Mito neophodan čak i za porođaj
28. maj 2010. | 10:03 | Izvor: Novosti
Beograd -- Svaki treći ispitanik ima rođaka ili prijatelja koji je u poslednja tri meseca dao mito, a kod 16 odsto to su uradili bilo oni, bilo članovi njihovih porodica.

Čak 54 odsto tvrdi da su dali mito lekaru, a tek 19 odsto njih da su dali policajcu. Prosečni iznos ”nagrade” za ”bele mantile” kretao se između 160 i 200 evra.

Međutim, već godinama je javna tajna da su nezvanični cenovnici daleko veći. Tako je, recimo, za porođaj u Beogradu, prema nekim tvrdnjama, ponekad potrebno izdvojiti čak između 500 i 1.000 evra.

Pozamašne cifre izdvajaju se i za bolje mesto na listama čekanja za intervencije, a jedan patolog tražio je 10.000 dinara da bi izdao obdukcioni list porodici poginulog u saobraćajnoj nesreći!

Nemanja Nenadić iz ”Transparentnosti Srbija” smatra da građani vide zdravstvo kao izuzetno korumpirano, pre svega zato što kod lekara ide mnogo veći broj ljudi nego u neke druge institucije, ali i zato što su na ovu vrstu korupcije posebno osetljivi jer je u pitanju njihovo zdravlje. Međutim, mnogo veći problemi odnose se na javne nabavke. „Do ’sitne’ korupcije dolazi zato što zdravstveni sistem ne može da odgovori u svakom trenutku svim potrebama pacijenata. Zato se prave liste čekanja. Građani su spremni da daju novac da to ubrzaju ili da dođu do lekara za kog su čuli da je dobar. Tome se nikada ne može potpuno stati na put, ali se može poboljšati uvođenjem veće javnosti kod pravljenja lista čekanja ili boljim korišćenjem bolničkih kapaciteta. Ljude treba ohrabriti da prijavljuju korupciju“, kaže on.
Na okruglom stolu novoosnovane nevladine organizacije ”Doktori protiv korupcije” mogli su se čuti još neki frapantni podaci. Recimo, da je korupcija u zdravstvu u proteklih šest meseci porasla za 10 odsto.

Od prošle godine donete su dve prvostepene presude i pokrenuto je desetak postupaka protiv lekara. Ipak, još niko nije proglašen nedostojnim zbog korupcije. Kako objašnjava dr Tatjana Radosavljević, direktor Srpske lekarske komore, do sada osuđeni lekari su se žalili na prvostepene presude, a Sud časti ne može da im sudi dok te presude ne postanu pravosnažne.

„Kada one budu pravosnažne i na štetu lekara, Sud časti će im po hitnom postupku oduzeti licencu“, kaže dr Radosavljević i dodaje da opravdanja za korupciju među njenim kolegama nema, i da to ne mogu biti ni relativno male plate. Prosečna plata jednog lekara specijaliste je 70.000 dinara, a lekara u domu zdravlja daleko je manja.

Ipak, Lekarska komora je do sada uradila nekoliko stvari u borbi protiv korupcije: osim što je uvela sankcije zbog ”dela koja lekara čine nedostojnim za obavljanje profesije”, uključili su se i u projekat ”Ne primam mito, radim za platu”, i uspostavljaju informatičke sisteme kako bi što lakše identifikovali pacijente kojima je tražen novac.

Do sada se najveći broj prijava odnosi na korupciju u procesu privatizacije, a tek zanemarljiv broj na onu u zdravstvu. Ipak, izgleda da davanje mita lekarima nije najveći problem vezan za korupciju u zdravstvu.

Profesor dr Dragana Jovanović, osnivač organizacije ”Doktori protiv korupcije” i bivši gradski sekretar za zdravstvo, ukazala je na okruglom stolu da je upravo Zakon o javnim nabavkama omogućio nezapamćenu korupciju.

