Iskrcavanje boraca Prve restoranske brigade


Prema sopstvenom priznanju - jutarnji odlazak kod frizera deo je svakodnevne rutine partizanke Slavice, poznatije pod konspirativnim nadimkom „Đukić Dejanović - draga mi je istina, ali draži su mi Dačić i Tadić"!

Višegodišnje izlaganje emisiji štetnih gasova iz kontrarevolucionarnog proizvoda, kakav je lak za kosu, doveo je do ozbiljnog poremećaja nekih od najvitalnijih centara kod drugarice Slavice, od kojih je svakako najoštećeniji onaj za nacionalnu svest, i to u meri da se anomalija već graniči sa Krkobabićevim strahom od promaje...

Naime, posle odbijanja da položi venac na Ravnoj gori kao što je to učinila u Beloj Crkvi 7. jula (iako su i zakonom izjednačena oba boračka pokreta iz Drugog svetskog rata), bolničarka Slavka je za ovu parlamentarnu sezonu nakrivila „titovku" na postojanoj frizuri i kada je reč o rezoluciji kojom će država osuditi zločine nad Srbima u ratovima '91 - '95. godine (i na Kosovu i Metohiji, naravno), ostavivši to pitanje po strani dok se ne reše neka važnija, ili barem dok malo ne za'ladi, jer je opštepoznato da se poslanički mozak, mimo zakona fizike, na toploti skuplja... do veličine ribizle, i to zakržljale.

Naravno, to ne znači da će s jeseni biti išta veći, ali sad je jednostavno vreme da se umorni borci Prve restoranske brigade, kojom komanduje mlada diverzantkinja, „poput" slavnih predaka iskrcaju na Krf, Krit, Rodos, Mikonos, Zakintos... jer su, za razliku od žrtava - aranžmani prolazni, i nema ih toliko...

E, sad, našao se tu i neko ko bi sreću da im kvari - Dragan Marković, tropsko drvo iz pomoravlja - pet slova, insistirajući da vlasnica razdeljka o kakvom ja mogu samo da sanjam, ispuni raniji dogovor i potera pitanje rezolucije još ovog leta, ali je u svojoj „provokaciji" ostao usamljen, kao žirafa u Jagodini.

- Slušaj, Dragane, kao prvo sedi, zaklanjaš klimu, a znaš da su ovi iz PUPS-a neupotrebljivi ukoliko im naglo promenimo temperaturu u sali! A kao drugo, nemoj da talasaš mirnu vodu, da lav slučajno ne zaluta do Jovačinog kaveza... - argumentovano je i razložno politički komesar S. Đ. D. objasnila poslaniku D. M. P. zbog čega je leto bogom dano za laka štiva i još lakšu hranu.

No, šalu na stranu, i ruku na srce, nije da ne postoji, što se ono popularno kaže „politička volja" da se poradi na nekakvoj rezoluciji, samo je, čini se, sporna sadržina, iliti, tekst.

Zapravo, izgleda da se ponajviše vodi računa da „vuk bude sit, a ovce na broju", odnosno, da se traži modalitet kako da ne naljutimo one koje ne treba da naljutimo, ne zamerimo se onima kojima nikako ne bi smeli da se zamerimo i ne povredimo osećanja preosetljivih, a usput nekako provučemo i to da je u minulih dvadeset godina mimo svoje volje stradalo i „nešto" Srba.

Dakle, legla bi nam, ko Tomici novi mandat, jedna limunada od teksta kojim bi osudili stradanja, a da pri tom nikog ne deranžiramo ili obavezujemo da se zbog njih izvinjava, ili, ne daj bože, oseća odgovornim.

Shodno tome, evo mog skromnog doprinosa u vidu predloga, prijemčivog čak i „ribizlama" u ove vrele dane... Vredi poraditi na njemu:

„Nije da mi sad nekom nešto prebacujemo, ali postoje određene informacije koje ukazuju na to da su u bezumnim godinama za nama stradali i Srbi na teritoriji nekih od bivših republika i pokrajina SFRJ, koje, naravno, nećemo imenovati da se ne uvrede.

