i to će tako u nedogled,ovi će se uvek bojati i ćutati,dok će ovi drugi mastiti brk

eeej Srbijo međ` šljivama

Туђе поштујемо, своје љубимо

Тома Николић пита зашто председница није пољубила и Медведева него само Бориса Тадића.

Шеф посланичке групе "Напред Србијо" Томислав Николић замерио је, на данашњој седници Парламента, Славици Ђукић Дејановић, што се после потписивања споразума о сарадњи са руском Думом, пољубила са председником Србије Борисом Тадићем, наводећи да, кад се већ пољубила с Тадићем, могла је то исто да уради и са председником Русије.
Туђе поштујемо, своје љубимо

Ђукић-Дејановић је на то одговорила да "пољубац о којем Николић говори није био једини пољубац".

"Мени је приснија релација са председником наше државе. Уважавам  Медведева", рекла је Ђукић-Дејановић која је захвалила посланицима на достојанственој атмосфери приликом говора Дмитрија Медведева у парламенту Србије.

 

Црна Гора значајан привредни партнер

У Подгорици потписани споразуми о економској сарадњи и узајамном подстицању и заштити инвестиција Србије и Црне Горе. Наша земља до сада инвестирала 200 милиона евра у Црну Гору.

Министри економије Србије и Црне Горе Млађан Динкић и Бранко Вујовић потписали су у Подгорици споразуме о економској сарадњи и узајамном подстицању и заштити инвестиција.
Изјава министра Млађана Динкића

Динкић и Вујовић су оценили да ће споразуми омогућити "значајно повећање ионако високог нивоа робне размене" две земље и подстаћи инвеститоре на нова улагања.

Српски министар економије је рекао да је Црна Гора "један од најважнијих партнера Србије у будућности" и оценио важним споразум о заштити инвестиција.

"Србија је до сада инвестирала 200 милиона евра у Црну Гору", рекао је Динкић и додао да две земље "ни до сада нису имале проблема у економској сарадњи".

На новинарско питање да ли ће Србија учествовати на најављеном тендеру за приватизацију Луке Бар, потпредседник српске владе је рекао да се "разматра та могућност".

Црногорски министар економије прецизирао је да након потписивања економских споразума следи формирање координационих одбора који ће укључити привреднике две земље и "повећати сарадњу на значајно већи ниво".

Вујовић је навео да робна размена Црне Горе са Србијом вреди између 800 и 900 милиона евра годишње, а да су инвестиције вредне 40 до 50 милиона.

"Економска сарадња ће значити побољшање и укупне сарадње Црне Горе и Србије, за то постоје све претпоставке и на нама је да ту шансу искористимо", закључио је Вујовић.

Суфицит са земљама ЦЕФТА 700 милиона евра

Министар Динкић говорио је на министарској конференцији комитета ЦЕФТА у Подгорици о утицају светске економске кризе на спровођење споразума о слободној трговини земаља региона.

Сарадња са земљама у региону има изузетан политички и економски значај за Србију, нагласио је Динкић и навео да је наша земља у првих осам месеци ове године у трговини са чланицама ЦЕФТА извезла робе у вредности 1,2 милијарду евра, а увезла 500 милиона евра и тиме остварила суфицит од 700 милиона евра.

Министар је, како је наведено у саопштењу, рекао да се до краја године може очекивати да тај суфицит премаши износ милијарду евра.

"Наш интерес јесте да следеће године, када Србија преузима преседавање ЦЕФТА комитетом, наставимо разговоре о либерализацији услуга, о побољшању услова за инвестирање и за већу интеграцију компанија у оквиру региона како бисмо заједнички направили што бољи ефекат", изјавио је Динкић.

Србија је у 2009. години 36 одсто свог извоза пласирала на тржишта земаља ЦЕФТА споразума, а на тржиште Европске уније 54 одсто укупног извоза.

На трећем састанку Заједничког комитета ЦЕФТА министри економија Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Молдавије, Хрватске и Албаније сагласили су се да побољшање пословног амбијента у региону може да има само позитиван ефекат, као и да повећање трговине представља један од путева ка изласку из кризе.

 

au bogte u svim izvestajima dinkica srbija posluje uspesno a spoljni dug nam sve veci

Ko ti kriv kad ne znaš gde živiš?

Договор Владе и ММФ-а

Међународни монетарни фонд и Влада Србије постигли договор о буџету за 2010. годину, потврђено РТС-у у Влади. Нема повећања ПДВ-а, а идуће године минус у буџету требало би да буде четири одсто, за пола процента мање него ове.

Делегације Међународног монетарног фонда и Владе Србије договориле су се о буџету за идућу годину, потврђено је Радио-телевизији Србије у Влади.
Изјаве министра Млађана Динкића, гувернера Радована Јелашића и професора Исмаила Мусабеговића

Неће бити повећања ПДВ-а, а идуће године минус у буџету требало би да буде четири одсто, за пола процента мање него ове.

Потпредседник Владе Млађан Динкић изјавио је да верује у успех преговора, али да ће се коначан исход о даљем коришћењу новца од ММФ-а бити саопштен 4. новембра.

Динкић, који је са делегацијом ММФ-а и гувернером Народне банке Србије Радованом Јелашићем обишао Тополу и Опленац, истакао је да када је реч о ММФ-у, "никада не треба рећи да је све готово док се не заврше преговори".

