Pa JUL nikad nije ni pao. Samo su promenili lidera: Voja Kostunica. Vladali su u dva mandata.
 

A na valjku bio Velja, koji se borio da zasedne na vlast, a ne da narodu bude bolje. Nije bitan valjak već ko ga iskoristi, pokreće ga uvek narod , zna se.

Posle 5-og oktobra, svi iz kombi dss-a su se udomili, neki po ambasadama, neki po upravnim odborima, neki po ministarstvima.Kljucne funkcije savenika i ministara su dobili bivsi jul-ovci, koji su se masovno pojavili kod zmirkavog na raspolaganju.Od posle 5-og oktobra dss vise ne postoji samo kao ime.
Napustena je strategija regionalizacije, strategija pravne drzave i stvaranja institucija, strategija razvoja lokalne samouprave. Napustena je ideja novih ljudi, distanciranje od bivsih vlastodrzaca (ne osveta, nego jednostavno oduzimanje prava rukovodjenja).
Inspirativna duhovnost sa Svete Gore, gde je bio rado vidjen, zamenjena je bradatim udbasima iz komunisticke crkve.A to je nebo i zemlja srpskog pravoslavstva.
Njegovo visoko obrazovanje i intelektualstvo se pretvorilo u vodanje po vasarima i Cecinim zavijanjima.Za to mu je Velja zasluzan.

Neko treba da mu kaze: Vojo ispao si tezak corak.Sedi di si, ni za di si nisi.

Štrajkovi u Srbiji se nastavljaju
20. januar 2010. | 00:36 -> 10:34 | Izvor: B92
Beograd -- Ministri Mlađan Dinkić i Rasim Ljaljić razgovaraće sa predstavnicima sindikata kuršumlijskih preduzeća Kopaonik i "7. Jul". Štrajkovi u Srbiji se nastavljaju.

Radnici kuršumlijskih preduzeća Kopaonik i "7. jul", koji već deset dana blokiraju magistralni put Niš-Priština, mogu, prema rečima ministra ekonomije i regionalnog razvoja da računaju na povezivanje radnog staža i uplatu zdravstvenog osiguranja, ali ne i na ispunjenje drugih zahteva, između ostalih - isplata zaostalih zarada.

Šumsko industrijski kombinat Kopaonik svoju šansu sada vidi u saradnji sa francuskom firmom "Tarne de Pano" koja je svoju ponudu o poslovno-tehničkoj saradnji kombinatu ponudila nakon dve posete njihovih predstavnika Kuršumliji tokom prošle godine.

Radnici Geodetskog zavoda privremeno su okončali protest, a istovremeno je počeo štrajk glađu u Veterinarskoj ustanovi Glutin.

Njihovi zahtevi se, manje više, podudaraju sa zahtevima većine radnika u Srbiji, jedino je impozantan broj zarada koji im nije isplaćen, tačnije čak 49 zarada.

Izvesno je da novosadski komunalci takođe neće prekidati protest. Njihov predstavnik Zoran Radosavljević od četvrtka na ulicama Novog Sada najavljuje manji broj autobusa.

"Nismo se ništa dogovorili, pregovarali smo, dali smo konkretna tri predloga i ne znamo šta će se od toga usvojiti. Oni će u četvrtak izaći sa konkretnim predlogom za radnike a mi do tada nastavjamo sa protestima", rekao je Radosavljević.

Novo potencijalno žarište nezadovoljstva je u zdravstvu.

Medicinski tehničari, prema rečima njihovog predstavnika Dragana Bisenića, zahtevaju potpisivanje kolektivnog ugovora i preispitivanje odluka o smanjenju broja zaposlenih u zdravstvu.

"Dosad smo pristajali na informaciju da postoji manjak para, ali nikako ne možemo pristati na informaciju o manjku prava zaposlenih. Očigledno je da se kroz celu ovu finansijsku krizu pokušava provući i smanjenje prava zaposlenih jer kako se drugačije može objasniti informacija da ne postoji kolektivni ugovor, koji se izrađuje već četri godine", kaže Bisenić.

"Važno je napomenuti da kada ne postoji kolektivni zgovor, u Srbiji to izuzetno pogoduje direktorima zdravstvenih ustanova koji svojim pravilnicima o radu uređuju oblast prava zaposlenih isključukući sindikate iz tog procesa", rekao je on.

Zarubica: Većina traži ono što im pripada

Potpredsednik Saveza samostalnih sidnikata Dragan Zarubica smatra da su protesti radnika poslednjih dana u Srbiji izraz različitih zahteva.

Većina njih, međutim, traži samo traži ono što im pripada, smatra Zarubica.