Ne upiremo prstom ni u kog, već onako, više za sebe, kažemo da to nije ni lepo ni drugarski, a bogme ni u duhu olimpizma.

Ne želimo nikog da prozivamo, no nije sasvim prihvatljivo obrazloženje da smo mahom ginuli u saobraćajnim nesrećama, kolektivnim samoubistvima i nesmotrenim natrčavanjima na „srbosjeke", čakije, sekire i zalutale projektile, mada jesmo poznati kao nesmotreni vozači, ljudi skloni depresiji i izuzetno trapava nacija.

Da nas ne shvatite pogrešno, daleko od toga da najoštrije osuđujemo! Malo se ljutimo, ali proći će nas. Vi ste samo radili svoj posao, a poznato je da ko radi taj i greši...

Dakle, da ne dužimo više i oduzimamo vam dragoceno vreme, sram da bude one koji su možda počinili zločine nad srpskim stanovništvom! Sram, sram, sram, bezobraznici jedni! Neka se stide, teža im kazna ne treba!

Neka žive sa tim da ćemo ih doveka gledati popreko, i nek znaju da u Srbiju nisu dobrodošli, osim ako nisu zainteresovani za kupovinu ili dokapitalizaciju nekog od ovdašnjih preduzeća".

Skupština Republike Srbije (bez Palme, imao nezgodu u zoo-vrtu).

http://www.pressonline.rs/sr/kolumne/story/125619/Iskrcavanje+boraca+Prve+restoranske+brigade.html

i šta kažu,ko je podneo ostavku   

ИНТЕРВЈУ: професор др Томица Милосављевић, министар здравља
Уместо што траже оставку, требало би да ме хвале

Недопустиво је да неки лекари иду са породицама на ексклузивне дестинације о трошку фармацеутске индустрије. – Не би ме изненадило хапшење гинеколога-акушера

Министар здравља професор др Томица Милосављевић често је, због неке од бројних афера у здравству, на удару медија. Ипак, недавно је многе изненадио када се пред камерама – извинио новинарима „због својих нервозних наступа”. Без обзира на сталне и оштре захтеве за његовом оставком, такав гест се ретко виђа на домаћој политичкој сцени.

„Ја сам у овом послу од 2002. године и тада сам имао медије на страни Министарства здравља. Јавност је позитивно оцењивала све што смо радили. Међутим, последње две године биле су ми најтеже. Здравство је сектор који сваког дотиче и никад с већом пажњом није дочекивано оно што радимо, а почео је у јавности да се мења положај онога што чинимо. Почео сам да се питам да ли је део одговорности на мени? Као човек дао сам последњи атом снаге и трудио сам се да унапредим систем колико год сам то могао. А новинари су све то пратили, прошли смо заједно кроз многе кризе. Зато сам осетио потребу да се извиним, да им покажем да сам и ја човек”, каже за „Политику” Милосављевић.

Када се појави нова афера у здравству, опозиција тражи Вашу оставку. Да ли сте у неком тренутку помислили да одете с функције и да ли се осећате одговорним?

По тој логици, случај професора-педофила требало би да буде разлог за оставку министра просвете. Ако службеник у банци превари клијента, то је разлог за оставку министра финансија, а ако се појави корумпирани полицајац то значи да би оставку требало да да министар полиције. Могли бисте сваког месеца да прозовете неког члана владе за нешто што је у систему који је у домену његове одговорности догоди на појединачном нивоу. Нисам ја као министар одговоран за сваког човека у здравственом систему. Требало би да будем похваљен што се ствари не сакривају. Да ли би било боље да грађани ништа не знају?

Има неколицина људи који имају опсесију министром здравља, којима је главна активност да нађу повод да нападу министра. Жао ми је што је то тако.

Да ли сте били запрепашћени када сте чули транскрипте разговора лекара у којима су говорили и о томе да ће давати непотребне цитостатике пацијентима, а да за узврат очекују новац од одређене фармацеутске куће?

