порекла који се баве науком широм света, као и мишљења изванредних нестраначких научника у Србији, који мисле својом главом. Али, како истиче колега Владимир Глишин у једном од коментара:

”Међутим, да додам нешто што стварно представља легло интелектуалног бешчашћа у Министарству за науку Србије. Наиме, од стране министра Ђелића (потписао премијер Цветковић) именовани су нови чланови управних одбора у научним институтима. Погодите по коме кључу? Два представника из ДС-а, један из Г17 и један из СПС-а! У једном институту напр. за председника Управног одбора именован је један бивши ДС министар који ће део Института да приватизује а онда погодите ко ће тај део Института да откупи? То је уједно и квиз питање за читаоце ове рубрике!”

Само да допуним колегу Глишина - институт који он спомиње је Институт ”Винча”, а тренутно се спроводи цепање овог јединог мултидисциплинарног института у Србији, који је у току свог шездесетогодишњег постојања изнедрио десетине хиљада изванредних стручњака и научника, а зарад распродаје и приватизације некретнина.

(ауторка је декан Факултета за нуклеарну технику Универзитета Беркли у САД)

Apetiti ministara veći od Telekoma
9. novembar 2010. | 08:08 | Izvor: Blic
Beograd -- Ministarstva su tražila od Vlade za svoje potrebe u narednoj godini 200 milijardi dinara više iz budžeta nego što bi Srbija smela da potroši.


To praktično znači da su ministri tražili 20-30 odsto više para od onoga što mogu da dobiju da bi bio ispoštovan dogovor sa MMF i Zakon o izmenama i dopunama o budžetskom sistemu.
Dobro upućeni sagovornik Blica kaže da “ne samo što su dostavljeni zahtevi nerealni, već su pojedina ministarstva čak i prekoračila rokove za njihovo dostavljanje”.
Pojedini ministri iz vladajuće koalicije razmišljaju da lobiraju kod predsednika Borisa Tadića za viši iznos u svojoj kasi. Trenutno se još radi na rebalansu budžeta čija je izrada, kako saznaje Blic, pri kraju jer je Vlada okvir usaglasila sa MMF.

Dinkić tražio najviše preko limita

Kako Blic saznaje, najviše je dozvoljenu sumu prekoračilo Ministarstvo ekonomije. Ovaj resor zatražio je za 2011. godinu ukupno 50 milijardi dinara. U odnosu na ono što bi moglo da se dobije, zahtev je prekoračilo i Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) koje je tražilo 25 milijardi dinara. "Od Ministarstva ekonomije je traženo da se odrekne polovine planiranog budžeta, a od NIP 15 milijardi dinara. Ministri, međutim, nisu hteli ni da čuju. Jača ministarstva sada će pregovarati sa predsednikom Borisom Tadićem, dok manja nemaju izbora", kaže taj izvor i dodaje da je namera bila da se novac iz Ministarstva ekonomije i NIP usmeri na jeftinu stanogradnju.
Međutim, juče niko nije mogao da precizira kada će se rebalans naći na zasedanju Vlade i Skupštine. Po završenom rebalansu preći će se na izradu budžeta za 2011. godinu, a za koji je već među ministrima krenula trka.
Iako svake godine ministri nastoje da izdejstvuju što više novca za svoj resor, 2011. po mnogima je bitnija nego prethodna jer je reč o predizbornoj godini. Najjednostavnije objašnjeno - što više novca - više ostvarenih obećanja, a tako i dobra osnova za kampanju.
Iako u Vladi nijedan ministar neće priznati da mu je budžet za 2011. bitan, jer je predizborni, ekonomski analitičari su gotovo sigurni da je dobrim delom zbog toga ove godine pred funkcionerima žešća borba za novac u resoru nego što je to bio slučaj prošle godine.
Zbog svega toga, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, nema dilemu da li će budžet za 2011. biti predizborni.
"Vlada je napravila predlog po kome zahtevi za potrošnju prevazilaze zakonske mogućnosti države. Zbog velikih apetita, ministarstava su već u startu prekršila dogovor sa MMF-om i zato nema sumnje da treba očekivati borbu za budžete. Koliko će ko dobiti zavisiće od umešnosti ministara, ali i od toga koliko će njegova stranka biti tražena kao koalicioni partner. Ključnu poziciju već je zauzeo ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Sa Unijom regiona, na mestu je odakle može da se utiče na razvoj cele zemlje", kaže Savić.
Da bi budžet mogao biti predizborni, i to u velikoj meri, smatra i Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu. "Još razmišljamo kratkoročno i kako zadovoljiti glasače, pa umesto da investiramo, mi se zadužujemo zarad tekuće potrošnje. Jeste da to znači rast plata i penzija, ali nosi i urušavanje razvojne perspektive", kaže Vučković i ističe da premijer i ministarska finansija treba da imaju glavnu reč i veću političku težinu.
Finansiranje deficita budžeta u sledećoj godini biće poseban problem, računajući i otplatu glavnice dugova preko upisanih 102 milijarde dinara deficita. U pregovorima sa MMF-om već je zapelo oko budžeta za 2011. godinu.
Previše su veliki zahtevi oko povećanja potrošnje: od rasta plata i penzija u skladu sa inflacijom od sredine ove godine uz usklađivanja tokom naredne (što je najveći deo budžetske potrošnje), preko želje da se transferi lokalnim zajednicama vrate na pretkrizni nivo (još oko 20 milijardi dinara), do većih subvencija...
Zbog svega toga, ekonomista Miroslav Zdravković smatra da MMF neće pristati na spisak lepih želja. "Ministri mogu da se bore za svoje budžete, ali je problem što deficit nema odakle i da se finansira. Prevelike su želje i za njih realno ne postoji pokriće u ekonomiji. Nastaje zastoj. Zbog nesigurnosti u dinar, banke više ne žele da kupuju trezorske zapise i finansiraju deficit. Moguće ga je pokriti prodajom Telekoma od čega možemo dobiti oko 150 milijardi dinara. Ali tada neće biti novca za infrastrukturu", kaže Zdravković.

