најбоља Влада Р.С. 
 

Ocene vlada od 2000. godine

Vlada Mirka Marjanovića (2000)    1,94
Vlada Zorana Đinđića (2000-2003)   3,97
Vlada Zorana Živkovića (2003-2004)    2,33
Prva vlada Vojislava Koštunice (2004-2007)   2,12
Druga vlada Vojislava Koštunice (2007-2008)    2,07
Vlada Mirka Cvetkovića (2008-2010)   2,35
* Ocene davali vlasnici i direktori 16.752 mala, srednja i velika preduzeća i preduzetnika

Извор:БЛИЦ

Nisi mi odgovorio , da li si zamenik ministra Tomice Milosavljevića?

Заменик... он ради за мене 

U je Tomica lično?
Koja čast za naš mali forum.

Premijer očekuje iznenađenja
12. jul 2010. | 08:05 | Izvor: B92 Beograd -- Građani će prve znake oporavka privrede osetiti u drugoj polovini godine kada se očekuje rast BDP-a i stope zaposlenosti, izjavio je premijer Mirko Cvetković.

Prema njegovim rečima, puni zamah privrede očekuje se sledeće godine.

Cvetković smatra da će građani osetiti boljitak kada rast privrede premaši dva odsto, ocenjujući da će se to na mikro nivou desiti onog trenutka kada počne veće zapošljavanje, što će biti posledica rasta bruto društvenog proizvoda i obrnuto.
"Ja pretpostavljam da bi to moglo da se desi kada naša stopa privrednog rasta premaši dva posto. Mi trenutno u prvom kvartalu imamo između 0,6 i 0,7 posto, u drugom kvartalu nemamo još uvek podatke, ali sigurno je preko jedan posto, neki čak indikatori govore da je blizu dva, ali onog trenutka kada stopa premaši dva posto mi ćemo u suštini početi da se približavamo nekom nivou koji smo imali pre ulaska u krizu", predviđa premijer Cvetković.
Dugoročna strategija, kaže Cvetković, biće u većoj meri usmerena u pravcu stvaranja izvozno orjentisane privrede, jer se time otvara mogućnost da u dugom roku imamo održivi rast.
"Očekujem zaista iznenađenja, ali ne u negativnom, nego u pozitivnom smislu. Želim da kažem da je ovaj rast o kome govorimo fundiran na mnogo boljim osnovama nego što su osnove prethodnog rasta, jer je upravo baziran na rastu industrijske proizvodnje i na rastu izvoza čime se u stvari proširuje naše domaće tržište, tako što se nalaze tržišta izvan naših granica”, dodaje predsednik Vlade Srbije.
U septembru će, kako je najavljeno, biti završen paket antikriznih zakona kao i Zakon o fiskalnoj odgovornosti, potvrdio je Cvetković, ističući da on ne očekuje prekoračenje tog roka, zbog toga što su nacrti tih zakona već urađeni.

