Usvojen rebalans budžeta
Autor: D. V. | 03.10.2008. - 07:36

Vlada Srbije usvojila je juče rebalans budžeta da bi bila ispunjena neka predizborna obećanja vladajuće koalicije, donela novi memorandum o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za narednu godinu i usvojila nacionalni plan izgradnje putne i železničke mreže od ove do 2012. godine. Ni ovim rebalansom, niti budžetom za sledeću godinu neće biti ispunjena sva partijska predizborna obećanja jer za to novca nema, upozorila je juče Diana Dragutinović, ministar finansija.

Najviše novca „skinuto“ je Ministarstvu finansija, Ministarstvu odbrane i Ministarstvu za nacionalni investicioni plan. Inače, po rečima ministarke, budžetski deficit od 45 milijardi dinara biće pokriven iz nepotrošenih akumuliranih privatizacionih prihoda, kao i suficita kojeg od 2001. godine ima penzijski fond samostalaca.
Nastavak teksta ▼

- Bilo je mnogo predizbornih obećanja. Prilikom usaglašavanja rebalansa, svako je pomalo popustio, niko nije dobio sve što je tražio, od nekih projekata su trajno odustali, od nekih delimično, a od nekih privremeno. O tome ne mogu da govorim detaljno. Ako bi u narednoj budžetskoj godini bila ispunjena sva predizborna obećanja, deficit bi umesto dva odsto bio čak pet procenata. Zato Ministarstvo finansija postavlja limit, a Vlada je ta koja mora da odredi prioritete među svim tim obećanjima - rekla je Dragutinovićeva.
Ona je pojasnila da ne misli samo na PUPS već na sve članove vladajuće koalicije kad kaže da za uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva vlade „svi članovi koalicije moraju da preuzmu odgovornost za ukupne rezultate Vlade, a ne samo za rezultate u ’svojim’ resorima“.

Štab za krizu
Vlada je oformila krizni štab koji će dnevno pratiti aktuelnu svetsku finansijsku krizu i predviđati posledice koje bi mogle da zadese Srbiju. U njemu su, osim ministarke finansija, Radovan Jelašić, guverner NBS, državni sekretari u ministarstvima finansije i ekonomije, Branko Hinić, direktor Istraživačkog centra, a veoma brzo će u ovaj štab ući i predstavnici komercijalnih banaka. Dragutinovićeva ocenjuje da „imamo dovoljno rezervi da sačekamo krizu mirnije nego druge zemlje“.

Blic

Penzioneri će pojesti novac namenjen privredi. Onda neće biti realnog izvora prihoda za finansiranje penzionih fondova. Vrlo loša odluka.

ПОМИРЕЊЕ (НЕ)ПОМИРЉИВИХ
Ако у Србији постоје издајници, то није оправдање да сваког унионисту частимо тим именом. Ако у Србији постоје ултрадесничари и фашисти, то није оправдање да сваког суверенисту оптужимо да је и он такав

„Одложено потписивање Декларације о помирењу”, писало је јуче у новинама. Током образовања Цветковићеве владе доста се говорило о тој декларацији. У њеном тексту се, како наводе они који су је видели, више говори о будућности него о прошлости. Разлике у прошлости се превазилазе тако што се утврђује оно што је заједничко. А заједничко је пет начела на којима је образована влада: одбијање отцепљења Косова, економски развој, социјална правда, интеграција у ЕУ и борба против корупције и организованог криминала.

Декларацију о помирењу треба да потпишу ДС и СПС, а понуђена је и осталим странкама. Међутим, ни једна друга странка није показала жељу да им се придружи. Опозиционе странке су читаву замисао назвале јефтиним политичким маркетингом. Г17 плус је најавио да они „хоће да раде, а не да издају декларације”. Последњи рок који је помињан за потписивање био је 30. септембар, када је Тадић требало да се врати из Њујорка. Међутим, све је опет одложено на неодређено време.

Разумљив је губитак полета, и код актера, и код јавности, у вези са Декларацијом. ДС и СПС су ионако у истој влади. Ту сасвим лепо сарађују. Чему онда Декларација? Занимљив би могао бити само онај њен део који се односи на прошлост. Али, за тај део кажу да је минималан. Онда је и Декларација минимално интересантна.

Међутим, идеја о Декларацији заправо је добра. Овом друштву је потребно помирење, јер ми јесмо подељено друштво. Основна линија поделе креће из елите, а онда пролази кроз цело друштво, кроз готово сваку институцију, сваку кућу.

Један део наше елите сматра да је најсигурнији и најбржи начин уласка у ЕУ савесно испуњавање захтева наших западних пријатеља. Пошто ЕУ нема алтернативу, не можемо да бирамо хоћемо ли или нећемо да слушамо. А од нас се ионако не захтева ништа више него што се то својевремено тражило од других.

Други пак део елите мисли да је Србија у специфичној ситуацији. Ми имамо отворени спор са САД и неким земљама ЕУ око Косова. Због Косова су нас управо наши западни пријатељи и бомбардовали 1999. године. Отуда, не можемо аутоматски да пристајемо на сваки захтев који дође из Брисела или Вашингтона. Наши и њихови интереси очигледно нису исти. И ти интереси се не могу усклађивати само тако што ће једна страна увек да попусти. Ако Србију и даље буду уцењивали, мораће се потражити нека алтернатива ЕУ.