„Prema nakaradnom Zakonu, mnoge zdravstvene ustanove kupovale su skupu opremu i aparate, a kontrolu nad njihovom nabavkom nije imao Grad kao njihov osnivač, već Ministarstvo zdravlja. Imali smo i problem ’razbijanja’ javnih nabavki, pa su se, recimo, za rendgen-aparate kupovali samo štampači, koji inače pri kupovini idu uz aparat“, kaže ona.

Cena pojedinačnog štampača je, prema njenim rečima, svaki put bila daleko veća od realne, a tehničke karakteristike aparata takve da je samo nekolicina proizvođača ”prolazila” na tenderu. Tako je za Dom zdravlja u Mirijevu kupovina opreme, umesto dogovorenih 14 miliona dinara, iznosila 56, ili 400 odsto više od početne cene.

„Dom zdravlja u Mirijevu imao je na kraju više hirurške opreme od neke poliklinike“, dodala je dr Jovanović.

Retki primeri stignu do suda

Mnogi su primeri korupcije u zdravstvu. Ali, samo retki primeri tzv. sitne korupcije polako dolaze do završnice. Tako je, recimo, ove godine počelo suđenje grupi lekara sa VMA koji su optuženi da su uzimali novac da bi falsifikovali medicinsku dokumentaciju u korist pacijenata. U martu ove godine uhapšen je I. T. iz Kliničkog centra u Nišu, sa Odseka za radiologiju i maligne tumore, pod sumnjom da je uzeo 100 evra za bolji tretman pacijenta.

U decembru prošle godine uhapšen je i subotički ginekolog Hami Fathi, zbog sumnje da je od pacijentkinje tražio i dobio 200 evra. U martu 2009. lisice su stavljene i načelniku Odeljenja hirurgije Angelu Božilovu iz Šapca, jer se sumnja da je uzeo 150 evra za operaciju hernije. U septembru prošle godine uhapšen je i načelnik Osmog odeljenja Prve hirurške klinike u Beogradu, čuveni dr Miodrag Petrović, zbog sumnje da je od pacijenta uzeo 300 evra za operaciju žučne kese...

Европљани од данас у Србију без пасоша

Влада Србије донела је данас одлуку да држављани земаља Еврпске уније могу у Србију да уђу само са личним картама. Исту привилегију имају и држављани Швајцарске, Норвешке и Исланда.
Премијер Мирко Цветковић потврдио је после седнице владе, да је влада разматрала предлог МУП-а да држављани земаља чланица ЕУ, као и Швајцарске, Норвешке и Исланда, могу да улазе у Србију само са важећом личном картом.
"То је још један показатељ опредељности Србије за наставак европских интграција и уверен сам да ће и та наша одлука допринети јачању међусобног поверења и да ће наићи на веома добар одјек међу грађанима и политичким структурама тих држава", рекао је раније Танјугу тим поводом министар полиције Ивица Дачић.

Дачић: Није угрожена безбедност земље

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић оценио је данас да одлука да држављани земаља ЕУ улазе у Србију само са личним картама неће угрозити унутрашњу безбедност земље, саопштио је МУП Србије. "Ова одлука неће угрозити нашу унутрашњу безбедност јер су личне карте идентификациони документ и у земљама чланицама ЕУ оне садрже биометријске податке", истакао је Дачић, а наводи се у саопштењу. Он је оценио да је то велики корак који ће показати да је Србија опредељена ка европским интеграцијама.

Гамад на власти је дефиниотивно раширила ноге скроз.

 

'Ajmo da srusimo vladu, hocete ?


A kad smo kod mita, imam licni primer gde je dr. posle uspesne operacije rekao roditelju, a sada da castite koliko mislite da vredi zivot vaseg deteta.....valjda ih hipokratova zakletva na srpski nacin tako obavezuje

a sto se tice eu gradjana sa licnim ispravama..nemam komentar...

