sa Vukajlije... 



 

Укините визе Бразилу

Редовно пратим ову рубрику и надам се да ће ово писмо привући пажњу надлежних и да ће ваше читаоце обогатити подацима који могу да допринесу бољој информисаности о текућим односима са Бразилом, земљом у којој живим више од деценије при том носећи Србију у срцу као и милиони наших емиграната расутих по свету.

Мало ко да у Србији није био срећан поводом укидања виза за ЕУ што је већ допринело бољем пословању многих и менталном растерећењу народа који је понижен чекао у редовима за визе. Сама чињеница да је то већ аветињска прошлост нас чини поноснијим на своју земљу. Били бисмо још поноснији кад визни режим не би постојао са САД, Канадом, Аустралијом, Новим Зеландом.
Њима смо једнострано укинули визе као и својевремено земљама ЕУ. Али постоји једна земља на јужној хемисфери чије само помињање асоцира на самбу и на карневал. Неко би рекао и на кринимал али он је присутан у локализованим деловима ове земље континенталних размера.

Ми на жалост имамо визни режим са Бразилом и при томе губимо милионе евра од неостварених посета бразилских за трошење расположених туриста, као једина земља бивше Југославије и једна од 4 европске земље поред Русије, Молдавије и Белорусије која им то захтева.

Велико је малтретирање неком ко долази у Европу да се бакће око визе за Србију да би ето крстарио Дунавом или нас уврстио у посету као једу од 4-5 земаља које ће посетити у Европи.

Бразилска валута реал је једна од најјачих и најстабилнијих на свету. Забележила је велик
и раст, од нивоа 4 реала за евро 2003. до 2,35 реала колико је данас, а о долару и да не причамо.При том је минимална гарантована плата од 80 долара 1998. доспела на око 300 долара данас.
Отплатили су све дугове ММФ још пре пар година а прошле године - у јеку економске кризе која се овде мало осетила - председник Лула се смејао скоро до суза при позајмици дугогодишњем финансијеру рекавши - годинама су нам причали шта да треба да раде а сад ми њих помажемо.



Бразил ће олимпијске 2016. бити 5. економија света а цела Србија не може да произведе јабука колико север и део североистока Бразила поједе. И више се исплати платити превоз бродом из Србије него их шлеповати са југа. Пре неки дан нпр.сам платио кило кромпира 2 евра овде у Сао Луису. То су само неки прости параметри у мору прецизних података и размишљања о могућностима које постоје.
На facebooku је основана и група са именом Укините Визе Бразилу. Шаљем вам и декларацију коју је послао један од чланова, која много тога говори.

Зашто укинити визе Бразилу :
* зато што су све државе у нашем окружењу већ укинуле визе држављанима Бразила
* зато што Србију и Бразил везују традиционално пријатељски односи
* зато што је Бразил економски најјача држава у Јужној Америци
* зато што је највећи економски раст (Бразила) на јужноамеричком континенту неминовно увећао гео-стратешки значај ове земље на глобалној "шаховској табли"
*Бразил је члан групе Г20 коју чини 20 финансијски најутицајнијих држава на свету
* Бразил је члан групе БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина) која претендује да постане значајан глобални субјекат
* зато што Бразил признаје целовиту Републику Србију (са Косовом и Метохијом)
* зато што бразилске компаније желе да инвестирају у српску привреду (интересовање постоји)
* зато што би Бразилци долазили масовније и као туристи у Србију (интересовање такође постоји)
* зато што Бразилци све више играју у српским фудбалским тимовима
* зато што је пре неколико дана српски фудбалер (Дејан Петковић) добио орден Rio Branco од председника Бразила (Луис Игнасио Лула да Силва), због доприноса бразилском фудбалу и пруженој подршци Рио де Жанеиру у добијању домаћинства летњих Олимпијских игара 2016.године
* зато што је богато и шаренолико културно наслеђе Бразила добродошло у Србији
* зато што од спортиста, научника, културних радника, привредника Бразила има шта да се научи
* зато што укидање виза за држављане Бразила не сме бити уско-страначки циљ већ пожељна дипломатска иницијатива државе Србије
* зато што свако од Вас, дубоко у себи, може пронаћи барем још један рационалан разлог који овде није наведен
Надам се да ће група ускоро променити име у Србија – Бразил.

Пренето са...

