Opet cemo moliti Voju da svrgne vece zlo od Miloševica ,predsednika premijera šatirano cudovište !

Sa njima nema pregovora,niti bi iko uspeo u tome kada je ova država u pitanju,jer su to što jesu...smradovi! Pitaću te uskoro da li je bilo mudro biti toliko samouverena po pitanju poštenja ovih sad,kad ti ode i Sandžak i Vojvodina!
Ovih dana vidimo da DS itekako zna da "ekonomiše"u vezi sa gasom!
Ovi sad su toliko pošteni da tera suze na oči...ali,ne radosnice! Ti zaboravi sve one "divne i poštene" ljude iz DS-a,kao što su Janjušević,Kolesar,pa ovaj gradonačelnik iz Zrenjanina i još mnogo gmizavaca i nepodobština pristeklih iz njihovih redova!

Tako da je rezime u sledećem...2000-te smo pozdravili demokratske promene,prilikom kratkog susreta sa njima,ali smo zaboravili da im poželimo srećan put! Svi su političari kod nas ista gamad! Podigli su "moral i čast" na mnogo viši nivo...zato su i nedohvatljive! Čim su narodu ispričali bajke,odmah su se uselili u "dvorce iz bajki" i za njih je priča završena! Jedina budućnost koja ih interesuje je budućnost njihovih unuka i praunuka,a za nas...zabole ih ispod levog kolena! Umesto što su na Dedinju trebali bi da budu na Terazijama! Vidi se njihova "moralno-politička gradacija"...protivnik,neprijatelj,krvnik,koalicioni partner! E,moja Simi...svi su oni isti.Pozdrav!

Što ne protestvujete bre. Ne valjaju, na ulicu pa protest.

A da, nemate koga da predložite. Pa daj pokušaj više Bule da osnuješ partiju, evo ja ti garantujem dobićeš moja tri glasa iz kuće na poverenje.

moram da promenim plocu....milosevic nista nije skrivio....za sve je kriv kostunica

kostunica je pobio neke tamo srebrenicane,skenjao je curuviju,licno je cistio snajper koji je eliminisao nosioca vizije,vozio je kamion koji je trebao da pregazi vucinu,postavio je bombu u engleskom metrou,licno je pilotirao avionima koji su se parkirali po menhetnu.....da...da ne zaboravim....globalno zagrevanje i svetska finansijska kiriza su kostunicini gresi....isto je kriv sto se mom komsiji pokvario traktor pa ne moze da ore

Armitidž: Neodrživo povećanje penzija na 70 odsto plate
Tanjug - Pre 20 minuta

BEOGRAD - Direktorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž ocenila je danas da nije održivo najavljeno povećanje penzija u Srbiji na 70 odsto prosečne plate u 2009. godini jer bi to povećalo deficit budžeta za 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Armitidž je u intervjuu Tanjugu najavila da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno 600 miliona dolara, obećanih za izgradnju Koridora 10.

Komentarišući najavu Vlade Srbije da naredne godine poveća penzije na nivo od 70 odsto prosečne plate, Armitidž je naglasila da čak i da u svetu nema finansijske krize, to bi povećalo budžetski deficit Srbije.

"Naša prognoza za 2009. godinu pokazuje da bi to povećalo deficit za 2,7 odsto BDP-a. To nije fiskalno održivo i bilo bi veoma štetno u ovoj fazi razvoja Srbije", upozorila je Armitidž i istakla važnost otvorene rasprave oko reforme penzionog sistema.

"Svi se brinemo kakve će biti penzije jednog dana kad se penzionišemo, ali ne može se dopustiti da neodgovorno povećanje troškova, koje ne možemo da priuštimo, ugrozi poslovnu klimu i makroekonomsku stabilnost koja je toliko važna", rekla je ona.

Armitidž je kazala da će se pitanjem penzionog sistema baviti sledeći okrugli sto, koji će organizovati Centar za liberalno-demokratske studije, sredinom novembra u Beogradu i najavila da će Svetska banka dovesti tim stručnjaka radi razmene iskustva sa drugim zemljama.

U mnogim zemljama u svetu je penzioni sistem važna tema, odnosno pitanje kako da on bude finansijski prihvatljiv, srpski sistem ima neke karakteristike koje penzije čine još važnijom temom.

"Srbija je prilično odmakla u demografskoj tranziciji, stanovništvo je u proseku mnogo starije od, naprimer Albanije, tako da Srbija ima visoku prosečnu starost stanovništva", rekla je Armitidž i dodala da je starosna granica za odlazak u penziju još prilično niska u Srbiji.

Pošto je stopa nezaposlenosti prilično visoka u Srbiji i ima dosta ljudi koji rade u "sivoj zoni", procenat radno sposobnog stanovništva koje uplaćuje doprinose je prilično nizak i Svetska banka će rado ponuditi neke opcije, iskustva iz susednih zemalja koje su rešile taj problem, kazala je on.