Сад ће господа из ЕУ бугари и румуни слободно да вршљају по нашој земљи 

Znam priču , kako je lekar rekao ocu  koji je doveo dete na operaciju slepog creva: " Sada se čisti kući i donesi 300 eura, ako hoćeš da ga operišem".

Kako izbeći grčki scenario – Feđa Dimović

Sirtaki umesto Moravca

Jedan zakonski predlog, čije je usvajanje najavljeno za jul ove godine, daje mogućnost da grčki scenario doživi svoju reprizu u Srbiji. Ekonomisti širom sveta kritikuju države koje dopuštaju da njihove hartije od vrednosti izdaju nedržavni subjekti


Kriza u Grčkoj pokrenula je debatu o mogućnosti njenog proširenja na Srbiju. Većina se više-manje saglasila da je isključivi razlog njenog nastanka lenjost i prevelika potrošnja grčkog naroda i države. Retki su zagrebali površinu opisujući fatalnu spregu između mađioničara sa Volstrita i korumpirane grčke vlade. Olako se prešlo preko činjenice da je bankarski gigant ,,Goldman Saks” još 2001. omogućio vlastima u Atini da pomoću sofisticiranih finansijskih špekulacija pozajme ogromne svote novca i da sve to vešto operu kroz knjige, kako bi Grčka ubrzo zatim bila nesmetano primljena u evrozonu. Kasniji problemi u koje je zemlja zapala, bili su savršeni uslov za veliki broj mešetara da profitiraju pomoću malverzacija sa državnim obveznicama i CDS – osiguranjima od nevraćenog duga. Sve ovo ostalo bi na nivou teorije zavere da Nemačka nije na svom tlu zabranila ovu vrstu ,,kladionice”, optužujući pojedine hedž fondove za izazivanje grčke krize, što je izazvalo brojne nesuglasice širom Evropske unije. Deo naših stručnjaka je samo skromno prokomentarisao da tako nešto nije moguće u Srbiji, jer se mali broj njenih državnih obveznica nalazi u opticaju na tržištu.

Uskoro je demanti stigao i u listu ,,Politika”, u tekstu ,,Budžet krpe i dugoročne državne obveznice” (objavljen 21. maja), u kome je preneta vest da naša vlada ima nameru da započne sa izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi pokrivanja sopstvenih dugova, što je u tekstu potvrdio i direktor Uprave za javni dug Branislav Tončić. Ta vest se potpuno uklapa u ono na šta već nedeljama pokušavam da upozorim javnost, a tiče se nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom dugu Srbije. Ovaj zakonski predlog, čije je usvajanje najavljeno za jul ove godine, upravo predstavlja mogućnost da grčki scenario doživi svoju reprizu u Srbiji, jer će dovesti do novog zaduživanja, a daće se prilika špekulantima da se po želji poigraju sa našim državnim obveznicama. U kratkim crtama, ubuduće će postojati mogućnost da se izdavanje dugoročnih državnih hartija od vrednosti RS, pored Narodne banke i Centralnog registra hartija od vrednosti, poveri i drugim bankama i brokerskim društvima. Ovo će dovesti do toga da će naše državne obveznice uskoro možda izdavati i strane banke i druge finansijske institucije. Dalje je predviđeno da se vođenje evidencije i otplata javnog duga Srbije može prepustiti i privatnim (domaćim i stranim) bankama što je do sada bilo jedino moguće da obavlja Narodna banka. Brišu se, takođe, sve ranije kaznene odredbe koje su bile propisane za slučaj upotrebe poverljivih informacija prilikom kupovine državnih hartija, dogovaranja sa drugim učesnicima u cilju uticaja na njihovu cenu i neispunjenja drugih obaveza u vezi sa kupovinom. Osim toga, izmenama zakona biće omogućeno Vladi Srbije da odlučuje o pojedinačnim ugovorima o dugoročnom zaduživanju i emitovanju državnih hartija od vrednosti po tom osnovu, iako je do sada odluka o dugoročnom zaduživanju bila u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine.