Љ. Стојадиновић
АНАТОМИЈА ЈЕДНЕ КИЧМЕ

У Србији се оставка разуме као нека врста симболичног умирања, одлазак на маргину и анонимност која најбрже убија свакога ко некада беше на врху
Ако би Шијан којим случајем кренуо да прави римејк легендарног филма „Ко то тамо пева“, имао би силне муке да набави глумце. Многи су отишли тамо где престаје живот, а почиње мит. На пример Бата, на пример Паја.
А ипак, постоји лик за култну реплику. У аутобусу фирме „Крстић”, који не иде нигде али негде постоји, било би важно место за глумца Томицу Милосављевића, а нашао би се већ неко да каже: „Овај човек је неуништив!“
Та дијалошка мисао, извучена из контекста значи сасвим мало, или скоро ништа. Песник лепо рече, човек није друго до „два грама душе“. Негде мање, понегде више, али ту је негде. Ако се та недодирљива твар уопште може мерити.
Е, сад, против министра Томице лично немам ништа. Чак са великом пажњом, без глагола, саслушам свако његово нелогично образложење. Човек заиста делује убедљиво: његов је тон смирујући а вокабулар прилагођен потребама струке. Дакле, што мањи број потенцијалних несрећника који су болесни или ће се разболети разуме министра, утолико боље по све нас.
Један специјалиста рече како је српско здравство расцепљено на политику и на струку. „Тамо где се политика умеша у терапију, нема лечења!“
Нормално је да се министар бави политиком, као вештином немогућег у Србији. Чак и ако је лекар који је приморан да поставља „расцепљене“ дијагнозе, у свему што ради. У политици етика је производ компромиса и интереса, у здравству политика је средство нове варијанте агитпропа. У том противречном сукобу моралних начела и партијских принципа, министар се заиста сналази као крупна риба у свакој мутној води.
Проблем је само што је у таквом амбијенту здравље народа, ако таква идеја постоји у реалној политици, на далекој маргини, и човек који је у овом тексту неуништив, бави се том темом искључиво по партитократској директиви.
Бар у четири драматичне околности јавност је тражила да министар оде. Или, ако му се остаје, да бар понуди оставку (стави свој мандат на располагање) као морални чин. Више него што је то пристојно залагао се за масовну вакцинацију против пандемије која није постојала. Шта је иза сцене, ко је све и за чије бабе здравље паничио и враћао нас у времена великих богиња, забрањивао скупове, затварао школе и препоручивао да се не љубимо, ако се такви контакти међу Србима уопште могу избећи? То се неће сазнати.
Тражили су да оде кад су учестале смрти у приватним клиникама. Тада не због игнорисања етике, већ због сумњивих референци које су имале неке клинике и неки лекари, склони да режу без лиценце и стерилних инструмената.
Немојте сумњати да министар није био сигуран у скалпеле својих уважених колега, кад је због кичме отишао у Немачку. Желео је друго мишљење, игноришући чињеницу да сиромашна и болесна Србија нема могућности чак ни за прво. Да се разумемо, изнад свега поштујем свети лекарски позив, и знам да већина ради свој посао најбоље што уме. Ово и није оцена колективног умећа српске медицине, него само инвентар разлога за страх пред здрaвственом политиком.
Тражило се да Томица оде, јер није веровао систему који води, али он је енергично рекао: „Не пада ми на памет да подносим оставку. Враћам се на своје радно место, да наставим где сам започео!“

Где је започео?

Пре десетак дана полиција је (ваљда) разбила онколошку мафију, која се, како је давно рекао Зоран Станковић, само грана из фармакомафијашке хидре. Поново смо имали савршено бесмислено оправдање министрово, од кога неизбежно излази бар копривњача. Неке опозиционе странке су (узалудно) затражиле да министар Томица коначно оде. Али хоћеш!
Прво је он то одбио са циничном надмоћи, свестан да се она реплика из Шијановог дела односи таман на њега. А затим долази до представе о томе да, упркос најтежим оптужбама против директора и његове клике „за злочиначко удруживање“, стоји идилична слика из установе која лечи најтеже болеснике: све је нормално, нема везе хапшење, ради се на врхунском нивоу. Није било повећања доза цитостатика, пацијенти су срећни... Верујем тим професионалцима. У њих се није ни сумњало. Зашто их је онда министар употребио?
Бојим се да полиција на крају не испадне грбава, и да сви они сефови, станови, милиони евра, оргије и ароганција не оду у маглу и неку летњу олују. Могуће је да се открије нови скандал који ће својом дебелом сенком сакрити све што му је претходило, као што је пречесто било.
У Србији се оставка разуме као нека врста симболичног умирања, одлазак на маргину и анонимност која најбрже убија свакога ко некада беше на врху. Министар здравља нас није удостојио оставке, бар сада када је здрав човек и може да се врати струци. Његова кичма је у реду, и он се држи право. Danke Deutschland!
Љубодраг Стојадиновић
објављено: 12/07/2010

Ivica Dačić u Briselu
Proces evropskih dezintegracija Srbije
Pripremio: Marko Matić