Био сам згрожен зато што ми је страно свако размишљање о корупционашким стварима у здравственом систему. То је најгоре могуће прљање професије, а основна срж овог посла је рад за онога коме је најтеже. То је дубока истина. Као министар и као члан владе нисам могао а да не прокоментаришем чињеницу да се тако осетљив документ појавио у новинама, то није добро за друштво јер је то знак да институције имају још много да уче. Није добро објављивати такве транскрипте у току истраге, али разумем потребу медија да то објаве и да се о тако тешкој теми проговори одмах болно. Ми смо инсистирали да се у Институту за онкологију и радиологију Србије уради ванредан стручни надзор и показано је оно што сам мислио – да нема доказа да је неко давао веће дозе цитостатика да би зарадио новац. Важно је да се обави истрага и да буде кажњен неко ако се покаже да је одговоран. Мени је водиља у овом послу борба против корупције.

Да ли сте и Ви сами некада били под притиском или сте, можда, имали „непристојну понуду” фармацеутске индустрије?

Нисам, увек сам био у ситуацији да с фармацеутским кућама имам јасну релацију која за мене никад није била проблем. Оно што је легално плаћено лекарима за предавања на скуповима треба да буде објављено на сајту фармацеутске куће. Ако имамо проблем морамо да ставимо на љуту рану љуту траву. То је у интересу свих. Ако је неко спреман да ми плати да одржим неко предавање, што је моја интелектуална својина, то може, али у складу са законом.

И пре акције „Краба” јавна тајна је била да фармацеути врбују лекаре да би их приволели да „гурају” њихове лекове. Да ли наши лекари у време Интернета баш морају да одлазе на скупе конгресе широм света и може ли Министарство здравља да доведе најбоље светске лекаре у Србију не би ли овде држали предавања?

Ко би то платио? Медицински туризам је озбиљна област. Фармацеутска кућа може да плати лекару одлазак на конгрес, боравак и котизацију. Недопустиво је да неки иду с породицама на ексклузивне дестинације о трошку фармацеута, то је кршење кодекса. Подзаконским актом Закона о лековима неке ствари из ове области ће бити боље дефинисане. Ја сам позван да у октобру одржим предавање на Европском конгресу гастроентеоролога, а Европска асоцијација гастроентеоролога ми плаћа долазак и боравак. Али, не могу сви да иду на конгресе на тај начин. Није нелегално да иду о трошку фармацеутске куће.

Може ли се неким мерама трговина одвојити од здравља јер се зна да представници фармацеутских кућа имају „дилове” с лекарима око прописивања медикамената и обилазе их по ординацијама у радно време?

Правилима је регулисано да фармацеути не смеју у радно време да посећују лекаре. Добијање пара за прописивање лековима је кодексом забрањено. Ако се докаже да је неко то радио – мора да буде кажњен.

У свакој области здравства постоји корупција. Само за коректну бригу око порођаја трудница треба да издвоји минимум 500 евра. Да ли ће за вас бити изненађење ако буду ухапшени и неки гинеколози-акушери?

Не би ме ништа изненадило. Свако мора да сноси одговорност за своје поступке. Ако је неко решио да носи црни мантил – не заслужује да буде у нашим редовима. Труднице не треба ништа да плаћају за порођај и ако им неко нешто тражи, то морају да пријаве, а не да ћуте.

Како коментаришете дешавања у Институту за онкологију у Сремској Каменици? Пацијенте је узнемирило сазнање да се у тој установи болесницима зраче здрави здрави органи, да се странци нормално лече, а да наши грађани умиру налазећи се на листама чекања.

Ми смо први рекли да се за новац здравствених осигураника за грађане Србије мора радити пуно радно време, пуном снагом. А то што су радили за новац других држава, рађено је без ремећења редовног рада. Код пацијената из Републике Српске који су се ту лечили ситуација је сложенија јер ми имамо споразум с њима о посебним везама, а још је реч о пацијентима с малигним болестима. Дозвољено им је да долазе на лечење до краја 2009. године. Ко је читао само новинске наслове „Људи умиру чекајући радиотерапију” могао би да донесе закључак да је радиотерапија црна рупа здравственог система. То не одговара истини. Подсећам да је 2002. године зрачено шест хиљада људи, а прошле године 12.000 пацијената. Радиотерапија је унапређена у Србији. Међународна агенција за радиотерапију је на наш позив дошла у Србију да анализама покаже шта треба да урадимо и оценила је огроман напредак. Извештај агенције је злоупотребљен.