Ostaje nejasno zašto se ovakav zakon donosi u Srbiji, i to u trenutku kada cela Evropa pokušava da ograniči sumnjive operacije sa državnim obveznicama. Zar nam grčki slučaj prikrivanja zaduženosti od strane ,,Goldman Saksa” nije dovoljno upozorenje da evidenciju i otplaćivanje sopstvenog javnog duga ne prepuštamo privatnim bankama? Ekonomisti širom sveta kritikuju države koje dopuštaju da njihove hartije od vrednosti izdaju nedržavni subjekti, jer to ugrožava finansijsku suverenost jedne zemlje. Još manje je logično da se ukinu sve sankcije za korišćenja poverljivih informacija i dogovaranja radi uticanja na cenu državnih hartija! Time se upravo omogućavaju ,,kazino spekulacije”, koje je ukinula jedna Nemačka, a po svemu sudeći tim putem će poći i većina drugih evropskih država. Jedino logično jeste da je vlast u Srbiji pripremila ovakav zakonski tekst pre nego što su svi postali svesni šta se zaista dešava. Plaši me, međutim, izjava direktora Uprave za javni dug, koji i dalje najavljuje nameru da se izdavanje državnih hartija od vrednosti prepusti stranim bankama i u tom cilju najavljuje pomenute zakonske izmene. Očigledna namera neproduktivne vlade je da se još više zaduži i pri tom izbegne da se o tome vodi parlamentarna rasprava, a o katastrofalnim posledicama će se voditi računa tek nakon sledećih izbora. Srbija ionako nije suverena da sama odlučuje, pa je sasvim moguće da se radi o naručenom zakonu, posebno što je još jedan u nizu izrađenih pod pokroviteljstvom USAID-a. S njim u paketu ide i najavljena izmena zakona o bankama, koja će ovlastiti državu da parama poreskih obveznika spasava privatne banke koje eventualno zapadnu u finansijske probleme. Koliko je samo licemerno doneti jedan takav zakon, kada pre deset godina niste želeli da spasavate četiri velike državne banke, za koje se na kraju ustanovilo da i nisu toliko dužne koliko su nas u to ,,demokrate” uveravale. Narod Srbije treba da bude svestan da je posle hiperinflacije, iznošenja milijardi na Kipar, Jezde i Dafine, moguć i ,,grčki sirtaki”, tako da se ne začudi ako mu neko sutra kaže da je dužan k’o Grčka.

*Član grupe ,,Beogradski sindikat”

Feđa Dimović

Пренето са...

  ŽELJKO CVIJANOVIĆ: SLONOVI I MIŠEVI ILI POČETAK RATA IZMEĐU BORISA I MIŠKA
ponedeljak, 31 maj 2010 13:54
Ko će da pobedi? Iskreno, baš me briga. O tome je vredelo razmišljati dok smo pred sobom imali dva slona, onda kad je taj sukob mogao da proizvede neku društvenu vrednost. Danas, to je rat dva miša, i koji god pobedi, nastaviće da jede žito koje nije ni posejao ni požnjeo
Srbija će nekako preživeti Tadićevu vladu, makar u onom krležijanskom ključu da „nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo...“ Ali srpska privreda sigurno je neće preživeti. Pre nego što se to završi, desiće se nešto što su i društvo iz Šekspirove i ekipa sa Andrićevog venca, sa malo ambicije i više straha, već dve godine najavljivali pod imenom sudar slonova.

Naravno, sukoba će biti, ali će sudar slonova izostati, već po logici stvari da je ono što smo pre dve godine videli kao slonove danas i mnogo manje i na dosta nižoj lestvici lanca ishrane. Ali hajde najpre da vidimo šta je to što Borisa, slabijeg nego ikad, danas opredeljuje da uđe u rat sa Miškovićem.

