АМЕРИЧКИ СЕНАТ УСВОЈИО РЕЗОЛУЦИЈУ О СРБИЈИ

У резолуцији Сенат поздравља подношење кандидатуре за чланство Србије у ЕУ. Сенат честита народу Србије на опредјељењу за демократију, слободно тржиште, толеранцију, недискриминацију и владавину права.
   

Инфо
13:02   |   22/04/2010





Извор: РТС
   

Сенат Сједињених Америчких Држава усвојио је резолуцију у којој честита Србији на подношењу апликације за чланство у Европској унији и позива Европски савјет да правовремено заузме јасну позицију према квалификацијама Србије као земље кандидата.

"Сенат честита народу Србије на опредјељењу за демократију, слободно тржиште, толеранцију, недискриминацију и владавину права", истиче се у резолуцији, чији су текст предложили сенатори Џорџ Војнович, Џон Кери, Ричард Лугар, Џин Шахин и Бенџамин Кардин.

Сенат подсјећа да САД на ЕУ гледају као на извор стабилности, безбједности и просперитета за цијелу Европу и свијет и охрабрује Брисел да остане активно ангажован на Западном Балкану, у погледу аспирација балканских земаља према европским интеграцијама.

Сенат, такође, позива владу Србије да појача напоре на хватању преосталих хашких оптуженика, Горана Хаџића и Ратка Младића, и њиховом пребацивању у Хаг, као и да у потпуности сарађује са Хашким трибуналом.

Уз истицање да је демократски изабрана влада Србије опредјељена да регионалне спорове рјешава дипломатијом и под окриљем међународног права, Сенат у резолуцији поздравља одлуку демократски изабране Владе Србије да се 2006. године придружи програму НАТО-а Партнерство за мир.

Сенат је одао признање сарадњи Владе Србије и Владе САД по питањима демократизације, борба против кријумчарења, тероризма, борбе за људска права и регионалне сарадње и трговине.

Р.К.


ala je ovim, amerima dosadno 

Србији потребно четири милијарде евра

БЕОГРАД – Србији ће бити потребна улагања у вредности од четири милијарде евра да би, пре уласка у Европску унију, могла да достигне западне еколошке стандарде, изјавио је данас министар животне средине и просторног планирања Србије Оливер Дулић.

У интервјуу за британску новинску агенцију Ројтерс Дулић је истакао да су дугогодишња небрига и недостатак инвестиција Србију оставиле иза других земаља у борби против високе стопе загађења животне средине.

"Трошкови прилагођавања еколошким стандардима ЕУ ће износити четири милијарде евра", рекао је Дулић и изразио очекивање да ће већину средстава Србија добити из претприступних фондова Уније, али и захваљујући очекиваном привлачењу страних инвеститора.
"Потребно нам је између 150 и 200 милиона евра у следећих неколико година за финансирање изградње депонија. Очекујемо да ће страни инвеститори доћи и улагати у Србију", казао је министар.

"Сматрамо да можемо да запослимо око 10.000 људи кроз различите пројекте управљања отпадом. То је потпуно нова индустријска грана која је извозно оријентисана", рекао је Дулић.

Према Дулићевим речима, прикупљање смећа спроводи се на свега 55 одсто територије наше земље, док се само четири одсто отпадних вода прерађује, а остатак истиче у реке, укључујући и Дунав, највећу реку која протиче кроз Србију.

Један од већих проблема представља и око 200 нефункционалних фабрика из претходног времена, око којих се налази толико отпада да се, према министровим речима, често не зна ни о каквој врсти смећа се ради нити како надлежни могу да се изборе са њим.

Tанјуг
[објављено: 29/04/2010]
Пренето са...

Колумне Ђорђа Вукадиновића
Да ли је ЕУ уопште алтернатива?

Ђорђе Вукадиновић
уторак, 27. април 2010.

Из личног и историјског искуства знам да је најтеже рећи да је цар го и најопасније бити петао који прерано кукуриче. И како пролазе они који дирну у свете краве, табуе и тотеме. Али ваљда је то крст и судбина "критичког интелектуалца". Или би макар требало да буде. У сваком случају, хоћу да кажем следеће: мислим да више уопште није питање да ли ЕУ има или нема алтернативу, већ је питање да ли је, у овом часу, из Србије гледано, ЕУ још уопште нека реална алтернатива.

Па зар баш сад када је у Србији постигнут консензус о нашем „европском путу“? Сада, кад око седамдесет одсто грађана подржава улазак Србије у ЕУ и када су се око тога сагласиле две најјаче странке! Сада, кад око тога постоји фактички консензус свих у власти, као и већине опозиције!?

