Потписан уговор о руском кредиту

У Москви је потписан уговор о кредиту од 200 милиона долара, који је Србији одобрен као подршка буџету и за финансирање дефицита. Разговор о другом делу кредита за инфраструктурне пројекте у мају, изјавила министарка Диана Драгутиновић.

Министарка финансија Србије Диана Драгутиновић и заменик министра финансија Руске Федерације Димитриј Панкин потписали су, у Москви, уговор о кредиту од 200 милиона долара, који је намењен за подршку буџету Србије и за финансирање дефицита.
Фоно изјава министарке Диане Драгутиновић


Драгутиновићева је, после потписивања, изјавила да је постојала могућност да се уговор потпише и пре краја 2009. године, али да је то, ипак, остављено за ову годину, да би се избегло мењање руских закона.

Годишња каматна стопа биће утврђена на основу либора за шестомесечне депозите у доларима, плус 2,95 одсто, саопштило је Министарство финансија Србије.

Диана Драгутиновић је прецизирала да је рок за враћање кредита крај 2021. године, а период мировања (грејс период) до марта 2012.

"Прва рата доспева 2012. године и онда следе рате до 2021. године, а услови су годишња каматна стопа, која је утврђена на основу либора за шестомесечне депозите у доларима који у овом тренутку износи негде око 0,44, плус каматна маржа од 2,95 одсто", рекла је Драгутиновићева.

"Све заједно, кад бисте гледали који су то услови, то је око 3,40 каматне стопе, што сматрам знатно повољнијим у односу на остале кредите које смо морали да узмемо због финансирања буџетског дефицита на домаћем финансијском тржишту", додала је министарка.


Динкић: Планирано задуживање

Министар економије Млађан Динкић изјавио је да је уговор о руском кредиту не представља непланирано задуживање.

Овај кредит је већ ушао у план буџета за ову годину, тако да је то све у оквиру плана за финансирање буџетског дефицита у овој години и није неко не планирано задужење, већ је предвиђено законом о буџету за 2010. годину, рекао је Динкић.

Министар сматра да Србија има простора да се задужује док ниво укупног јавног дуга не достигне ниво од 40 одсто у односу на бруто друштвени производ (БДП), а да је у овом тренутку наша задуженост 32 процента БДП, укључујући руски и све кредите који су већ планирани буџетом за ову годину.

Beograd  07. 04. 2010

Press

Kalanovićka „demokratski" dva puta otvara isti put

Ministarka za NIP Verica Kalanović ne vidi ništa čudno u tome što je u ponedeljak otvorila deonicu puta Kragujevac - Batočina od samo 4,6 kilometara iako treba završiti još 15 kilometara.


Kalanovićka kaže da je „sasvim uobičajeno" to što je sa gradonačelnikom Kragujevca Veroljubom Stevanovićem sekla vrpcu na putu koji je avgusta prošle godine već jednom otvorila u pratnji premijera Mirka Cvetkovića!?!

- Završetak te deonice bio je povod da građanima položimo račune, da objasnimo na koji način smo uložili i na šta potrošili 533.394.343 dinara koji su budžetom NIP-a bili namenjeni za ovaj projekat. Hteli smo da skrenemo pažnju da podjednako brinemo i o razvoju regionalnog saobraćaja - objašnjava ministarka za NIP.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/110564/Kalanovi%C4%87ka+%E2%80%9Edemokratski%22+dva+puta+otvara+isti+put.html


 

A  sto nisi uzela i druge kredite iz Rusije - kokosko ? Kad su tako povoljni ?

Nista vam ne bi dao - ni centa .  

Uostalom - nista vise neceti ni dobiti .  

Nek vam kredit da Amerika ...  

С обзиром да ће тај новац бити употријебљен на "трошкове" политичара морам се сложити са
тобом.
Што се тиче званичне политике....... ........па то се МОРА мијењати Боро.

Sto se MORA nije tesko . 

Шта се МОРА МОРА СЕ,било тешко или не било.