O rezultatima njegove vlade znate sve. Kada jednom bude padala, biće to po nalogu gravitacije, ali i po nalogu božje i zemaljske pravde jer ništa bolje nije ni zaslužio najveći deo tih marionetskih opsenara, na domaćoj sceni taman onoliko bahat koliko na međunarodnoj snishodljiv i pritom beznadežno oblikovan na uverenju da ni ovca Doli nije bila proizvod kloniranja sisara, već samo dobrog piara. Ali, opet pravde radi, kada ta vlada bude padala, u ogromni dug prema Srbiji neće joj biti uračunat samo njen pozamašni ceh već i cehovi i svih petooktobarskih vlada, manje ili više uspešnih, ali ujedinjenih u tome da su sve u meri svojih sposobnosti učestvovale u ekonomskom razaranju i državnom ruiniranju zemlje.

Od svih Borisovih velikih projekata i ostalih praznika za srpske uši danas je ostao samo jedan – zadržati vlast. Ako je i ostalo nešto od starih snova, ostalo je samo koliko da bude u službi te ideje: reforma državnog aparata biće obavljena tek onoliko koliko to zahteva MMF da bi Srbija mogla da povuče još jednu tranšu pozajmljenih para, koje će već neko da vrati; Koridora 10 biće izgrađeno tek koliko bi moglo da se otvori za sledeće izbore; u ideju Evropske unije, zavodljivi vrh njegovog političkog paketa, danas i u Borisovoj okolini veruju tek onoliko što sebi drže palčeve da niko iz evropskih prestonica neće biti takav iskreni gad da bi saopštio njegovim biračima kako je ideja širenja Unije na samom dnu evropskih prioriteta.

A Boris, kome je od svih velikih borbi ostala još samo ona za vlast, dovoljno je bistar da vidi kako je njegov rat iz ofanzivne faze prešao u defanzivu; on zna da će naredne mesece potrošiti krpeći rupe kao onaj malo Holandez kome more curi kroz nasip; on je savršeno svestan da će se baviti samo opstankom svoje katastrofalne vlade, i da tu jedva da će ostati ičega od onih ideja i ciljeva koji su narodu punili srca nadom. Zato bih dao ruku kako Borisovi marketinški gurui nisu poslali šefa da blatnjavi cipele po Srbiji da bi na stazama Mlađe Dinkića ispovedao kako je ipak samo on pravi izbor. Ne, oni su ga poslali da se viđa sa narodom, da mu lupa na vrata bez svojih ministara, koje i on i taj narod doživljavaju kao lice neuspeha, on ide sam, isto onako kao što je išao onomad, kada se Srbija zaljubljivala u njega. Ali čarolija je potrošena: taj čovek koji ih je punio nadom danas ne zna ni o čemu bi s njima pričao, pa ih pita da li su im se smrzle kokoške u poplavljenim hangarima; onda je, dok je pobednički podizao ruke u vazduh, bio jedan od njih; danas bi mu možda verovali samo ako bi došao da im kaže kako će svakog ponedeljka streljati po jednog ministra, i tako sve dok ne urade nešto korisno.

Tako je kod kuće. A izvan nje Boris uživa počasti i komplimente, toliko da su mu skoro pa priznali da je glavni baja u regionu, toliko da su spremni da mu daju sve osim onoga što mu je zaista potrebno. Iskreno, ne verujem da se Boris, kome, istina, samoljublja ne fali, pali na ove uzvišene književne vrste, prema kojima bez njega nema regionalnog mira, a s njim, osim mira i napretka, nema ničeg drugog. I on zna kako od te žvake da će se uskoro ceo Zapadni Balkan naći izmiren u Evropskoj uniji nema ništa, ali on jednako vozi tu priču. Zašto? Zato što nema drugu?