Берлин – Немачки политиколог Бодо Вебер оценио је да ће Немачка подржати кандидатуру Србије за чланство у ЕУ уколико Београд промени своју државну политику према Косову и изручи Ратка Младића Хашком трибуналу.

„Ако Србија промени своју државну политику према Косову и изручи Ратка Младића још ове године Хашком трибуналу, ни Немачка у том случају више неће моћи да кочи Европску унију при давању Србији статуса кандидата”, рекао је Вебер за Дојче веле.

Он је подвукао да главни разлог због кога Немачка неће подржати кандидатуру Србије лежи у немачкој унутрашњој политици. „Ту је јасна линија, поготово с новом владом од јесени прошле године, да се до даљег неће подржавати проширење Европске уније на западни Балкан, изузев Хрватске”, оценио је Вебер.

Дојче веле оцењује да Немачка неће подржати кандидатуру Србије за ЕУ, али ни ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању из два разлога. Први разлог је тај што Србија не жели да призна независност Косова, а други – недовољна сарадња с Хашким трибуналом. 

Подсећа се да, према последњој одлуци немачког Уставног суда, сваку нову кандидатуру за чланство у Европској унији неке земље претходно мора да одобри немачки парламент.

Политиколог Вебер је, пред јучерашњу посету потпредседника Владе Србија Божидара Ђелића, рекао да постоји и значајна симболика у томе што у Немачку овога пута не долази министар спољних послова Србије Вук Јеремић.

„Не чуди то што у Берлин овог пута није дошао министар спољних послова Србије Вук Јеремић, који је својим националистичким иступима последњих месеци прилично удаљио Србију од Европске уније”, оценио је Вебер.

Бета [/youtube]

A ja kud cu , ali sa cime cu ....  .....

Danke Dojcland ! 

Nemacka nas tajni prijatelj !

p.s. Jeste l` culi deco, verujte bez sale..... Tadic ce pomoci Norveskoj na putu ka EU 

Тадић се кити нашим перјем

Ненад Поповић, председник економског савета ДСС-а, за "Вести" каже: "Када би Влада, као што нас је послушала за руски крeдит, више слушала ДСС и по другим питањима, Србији би било много боље."
Председник Економског савета Демократске странке Србије Ненад Поповић каже да је његова странка пре годину дана прва изашла са идејом да Србија тражи крeдит од Русије, али су се тада поједини министри смејали овом предлогу на седници Владе.
"Волео бих сада да видим њихова лица. Када би ДСС више слушали и по другим питањима, земљи би сигурно било много боље," каже Поповић у интервјуу за "Вести"

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/2446/Tadic-se-kiti-nasim-perjem

Ново поскупљење горива

Гориво је од данас скупље у просеку четири динара по литру, што представља осмо поскупљење од почетка године. Динар је пао на рекордно низак ниво, а од понедељка средњи курс ће први пут прећи 100 динара.

Ос данас гориво ће бити скупље четири динара по литру, што ће бити осмо поскупљење од почетка године. Динар је пао на рекордно низак ниво. Од понедељка средњи курс ће први пут бити већи од 100 динара, а један евро вредеће 100 динара и 25 пара.
Прилог Весне Дамјанић Бранковић

Продавци на пијаци кажу да је поскупљење горива за четири динара додатни удар на њихове трошкове, јер ионако не зараде много, али упозоравају да ће последице осетити и купци.

Од данас литар моторног и безоловног бензина плаћаћемо 119,42 динара, Дизел Д2 108 динара, а евро дизел готово 121 динар.

Након излагања да је раст цена од почетка године успорен и то изнад очекивања, гувернер у оставци Радован Јелашић рекао је да је забринут због повећања цена нафтних деривата.

"Цене у Србији ће одлучити понуда и тражња и због тога не видим разлог зашто би донели додатне мере што се тиче цене нафтних деривата", нагласио је Јелашић.

Чињеница је да трошкови транспорта, односно гориво, утичу на цене са чак 11 одсто. Стручњаци процењују да ће тај притисак на цене бити још већи.

Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић каже да ће доћи и до "скока" долара.

Уз гориво, удар на кућни буџет је и пад динара од четири одсто од почетка године, што значи да нам је за толико мања куповна моћ. Домаћа валута је опет ослабила и средња вредност евра ће од понедељка први пут прећи 100 динара.