Rasprostranjeno je uverenje da narod ne greši. Junak Nušićeve komedije lepo je sažeo jedno od načela koje opstaje i u našoj politici. „Daj ti meni većinu“, poznati Jagodinac koji se ovih dana u svoju varoš vratio sa mladunčetom žirafe, misli na većinu na izborima, „pa ćemo onda videti čija je krivica.“

Politička većina ipak nije večita, pa se i pitanje krivice nameće kao goruća politička tema. Čak i naša javnost, suštinski zainteresovana za opravdanja umesto za uzroke, uvek traži „krivca“. Krivac mora biti na vlasti, ali da bude i zamenljiv. Krivac treba da bude natruo i kompromitovan, ali moćan i bezobziran. Konačno, potrebno ga je otkriti, ali ne i odstraniti. To je moguće u demokratiji koja se dokazala kada je umesto lustracije izabrala aboliciju, a nacionalno pomirenje zamenila deklaracijom o namirivanju jedne stranke i jedne partije.

Nekada je dežurni politički krivac bila Jugoslovenska levica. JUL je ovaj status višestruko zavredeo. Ipak, pitam se, kako je to JUL mogao biti odgovorniji od onog ko ga je politički oživeo, učinio parlamentarnim i vladajućim. Mnogi prvaci Miloševićevog režima očekivali su da narod shvati kako bi Srbija postigla švedski standard, iskoristila „razvojnu šansu“ sankcija, očuvala Jugoslaviju, izgradila brze pruge, preporodila se od zajma, doživela Karića u Beloj kući i ponovo izabrala „Ime ponosito“ za svoga vođu... samo da je spomenuti kojim slučajem bio neoženjen.

Posle 2000. doživeli smo nekakvu demokratizaciju. Sada krivci sami ulaze u parlament i još se bore za to mesto pored „besmrtne“ vlasti. Za mesto „crne ovce“ gurali su se Nova demokratija, LDP i G 17 plus. Čini se da se status krivca najbolje primio kod poslednje. Čim nešto pođe naopako, vođe ove stranke smesta postanu krivi pred javnošću. Odgovornost je teško poreći, ali je zanimljiva uloga „prijateljske“ vatre, koja kad god je potrebno zaprašti iz svih medijskih oružja koalicionih partnera. Taj bordžijanski, tranzicioni savez traje uprkos obrtima, premetima i podvalama kojima bi pozavideli scenaristi latinoameričkih serija „Kasandre” ili „Ljovisne”.

Kada neko godinama igra ulogu negativca, kada posveti sve velike kapacitete stranke i vlasti prostom političkom opstanku, razumljivo je da se na kraju u tom pravcu sveukupno izmeni. Delovanje G 17 plus nije zato zanimljivo samo sa stanovišta ekonomske destrukcije i državne korozije koju je donela. Sada je reč o suštini.

Pre neki dan, vođa G 17 plus na Glavnom odboru reče kako treba pročistiti stranačke redove. Čak, ako je potrebno, valja smeniti i njega samog. Nije samo spomenuo sitnicu: uslovi za kandidovanje su otprilike takvi da bi, za sâmo statiranje na glasačkom listiću, dobrovoljac morao da dobije i podršku aktuelnog predsednika, svog protivkandidata. Reč je u tom smislu o jednoj modernoj partiji – nešto između Radničke partije Koreje i KP Kube. Ovu inicijativu shvatila je jedna aktuelna potpredsednica stranke, pa je najavila da će sopstvenim povlačenjem dati doprinos predsednikovoj inicijativi. Kaže, smetaju joj krst nad Kragujevcom i povratnik Jovanča iz Jagodine. Sve ostalo je odlično. Čitao sam komentare na internet forumima nekih, očigledno izvornih, članova G 17 plus. Pišu kako je ova gospođa izvanredna političarka i borkinja, ali zaključuju da će se stranka posle njenog odlaska vratiti svojim „izvornim principima“...

Ne bi, međutim, čitava ova Dinastija, Dalas i Kolbijevi zajedno, bila potpuna da dvoje bivših poslanika G 17 nisu tužili državu zato što su im 2006. oduzeti mandati. Stigli su do Strazbura, a već su dve godine ponovo u vlasti – na savetničkom i poslaničkom mestu. Dakle, Srbija je kriva, a ne „dežurni krivac“ koji je i sâm u vladajućoj koaliciji.