Kada je to isto radio pre godinu dana, Boris je verovao da su Evropljani shvatili da Srbija s njim na čelu ima ono nešto što nije imala ni u jednoj prethodnoj vladi i kako će mu taj tajni kvalitet obezbediti da ostane zapisan kao čovek koji je Srbiju uveo u Evropu. Ali, kada to radi danas, kada i Evropa i Srbija malo liče na one od pre godinu dana, on zna i da to radi kao čovek koji se u ruke Velike Braće malo okliznuo sam, malo ga je tamo gurnula kriza, a malo njegova vlada. I na kraju, on zna kako je u tim rukama, koje ga naizmenično miluju i stiskaju kao gumenu igračku sa piskom, završio mimo svoje volje, ali da će još više mimo te volje biti ako ga one ispuste i ako se razbije od zemlju.

Zato ne sumnjate da će Boris, braneći vlast, nastojati da produži život polažući svoju nadu u te ruke, ali ne da će ga one preneti na neko mesto podnošljivo za život, već samo da ga neće ispustiti, i da će on u njima, kako vreme bude prolazilo i kako problemi budu rasli, biti sve mekši, sve nagodniji i sve bezobličniji, gde će se kao dan D u njegovom odnosu prema tim rukama pojaviti krajem jula njegov stav o odluci o Kosovu iz Haga. Sa pozicije Srbije gledano, to što Boris radi nije ništa osim kolonijalne opasnosti koja se nadvija nad zemlju. Ali sa pozicije očuvanja njegove vlasti, to jeste neka strategija. Ali njoj nedostaje nešto krupno.

Nedostaje mu krivac. Ako ćemo pošteno, može li se dati tačnija i upotrebljivija dijagnoza od te da je krivac njegova vlada, što, naravno, ne umanjuje njegovu ulogu. Da, tačnije nema, ali da li je ona za Borisa upotrebljiva? Ako bi on sutra optužio Dinkića i ekipu da su domorodačka kolonijalna falanga, koja je državne resurse prodala za nešto đinđuva i ogledalaca; ako bi svojoj stranci rekao u lice da su joj vera i reformski potencijal obrnuto proporcionalni korupciji koja u njoj vlada i da su u Srbiji jedini zadovoljni realizacijom izbornih obećanja stranački baroni - šta bi se tada dogodilo?

Naravno, razočarao bi strance i Veliki Brat bi ga ispustio iz svojih sigurnih ruku da se razbije o tle. Zašto? Da li ste vi videli da su stranci u nečemu nezadovoljni Borisovom vladom, osim da može i brže i da Vuk Jeremić previše zateže na Kosovu? Niste, naravno. Ako njih pitate, sa ovako korumpiranom političkom elitom lakše je raditi nego sa nekom drugom; baš ovako bedni intelektualci u Srbiji su po njihovom ukusu; ko bi od njih Srbima poželeo bolje medije od ovih; može li se bolje preoblikovati društvo bez identiteta i moralnih vrednosti ili ono koje ih ima? U Srbiji je sve super.

Dobro, ima tu par problema, poput naroda koji hoće da prima plate i penzije, ne mareći za svetsku ekonomsku krizu, i koji takav, lud i razmažen, može da ugrozi Borisovu vlast. I šta će da urade s tm narodom, poslaće mu pare, Trumanova jaja? Ne pomoćiće Borisu da nađe krivca. Ima li boljeg za tu ulogu od Miškovića i ekipe? Nema!

Zlatni dani najkrupnijeg srpskog tajkuna definitivno su iza njega. Prezaduženost kompanije, grcanje u dugovima i drastičan pad prometa u lancu njegovih megamarketa samo je deo nevolje, zbog koje je duboko ušao u pregovore o prodaji kompanije Delta M, srca holdinga. Već toliko da je Mišković pristao da pregovara o prodaji Delta M, umesto da uz taj zlatnik utrpa i ostale bakrenjake svog velikog carstva, govori koliko je velika njegova nevolja.