Гувернер у оставци је рекао да је прилив капитала био нижи, дефицит нешто већи, а то утиче на курс и додао је да ако евро пређе ниво од 100 динара, то не значи да се он не може вратити испод тог нивоа.

Ову годину требало би да завршимо са инфлацијом од пет одсто, двоструко мањом него прошле године. Под условом да држава додатно не повећа цене под њеном контролом, а међу којима је и гориво. Међутим, простора за то је још врло мало.


neznbam zašto ali mislim da će sledeći naslov na ovoj temi biti otprilike ovakav

novo poskupljenje goriva   

Морате да прочитате ово..копирано са другог сајда:

Fond za privredni raznoj Srbije
Jer_sam_srbin
(enterijerista)
16. maj 2010. u 14.15

Kao i 2/3 stanovništva Srbije, jako sam razočaran radom RTSa. Krilatica im je „javni medijski servis Srbijje”, ali po načinu rada, stiče se utisak da je ta Srbija negde samo do Beograda, preciznije do ovog famoznog tornja. TV javlja o jugu zemlje samo kada ubiju nekog policajca, ili dodje do neke elementarne nepogode..evo kao sada u Trgovištu. Ni web portal RTSa nije bolji. Dozvoljavaju zaista samo publikovanj pogodnih komentara za vesti koje objave. Npr objavili poruku Argentine Grčkoj, povodom mera MMF-a. Neko komentarisao da bi Srbije trebala više da radi da bi izbegla istu situaciju, a ja dodao - ima li neke zemlje koje pomaže MMF, a da nije bio ili je na rubu iste situacije? Naravno, nisu objavili.
Ali nisam zbog toga otvorio ovaj topik. U pitanju je druga tema. Zloupotrebljavam ovaj SerbianCafe da s vremena na vreme objavljujem kakve prevare i gluposti se rade u ovoj zemlji,tj na njenom jugu. Na koji način nam se uništava sve ono što su generacije pravile, a zlikovci za vreme bombardovanja promašili. Evo još jedne priče.
Privreda jugoistoka Srbije. Ma nikada ovde nije bilo sjajno. Bilo je vremena kada je bilo manje loše i više loše. U principu mnogi danas žale za socijalizmom kada su sva manje mesta imala fabrike. Svi radili, bilo dobre plate. Onda došla tranzicija, i sve je uništeno katastrofalnim privatizacijama. Neke fabrike otišle u ruke nekih „crnogoraca”, mnoge pa prodate Bugarima. Ne zna se ko je gore prošao u te dve varijante. A zna se ko je bolje prošao - oni koji su aminovali takve privatizacije. Rešenje za otpuštene jednog dana dao Mladjani Dinkić - u majoj privredi je spas. Mala privreda, oslonac svake države. Ali ne i Srbije u kojoj je biti deo male privrede veliki problem. Zašto...još od 2003 godine novac se stalno isisava sa juga. Kako, niko tačno ne zna. Mali privrednici pritisnuti problemima, nedostatkom tržišta u okolini, skupim gorivom, visokim nametima, represijom državnih institucija se polako povlače. Nemaju šta da traže u maloj privredi...zarade nema, a konstantno si u nekim dugovima. I tu dolazimo do poente moje priče.
Pre nekoliko godina osnovana Agencija tj Fond za privredni razvoj Republike, odnosno nerazvijenih područja. Njegov zadatak je da sredstva iz budžeta Repblike se daju ljudima sa dobrim idejama. Mala kamata, založiš kuću i eto posla...idealno zvuči, zar ne?
I tako gomila ljudi, kojima lenjost nije drug, a među kojima i moja malenkost digla te kredite. Krenuo lepo posao. Prošlo par meseci, a došla kriza. Para ni ranije nije bilo, naplate uvek bile otežane, a sada uopšte nema para. Svi davali robu na odloženo plaćanje, a zauzvrat menice. Pustimo menice, al džabe, novca nema. Počenmo da puštamo tužbe, a Sudovi ćute...neka reforma kao. A za svo to vreme država ti gomila dug za doprinose. Oduži se kriza, prođe godinu dana. Dodje vreme za otplatu kredita. I niko nema ni dinar da vrati državi. Šta sad?
Pre mesec dana dodje direktorka tog fonda u Niš. Došla da drži predavanje novozainteresovanim za te kredite,al salu napunili samo dužnici u nadi da čuju šta će biti sa njima? Primeti to direktorka, pa prekinu njenu prripremljenu priču i reče - Ma ne brinite ljudi, svesni smo krize, neće biti represije, sve ćemo raditi u dogovoru. Pa nikome nije u interesu da Vas „pokosi”...
Tu nam malo laknu. Konačno neko „normalan” iz Beograda, ko iole razume pravo stanje stvari na jugu. Isprazni se sala, a ljudima nada u očima.
Prođe mesec dana, i odjednom ko grom iz vedra neba, bez objašnjenja, javne ili pismene najave, sve, ali sve nam država blokirala račune.
Svi smo bili u šoku. Zovi Fond, traži direktoru, a ona postala nezainteresvana za dalji kontakt...
I tako ti je to...i dalje visimo u vazduhu blokirani...a premijer kaže - Srbija izlazi iz recesije, URA !

