Korenite promene su bile moguće jedino u slučaju revolucije, što 6 otobar nije bio. Bio je to samo puč protiv jednog čoveka i njegove porodice, a sve poluge vlasti su nastavile i dalje da rade. Nekada mi se čini da su energiju naroda iskoristili tajkuni kako bi se rešili Miloševića, jer im je prestavljao problem u odnosu sa inostranstvom. Sem što je smanjen stepen agresije vlasti prema narodu, sve je ostalo isto.
Promena društa evolucijom može trajati 20, 30, 100 , ili više godina. Nemojmo biti nestrpljivi , jedna revolucija iz 1945 je bila loša , sada je vreme ya postepene promene. To što neki neće doživeti promene, to je cena postepenog menjanja.

Inflacija na planiranom nivou 

BEOGRAD - Inflacija se od juna vraća postepeno u planirane okvire, tako da smo u septembru imali međugodišnju inflatornu stopu od 6,6 odsto, a planirana je 6,7 odsto, plus-minus dva procenta, izjavio je  guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Šoškić je rekao, na konferenciji za novinare, da ga brine naredni period zato što je bazna inflacija u proteklom razdoblju bila veća od ukupne inflacije, a na nju je najviše uticao rast cena poljoprivrednih proizvoda.
Guverner NBS je istakao da ga brinu i inflatorna očekivanja, koja se prenose u sledeću godinu, mada se može očekivati i da će cene poljoprivrednih proizvoda u 2011. manje rasti, imajući u vidu da se tokom 2010. osetno uvećane.
Šoškić je najavio da će centralna banka pažljivo pratiti situaciju u vezi kretanja inflacije i preduzimati odgovarajuće mere, uključjući i restriktivnu monetarnu politiku, ukoliko rast cena premaši predviđene okvire.
Oporavak industrijske proizvodnje i rast BDP-a
 - Postepeni opravak industrijske proizvodnje koja je za sedam meseci ove godine bila veća za 4,8 odsto nego u istom lanjskom periodu, deluje ohrabrujuće, tako da je realno očekivati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2010. od 1,5 odsto, mada ima i optimističkijih očekivanja prema kojima bi povećanje BDP bilo 1,8 procenata, izjavio je Šoškić.
Šoškić je ukazao  da je neophodna reindustrijalizacija zemlje i posebno rast onog dela BDP, koji je izvozno orijentisan.
On je rekao da smo u drugom tromesečju imali brži rast izvoza od uvoza, uz opasku da za nerazvijenu privredu uvoz nije uvek nepovoljna činjenica, jer se nabavlja oprema i reprodukcioni materijal.
Deficit tekućeg računa bio je u drugom tromesečju za 7,2 odsto niži nego u prvom, ali zbog visoke premije rizika priliv kapitala, posebno inostranog, bio je nedovoljan da prokrije taj manjak, predočio je guverner.
Šoškić je naveo da finansijski krediti ne treba da budu osnova za smanjenje deficita tekućih plaćanja, veh je potrebno podsticati direkte inostrane investicije, koje su u drugom tromesečju iznosile 140 miliona evra, a julu 100 miliona evra.

Ekspanzivnija fiskalna politika

Guverner NBS je  rekao da je javni dug u zoni relativno kontrolisane zaduženosti.

Valutna struktura javnog duga postepeno se poboljšava, a zaključno sa julom dinarsko učešće iznosi 14 odsto, rekao je Šoškić  i najavio ekspanzivniju fiskalnu politiku u narednom periodu, jer će se budžetski deficit u manjoj meri finansirati zaduživanjem na domaćem tržištu.
Prema njegovim rečima očekuje se da će prevremeno odrmzavanje zarada u javnom sektoru i penzija u januaru uticati na povećanje infalcije od 0,3 do 0,4 odsto.
Guverner je najavio da će NBS nastaviti da jača proces dinarizacije, jer je dinar jedino zakonsko sredstvo plaćanja i važno je da se što manje indeksira u strane valute.
‚‚Građani primaju plate u dinarima, a obaveze su im vezane za kretanje deviznog kursa, što je neodrživo‚‚, ukazao je Šosksić.
Indeksacija stvara devizni rizik u sistemu i smanjuje efekte monetarne politike, rekao je Šoškić, navodeći da će dinarizacija biti sprovođena promovisanjem kontrole deviznog rizika, razvojem tržišta kapitala kroz uključivanje međunarodnih finansijskih institucija i izdavanjem i trgovanjem dinarskim hartijama od vrednosti.
Takođe će se razvijati i sekundarno tržište kapitala, izdavati i druge hartije od vrednosti - municipalne i korporativne u dinarima, a obavljaće se i edukacija i zaštita potrosača.
Šoškić je dodao da je NBS do sada preduzela mere, kao što su odrzavanje svop aukcija, promocija dinarskih kredita i povećanje limita za zaduživanje građana sa 30 na 40 odsto primanja, uz uslov da najmanje 80 odsto duga bude u dinarima i smanjila je dinarsku stopu obavezne rezerve sa 10 na pet odsto.