Za to vreme, kada je vlada prošle godine rešila da u krizi pomogne posustaloj srpskoj privredi, Mišku je bilo ponuđeno oko dva miliona, što ne samo da je mnogo manje od jednog procenta onoga što njegovim dugovima radi posao nego ga je i duboko uvredilo. Mora da je tada i prvi put izgovorio da nikada ne bi pomogao stvaranju takve vlade da je samo znao koliko će biti nezahvalni. Ali, bez brige, nije tu vladu, kako neki vole da kažu, napravio on, jer da jeste, davno bi je srušio. Napravili su je stranci i Ivica Dačić, a Mišković i Beko, kojima je Toma, čak i onaj radikalski, oduvek bio i bliži i draži od Borisa samo su se ukrcali u pobedničku kompoziciju i ni malo im nije smetalo što njihovi neprijatelji pokušavali da ih diskredituju tvrdnjama da su baš oni spojili Borisa i Ivicu.

Mišković je potom imao dosta razloga da vladom bude nezadovoljan: oni suštinski nisu razumeli potrebe privrede, posebno privatnog sektora; stranci su im bili uvek bliži od Miškovića i šarene ekipe njegovih drugara iz „Privrednika“; a još, kada je dinar počeo da pada i kada je Miškova rata za kredit, posle samo nekoliko dana, umesto da iznosi, recimo, 50 miliona evra, koštala celih 60, a kada je njegova zarada, preračunata u evre, umesto tih 50 miliona iznosila 40, ne verujem da mu je preostalo drugo nego da ispod Borisove fotografije ispiše wanted, da ga sa svojim drugarima žestoko olajava i preti mu, pun poverenja da, kolika god da je kriza, on je sebi ostavio dovojno para za crne dane i rušenje bar dve vlade koje ga ugrožavaju.

Istovremeno, srpski tajkuni uspeli i sa takvim vladom da postignu toliko da teret krize ne padne na njihova leđa, nego na leđa građana, kako je uostalom bilo i u svetu. Niko od njih nije pokazao ni minimum solidarnosti sa tim svetom, makar retoričke i demagoške, niko od njih nije skapirao kako je kriza loša za sve osim za to da neposredno sa građanima pokažu neku vrstu empatije, kojom bi na duži rok sebi pomogli da ih mnogo manje pitaju i za prvi i za sve kasnije milione. Pa još kada je, blagodareći naporima Stanka Subotića, na svetlo izašlo ponešto od toga da je samoj strukturi tog sveta strano svako identifikovanje sa interesima države i društva, jednako kao što im je blisko da budu opasne društvene pijavice, tada su se baš lepo nacrtali da mnogo toga što u Srbiji ne valja bude pripisano njima.

Zato ne verujem da je Boris - zahtevajući od Miška da, ako već prodaje kompaniju, to uradi u Srbiji, gde će i platit porez - verovao da će ovaj baš potrčati da to uradi. Pre će biti da je to najava rata, u kome su obe strane našle idealnog krivca, a sad što su oni toliko slični u svojoj razarajućoj društvenoj ulozi da jedan drugom, ako ćemo po istini, nisu krivi, to je druga stvar. Jer, narod bi umeo da ceni ako bi Boris pljasnuo Miškovića kao što nije malo i onih koji bi umeli da cene ako bi Miško pljasnuo Borisa.