Jedan od ključnih šrafova vladajuće koalicije u Srbiji, lider SPS Ivica Dačić izjavio je da su evropske integracije regiona opterećene unutrašnjim problemima same Evropske unije. Čovek koji je pre 11 godina ratovao protiv te iste Evrope i čije ministarstvo već dve godine ne može da pronađe i uhapsi najtraženijeg ratnog zločinca našao je pravog krivca zbog čega kolacina skalamerija čiji je sastavni deo nije za dve ostvarila nijedno predizborno obećanje
Uključenje Srbije u Evropsku uniju opterećeno je ne samo situacijom na Balkanu, već i teškim razdobljem unutar EU, u kojoj mnoge zemlje preispituju dalje proširenje na nove članice. To je u Briselu ocenio omiljeni Tadićev koalicioni partner, srpski ministar policije Ivica Dačić, naglasivši da "Srbija treba da nastavi svoj evropski put, ali mnogo više svesna realnosti koja postoji u EU, a to je da mnoge zemlje preispituju dalje proširenje Unije".
Zaključak o sumornim evropskim perspektivama Dačić je javnosti predočio posle razgovora s evropskom komesarkom za unutrašnje poslove Sesilijom Malmstrem, koja je diplomatski kurtoazno veoma povoljno ocenila navodne učinke srpske vlade u sprovođenju mera vizne liberalizacije s EU i borbu protiv korupcije i kriminala. Šta je Malmtremova Dačiću rekla tokom razgovora u četiri oka najbolje se vidi po reakciji SPS pionira koji je inteligentno zaključio da se vrata Unije ubrzano zatvaraju za Srbiju.
Pod utiskom briselskih packi Dačić je naglasio da je "u ovom trenutku izvesno da evropska perspektiva Srbije nije samo opterećena situacijom na Balkanu i onim što iz toga proističe, a to je hapšenje Ratka Mladića ili pitanje Kosova i Metohije i raznih drugih nesporazuma koji postoje između država". Taj poduži spisak balkanskih problema u čijoj srži stoji srpsko nalseđe devedesetih, u čijem destruktivnom zanosu je i sam aktivno učestvovao, Dačić je bacio u senku navodnog deficita entuzijazma za dalje proširenje koji postoji unutar same Unije.
"Ta evropska perspektiva Srbije je možda opterećena pre svega preispitivanjem evropskih integracija u samoj Evropskoj uniji, odnosno svim nedoumicama oko toga da li treba da se nastavi proširenje, ili ne", Miloševićevskom pronicljivošću je zaključio Dačić.
On je skromno dodao da se u ponekad u Srbiji stvara utisak da su Srbija i Balkan uvek u središtu razmišljanja svih evropskih država.
"Nažalost, ili na sreću, to nije slučaj, jer i one same imaju svojih problema i one same preispituju to da li vredi dalje ulagati u evropske institucije, Evropsku uniju, gde će uvek razvijenije zemlje postavljati pitanje koliko se novca iz njihovih država preliva u one siromašnije i nestabilnije".
Sa svešću o teškom stanju unutar Unije koju je Dačić porazio u ratu 1999. godine Srbija bi možda trebalo ipak da napravi zaokret i krene stopama Slobodana Miloševića u čvršće povezivanje sa alternativnim svetom i zemljama koje su očajnički zainteresovane za stvaranje ravnoteže moći i antizapadnog bloka. Sa Dačićem na čelu Srbiji se, umesto članstva u Evropskoj uniji, možda smeši članstvo u antievropskoj alijansi, od civilizovanog sveta, odmetnutih država.

Домаћи пацијенти чекају док се странци лече

БЕОГРАД – Координаторка удружења „Доктори против корупције” Драгана Јовановић питала је министра здравља Томицу Милосављевића како је могуће да се у Институту за онкологију у Сремској Каменици лече инострани пацијенти, иако у Србији постоје листе чекања за домаће пацијенте оболеле од малигних болести.

Јовановићева, бивша градска секретарка за здравство, је на трибини посвећеној афери „Краба” рекла да је од од августа прошле године на том војвођанском институту лечено 450 иностраних пацијената, уз високе новчане надокнаде уместо домаћи пацијенти који имају право да се лече од малигних болести.

Милосављевић није директно коментарисао наводе Јовановићеве, али је колегиницу позвао да дође у ресорно министарство како би јој биле презентиране све информације о раду Института за онкологију у Сремској Каменици објашњавајући да од када је министар све увек ради по закону.

Он је рекао и да од када обавља дужност ресорног министра увек ради по закону и поштујући прописе објашњавајући да су од 2002. године уведене редовне и ванредне контроле стручности.

Ако игде има трагова кршења закона, они који су то учинили ће одговарати, рекао је министар додајући да би било неозбиљно да на овом скупу одговара да ли је у том институту дошло до „недозвољеног допунског рада, ако га је било”.

Милосављевић је изразио очекивање и да ће бивша градска секретарка за здравство доћи у ресорно министарство и да се неће догодити да се не појави као у неким претходним случајевима.

Јовановићева је на трибини Удружења новинара Србије, посвећеној „афери Краба” навела и да су о том случају обавештени председник и премијер Србије као и министарство унутрашњих послова.