У прошлом интервјуу за „Политику” изразили сте бојазан да сте на удару дуванске индустрије. Да ли се и даље осећате угроженим?

Не осећам се угроженим. Али, када радите овај посао и уређујете здравствени систем, не можете сваком да се допаднете и понекад чините потезе који смањују профит другима. Дуванска индустрија је моћна, јер продаје у Србији милијарду паклица цигарета годишње. Увек сам радио руковођен јавним интересом, али сам последњих година добијао писмене претње које сам пријављивао полицији, као и непријатне усмене претње. Мислим да сам, бавећи се овим послом као министар Милосављевић највише „засметао” др Милосављевићу. Ко ме разуме, разумеће, а ко не биће му јасно када више не будем министар и када поново обучем бели мантил.

Данијела Давидов-Кесар

објављено: 02/08/2010

www.politika.rs

zato naš ministar ide da se leči u inostranstvo...tamo valjda naši imaju prednost   

Плаћамо летовање телохранитељима Чеде, Тијанића, Чумета...


Грађани Србије ће ове године платити до 150.000 евра за "одмор" службених телохранитеља који чувају државне функционере и друга "угрожена" лица током њиховог летовања у Црној Гори, Грчкој и другим летовалиштима. 
Према закону, држава плаћа дневнице, превоз, хотелски смештај и остале трошкове пратилаца државника и осталих којима је додељена заштита, пише "Прес".   
Према Уредби Владе Србије, право и обавезу обезбеђења током приватног и службеног путовања имају председник Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, министри Ивица Дачић, Драган Шутановац и Расим Љајић, председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић, начелник Генералштаба Милоје Милетић, шефови БИА, ВБА и ВОА. 
Обезбеђење је накнадно додељено и министарки правде Снежани Маловић и државном секретару овог министарства Слободану Хомену. 
Осим државних функционера, обезбеђење полиције имају и они за које је министар унутрашњих послова проценио да су угрожени. 
Грађани ће тако плаћати летовање чуварима лидера СНС-а и ЛДП-а, Томислава Николића и Чедомира Јовановића, генералног директора РТС-а Александра Тијанића, сведока сарадника Љубише Бухе, специјалног тужиоца Миљка Радисављевића, судија...

Љајић се одмара и од обезбеђења

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић каже да ако се одлучи да уопште оде на одмор, "сигурно и на своју одговорност" неће ићи са обезбеђењем.
"Прошле и претпрошле године сам ишао само на два-три дана у Црну Гору да видим породицу, пошто су он и тамо летовали. Ако одлучим да негде одем, сигурно нећу ићи са обезбеђењем. Имам могућност да потпишем да одбијам телохранитеље, да сносим одговорност ако се нешто деси, како они у том случају не би сносили кривицу", каже он.
Њена снаја ће се до јесени породити и председница ће по други пут постати бака. Задржаће се код њих недељу-две. Још не знамо да ли ће обезбеђење ићи са њом, кажу у кабинету Ђукић-Дејановић.
Према рачуници "Преса", а на основу података МУП-а Србије, уколико би сва лица која имају обезбеђење ишла на летовање, за "одмор" безбедњака држава, односно грађани Србији, морали би да плате око 150.000 евра
На девизне дневнице пратилаца државних функционера било би потрошено 30.000 евра, колико и на смештај, а за превоз и остале трошкове још око 10.000 евра. Плус још око 70.000 евра за чуваре других лица којима је додељено обезбеђење.
Функционери, које и на одмору морају да обезбеђују, нерадо говоре о броју телохранитеља који их прате. У кабинету председника Србије кажу да „из разлога безбедности неће да говоре о томе да ли ће председник и где летовати".
Слично је речено и у кабинету министарке Снежане Маловић. Министар одбране Драган Шутановац је већ на одмору у Грчкој, а у Министарству одбране нису желели да говоре о томе колико је чланова обезбеђења с њим, јер се тиме „угрожава безбедност штићене личности и његове породице".
У кабинету председника Владе Мирка Цветковића је речено да ће премијер крајем јула пет радних дана летовати у Грчкој, а да ће на основу „безбедносних процена надлежних" бити утврђен број пратилаца.
Министар полиције највероватније ће ићи на одмор у Турску, а Славица Ђукић-Дејановић код сина у Португал.