Naravno, tu su i one ruke koje Borisa drže i stiskaju koje mu kažu da se sada pravo vreme za obračun, da sada treba uzeti gvozdenu metlu i počistiti sve, od Miškovića i Beka, preko Koštunice, kao poslednje stranačke niše otpora (gde se svedočenje Subotića pojavilo kao savršen dramski zaplet), pa sve do svih preostalih zagornika politike identiteta, svih kritičara i ove vlasti i kursa kojim Srbija plovi u propast sigirno i mirno kao Titanik prema svojoj ledenoj santi. Jer, ako pitate strance i Borisa, sve je to isto, sve je to borba protiv korupcije i kriminala, uostalom zar kriminal u Srbiji nije monopol zagovornika nacionalnog stava, zar Mišković i Beko nisu najviše profitirali sa Vojom, koji je, avaj, poverovao kako bi oni mogli da od stranaca zaštite nešto od nacionalnih resursa, dok su Vojini ljudi, izgleda, više verovali njihovim šuškama.

Dakle, rata će biti, strane su određene. Na to na neki način navodi i odlazak iz Delte Milke Forcan, Miškovićeve desne ruke koja je poslednjih godina bila njegova poslednja karika prema Borisu i žutima. Ako vas zanima ko će u tom ratu da pobedi, ikskreno baš me briga. O tome je vredelo razmišljati onda dok smo imali pred sobom dva slona, onda kada su taj sukob i njegov rezultat mogli da proizvedu neku društvenu vrednost i neka pravila. Danas, to je sukob dva miša, i koji god pobedi, nastaviće da jede žito koje sam nije ni posejao ni požn

Nova ekonomska nada
Dinkić u verskom zanosu
e-Novine

Kada realni ekonomski pokazatelji postanu suviše mračni, najpoznatiji ekspert nove srpske ekonomije i tvorac tog mraka optimizam crpi iz religioznih dubina. Mlađan Dinkić, ministar ekonomiije i lider sekte G17 poručio je građanima Srbije kako bezgranično veruje da će se kurs dinara stabilizovati u narednom periodu. Ako Mlađan veruje onda niko nema razloga da sumnja da će zaista tako i biti

Izražavajući javno svoja ekonomska religijska uverenja Dinkić je na Poslovnom forumu u Beogradu na kome učestvuje oko 60 slovenačkih kompanija, kazao da je zahvaljujući politici fleksibilnog kursa u prvom kvartalu ove godine povećan izvoz za 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada izvoza gotovo da nije ni bilo. Takva politika kursa po Diniću daje rezultate što je srpskog ministra ekonomije navelo da poveruje da će “ove godine vrednost izvoza biti na nivou pre krize”.

Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, u prva tri meseca ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 1,4 milijarde evra, što je za 14,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Dinkić je istpvremeno procenio da će rast bruto društvenog proizvoda u ovoj godini biti oko dva odsto, iako je Međunarodni monetarni fond smanjio procenu na 1,5 odsto, jer su pokazatelji u martu i aprilu bolji nego u prva dva meseca ove godine.

Za razliku od Dinkića MMF je u najnovijoj oceni ekonomske situacije u Srbiji istakao da je situacija krhka i neizvesna. Iako MMF smtra da je finnsijski sistem u Srbiji odoleo velikoj svetskoj finansijskoj krizi, eksperti te organizacije upozoravaju da će u narednom periodu glavni izazov biti da se izdrži izvesni nastavak pogoršavanja ekonomskih uslova.

U izveštaju o proceni stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, objavljenom na sajtu MMF-a, navodi se da bi glavni rizici za bankarski sektor mogli da budu produžavanje recesije i rast kreditnog rizika zbog deviznog zaduživanja kompanija i građana.

MMF je ocenio da bi u Srbiji trebalo postepeno da se smanjuju obavezne rezerve banaka i iznos državne garancije na štednju. Potrebno je, ističe se, uvesti i procedure kojima bi se za kompanije olakšalo restrukturiranje kredita sa kašnjenjem u otplati.

Fond navodi da je izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema Srbije završen 8. marta na osnovu do tada dostupnih podataka, naveo je MMF, dakle znatno pre sunovrata kursa dinara. Da je izveštaj rađen prethodnih dana pitanje je da li bi se i među stručnjacima MMF-a našli vernici slični Dinkiću.