Да, сада. Кад већ није било памети и поштења да се о томе мисли и да се то питање озбиљно размотри онда када је могло и требало. А политички консензуси су релативна и дискутабилна ствар, поготово када се базирају на необавештености, полуистинама и дезинформацијама. Уосталом, отприлике исти овакав, а наизглед и много већи консензус од овога о придруживању Унији, постојао је и крајем осамдесетих година прошлог (Милошевић), као и почетком овог века (Коштуница, ДОС), па смо видели како се све завршило.

Пре свега, толики проценат „за ЕУ“ је више последица непостојања снаге која би јасно и гласно рекла да се противи уласку Србије у Унију. То се не усуђује да каже чак ни ДСС, већ званично остаје при еуфемизму да би се са ЕУ требало „разјаснити поводом Косова и Метохије“. Не кажу то експлицитно ни радикали. А све и када би рекли, њихов глас из различитих разлога данас не сеже предалеко и нема одговарајућу тежину. Тако се ствара једно врзино коло у којем политичари заплашени, наводно, масовним про-ЕУ расположењем грађана не смеју ни да помисле да се изјасне против уласка у Унију, а онда се обични грађани, с обзиром на то да се ЕУ прича сервира као фактички једина игра у граду, по принципу „куд сви Турци...“, такође изјасне за ЕУ. А онда се политичари на то "расположење јавности" позивају – и тако у круг.

Наравно, има и других разлога. Пре свега, помало натегнуто али политички и психолошки ефикасно изједначавање Европске уније/заједнице са Европом, а Европе са „бољим животом“, високим стандардом, чистим клозетима и социјалном државом.

Тако су у Србији данас ватрени еврофили и они који помало жале за временом комунизма и који у Унији препознају нешто од оних интернационалистичких и солидаристичких идеала њихове младости, али и они који у чланству у њој виде спас од „комунистичког наслеђа“ и „авети балканске прошлости“. (Помало слично ситуацији с краја осамдесетих када су Милошевићев успон подржали и тврдо комунистички и националистички и либерално настројени интелектуалци.)

Мало површност, пропаганда и опортунизам, а мало разочарање у тзв. националну политику деведесетих. Мало страх да се не испадне "ретроградан", „сељак“, "заостао" и „глуп у друштву“. Мало необавештеност о реалности и проблемима са којима се Унија суочава, мало одсуство свести о постојању било какве озбиљне алтернативе. Мало преусмеравање антизападног расположења према НАТО и Сједињеним Државама, уз посредно амнестирање водећих ЕУ земаља од одговорности за бомбардовање и подршку косовској независности – све су то елементи мозаика званог "српско европско опредељење".

Али када мало загребете испод површине, када зађете мало дубље испод тог једноставног „Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ“, откривају се читави снопови евро-скептицизма, нелогичности и парадокса. Не само да већински нису спремни да изруче Ратка Младића Хашком трибуналу и двотрећински одбијају било какву помисао о "трампи Косово за ЕУ", него у тек нешто мањем проценту оптирају и за "савез са Русијом", а око половине и за чланство у Покрету несврстаних.

При свему томе, мало њих искрено верује у то да ћемо до чланства у ЕУ уопште стићи. И, поштено говорећи – не греше много. Хрватска ће се вероватно провући. Али за њу су, када је загустило и када је Словенија кренула да Хрватску блокира због пограничног спора, код словеначког премијера интервенисали немачка канцеларка и римски папа ЛИЧНО. Да ли ико нормалан верује да би се ико потресао и интервенисао са тих или неких сличних адреса када би неко, сутра-прекосутра, кренуо да блокира Србију? Тим пре што смо, и што ћемо у међувремену, све што би странце могло занимати, закључно са "Телекомом", већ увелико дати и продати много пре него што се Унији приближимо.

Другим речима, хајде да водимо отворену и искрену расправу о предностима и недостацима једностраног ЕУ опредељења. Хајде да разговарамо о реалним шансама да под овим околностима у којима се налазимо (косовско питање, проблеми са суседима, стални притисци на Србе у Црној Гори и Републици Српској) Србија у догледној будућности уђе у ову и овакву ЕУ, са свим њеним проблемима, отвореним и прикривеним унутрашњим поделама и сукобима. Хајде да размишљамо о алтернативним решењима. Русији, Кини, Брику, Турској, несврстанима... А, пре свега, да порадимо мало на себи и на упристојавању сопствене државе.

Само немојмо да се унапред дисквалификујемо, лажемо и обмањујемо.