"Štrajkuju firme koje ne primaju zaradu po dve ili pet godina, kao i firme koje primaju minimalnu zaradu. U štrajku su i firme koje imaju zaradu iznad proseka u Srbiji pa ako sve te situacije uzmu u obzir, verovatno je da je ljudima u Kuršumliji došlo do grla. Kuršumlija je mrtav grad, na devastiranom području, na granici, gde posla nema a potrebno je da narod ostane tamo. Koliko ja znam, Kopaonik ima uslova da radi, oni imaju odličnu sirovinu tamo, to je drvo i ako ta firma ne proradi, Kuršumlija je mrtav grad", objašnjava Zarubica.

Skoro svakodnevno širom zemlje radnici organizuju štrajkove i proteste, blokiraju ulice, preduzeća i državne institucije i odbijaju hranu.

U Srbiji je prošle godine bilo više od 80 štrajkova, dok ih je ove godine pokrenuto već desetak.

dok si ti sa njim kafenisao,bilo sve kako valja a?   


a gde si ti,a gde si ti... 

Ja sam ti to vec napisao. Nisi citao. Meni je pre 5-og oktobra 2000-e Gasha(karikiram, ali NOC nacionalna libijska naftna kompanija) ponudio gospodski posao glavnog inzenjera za energetiku.
Uz cinican osmeh i njima i tebi sada rekao sam: Gospodo, hvala na ponudama drpajte bez mene.
Ako hoces jos, za vreme rata 99-e, na molbu Nigerijskih vlasti (direktno ministar za energetiku NEPA (National Elektric Power Authority of Nigeria), nasim vlastima da im je potreban poznat strucnjak, dobio sam dozvolu Armije da odem tamo, jer sam bas ja bio taj strucnjak. Bez namestaljki, bez poznastava, cisto preporuka za coveka koji je pustio u rad Termoelektrane Drmno i Fabrike vode Makis Beograd. Pre toga glavni inzenjer ispitivanja Zelezare Smederevo.
Tako da dragi moj Gale, takvi kao Popovici, Pere Skundrici, Naumovi i ostali mogu da dodju na predavanja.
Uz to 1993-e do 1995-e, radio na nuklearki u Newcastlu ako znas gde je (ne na nuklearna postrojenja, nego na pomocne pogone za napajanje).

A i bolje je tako, jer sam 1986-e, kao stecajni upravnik u jednom gradu urucio 340 otkaza (svima od direktora do portira), pa se tresao ceo CK u tom gradu. Bio sam upravnik od 8 do 12 sati.
Danas ti ljudi kad me vide vicu na sva usta: e da nam je takvih ova bi drzava cvetala.

Ja sam u DSS bio vise iz hobby-ja.Vise sam hteo da radim sa mladima tipa Obraz, Dveri, da ih ja instruisem a ne bradata udba.
Imas takvih kao ja dosta u Srbiji. Vise su po svetu.


Jel si zadovoljan?
Meni bi sada odgovaralo d ami daju one strajkace iz eps-a. Da nauce kako se puzi.

svaka tebi čast na karijeri,ja u to nisam ni dirao,samo sam prokomentarisao da si bio sa Koštunicom
uplaši me za ovu muklearku

u svakom slučaju oni su male mace za ove


Цветковић са амбасадорима ЕУ

Председник Владе Србије Мирко Цветковић састао се у Београду са амбасадорима земаља чланица ЕУ. Главна тема разговора била европска перспектива Србије након позитивних догађаја из 2009. године.

Делегација Европске уније у Србији саопштила је да се председник Владе Србије Мирко Цветковић у Београду састао са амбасадорима земаља чланица ЕУ. Главна тема разговора била је европска перспектива Србије.
cvetkovic.jpg

Премијер Цветковић био је почасни гост на радном ручку са амбасадорима земаља чланица ЕУ, који је организовао шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Венсан Дежер са амбасадором Шпаније Ињигом де Паласиом Еспањом.

"Дискусија је била фокусирана на европску перспективу Србије након позитивних догађаја из 2009. године. Председник Владе и амбасадори разменили су мишљења о политичкој и економској ситуацију у Србији, као и о регионалној сарадњи", наведено је у саопштењу.

Председник Владе Србије поновио је амбасадорима снажну решеност Владе, као и општи друштвени консензус у погледу европске оријентације Србије и њеног уласка у ЕУ, о чему сведочи и подношење захтева за кандидатуру Србије за пуноправно чланство у ЕУ у децембру 2009. године.

Цветковић је представио економску ситуацију у Србији са изгледима за наредни период, изложио резултате примене Трговинског споразума и нагласио значај побољшања економске сарадње у региону.

Премијер Цветковић се осврнуо и на најважније законе усвојене током претходне године и најавио даље интензивне активности у процесу европске интеграције.

Позитивна достигнућа у односима Србије и ЕУ 

Амбасадор Дежер је подсетио на позитивна достигнућа у односима Србије и ЕУ током 2009. године, коју је обележила практична примена визне либерализације за путовања у шенгенски простор и примена Прелазног споразума.