Setimo se kako je Milošević dva puta otvarao putnu deonicu Subotica–Feketić. Evo, ministarka NIP-a je otvorila deonicu puta Kragujevac–Batočina dugu 4.600 metara. Pre nje je Velimir Ilić otvorio 5.000 metara iste magistrale, a nešto je na ovom drumu u međuvremenu slavio i premijer Cvetković. Fali još samo 15 kilometara i put će biti izgrađen. I baš kao što su, da bi dovršili Skadar, Mrnjavčevići u građevinu zazidali mladu Gojkovicu, tako je magistralno bespuće blokiralo čitavo jedno selo. Za pasarelu u NIP-u nisu opredeljena sredstva. Lokalne vlasti su odlučne da problem reše, ali do svega ne bi došlo da zaostali narod nije zapeo da baš tu podigne selo.

Srećom G 17 plus menja naziv – utapa se u neku uniju. Novo ime će možda doneti i promenu suštine. Srpskoj demokratiji međutim trebaju dežurnu krivci, posebno oni dokazani koji za tako nešto imaju kapacitet, ambiciju i obraz.

Izvor Politika, Beograd

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/4287-edomir-anti-dinkieva-uloga-veitog-krivca.html

JUL je stranka koju je osnovao Holbruk , izmedju dva viskija na milosevicevom kanabeu ... . 

Miloseviic je sa odusevljenjem prihvatio tu ideju .  .. zato sto mu je omogucila da bude predsednik dve partije - SPSa ( koja se zalaze za socijalnu pravdu i tu je satro  zamrzavao  funkciju dok je bio na  drzavnim funkcijama -  btw. to  Tadicu ni zbog fore  ne pada na pamet ) i JUL - koja je zamisljen kao tipicna kopija  americke demokratske  stranka a sa zadatkom   da u Srbiji  formira  sloj ekonomske elite tokom  procesa tranzicije .....   

Drugacija  misljenja su misljenja ljudi  zrtava jednog ruralnog  mita  ....  ... i urbanih shabana ...

Penjanje na politickoj lestvici zavisilo od toga ko ce Milosevicu dati tacan odgovor na pitanje : ,, Sta mislis  ko je predsednik JULa  ? ,, ....    ... mislim jako pitanje- do jaja ..... 

Ово је отприлике "задатак" који је добила влада Србије:


1. Аутономна мађарска Војводина – Сабатка, под управом великог благајника Јожефа

1а. Аутономна мађарска Војводина – Ујвидек, под управом војводе Ненада Личког

2. Панонски Монтенегро – главни град Врбас – Ловћенац

3. НДШ – Независна држава Шокадија

4. Русинска република

5. Аутономна банатска област под протекторатом Румуније

6. Београдски пашалук под влашћу великог паше Бориса Жутог и малих субаша: Млађана од Власотинца, Ивице од Марице, Мики Мауса и осталих великаша

7. Чивијашка република

8. Слободна бесцаринска зона Лозница

9. СССРС – социјалистичка самоуправна совјетска република Стиг – председник друг Марко од Пожаревца

10. Краљевина Горња Шумадија – династија Карађорђевића – главни град Топола

11. Краљевина Доња Шумадија – династија Обреновића – главни град Крагујевац

12. Биџаленд

13. Моравска деспотовина, три главна града: Јагодина, Ћуприја и Параћин – деспот Палма

14. Влашка

15. Тимочка крајина, самопроглашена, још увек у борби за независност

16. Кнежевина Чачанија и Драгачево, под управом великог кнеза Велимира Првог

17. Ужичка социјалистичка република и САО Златибор

18. Мокрогорски емират – тренутно уздрман сељачком буном

19. Царевина Чарапанија – династија Хребељановића

20. Санџачка џамахирија, главни град Нови Пазар под заједничком управом великог везира Сулејмана и Расим аге Пазарца

21. Јужна Србија, главни град Ниш

22. Аутономна покрајина Лепосавић – Северна Митровица, још непризната

23. Аутономна покрајина Газиводе, главни град Зубин Поток, још непризната, а кад ће бити не знамо

24. Трепча – једна од САД

25. Р.Р.Р. – Ромска република Романија – главни град Владичин Хан под управом оркестра Бобана Марковића

26. Део Србије под бугарском окупацијом

27. Албанско-америчка аутономна покрајина Косово, главни град Бондстил, заменик главног града Приштина – земља хероја и хероина

28. Независна држава, у покушају, Гора, главни град Драгаш