Pre par dana obvjavi RTS poziv zainteresovanima za ovaj kredit, kako je to dobro, kako država nagradjuje, pomaže nerazvijenim regionima juga, kako nikome nije interes da samo Beograd bude razvije...itd itd...pukne meni film, pa napišem ovo kao komentar na vest na sajtu RTSa, al mi ne dozvole objavu. Nije prikladan komentar. A ni istina za širu javnost.

I šta reći na kraju? Beogradu zaista nije u interesu da Srbija bude „blokirana”,a ipak ju blokirao. Nije Beogradu u interesu da na jugu nema posla, plata, socijala...a ipak je godinama doprinosio ka takvom stanju...

Eh Srbijo, zemljo moja. Pradeda probijao Solunski front, deda Sremski, a meni izgleda sudjen Beogradski front...

Јеремић о глобалном, Чуркин о насушном

Тагови: Данас на Балкану, Коментар Ксеније Тошић, Европа, Коментари, Србија, Косово, Северна Америка, ОУН, Вук Јеремић, Политика

18.05.2010, 15:28

Photo: EPA
Најјачи утисак од одржане у понедељак седнице Савета безбедности УН, посвећене косовком питању, јесте необићна расподела улога у редовима присталица очувања територијалне целовитости Србије.
Уосталом, идемо редом. Вук Јеремић, који је заступао Србију на том скупу, много је и страствено говорио о томе како „долази време које више обећава", о томе да ће „мишљење Међународног суда правде створити прилику без преседана за постизање стратешког компромиса између Срба и Албанаца" и о томе да „ова година може бити година заједничког успеха".

А затим је узео реч стални руски представник у овом органу Виталиј Чуркин и лагано спустио на земљу целу причу. Изјавивши како је „Русија озбиљно забринута због компликоване ситуације која се формира на Косову", господин Чурким се дао у набрајање. Дакле, „незапажени остају многобројни случајеви приморавања косовских Срба на продају своје имовине и напуштање покрајине", констатује Чуркин. Затим, осврнувши се на стање српског културног наслеђа на Косову, руски амбасадор подвлачи: „Посебну забринутост изазива предаја косовској полицији функција заштите значајних објеката српског наслеђа коју спроводи НАТО, као и општа тенденција ка смањењу бројносто КФОР-а". Ништа мању забринутост Русије изазива и „демонтажа предајника српских мобилних оператера, као и намера Приштине да усвоји закон по којем српски грађани не би могли да уђу на Косово без пасоша".

Наизглед, све би требало да буде обрнуто - ипак се услови живота косовских Срба пре односе на ингеренције Јеремића, него Чуркина. Народ је наравно моментално одреаговао. „Па лако би Амери са нама - ми смо Косово већ дали, али не дају Руси" одазвао се на ситуацију један од интернет корисника на сајту „Политике".

Ипак, то је вероватно сувише радикално, јер за став који испољава Србија постоје одређени разлози. Први од њих је на самој површини - жеља да се уочи решења Међународног суда правде свету још једном покаже сва сила српске мирољубивости и конструктивности.

Други, онај далеко озбиљнији, редко се помиње. Ради се о томе да Србија не успева увек да одржи баланс у оној спољнополитичкој формули „и Косово, и Европа". На тај начин, Београд је својевремено направио искорак у працу евроинтеграција и пристао на предају дела УНМИК-ових овлашћења на Косову Европљанима. Управо из тих разлога, данас, када Еулекс ћутке прати демонтирање мобилних предајника и увођење међународне границе насред териториторије Србије, оштра критика на рачун европске мисије деловала би неозбиљно.