"U isto vreme, veoma je važno starijim ljudima obezbediti pristojan životni standard, jer ponekad postoje bolji načini od penzionog sistema da se pomogne stvarno siromašnim ljudima. Mogu da se uvedu ciljani programi.

Armitidž je podsetila na reči predsednika Svetske banke Roberta Zelika koji je rekao da je "svet sada veoma zabrinut za tržište akcijama i za banke, ali moramo da mislimo na ljudsku stranu krize".

"Na siromašne ljude na Balkanu i Srbiji je već uticalo poskupljenje goriva i hrane, a sad je nastupila i finansijska kriza. Zato fokusiranje na siromašne i ugrožene i na program pomoći i subvencija, koji će stvarno pomoći siromašnima, važniji nego ikad. To će takođe biti deo našeg budućeg dijaloga sa Srbijom", najavila je Armitidž.

Najavljujući da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona dolara, od ukupno 600 miliona dolara za izgradnju Koridora 10, Armitidž je podsetila da je reč o sredstvima, dogovorenim sa potpredsednikom Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem.

"Realizovaćemo prvu ratu što je pre moguće", obećala je ona i dodala da će brzina realizacije kredita zavisiti od srpskog parlament, koji treba da ratifikuje sporazum o zajmu.

Koordinatorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu podsetila je da je u bliskoj prošlosti bilo slučajeva, kad zajmovi nisu bili ratifikovani tako brzo u Skupštini Srbije.

"Mi razumemo političke uspone i padove, ali se nadamo da će parlament to ratifikovati veoma brzo, tako da se što pre otpočne sa realizacijom zajma", kazala je ona.

Govoreći o povodima njenog boravka u Beogradu ove nedelje, Armitidž je rekla da je u srpskoj prestonici imala razgovore sa nekoliko ministara i timom za primenu projekata, koje finansira Svetska banka.

"Trenutno radimo na 11 projekata i više od 300 miliona kredita dostupno je u nekoliko sledećih godina i vodili smo razgovore kako ubrzati primenu i raspodelu sredstava", objasnila je visoki funkcioner Svetske banke i dodala da je osim velikog zajma u sektoru infrastrukture, Svetska banka je spremna za pregovore o dodatnom finansiranju reformi u sektoru zdravstva.

Armitidž je podsetila da Svetska banka pruža i podršku budžetu Srbije u iznosu od oko 50 miliona dolara godišnje i to je program u okviru kojeg banka sarađuje sa Vladom Srbije na reformi razvoja privatnog sektora, poboljšanju investicione klime i ojačavanju procesa sprovođenja stečaja, koji se očekuje u poslednjim fazama privatizacije.


Izvor: Krstarica

Krobabić ne odustaje od povećanja penzija na 70 odsto
Tanjug - Pre 8 minuta

BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da neće odustati od svog predloga da se u 2009. godini penzije povećaju na 70 odsto prosečne zarade i naveo da će to povećanje koštati budžet oko pet a ne 100 milijardi dinara, kako tvrdi ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Krkobabić je, u intervjuu "Ekonomist magazinu", naglasio da to nije rezultat njegovog mišljenja "već precizne analize, odnosno računice koja to jasno pokazuje" i ukazao da će povećanje penzija u 2009. godini biti moguće ukoliko Vlada usvoji predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Samo u periodu od 2002. do 2007. na penzijama se "uštedelo" više od 200 milijardi dinara i zato su penzioneri i dovedeni u katastrofalan položaj, istakao je on i napomenuo da merama, koje se pripremaju, njihov položaj će se tek minimalno popraviti, pri čemu su moguće budžetske uštede i kod nekih drugih stavki, a ne samo kod penzija.

Upitan koliki deo bruto društvenog proizvoda odlazi za isplatu penzija u Srbiji, Krkobabić je naveo da je to zvanično oko 12 odsto, "ali bi preciznije izračunavanje BDP-a pokazalo da je taj procenat značajno manji".

Krkobabić je rekao da vanredno povećanje penzija, koje će biti isplaćeno sa penzijama u novembru, iznosi svega 5,4 milijardi dinara, dok Fond PIO kod banaka ima više od 17 milijardi dinara oročenih sredstava.

"Taj novac je dovoljan za isplatu povišice bez ikakvog dodatnog opterećenja budžeta. Planirani deficit od 45,78 milijardi dinara je, dakle, raspoređen na druge korisnike budžeta", predočio je potpredsednik vlade.

Upitan odakle Fondu PIO oročena sredstva kod banaka i zašto se onda penzije dotiraju iz budžeta, Krkobabić je rekao da su početkom 2008. godine tri fonda su spojena u jedan, a u integraciju je Fond samostalnih delatnosti ušao sa suficitom i taj novac je deponovan kod banaka i oročen pre spajanja.

Komentarišući tvrdnje guvernera NBS Radovana Jelašića da će penzioneri, ako im se povećaju penzije, samo nominalno dobiti više, a realno manje, jer će im inflacija obezvrediti penzije, Krkobabić je rekao da je "dvostruko zabrinut, i kao potpredsednik Vlade i kao građanin".