ЕУ је ко ортачка кобила. Ни вуци је не даве

Кисели осмеси и историјске гримасе
Тагови: Данас на Балкану, Коментар Ксеније Тошић, Европа, Коментари, Косово, Србија, УН

   
27.04.2010, 14:12
© Flickr.com/volliem/cc-by

Опет је уторак и опет бројимо губитке. Убедљиво најјачи утисак  - косовски Срби без мобилне и фиксне телефоније, што сами кажу - „Слепи, глуви, неми". И на све то  председник Србије који каже: „Запрепашћен сам реакцијом Еулекса који мирно гледа на кршење људских права". Побогу, годподине Тадићу, па зар им нисте ви лично широм отворили врата?

Неко ће рећи - шта, као они Унмиковци би могли да спрече Албанце да посеку везу? Не би, али сте на њих могли да се жалите Савету Безбедности УН, где Србија још има пар савезника, рецимо Москву и Пекинг. На Еулекс можете да се жалите само Европској унији, која је колико јуче на нивоу шефова дипломатија изразила „задовољство" радом своје мисије на Косову. Али, шта ћете, Европа нема алтернативу.

Још један снажан утисак - осмех Абдулаха Гула на „историјском" трилатералном  састанку, на којем је Отоманска империја мирила своје некадашње вазале... Можда грешим, али у Гуловом осмеху видела сам баш ту мисао - ја најбоље знам како са њима треба. Кисели осмеси Силајџића и Тадића само подупиру ову мисао.

Уосталом, све је то разумљиво. Ето, и Немачка редовно диже узбуну чим неко угрози њене „историјске" интересе у Хрватској. И једино још у Србији власт убеђује народ да је историја ствар за уџбенике, да се не може живети од прошлости и да  се треба окренути будућности.

Сва ова неуротична атмосфера морала је наћи одушка. И нашла га је тамо где се најмање очекивало, на Скупштини партије удружених пензионера Србије... Овај на први поглед миран и достојанствен скуп, како и приличи Скупштини пензионера, ватрени говор господина Тадића претворио је у прави предизборни митинг. Опозицији је поручено да ће их председник лично „спречити да дођу на власт", упућено јој је потсећање да је „Београд горео када се ова коалиција саставила" и оптужена је, ни крива ни дужна, да је чине „птице злослутнице" и „доносиоци црних мисли"... Тако вам опозиција, ничим изазвана, постаде одједном важан чинилац политичког живота у Србији.

Можда би ту могао да помогне један краћи годишњи одмор? Ево, из личног искуства сведочим,  све мање ми се јавља жеља да неког опужим за своје грешке...


Tadicu - uzmi godisnji   ...

Ма нек узме неплаћено до 2012-те

Могућност куповине домаћих рачунара путем субвенционисаних кредита

Београд, 29. април 2010. године – Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је да ће на основу уредбе коју је Влада усвојила на данашњој седници грађанима бити омогућена куповина рачунара домаће производње путем субвенционисаних потрошачких кредита.

Динкић, који је са министром за телекомуникације и информационо друштво Јасном Матић посетио компанију “Комтрејд”, истакао је да је циљ ове уредбе да омогући свим грађанима да купе рачунаре под повољним условима.

Он је објаснио да ће месечна рата за најосновнију конфигурацију рачунара прве године отплате, након почека од годину дана, износити између 200 и 300 динара, а друге и треће године између 2.200 и 3.000 динара.

Субвенционисани потрошачки кредити се, како је подсетио, одобравају са годишњом каматном стопом од 7,5 одсто, на рок од три године и са грејс периодом од годину дана.

Према његовим речима, Влада ће за две недеље усвојити и уредбу којом ће бити омогућена субвенционисана куповина домаћих софтвера.

Матић је оценила да ће куповина домаћих рачунара путем субвенционисаних кредита омогућити грађанима и привредницима да набаве нове технологије и да повећају ниво знања и продуктивности.

Она је указала на то да у Србији има приближно 15 домаћих произвођача рачунара и више стотина домаћих фирми које производе софтвер за рачунаре.

Директор компаније “Комтрејд” Веселин Јевросимовић прецизирао је да је у Србији 2008. године продато више од 450.000 рачунара, док је у 2009. години тај број смањен на 350.000.

Јевросимовић је оценио да ће ове године, захваљујући данас усвојеној уредби, бити продато више од 440.000 рачунара.


Šta kažete, za domaće računare. Da li to postoji?
Opet se forsiraju veliki , koji kupe kineske delove , satave , daju neko ime i prodaju kao domaći proizvod. Uskoro ćemo na taj način proizvoditi i svemirske brodove. Mlađa je car. prevare.

А могу ли ти рачунари да раде чврста горива

Palma kaze da mogu i racunari i bogme i traktori ... Ide jos i korak dalje - tvrdi da traktori u nedostatku cvrstog goriva  mogu ici na Sporazum o asocijaciji i PRIBLIZACIJI   

Mogu na kesten pire.