чекај мало...марко је ослобођен свих оптужби а и тета мира ће ускоро

Pa  nije bila revolucija, već evolucija. Promenuli se ljudi  , bio bi i Sloba oslobođen da nije cikno.

не да би био ослобођен већ би опет био председник

Moguće je kada se Napoleon vratio na vlast, što ne bi i Sloba.

US RADIO: SAMO NEKA DELTA PRPOPADNE ILI KAKO SRPSKA EKONOMSKA NAUKA „PRODAJE“ SRPSKU PRIVREDU

Stalno tvrdim da je cela stvar oko Delte u Srbiji pravi El Dorado, ako mi uspemo da izmenimo ambijent. Ako ni on više nije u milosti i ako njemu nešto zabrane, to je velika stvar

Ako Delta u Srbiji propadne, kupiće je neko, pa će ti zaposleni dobiti posao u drugoj firmi, a možda će imati čak i veće plate, ocenjuje doktorka Danica Popović, redovna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Došli ste besni. Šta vas je toliko razbesnelo?
- Zabrinuta sam za sudbinu zemlje. Ovde se osuđuju slikari, a puštaju se ljudi koji su na narko poternicama u svetu. Pričam o slučaju Makija i Marka Miloševića i o tome da nama obrazlažu kako je baš bila potrebna ta presuda jer ne može da se odloži jedna, a da druga zastareva. Takvo obrazloženje je zasnovano samo na tekstu Zakona. Ali, ako slovo zakona bez duha zakona primenjujete, onda mogu i čistači sa ulice da budu sudije. I oni će to da pročitaju. Pismeni su. Ako je to pravosuđe toliko maloumno, vi onda od ove zemlje imate strašno malo da tražite. Pričaju da je to reforma sudstva. To je smešno. S druge strane stavljaju prokažene ljude za sudije, kao što je Mile Jović, kojeg je Milošević izbacio sa posla. To je sudija koji je bio optužen za izbornu krađu, koga je Milošević oterao. Prihvatam razumno tu koaliciju sa Socijalistima, ali nemojte da nam stavljate prst u oči.

Da li vas je razbesnelo i ovo oko Miladina Kovačevića - samo dve godine i tri meseca zatvora?
- To manje. Već smo platili milion dolara, pa me prošlo. Kada bi DS stavila bilo gde Nedu Arnerić, mi bismo svi to doživeli kao šamar jer je to neko ko je pokazao da ne ume, da ne zna, neko ko je isklizio sa koloseka. Ako Socijalisti hoće da se reinkarniraju, neka nađu nekoga novog. Nemojte nas vređati. Poruka svega toga je – narode, ne očekujte veće plate nikada. Ostaće uvek isto. Vratiće se ovi koji su bili, koji su zasnovali svoj život na izbornim krađama. Ratko Marković je tvrdio da je Policijska akademija mnogo bolja institucija od Pravnog fakulteta. Ako hoćete da trpite te ljudi na vlasti, bez građanskog protesta, očekujte samo da vam bude gore. I treba da vam bude gore i meni zajedno sa vama.