"Guverner je svakako jedan od najodgovornijih da inflacije ne bude ili da se ona održi u razumnim granicama i ako guverner Jelašić najavljuje inflaciju, to onda nije dobar signal. Penzije neće doprineti inflatornim kretanjima. Penzioneri ne kupuju luksuznu robu, ne putuju u daleke, egzotične zemlje, ne kupuju automobile, čak ni bez carina", ukazao je potpredsednik Vlade Srbije.


Izvor: Krstarica

Dinkić: Palmine foke i nepoznati ministri

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić otkriva u intervju za Press da je Dragan Marković Palma, pored novca za žirafu, od države tražio i dobio i novac za foke, ali priznaje i da ne zna baš imena svih ministara sa kojima sedi u istoj Vladi.

Saglasnost da se izdvoji 250.000 evra za žirafu, kako kaže, dala je Vlada Srbije. "Opština Jagodina je, sasvim legitimno, tražila sredstva za unapređenje turističke ponude kroz proširenje svog zoološkog vrta. Konkretno, tražili su novac za izgradnju objekata za smeštaj žirafe i bazena za foke. Mislim da i u centralnoj Srbiji treba da postoji dobar zoološki vrt, a ne samo u Beogradu i Subotici. Palma sigurno neće žirafu i foke odneti kući, nego će te životinje biti atrakcija za decu iz čitave centralne Srbije", objašnjava Dinkić.

Na pitanje da li je slučajno što je Palma koalicioni partner u vladi, on odgovara da to nema veze s politikom. "Kada bismo dobili sličan zahtev od Opštine Subotica za njen zoološki vrt, mi bismo i to ozbiljno razmotrili radi razvoja turizma", ističe Dinkić.

On je odgovarao i na "blic" pitanja vezana za kolege ministre. Prenosimo ih u celini.

Da li je Srbija zaslužila da 2008. godine za potpredsednika vlade ima Jovana Krkobabića?

"Zašto da ne?"

Kako se zove ministar za ljudska i manjinska prava?

"Bivši sudija Ustavnog suda Čiplić".

Kako se zove?

"... (Svetozar, došaptava mu savetnik za medije)".

Nema dobacivanja! Kako se zove ministar vera?

"Ministar vera je bivši savezni ministar..."

Ministar se zove Bogoljub Šijaković! O tome vam govorim, da mi imamo toliko ozbiljnu vladu u kojoj vi ne znate kako se zovu ministri!

"Građani Srbije će biti mnogo srećniji kada ne budu znali kako se zove bilo koji ministar", poručio je Dinkić, na kraju "nezgodnog bloka pitanja".

Upitan šta običan građanin može da očekuje od svetske ekonomske krize i da li će biti otkaza, Dinkić odgovara da do toga neće doći iako ćemo u narednih pola godine biti suočeni s izuzetno složenom situacijom. "Ali, ubeđen sam da će se na srednji rok jedan deo proizvodnje preseliti iz zemalja pogođenih krizom u Srbiju".

"Mogu samo da obećam dolazak švedske kompanije 'Ikea'. Moraće mnogo više da se radi i da budemo organizovaniji i efikasniji da bi životni standard u Srbiji bio veći. U tome će nam pomoći privlačenje novih velikih stranih investicija poput 'Fijatove'. Moramo povećati produktivnost i postići veći privredni rast nego zemlje u okruženju", kaže ministar.

On dodaje da Srbija ima šansu da na srednji rok iskoristi ovu svetsku ekonomsku krizu i preokrene je u svoju korist. "Građani ne treba preterano da brinu, bankarski sistem će ostati stabilan, ali moraćemo svi mnogo više da štedimo i radimo. Svetske kompanije će kod nas ulagati jer imamo kvalitetne radnike, dobre propise, sigurne banke, infrastrukturu u razvoju. Investitori će posle ove krize shvatiti da se više isplati ulagati u Srbiju nego u neke druge evropske zemlje".


Izvor: MTS-Mondo

U ponedeljak ministarstvo razmatra pojeftinjenje goriva
Politika - Pre 12 minuta

BEOGRAD - Ministarstvo rudarstva i energetike u ponedeljak bi trebalo da razmotri koliko će pojeftiniti gorivo u Srbiji.

Ministar Petar Škundrić najavio je u petak da se očekuje pojeftinjenje od oko 15 odsto.

Sa sniženjem rafinerijske cene od 15 odsto i odgovarajućim sniženjem poreza, bezolovni benzin bi pojeftinio oko sedam dinara, dok bi eko dizel koštao oko devet dinara manje za litar.

Cene goriva u Srbiji, prema Uredbi o formiranju cena naftnih derivata, usklađuju se na svakih 15 dana sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara ukoliko se jedan od ta dva parametra u tom periodu promeni za 1,5 odsto.

U međuvremenu je najavljeno i da će vlada povećati akcize na gorivo za četiri dinara po litru, ako padne cena nafte i ako se stvore uslovi za pojeftinjenje rafinerijske cene goriva.


Izvor: Krstarica

heavy metal !