Дежер је истакао практичну предност коју је то донело обичним грађанима, који сада могу слободно да путују, као и нове могућности за пословну заједницу и инвеститоре које доноси Прелазни споразум.

Према његовим речима, година пред нама доноси нове шансе, али и изазове, након што је Србија поднела захтев за чланство у Унији.

Дежер је истакао да је неопходно одржати замајац у односима Србије и ЕУ и наставити процес реформи у земљи.

Амбасадори ЕУ пренели су председнику Владе Србије своју пуну подршку у том процесу.



dok se u zemlji štrajk za štrajkom niže,tata brada se sa ambasadorima liže 

@gale10
Takvih kao ja imas na stotine i stotine, boljih od mene.
Zapamti jednu stvar. na celu drzave stavi koga god hoces. Ko god je tebi po volji. Ovaj sitem, takav kakav je, nepromenjen od 45-e stvorice isto Milosevica Kostunicu ili Tadica.Ili koga god.

Promenom sistema, tako kako evropa hoce, stici cemo isto sto i Rumuni, Madjari itd.
Politicari drze korbach poslusnosti, preko institucija a stranci ce otvarati firmice za busenje rupa, leplenja traka ili sta vec. Dodje kriza, nema posla. Sikter.
A politicari ce u evropskim parlamentima, institucijama itd, da ti prodaju pamet preko medija.
Tebi treba strategija razvoja u samoj zemlji, od strnjike i tuluzine do mobilnog telefona i kompjutera. Za to je u ovoj vladi zaduzen Mladja Dinkic. Sve sam rekao.

  Солидарност од шест месеци
   PDF    Штампа    Ел. пошта
Младен Ђорђевић   
четвртак, 21. јануар 2010.

Док Влада Србије одлучно одбија захтеве синдиката јавних предузећа за повећањем зарада, плате запослених у државној администрацији и директора државних компанија враћају се на претходни, врло високи ниво. Наиме, Влада Србије је одлучила да не продужи важност Закон о привременом смањењу зарада у државној администрацији, који је ступио на снагу 1. маја, а престао је да важи 31. децембра 2009. То значи да ће од Нове године, плате директора бројних предузећа и институција поново износити и по неколико хиљада евра.

Закон о смањењу зарада је уведен као изнуђена и привремена мера због огромног мањка у државној каси. Њиме су били обухваћени између осталих народни посланици, председник Републике, чланови Владе, државни службеници, запослени у Народној банци, јавним агенцијама, јавним предузећима, привредним коморама, органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе. Од 1. маја прошле године плате веће од 40.000 динара биле смањене за 10, док су онима чија су примања била већа од 100.000 динара примања смањена за 15 одсто. Највеће зараде су биле ограничене и нису могле да буду веће од шест просечних зарада, односно око 186.000 динара.

Одлуком Владе важење закона није продужено и плате се враћају на старо. То значи да ће, на пример, гувернер НБС Радован Јелашић поново примати 412.000 динара, или око 4.500 евра. Директор ЈАТ ервејза примаће 379.181 динара, директор "Телекома" 354.879 динара, "ЕПС-а" 345.779 динара, "Транснафте" 331.163 динара, а директор "Железница Србије" 202.383 динара. Директор Централног регистра за хартије од вредности примаће 355.205 динара, директор Агенције за приватизацију 344.149, Агенције за осигурање депозита 322.589, а Агенције за привредне регистре 280.104 динара.

Закон о ограничењу зарада предвиђао је и да се износ добијен смањењем плата уплаћује у тзв. Фонд солидарности. У време важења Закона најплаћенији директори су добијали шестомесечни просек зарада у Србији, а преостали износ до своје пуне плате уплаћивали су у Фонд као помоћ најугроженијима у време транзиције, из ког је, на пример, недавно исплаћена једнократна помоћ за најугроженије у 40 општина у Србији. У овај фонд сливало се месечно око 220 милиона динара, а за шест месеци скупљено је око 1,2 милијарде динара.  На име солидарног пореза и председнику државе је сваког месеца с плате скидано 15.441 динар, премијеру 11.416, председници Скупштине Србије 9.882, потпредседницима Владе Србије 9.239, министрима 5.869 а посланицима 3.588 динара. У исто време, поједини директори су били “у мањку” за око 200.000 динара месечно.

Престанком важења Закона  о привременом смањењу зарада “солидарни” ће поново добити угојене коверте, иако су резултати њиховог рада углавном поразни. Фонд солидарности остаје празан,  баш у време кад се цела Куршумлија смрзава на протесту гладних радника, остављених без посла и прихода.

Treba imati na umu da je za takozvanu solidarnost , otimano od plate svima koji imaju preko 40.000. Uostalom nikada mi nije bilo sporno da direktori velikih firmi imaju i velike plate, pitanje je kako se oni postavljaju i da li uopšte zarađuju te plate. Ugkavnom u ovakvim hajkama na plate zaposlenih i javnim preduzećima strada stručni kadar, koga je sve manje.