Хомен: Мој чувар, мој гост

С друге стране, државни секретар Министарства правде Слободан Хомен је отворенији и каже да би био „најсрећнији ако наше безбедносне службе процене да сме да летује у својој кући у Котору". "Са мном иде један припадник обезбеђења. Он ће спавати код мене у кући, практично биће мој гост, тако да ће трошкови државе бити минимални. Ако не будем могао у Црну Гору, у августу ћу отићи у једну суседну државу на неколико дана са трудном супругом. И потрудићу ћу се да сносим део трошкова за пратиоца", каже Хомен.

Na aerodromu Ponikve biće zatvor

Na Ponikvama, šesnaest kilometara od Užica, gde se nalazi vojni aerodrom koji je predviđen da u budućnosti koristi i civilima, trebalo bi da se gradi veliki i savremeni zatvor.

Iako se u javnosti donedavno spekulisalo da će takva ustanova da se gradi u Trešnjici, nadomak Užica, gde postoje vojni objekti, gradonačelnik Užica Jovan Marković saopštio je da se o mogućnosti izgradnje zatvora na Ponikvama već godinu dana vode razgovori sa predstavnicima države, piše današnji "Danas".
 
"Pre godinu dana započeli smo razgovore i imali dva sastanka sa predstavnicima Ministarstva pravde o tome da u našem kraju sagradimo zatvor, jer država i to ministarstvo imaju problem sa smeštajem zatvorenika. Između ostalog, razgovarali smo i o lokaciji na Ponikvama, koju su oni prihvatili kao dobru za takvu investiciju," rekao je Marković.
 
Milovan Petrović, njegov zamenik, ocenio je da lokacija na Ponikvama poseduje potrebnu infrastrukturu, te da bi grad imao veliku korist od izgradnje takve ustanove.
 
"Veliki broj ljudi mogao bi da se zaposli, bilo bi i dosta broj poseta, pa bi time bila i veća potrošnja robe za zatvorenike. Od takve državne institucije imali bismo višestruke koristi", poručio je Petrović, a potom za "Danas" dodao:
 
"Predstavnici Ministarstva pravde prikupljaju informacije o tome i mi smo im ponudili lokaciju na Ponikvama. U međuvremenu, Vlada Srbije usvojila je Strategiju za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršavanje krivičnih sankcija, kojom je, između ostalog, predviđena izgradnja novih smeštajnih kapaciteta. Mi ćemo se truditi na nametnemo našu lokaciju, jer bi to bilo veoma korisno za Užice."
 
On je objasnio da je lokacija na kojoj bi se gradio zatvor vlasništvo Vojske Srbije, koja bi tu imovinu uskoro trebalo da ustupiti gradu, a na osnovu Protokola o pretvaranju vojnog aerodroma Ponikve u civilne namene, koji su, krajem novembra prošle godine, potpisali gradonačelnik Jovan Marković i ministar odbrane Dragan Šutanovac.
 
Inače, vojni aerodrom Ponikve uništen je tokom Nato bombardovanja 1999. godine, ali je u međuvremenu pista delimično obnovljena. Međutim, na njemu je, osim granata, i dalje zatrpano osam aviona domaće avijacije sa kompletnom opremom i klasičnim naoružanjem (šest letelica "orao" i dva aviona "mig-21").
 
Za korišćenje tog aerodroma u civilne svrhe, najpre je potrebno ukloniti zaostale granate i zatrpane avione, što košta oko pet miliona evra, pa gradska vlast očekuje finansijsku pomoć ne samo Vlade Srbije, već i inostranih donatora.
 