Pratite specijal: NIS na berzi

Драгутиновић: Србија је међу мање задуженим државама 

БЕОГРАД – Министарка финансија Србије Диана Драгутиновић изјавила је да Србија са дугом од 11,6 милијарди евра, односно 38 одсто бруто домаћег производа, спада међу мање задужене државе у Европи.
На крају расправе у Скупштини Србије о задужењу за 250 милиона евра за покривање мањка у овогодишњем буџету, она је рекла да је дуг од 2008. године до данас повећан за десет процентних поена, а да је Србија испод границе мање задужених држава која износи до 40 одсто.

"Задужујемо се због нас свих. Држава се у тешким временима задужује у корист грађана и да подстакне привреду и смањи број незапослених. Очекујем да ће са стопом економског раста, која ће бити већа од планиране, ти кредити моћи лакше да се врате", рекла је Драгутиновићева.
Поводом критика опозиције, министарка финансија је казала да не постоји правило који је дуг и који је дефицит висок или низак.
Диана Драгутиновић је казала да ће буџет за идућу годину поштовати Закон о фискалној одговорности, али и да ће предвидети дефицит од четири одсто друштвеног производа.
Министарка је рекла да давање гаранције за 51,5 милиона евра по задужењу компаније Јат ервејз само један од неколико корака који се предузимају како би та авио компанија "стала на ноге" и навела да су реформе у јавним предузећима најтеже.
Посланици опозиције у Скупштини Србије данас су се оштро успротивили новом задуживању Србије код комерцијалних банака, оценивши да је држава већ презадужена и да не може да отплаћује нове кредите.
Скупштина ће, после редовне паузе, размотрити потврђивање неколико споразума.

Бета
објављено: 09/11/2010

Перуђи, коначно једна лепа вест. Доста нам је вести о штрајковим, људима који немају шта да једу и који се убијају


Посланицима веће плате од Нове године


Примања посланика ће од следеће године бити, највероватније, повећана за 6.000 динара и њихова најмања зарада, без дневница и додатака, износиће око 111.200 динара.

Мало, по мало, порасте посланицима плата
 
Према меморандуму Министарства финансија, у априлу посланике чека раст од 3,5 одсто, а у октобру за још 2,4 одсто. То значи да ће плата уместо 75.000 бити 79.488 динара, а паушал ће са 30.354 динара скочити на 31.795 динара.   
Секретар парламента Вељко Одаловић изјавио је да посланици имају право на повећање, о коме се, иначе, сами изјашњавају. "Да ли ће то право искористити, остаје да се види. Они ће донети одлуку о томе. Али, треба да се каже да шест година имају исте плате", рекао је Одаловић. 
"Посланици треба да прате судбину свих запослених у државној управи и не видим ниједан разлог да одмрзавање плата не закачи посланике и оне који раде у стручним службама парламента“, рекао је Жељко Ивањи из Г17 плус. 
Бранко Ружић из СПС-а каже да плате посланика треба ускладити са инфлацијом и курсом динара.   
"То што плате мирују скоро шест година говори у прилог тези да их треба ускладити са инфлацијом и курсом динара у односу на време од када нису мењане. Уколико дође до повећања плата других именованих и постављених лица онда можемо разматрати и раст посланичких“, каже Ружић.   
За напредњаке, тврди Јоргованка Табаковић, повећање плата уопште не треба да буде тема за државу. "Ова влада је формирана на обећању о расту пензија из извора којих нема. Када се створе услови за нова радна места, пуниће се фондови и моћи ће да се прича о повећању буџетских плата“, рекла је Табаковић.

Па ево разлога за оптимизам
 

Niko me nije više obradovao u životu od tebe.