Vi ste veliki specijalista za makroekonomiju. Šta nam fali u tom pogledu?
- Nama fali mikroekonomija. Ni lekar koji kontroliše pritisak, ne može ništa da uradi ako želudac ne valja. Ako neki mikro organ ne radi kako treba, odozgo ga pokrenuti ne možeš. Kod nas još uvek nema Zakona o stečaju i ne možete očekivati da dođu strani investitor i da krene izvoz, o kome se priča da je naš spasilac. To ne može da se desi jer niko normalan ne želi da dođe ovde, pa da uđe u kolo, gde će sarađivati sa Deltom koja ne plaća po 280-360 dana. To se odmah pročuje. Ovi mali, koji su prinuđeni da rade u zemlji, oni će morati da nastave tako da rade, ali ne možemo očekivati da dođu bez promjene ambijenta. Ambijent ne valja iz političkih razloga. Ne valja jer najvećim igračima ne odgovara da se promeni, iako ga je vrlo moguće promeniti. Jedan veliki igrač Mišković je u krizi, što je odlično. Stalno tvrdim da je cela stvar oko Delte u Srbiji pravi El Dorado, ako mi uspemo da izmenimo ambijent. Ako ni on više nije u milosti i ako njemu nešto zabrane, to je velika stvar.

Zašto je Delta u krizi? Svi smo mislili da su oni najmoćniji u celoj Srbiji.
- Oni su se jako zadužili. Njihovo poslovanje se zasniva na velikim kreditima, što je fantastično i u redu je, tako rade svi. Njihov je problem što su se zadužili u devizama, a prihode prave u dinarima. Oni ništa ne izvoze, oni to ne ume. Oni kupe, pa to nama prodaju. Pošto su ovde cene ostale iste, a kurs je skočio, sada je njima rata, koja je nekada bila 80 dinara za evro, 100 evra, a to je 20 posto skuplje. Oni mesečno moraju stalno da vraćaju, a nemaju odakle.

Da li je to problem i ostalih tajkuna?
- Jedino Drakulića malo manje jer on izvozi jedan deo proizvodnje, ali je i onako drugačiji od drugih. Svi ostali se baziraju na tome da uzimaju dinare, a da se zadužuju u devizama. Svi su u ogromnim problemima.

Da li je zbog svega toga situacija takva da sada imamo ogroman spoljni dug, koji je preko 20 milijardi evra?
- Spoljni dug je ispod 80 posto GDP-a. Ne treba da se brinemo. Neće ništa da se sruši zbog toga. Druga dobra stvar je što je najveći deo tog spoljnog duga u privatnim rukama. Svega trećina toga je dug države, a 2/3 su ljudi zaduženi hipotekama. To je recimo Delta, koja će sada morati da se proda da bi dug otplatila. Ne treba da se brinu građani Srbije šta će da se desi. Ako neko sada strada zbog ovih dugova, to će biti oni sami. Meni nije žao – sami su se zadužili, pa sami neka stradaju. Svi se pitaju šta ćemo onda kada ljudi počnu da gube posao? Neće da gube posao. Ako Delta propadne, kupiće je neko, pa će ti ljudi dobiti posao u drugoj firmi. Možda će imati čak i veće plate.

Kada neki stranac kupi našu firmu, on dobije relativno jeftino, i građevinsko zemljište na kome je bila fabrika, i prostor, izgrađene hale, možda može i neke mašine da upotrebi, a pri tome mu država da 4.000 ili 7.000 evra za svakog radnika, a nije ga ni uslovila da time da zadrži radnika sledećih pet ili 10 godina?
- To je baš tako. Meni nije jasno zašto će nama takav strani investitor? Mislim da je logika - hajde mi njih da dovučemo, pa će onda oni teško da se izvuku. Tu logiku mogu da razumem, ali ne mogu da opravdam da se strancima daju pare iz Fonda za razvoj, koji je namenjen malim domaćim privrednicima. Ako hoćeš to da radiš, uradi nešto drugo. Uradi to makar na neki tajni način, komplikovan, a to je moguće. Mi svi sada vidimo da umesto malih privrednika, stranci dobijaju te pare. To je za mene teška ironija.

Niko se ne buni.
- Mislim da se niko ne buni jer mi imamo toliko nepismenu opoziciju, koja ništa ne zna.

[b]Da li vas neko iz opozicije nekada pozove da zatraži savet ili saradnju?[/b]
- Ne, pošto je opozicija takva da se politički jako razilazimo i ne vidim osnovu ni za kakav razgovor. Čak ni na finansijskoj osnovi.