По њеним речима, војвођански институт лечи стране пацијенте уз одобрење министра здравља и у том случају се ради и о недозвољеном допунском раду.

Танјуг

објављено: 14/07/2010

www.politika.rs

Економист: Грађани Србије све више губе наду

ЛОНДОН – Све више грађана Србије губи наду и поред обећања власти да ће до краја године економска ситуација бити боља, а успоравање процеса приључења Европској унији (ЕУ) додатни је разлог незадовољства, пише британски недељник Економист.

У коментару листа наводи се да, и поред тога што српски министар за трговину Слободан Милосављевић уверава да ће до краја године бити остварен економски раст од два одсто, грађани све више губе наду.

Као један од важних разлога лист наводи да је успорен пут Србије ка ЕУ и да многи грађани страхују да би питање Косова додатно могло да успори тај процес. Економист подсећа да је 22 од 27 држава ЕУ признало независност Косова.

Лист истиче да је Србија поднела кандидатуру за ЕУ у децембру 2009. године, али да из Немачке стижу сигнали да би процес проширење требало привремено зауставити, после уласка Хрватске 2012. или 2013. године.

„Уколико Србија одабере да се бори за Косово, Немци и остали (у ЕУ) имаће одличан изговор да Србију држи по страни”, пише лист.

У коментару се наводи да је Србија постала земља која гледа и у прошлост и у будућност и као примере наводи посету председника Бориса Тадића Сребреници и музички фестивал Егзит у Новом Саду.

Подсећа се да је Тадић 11. јула одао пошту жртвама Сребренице и додаје да је војни командант босанксих Срба Ратко Младић још увек у бекству, иако је за њим расписана потерница Хашког трибунала, због геноцида почињеног у Сребреници.

„Када је предводио своје трупе на Сребреницу 1995, он (Младић) је говорио да је ослободио град од 'Турака', што је погрдан назив за Бошњаке. Иронично, али Турска је сада постала најбољи пријатељ Србије”, пише Економист.

Лист подсећа да је после обраћања на скупу у Сребреници турски премијер Реџеп Тајип Ердоган дошао у посету Београду, где је потписао неколико важних споразума, међу којима и онај о визној либерализацији, док ће у септембру ступити на снагу споразум о слободној трговини.

Турска је од прошле године поново почела да игра важну улогу на простору западног Балкана, а посебно је ангажована на помирењу Срба и Бошњака у БиХ, као и ривалских бошњачких фракција у Санџаку, оцењује лист у коментару.

Истовремено, у Новом Саду је одржаван један од највећих музичких фестивала Егзит (Exit) на којем су се окупили гости из целе Европе. У коментару Економиста подсећа се да је фестивал добио име Егзит (Излаз) јер је, када је настајао, представљао излаз из национализма.

www.politika.rs

Dinkić: Naš problem - nezaposlenost
19. jul 2010. | 08:29 | Izvor: Blic Beograd -- Problem Srbije u ovom trenutku nije inflacija, ni kurs, ni budžetski deficit - već nezaposlenost, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je najavio da će idućeg meseca razgovarati sa Misijom MMF-a o odmrzavanju penzija i plata u javnom sektoru.
Dinkić smatra da u vreme krize treba više trošiti, a ne stezati kaiš, jer ako se više novca usmeri u zarade, povećaće se potrošnja, posledično i proizvodnja, a tako će se otvoriti nova radna mesta.
"Osnovni problem naše države u ovom trenutku nije inflacija, niti je to budžetski deficit, ni kurs, već nezaposlenost. Ono što je ključno jeste podstaći građevinsku industriju. Privatni sektor nema novca da ulaže u građevinarstvo, nema ko drugi da pokrene tražnju osim države. Važnije je da se građanima omogući da rade, pa makar država imala kratkoročno veći budžetski deficit", rekao je Dinkić.
On je kazao da je najbolje rešenje da još više podstaknemo javnu investicionu potrošnju, ali izbalansiranu.
Dinkić smatra da postkrizne mere treba postepeno ukidati i to onda kada ne budu potrebne privredi i građanima, ali je ocenio da smo daleko od tog trenutka.
On smatra i da bi trebalo uvesti neku vrstu obavezujućeg depozita radi namirenja štete ljudima koji bi eventualno bili prevareni od turističkih agencija. (dobro se setio)
----------------------------------------------------------------------------------
Bustričak sve zna.