Гувернер НБС Радован Јелашић рекао је да је важно да се смање издаци на пензије и плате и да се уради оно што се договори.

Највећу рупу у буџету ове године имају Британци, потом Американци, Холанђани, Французи, а мањи минус од нас имају Данска и Швајцарска. Стручњаци кажу да богате земље могу себи да приуште већи минус, јер ће лакше да се извуку из рецесије.

Професор Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије рекао да држава није у проблему и да ће дефицит од четири одсто моћи да се покрије.

Исход преговора са ММФ-ом прати и међународна агенције за кредитни рејтинг Фич, која је Србији потврдила рејтинг на ББ минус, са негативним изгледима.

Према њиховој оцени, уколико Србија не следи програм са ММФ-ом, могло би да буде пољуљано поверење инвеститора у нашу земљу, погоршана финансијска стабилност и угрожено финансирање буџета, односно да изостану кредити који се очекују од других међународних институција.

Министарка финансија Диана Драгутиновић рекла је јуче да ће аранжман бити продужен за шест месеци, до октобра 2011. године, јер се испоставило да Србији неће бити потребно да истовремено повуче преостале две транше кредита.

Указала је да је буџетски дефицит тренутно испод 100 милијарди динара, напомињући да је за целу годину био предвиђен на нивоу од 119 милијарди динара.

Званични преговори Србије и ММФ о другој и трећој ревизији кредитног стенд-бај аранжмна од 2,9 милијарди долара, започели су 26. октобра

Opet plate i penzije. Šta gospodin Dinkić misli da nam snižava plate do nule, a možda da plaćamo njegovim bogatašima da bi radili kod njih. Oni voze mečke , a mi možemo samo da igramao kao mečke da bi nam nešto udelili.

 

bildenberg klub na delu

Јавни дуг Србије 9,5 милијарди евра

Србија се у овој години задужила око једну милијарду евра на домаћем тржишту и око 800 милиона на спољном, рекао саветник премијера Јуриј Бајец. Предлог буџета на влади пре заседања Борда директора ММФ-а, крајем децембра.
bajec11.jpg
Предлог буџета крајем децембра

После одласка Мисије ММФ-а, влада и министарства највише су ангажовани на изради предлога буџета за 2010. годину, рекао је Бајец.

Бајец је прецизирао да би предлог буџета требало да буде на влади пре заседања Борда директора ММФ-а, крајем децембра, када би требало да прихвати договор са Владом Србије.

Саветник премијера је рекао да је Министарство финансија "на добром путу да тај предлог релативно брзо припреми".

Активан је рад и на реформи пореза на доходак, који треба да захвати "на приличан начин" укупан доходак грађана, а са друге стране, раде се промене које се тичу опорезивања имовине, навео је Бајец.

Процене да ћемо наредне године имати позитивну стопу раста од 1,5 указују да су потребне активности владе у домену краткорочних мера, али ће се о томе одлучивати у договору са синдикатима и социјалним партнерима, као и договору са привредницима и банкарима, навео је Бајец.

Укупан јавни дуг државе је око 9,5 милијарди евра, а само у овој години Србија се задужила на нивоу од око једне милијарде евра и то на домаћем тржишту кроз продају трезорских записа, а на спољном за око 800 милиона евра, изјавио је Танјугу саветник премијера Србије Јуриј Бајец.

"Укупни државни дуг је негде око 9,5 милијарди евра. Од тога 4,5 милијарде евра је спољни јавни дуг, а преостали износ је унутрашњи јавни дуг државе", објаснио је Бајец.

Нагласио је да се држава у овој години више задуживала како би покрила буџетски дефицит, али је предвиђено да се у наредним годинама дефицит анулира, па је за очекивати и да се смање активности државе на задуживању ради покрића дефицита.

Саветник премијера је додао да у унутрашњи јавни дуг спадају обавезе према девизним штедишама, отплата камате за доспеле тромесечне трезорске записе...

Према његовим речима, укупни бруто домаћи производ износи нешто више од 30 милијарди евра, па је лако израчунати да је јавни дуг испод 30 одсто БДП-а.

Србија мање задужена земља

Бајец је напоменуо да се у јавности често ствара забуна, па се говори о укупном дугу од око 21 милијарде евра, али се не разјашњава да се та сума односи на јавни и приватни дуг, односно дуговања који су направила предузећа из Србије.

"Висина спољног приватног дуга је негде око 16 милијарди евра", прецизирао је Бајец и додао да када се саберу спољни јавни дуг и приватни дуг долази се до износа од 21 милијарде евра.

Према његовим речима, висина приватног дуга индиректно утиче на свеокупно стање у држави, јер се због отплате кредита у иностранству могу јавити поремећаји на домаћем девизном тржишту, али је битно разграничити и да то није дуг који је направила држава.

Када је реч о задужености у више наврата званичници су наводили да се у високо задужене земље убрајају оне државе чији дуг премашује 40 одсто БДП-а, као и да Србија по том критеријуму спада у мање задужене земље.

Бајец је нагласио и да се тренутни дуг отплаћује различитом динамиком и различитим почетком отплате дуга, као и да се наша земља у последње време задуживала под повољним условима, односно са мањом каматном стопом и дужим периодом отплате.


opušteno