Zašto Kina, Brazil i Indija nisu doživeli krizu, nisu u recesiji, a jedna bogata i moćna Amerika, jedna Evropa, osim Nemačke, jesu? Gde smo mi tu? Da li još osećamo krizu ili ćemo je tek osetiti?
- Srbija je ipak deo Evrope i kako se Evropa bude izvlačila iz krize, bez rasta zaposlenosti, kao što je sada slučaj, situacija će u velikoj meri i ovde da bude takva. Nemoguće je da mi ovako mali ostanemo toliko izolovani. Kao prvu meru vidim prodaju Telekoma. Posle toga će već sve samo od sebe da krene na bolje. Cena takvog modela ekonomske politike je što ćemo uvek biti u donjoj trećini po razvijenosti. Kao što smo preživeli bombardovanje i pravili sami hleb, i ostali živi i normalni, ne vidim razlog da sada neko paniči.

Šta da rade ljudi koji su izgubili posao i više nemaju, ni penziono, ni zdravstveno, ni prihode?
- Svako ko ostane u takvoj situaciji vrlo brzo će se snaći. Tera te biologija da razmišljaš. Možeš da čuvaš stare ljude, ili da daješ časova, ili da izađeš na ulicu pa pogledaš šta kome treba. Uđeš u prodavnicu i pitaš da li treba pomoć. Ponudite svoje usluge. Uvek neko nešto zna, kada vidi da mu budućnost nije sigurna. U Srbiji svi vidimo da nam je budućnost sigurna jer mladi ništa ne rade.

Svi bi mi hteli u Evropu, ali ako može da se spava do 12 sati u podne.
- Upravo to. Sa nečim se mora prekinuti - ili da kažemo nećemo u Evropu, ili da kažemo nećemo da radimo - ali ne može - i hoćemo u Evropu i nećemo da radimo. Kada je ozbiljniji taj put, onda se najozbiljniji deo mladih priključi na taj deo. To će za Srbiju biti jako dobro. Onda neće ići u inostranstvo i dobiće ovde veće plate. Ovi što spavaju do podne, će postati gubitnici.

Novi guverner?
- Kolega Šoškić je uhodani brod, sasvim kako treba, za sada. Nadam se da će biti čvrst. Ne sumnjam, ni u znanje, ni u stručnost, ni u posvećenost. Samo da ne bude da je doveden da bi bio poslušan.

Mada imamo 10 milijardi deviznih rezervi, prodali smo na tržištu 20 miliona evra da bi ojačao dinar za 25 para. Koliko je to umesno?
- To su uradili da bi zaustavili pad. Mi ne znamo koliki je bio taj talas. Ovo je kao pesak koji ste stavili za branu. Sada se ispostavilo da je brana viša za 25 para od talasa, a drugo iz podataka ne možemo tako lako da zaključimo. Neka turbulencija je bila. To je jako potrebno. Potrebno je kao što potrebno održavati telesnu temperaturu.

Jako je malo evropskih zakona usvojeno, samo 64, a trebalo ih je usvojiti 300 ili 400. Mi kasnimo i u tom pogledu. Srpska skupština je radila isto toliko dana, 64 dana u ovoj godini.
- Imamo dva problema. Jedan je što se Zakoni ne usvajaju, a još veći problem je što se bilo koji usvojeni Zakon ne sprovodi. Mi sada imamo idealan evropski Zakon o antimonopolskoj politici, ali od toga ništa u ovoj zemlji niste primetili. Ako neko misli da smo, time što se Zakoni usvajaju u Skupštini, nešto uradili, taj se grdno vara. Parlament, to je politika, to je čista politička stvar. Šta očekivati dalje od takve koalicije? Mada, ovo je ipak najevropskija i najpismenija Vlada koja može da se sastavi u Srbiji, tako da mi više od ovoga ne možemo, možemo samo gore. Ne znam zašto ne usvajaju, ali je meni veći problem što ništa ne primenjuju. Mi smo sigurno bolji od Azije, ali zar to treba bilo koga da uteši?

Koliko vaša kćerka ima godina?
- 12,5.