Kada je prošle godine obelodanjena namera države da napuštenu kasarnu "Petar Leković“ u centru Požege pretvori u zatvor, pobunili su se i Požežani i opštinska vlast, pa se od tog projekta odustalo.
 
"Taj zatvor je trebalo da bude u centru Požege i zbog toga su bile negativne reakcije, ali zatvor koji bi se gradio na Ponikvama daleko je od Užica i ne mislim da će biti negativnih reakcija Užičana", rekao je "Danasu" Milovan Petrović, zamenik gradonačelnika Užica. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/72979/Na-aerodromu-Ponikve-bice-zatvor

Mrkonjić: 12 kilometara ili ostavka 
19. avgust 2010. | 00:04 | Izvor: Press
Beograd -- Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić kaže da će podneti ostavku ukoliko 12 kilometara deonice Ub - Lajkovac ne bude završen u roku od godinu dana.
Mrkonjić dodaje i da radovi teku po planu, kao i da se u Srbiji „ovoliko nije gradilo u poslednjih 20 godina".
"Dinamika poslova se poštuje. Ko kaže da kasnimo? Deonica će biti završena u predviđenom roku od godinu dana. Ukoliko tih 12 kilometara ne bude urađeno u tom periodu, obećavam da ću podneti ostavku. Ja sam vrlo ozbiljan čovek i držim reč", kaže Mrkonjić.
Međutim, na pitanje da li je spreman da podnese ostavku ukoliko do kraja godine ne bude, kao što je najavio, završeno 130 kilometara Koridora 10 od Beške do Horgoša i Kelebije, Mrkonjić je odgovorio "E neću! Ako tako bude bilo, ostavke treba da podnesu oni koji su krivci za kašnjenje završetka posla, a to su oni koji grade!".
Sa druge strane, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić priznaje da su postavljeni isuviše ambiciozni rokovi za izgradnju putne infrastrukture.
"Slažem se da se daje preterano ambiciozan rok da se nešto završi, a onda se u javnosti stvori totalno suprotna slika. Insistiraćemo na tome da se radi u rokovima sa realnim osnovama", kaže Dulić.
U kabinetu predsednika Borisa Tadića, koji se nalazi na čelu Nacionalnog saveta za infrastrukturu, kažu da je on već rekao sve što je imao po pitanju radova.

"Predsednik Tadić je obišao radove na Koridoru 10, severni i južni krak i rekao je sve što je imao da kaže o radovima. Deonicu Ub - Lajkovac nije obišao, a kada ta tema bude razmatrana na Savetu za infrastrukturu, javnost će biti obaveštena o njegovom stavu", kažu na Andrićevom vencu.

Počeli radovi, ali ne gde su otvoreni

Inače, radovi na izgradnji puta Ub - Lajkovac, čiji je početak ministar Milutin Mrkonjić danima najavljivao, konačno su počeli juče, ali sa samo jednim bagerom i desetak pobodenih kočića, piše Pres i dodaje da radovi pri tom nisu počeli na mestu na kojem ih je Mrkonjić pompezno otvorio krajem jula, već na sasvim drugom kraju sela Nepričava, udaljenom oko dva kilometra od prvobitne lokacije.

Taj list navodi da je jedan bager bio parkiran na mestu gde je Mrkonjić otvorio radove, odnosno gde je trebalo da počne izgradnja mosta. Dva kilometra dalje, drugi bager je na jednoj livadi počeo da skida površinski sloj zemlje. Predstavnik Puteva Užice, koje izvodi radove, Marko Leković rekao je da se kopa za nadvožnjak.

Koliko su putari ozbiljno pristupili ovom poslu, najbolje govori podatak da, iako su radovi svečano otvoreni 29. jula, tek pre tri dana je postignut dogovor oko raspodele posla. Dogovoreno je da beogradski Planum i Putevi Užice rade deonicu na teritoriji lajkovačke opštine, a grupa Nibens na teritoriji opštine Ub.
"Ovde, na 50. kilometru autoputa Beograd - Južni Jadran, danas je počelo iskopavanje za izgradnju nadvožnjaka preko autoputa. Dužina nadvožnjaka je oko 100 metara, a u narednih nekoliko dana trebalo bi da bude završen iskop za temelje. Kompletni radovi biće završeni za nekoliko meseci, a planirano je postavljanje montažnih nosača, preko kojih će biti izlivena ploča", rekao je Leković.