Али зато Русија нема никаквих разлога да ћути. „Попуштање приштинским властима, нереаговање од стране Еулекса наносе штету ауторитету ове мисије која фактички излази ван оквира неутралног статуса, који јој налаже њен мандат" - отворено је изјавио Виталиј Чуркин у Савету безбедности.

Речју, ако тако и даље буде кренуло ускоро нико сем њега неће ни помињати реалне, насушне поблеме косовских Срба

Опет Руси испадоше већи Срби од Срба

RASIM LJAJIĆ OŠTRO KRITIKUJE VLADU: NEKO MORA DA KAŽE DA OVAKO VIŠE NE MOŽE, NAŠ SISTEM ĆE SE SAM URUŠITI

Na političkoj sceni se uglavnom razmišlja o ličnom interesu, koji se završava najdalje na stranačkom, a za državu šta ostane, ako uopšte i ostane

Siguran sam da će odluka Ustavnog suda da ukine blanko ostavke otvoriti sezonu kupovine mandata, „preletanja“ s jedne na drugu stranu i omogućiti lokalnim biznismenima i tajkunima da na vrlo jeftin način dođu do vlasti. Iako se radi o evropskoj tekovini, protiv toga sam da sve što vidimo mehanički preslikavamo, ma koliko bilo funkcionalno. Moramo to da prilagođavamo našim uslovima, mentalitetu i karakterima, a oni još nisu na tom nivou da se poslaniku ili odborniku da vlasništvo nad mandatom – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike i lider SDP.

Mislite li da bi i članovi vaše stranke mogli doći u situaciju da prodaju mandate?
– Nikakvu sigurnost nemam. Kako mogu da garantujem za nekoga da neće promeniti stranu kada dođe u finansijsku krizu, a neko mu ponudi 5.000 evra. Stranka nema nikakvu zaštitu u takvoj situaciji i ne sumnjam da će ovo proizvesti veliku nestabilnost u društvu od lokalnog do republičkog nivoa.

Na šta vam danas lični srpska politička scena?
– Ima mnogo arogancije, a malo tolerancije, previše strančarenja, a premalo osećaja za opšte dobro. Ovde sve stranke kad završe izbore razmišljaju o sledećim, a ne da nešto urede za vreme svog mandata. U srpskoj politici ne postoji kontinuitet, svaka vlada posao počinje iz početka poništavajući sve što je neko prethodno uradio. Uglavnom se razmišlja o ličnom interesu, koji se završava najdalje na stranačkom, a za državu šta ostane, ako uopšte i ostane.

Ima li vlast svest o dubinu krize u kojoj se nalazimo? Kako je moguće da se govori o izlasku iz recesije a ljudi sve lošije žive?
– Mislim da, manje-više, postoji takav osećaj. Samo čovek koji hoće svesno da zabije glavu u pesak neće videti u kakvoj se situaciji zaista nalazimo. A u njoj bismo bili i da nije globalne krize, kako zbog strukturnih slabosti naše privrede, tako i zbog veoma niske produktivnosti, male konkurentnosti privrede i veoma niskog izvoza. Ovaj dosadašnji model ekonomskog razvoja je dostigao svoj maksimum i na ovaj način država od 7,5, miliona ljudi ne može da se razvija. Ne može večito da živi bez izvoza, od stranih investicija, potrošnje i maloprodaje.

Ali, upravo su nas ljudi koji i danas vode ekonomsku politiku i doveli u ovu situaciju preteranim zaduživanjem i neefikasnošću?
– Vrlo je važno da što pre donesemo zakon o fiskalnoj odgovornosti gde će se limitirati stepeni zaduživanja i javne potrošnje. To bi, u velikoj meri, uvelo stabilnost i onemogućilo ljudima na vlasti da u predizbornom periodu razmišljaju samo o izborima, trošeći sline novce na populističke poteze koji donose političke poene, a u stvari veoma štete državi.