Mislite li da će ona živeti u Evropskoj uniji?
- Ne znam. Nisam sigurna. Nadam se.

Stalno se odlažu termini.
- Vidim mnoge prednosti života van Evropske unije. Mi smo drugačiji. Živim ovde jer mi se to sviđa. Ali sa stanovišta jednog normalnog života, to je teško. Ona voli da igra tenis, pa ako bude studirala u Americi, može sebi da plati školarinu jer od moje plate to neće moći.


Autor Milica Lučić-Čavić
Izvor RSE, 19. 09. 2010.

http://www.standard.rs/index.php
http://www.slobodnaevropa.org/content/press_klub_danica_popovic/2161661.html
-----------------
BIOGRAFIJA

Danica Popović je profesor makroekonomije i makroekonomskih modela na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Doktorirala na temu Spoljna trgovina u modelima ravnotežnog rasta.Osnovne oblasti njenog profesionalnog interesovanja su: makroekonomska teorija i modeli, ekonomska politika, teorija i politika spoljne trgovine.Održava akademske veze sa London School of Economics i nekoliko američkih univerziteta.Često sarađuje sa Svetskom bankom, ITC/WTO, itd.Autor je knjige Teoreme o međunarodnoj trgovini, studije Svetske banke o režimima spoljne trgovine (2003) i koautor knjige “Od siromaštva do prosperiteta” (2008).Uređuje web sajt CLDS, kao i sopstveni, fakultetski sajt.

http://www.politika.rs/pogledi/Danica-Popovic/index.1.lt.html

Uvek u ekipi sa Tadićem... Na basketu sa Zoranom Živkovićem i kolegama iz DS

Судски позиви на веб-сајту

Према нацрту Законика о кривичном поступку, окривљени ће се сматрати позваним на суђење, чак и ако је судски позив достављен његовом комшији или председнику кућног савета

Окривљени који се брани са слободе неће више моћи да избегава судски позив. Ако не буде пронађен на адреси из личне карте, сматраће се позваним на суђење када се обавештење о позиву окачи на огласној табли или објави на интернет страници суда, али и ако је позван електронском поштом, па и преко комшије, председника кућног савета и колега на послу.

Тако се суђења неће више одлагати зато што окривљеном није уручен позив. То предвиђа нацрт Законика о кривичном поступку, који је на јавној расправи до 15. новембра.

– Начин достављања позива и других писмена, ствара много потешкоћа у раду судова. Знамо да су се због тога гомиле претреса одлагале и да читав низ поступака није могао да буде окончан. У нацрту Законика о кривичном поступку максимално је поједностављен начин позивања и обавештавања учесника у поступку, а то се првенствено односи на окривљеног – каже др Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду и члан радне групе која је написала нацрт ЗКП-а.

Већ приликом првог саслушања окривљени ће бити упозорен да мора бити на адреси коју достави суду.

– Не само да се очекује да он до краја поступка буде на тој адреси, него се од њега очекује и да на тој адреси обезбеди пријем писмена. Уколико не буде пронађен на адреси коју је дао суду или тужилаштву и уколико не постоји могућност да на тој адреси прими позив, окривљеном се, уз упозорење, позив истиче на огласној табли суда или на веб-страници суда или тужилаштва који води поступак. Од тог тренутка се сматра да је уредно обавештен – објаснио је судија Мајић на семинару кривичара на Златибору.

„Ако се достављање писмена окривљеном не може извршити на адресу о којој је окривљени обавестио орган поступка, достављач ће оставити обавештење да ће се писмено истаћи на огласној табли и, по могућству, на интернет страници органа поступка. По протеку рока од осам дана од истицања писмена, сматра се да је достављање извршено”, каже члан 253. нацрта Законика о кривичном поступку.

– Дакле, у односу на садашњу ситуацију, где суд јури окривљеног да уручи позив или пресуду, имаћемо ситуацију да ће окривљени бити заинтересован да провери када и где се одвија одређена радња у поступку, јер ће у супротном сносити последице пропуста да о томе буде обавештен – каже др Миодраг Мајић.