U Putevima Užice nisu mogli da preciziraju kada će početi radovi na mestu gde je svečano ozvaničen početak gradnje autoputa Beograd - Južni Jadran, a gde bi trebalo da bude izgrađen most preko magistralnog puta Valjevo - Lajkovac i barske pruge. Kako saznaje Pres, izgradnja mosta kasni jer je izvođač radova tražio izmenu projekta pošto nije imao potrebne mašine za predviđene radove.

    
B92 Biz Vesti Srbija

Palma: Srbija najbolja za ulaganje
19. avgust 2010. | 14:46 | Izvor: Tanjug
Jagodina -- Gradonačelnik Jagodine i narodni poslanik Dragan Marković-Palma kaže da je Srbija politički stabilna i najsigurnija država za investiranje u okruženju.
U Srbiji neće biti promena zakona koji se tiču obaveza investitora, poreza na plate, poreza na dohodak koji su najnižu u odnosu na zemlje u okruženju, rekao je Marković.
On je pozvao strane i domaće investitore i Srbe u dijaspori da grade u Jagodini, "ali i u drugim gradovima Srbije, gde misle da je najbolje za njih".
Marković je istakao da je "siguran da su uslovi za to u Srbiji najbolji kada su u pitanju zemlje u okruženju".

Industrijska zona koju Jagodina gradi na Koridoru 10, pored autoputa i međunarodne železničke pruge Beograd - Niš, površine je 150 hektara i investitorima se daje zemljište, opremljeno kompletnom infrastruklturom, besplatno, uz jedni obavezu da strani investitori i oni koji nisu iz Jagodine zaposle 23 radnika po hektaru.
Investitori iz Jagodine imaju obavezu da zaposle 10 radnika po hektaru, a "njima je jeftinije jer godinama popunjavaju budžet grada", istakao je Marković. On je napomenuo da u ovoj Industrijskoj zoni nije dozvoljena izgradnja pogona koji ugrožavaju ekološku i drugu bezbednost građana, a ni trgovačkih marketa.
Izgradnja Industrijske zone u Jagodini kraj autoputa počela je prošle godine, uz podršku Vlade i resornih ministartsava, i do sada je izgrađena vodovodna i elektro mreža, kanalizacija, gas, telefoni, a privodi se kraju i asfaltiranje.

Marković je potsetio da Jagodina ima još jednu Industrijsku zonu u naselju Vinorača (bivši kompleks Vojske Srbije) površine 14 hektara sa izgrađenom halom površine 2.000 hektara, koja se nudi investitorima.

Sa MMF-om o višku u budžetu
20. avgust 2010. | 18:20 | Izvor: Tanjug Beograd -- Sa misijom MMF-a razgovaraće se o tome na koji način bi mogao da bude upotrebljen eventualni višak sredstava u budžetu, kaže premijer Mirko Cvetković.

On navodi i da se budžet Srbije trenutno puni mnogo bolje nego početkom godine.
"Ovi razgovori sa MMF-om neće imati bilo kakvu dozu tenzije o kojoj se svojevremeno pričalo, već ćemo ići na to da vidimo ako se pojavi neki višak sredstava na koji način bi taj višak mogao da se upotrebi", izjavio je Cvetković.
Premijer je istakao da je Srbiji potreban zakon o fiskalnoj odgovornosti, jer će omogućiti stabilnost finansija u narednom periodu i poboljšaće gledanje stranih investitora na privredu zemlje.
On je podsetio da taj zakon predstavlja vrstu obaveze državne administracije da vodi fiskalnu politiku tako da se u srednjeročnom periodu u kontinuitetu smanjuje budžetski deficit.
Prema rečima Cvetkovića zakon ima i zadatak da obezbedi da zaduženost zemlje ne dostigne nivo koji ne bi mogao da se finansira.
-----------------------------------------
 E moj dilbere, ko upravlja budžetom Srbije Vlada, ili MMF?