Od 2001. u Srbiju je stiglo najmanje 70 milijardi dolara po osnovu neto zaduživanja, doznaka iz inostranstva i prodaje imovine, a da ništa nije urađeno. Nije završen Koridor 10, nije izgrađen nijedan most ili fabrika?
– Nema velikih investicija, za osam godina Hrvati su izgradili 1.200 kilometara puta, Albanci za četiri 340 kilometara, a mi ne možemo da završimo put od Novog Sada do Beograda. To je najveći poraz svih demokratskih vlada od 2000. Mora neko da preseče, podvuče crtu i kaže da se ovako više ne može. Čak i da izgubimo izbore, moći ćemo da kažemo da smo nešto ostavili iza nas, makar se nikada više ne vratili na vlast. A siguran sam da bi se takva stranka, barem i posle nekog vremena, vratila.

Više od 130.000 ljudi radi a ne prima plate, dok vlasnici firmi ne snose posledice. Zašto država štiti kriminalce, a ne narod?
– Država može da poništava loše ugovore i 23 odsto je poništeno. Međutim, to nije lek za probleme, jer ljudi ostaju na ulici. Raskidanjem ugovora i hapšenjem tih ljudi koji su očito zloupotrebili proces privatizacije i došli do velike imovine nalazeći rupe u zakonu ne rešavaju se sudbine oštećenih radnika.

Dokle ćemo trošiti budžetski novac na povezivanje staža umesto da se država obračuna sa nesavesnim vlasnicima?
– Do sada imamo iz oko 700 preduzeća oko 100.000 radnika koji su podneli zahtev za povezivanje staža. Od toga dve trećine su društvena i državna preduzeća. A država je bila obavezna da poveže staž. To se međutim nije dogodilo upravo zbog kalkulacija o kojima sam govorio. Sada je račun stigao na naplatu i vreme je da ispravljamo nepravdu koju smo učinili. Do sada je staž povezan za oko 17.800 ljudi, a ostali zahtevi će biti rešeni u narednom periodu.

Možete li da garantujete da nakon toga neće više biti sličnih problema?
– Mi sada vršimo mnogo strožu kontrolu nego što je to bilo u prethodnom periodu i nadam se da ćemo istrajati u tome, da ne bismo posle tri godine opet ponavljali ova loša iskustva.

Kako je moguće da je od ogromnih najava za smanjenje administracije ostalo samo nekoliko ukinutih ugovora o delu i privremenim i povremenim poslovima?
– Ja sam uradio ono što je do mene. Otpustili smo 61 zaposlenog i izgleda da sam ispao naivan, jer je osim ovog, još samo nekoliko ministarstva ispoštovalo obavezu. Zamerili smo se ljudima, dolazili su nam s pretnjom da će se zapaliti… Nikom nije pravo da to radi, ali ako ćemo ići linijom nezameranja, onda nema spasa. Proces je započet i on se mora završiti. Biće kašnjenja, ali nema dileme da se to mora uraditi. Jasno je da s ovako preglomaznom administracijom imamo sistem koji će se jednog dana samourušiti, što posebno važi za lokalne samouprave, gde je situacija najalarmantnija. U mnogim opštinama je stanje katastrofalno, nema privredne aktivnosti, pa svako ko dođe na vlast stranačke ljude gura u opštinu. I meni kad odem u Novi Pazar ljudi ne traže da im nađem posao da rade, svi traže opštinu, jer je to ideal – da se malo radi, a da se ima sigurna i solidna plata.

A smanjenje Vlade? I od toga ništa…
– Većina vlada u Evropi na polovini mandata pribegne rekonstrukciji, jer to dođe kao neka vrsta izbora. Ja sam rekao da bi to bila dobra prilika i za Srbiju, a kada to kažem, svi skoče da je to marketing. Više sam nego siguran da bi to Vladi donelo ogromnu korist, kao što bi nam donelo korist da smanjimo broj državnih sekretara, pomoćnika i specijalnih savetnika. Svako od nas to može da uradi i to je mnogo bezbolnije nego otpuštanje činovnika. A to iritira ljude. Ta bahatost, arogancija, nesaosećanje za potrebe drugih i nedostatak realnosti za vreme u kome živimo. Čovek koji je gnevan što u ministarstvima sedi horda državnih sekretara i pomoćnika, a njega teramo na ulicu, sasvim je u pravu. Da smo to uradili, čitav proces bi išao lakše, jer niko ne bi mogao da se buni.