Ако се позив уручује на адреси становања, а окривљени није тамо, „писмено се може предати члану његовог домаћинства старијем од 16 година, који је дужан да га прими”. Међутим, „ако се члан породичног домаћинства ту не затекне, писмено ће се предати портиру, суседу или председнику кућног савета, ако они на то пристану, и тиме се сматра да је достављање извршено”.

Исти је случај и с колегама на радном месту окривљеног. Они нису дужни да приме позив, али могу да пристану да га приме.

„Ако је окривљени пуномоћјем овластио браниоца за пријем писмена од чијег достављања тече рок за изјављивање правног лека, предајом писмена адвокатској канцеларији браниоца окривљеног сматра се да је достављање извршено”, пише у нацрту ЗКП-а.

Писци новог законика пронашли су, чини се, начине да доскоче окривљенима који одуговлаче суђење у нади да ће доћи до застарелости кривичног гоњења. Управо због тога је садашњи начин достављања позива рак рана српског правосуђа. Притвор је ипак само изузетна мера за обезбеђење присуства окривљеног на суђењу. Највећи број оптуженика пред српским судовима брани се са слободе јер је далеко мањи број оних који одговарају за најтежа кривична дела у притворским предметима који носе ознаку „хитно”.

Суђење у разумном року подразумева да је „суд дужан да кривични поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење поступка”.

Поред суђења у разумном року, једно од начела кривичног поступка је и суђење у присуству окривљеног.

„Окривљеном који је доступан суду може се судити само у његовом присуству, осим када је суђење у одсуству овим закоником изузетно допуштено. Окривљеном који је доступан суду не може бити изречена кривична санкција ако му није омогућено да буде саслушан и да се брани”, стоји у нацрту Законика о кривичном поступку.

Александра Петровић

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Sudski-pozivi-na-veb-sajtu.sr.html

Bert Rajs: Srbija neće biti kandidat za EU dok ne uhapsi Mladića! 

Kompromis koji je Srbija postigla sa Evropskom unijom u vezi sa kosovskom rezolucijom u UN i prosleđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji su dva potpuno odvojena pitanja za vladu Holandije, kaže za Press portparol ministarstva spoljnih poslova te zemlje Bert Rejs 


Nova ucena... Maksim Ferhagen, ministar inostranih poslova Holandije

On upozorava da je puna saradnja sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića, i dalje najvažniji osnov za nastavak procesa evropskih integracija Srbije.

Iako izvestan broj članica EU smatra da bi zbog dogovora Beograda i Brisela oko rezolucije o Kosovu Srbija trebalo da bude „nagrađena" momentalnim prosleđivanjem njene kandidature Evropskoj komisiji, Rejs kaže da su za Holandiju rezolucija i kandidatura „dva potpuno odvojena pitanja".

Holandija: Srbija ima mnogo uslova

- Naša vlada će o kandidaturi Srbije razgovarati sa parlamentom pre sastanka Saveta EU u oktobru. Kao i do sada, najvažnija za Holandiju je puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom. Najbolji dokaz te saradnje bio bi izručenje Mladića. Ali, o tome će svoj sud dati tužilac Serž Bramerc, a očekujemo da se on narednih nedelja obrati holandskom parlamentu. On je u svojim izveštajima i decembra prošle i juna ove godine naveo da je zadovoljan naporima Srbije i izneo preporuke srpskim vlastima šta treba raditi u slučaju „Mladić". Njegove nedavne izjave govore da je zabrinut kako su i koliko te njegove preporuke usvojene - rekao je Rejs za Press.

Na naše pitanje da li to znači da Holandija neće podržati prosleđivanje naše kandidature iako je Srbija postigla kompromis sa EU oko rezolucije o Kosovu, Rejs odgovara:

- To su dva potpuno odvojena pitanja. Srbija ima još mnogo uslova koje treba da ispuni. Holandska vlada je pozdravila kompromis Beograda i EU oko rezolucije o Kosovu zato što generalno svaka država koja želi da postane kandidat mora da gaji dobrosusedske odnose, ali nama je zaista najvažnija saradnja sa Hagom.

Izdrzi Holandijo ! 

Jos cu tu olos u klompama  ..  pegavu ..  zutu ...  narkomansku .. preplavljenu  mundzosima   ..  poceti da simpatisem .