Mladić

Sledi nam i Bramercov izveštaj, a nema previše sumnje da je Mladić u Srbiji. Gde je on, ko ga čuva…

– Sve aktivnosti koje izvodimo u potrazi za Mladićem dešavaju se na teritoriji Srbije, ali to ne znači da imamo stoprocentne informacije da je on ovde. Takođe je i činjenica, praveći rekonstrukciju njegovog kretanja, da je on od 1997. bio u Srbiji. Iz te dve činjenice i Bramerc nema razloga da misli da on nije u zemlji. Za sada je izvesno da je vrlo mali broj ljudi uključen u njegovo čuvanje. Da je veći broj ljudi, to bi značilo i veće mogućnosti.

Пренето са...

Снажна подршка Габона

Односи Србије и Габона у мултилатералним организацијама су на веома високом нивоу, изјавио председник Тадић у разговору са шефом дипломатије Габона Полом Тунгијем. Србија захвална Габону на подршци по питању Косова и Метохије, оценили министар Јеремић и премијер Цветковић.

Председник Србије Борис Тадић и министар иностраних послова Републике Габон Пол Тунги констатовали су да су вишедеценијски политички односи две државе на високом нивоу и да постоји добра основа за побољшање економских односа две земље. Са шефом габонске дипломатије разговарао је министар Вук Јеремић.
Изјаве министaра Вука Јеремића и Пола Тунгија

Председник Тадић је нагласио да Србија подржава добру политику Габона у Африци и значајну улогу те земље у Афричкој унији и у Покрету несврстаних, саопштила је прес служба председника Републике.

Председник Србије и министар иностраних послова Габона су, такође, закључили да су односи две земље у мултилатералним организацијама на веома високом нивоу.

Председник Тадић и министар Тунги разговарали су о билатералним, политичким и економским односима две државе, наводи се у саопштењу.

Габон није признао независност Косова

Министар Вук Јеремић у разговору са Полом Тунгијем захвалио се Габону на подршци Србији по питању независности Косова и Метохије и најавио да билатерални односи улазе у нову, још квалитетнију фазу.

"Није лако подржавати Србију. Земље широм света су под притисцима да од те подршке одустану. И Габон је био под притиском, али није попустио и због тога смо му изузетно захвални", рекао је Јеремић на после разговора с министром спољних послова Габона Полом Тунгијем.

"И у будућности, када буде требало и за шта буде требало, Србија ће стајати уз Габон као што Габон данас стоји уз Србију и нико неће моћи да нас одврати од тога", поручио је Јеремић.

Габон, нестална чланица Савета безбедности УН, није признао независност Косова.

Тунги је рекао да је његова земља поборник принципа решавања проблема у оквиру Уједињених нација и, посебно, принципа немешања у унутрашње ствари држава.

"На међународној сцени, Република Габон увек се залагала за мир, дијалог и разумевањем међу народима. Када је реч о међународним питањима, Габон је поборник мултилатерализма, поверења у Уједињене нације и, посебно, за немешање у унутрашња питања неке државе", истакао је шеф габонске дипломатије.

Двојица министара су оценила данашње разговоре као изузетно успешне и најавила конкретне пројекте у области пољопривреде и фармацеутске индустрије, као и сарадњу у области одбране, науке и образовања.

Јеремић је најавио и да ће ускоро бити обновљен рад мешовитог комитета двеју влада.

Тунги је подсетио да Београд и Либрвил имају дипломатске односе већ скоро 50 година, да су у прошлости веома успешно сарађивали и изразио задовољство због воље обеју земаља да појачају ту сарадњу.

Унапредити сарадњу у пољопривреди и грађевинарству

Председник Владе Србије Мирко Цветковић разговарао је са министром Тунгијем и захвалио се на принципијелном ставу те државе у одбрани начела међународног права кад је реч о Косову и Метохији.
cvetkovic-527.jpg

Српски премијер је изразио очекивање да ће Габон наставити да пружа подршку Србији, упркос притисцима за признање једнострано проглашене независности Косова, наводи се у саопштењу из Цветковићевог кабинета.

На састанку је констатовано да је садашња економска сарадња испод могућности две земље и изражен је интерес да се унапреди, посебно у области пољопривреде и грађевинарства.

Габонски министар ће данас посетити Нови Сад, где треба да се састане с министром пољоприведе Сашом Драгином.