Ова два дела елите, „унионисти” и „суверенисти”, не размењују међутим само аргументе. Они размењују и оптужбе, па и увреде. Унионисти су углавном оптуживани да су издајници. Суверенисти се пак оптужују да су националисти и антиевропљани. И једни и други страхују да ће их они други уништити, уклонити из јавности, ликвидирати... И, тај страх, искрено речено, и није сасвим без основа.

Помирење ова два дела елите не значи да једни морају да прихвате становиште других. Помирење је јавни договор о коегзистенцији и толеранцији. То значи прихватање јавне обавезе да се, у односу на другу страну, избегавају крајња средства, као и крајње речи. Пристојнији део наше јавности већ избегава да користи реч „издајник”. Али, квалификативи као што су „антиевропљанин”, „националиста”, „ултрадесничар”, па и „фашиста” и даље се нашироко употребљавају. То је лоше. Ако у Србији постоје издајници, то није оправдање да сваког унионисту частимо тим именом. Ако у Србији постоје ултрадесничари и фашисти, то није оправдање да сваког суверенисту оптужимо да је и он такав.

Такође, у декларацији о помирењу морао би да буде и део о обавезној институционалној толеранцији. Она би значила одустајање од коришћења формалних и неформалних утицаја како би се из медија и јавности протерали неистомишљеници. Елементарна пристојност налаже да се саслушају и другачија мишљења. Наши медији су, међутим, углавном излози једног становишта. Оно мало плурализма које још налазимо угрожено је стално новим захтевима за „реформисање” медија. Декларација о помирењу би морала да обухвати и обавезу уздржавања од такве врсте „реформи”.

Ако из овог угла посматрамо, Декларација коју најављују ДС и СПС је више него добродошла. Али, она би морала имати и нешто другачији садржај и нешто другачије актере. За садржај смо већ рекли да би се састојао из јасних правила толеранције и коегзистенције. Актери би, међутим, били не само владајуће и опозиционе странке, већ и велики медији. Србији је потребно помирење. Али, не само странака у власти. Сви који делују у јавности морају да се одрекну вербалног насиља и институционалних прогона. Ако се око тога успостави консензус, лакше ћемо пребродити искушења која нам се спремају. Ако то пак не учинимо, не само да ће нам се јавност свести на јалово пропагандно препуцавање једноумних медија него ћемо се наћи у ситуацији да ће прва већа економска или друштвена криза за многе из наше околине бити знак да са речи пређу и на дела. А онда, мало ће тога остати и од нас, и од Европе, и од српског националног интереса.

Слободан Антонић

Srednji kurs evra danas 79 dinara
Autor: D. N. | 07.10.2008. - 08:34
Srednji kurs evra danas 79 dinara

Srednji kurs evra danas će iznositi 79,1725 dinara. Vrednost domaće valute posle višenedeljnog jačanja, juče je naglo pala, a intervencijom Narodne banke Srbije od 40 miliona evra na međubankarskom tržištu sprečena je prevelika oscilacija kursa dinara i povećan je promet.

NBS najavljuje da će ako bude potrebno, koristiti devizne rezerve kako bi uticala na prekomerno dnevno pomeranje kursa, ali da neće uticati na dugoročni trend i nivo kursa dinara.
Nastavak teksta ▼

Pad kursa dinara, kako kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za istraživanje tržišta, jedna je od posledica pomeranja na srpskom tržištu čiji je uzrok svetska kriza.
- Može se računati ne samo na rast kamatnih stopa, nego i na klizanje deviznog kursa, odnosno pad vrednosti dinara prema evru, što će pogoditi ljude koji su zaduženi kod poslovnih banaka uz deviznu klauzulu - ukazuje Đogović.
Od 11. maja do danas, NBS je četiri puta intervenisala na deviznom tržištu sa po tri miliona evra, i to tako što je dva puta kupovala i dva puta prodavala devize. NBS je u petak, 3. oktobra, na deviznom tržištu, pri prometu od 262 miliona evra, prodala tri miliona evra, vrativši tako na tržište deo deviza iz neto otkupa od menjača.
Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, kaže za „Blic“ da je još u petak nastao veći rast tražnje za evrom, koji je bio nastavljen i juče.
- Stranci su u petak izlazili sa domaćeg valutnog tržišta. Tražnja domaćih pravnih lica bila je na uobičajenom nivou, dok je tražnja fizičkih lica bila nešto jača od uobičajene. Takav trend tražnje za evrom nastavljen je i juče, i u jednom trenutku dinar je gubio i dva odsto u odnosu na cenu na zatvaranju deviznog tržišta u petak. Intervencija NBS uticala je na to da se dinar oporavi tako da je kurs na međubankarskom deviznom tržištu u 16 časova završio na nivou 79,15 - 79,25 dinara za evro - kaže Petrović.
U 2008. godini dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta, kada je kurs bio 75,75 dinara za evro, a najslabiji je bio 12. maja, dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, kada se evro menjao za 83,87 dinara.


Blic

Nestabilnost na svetskim berzama nije donela do realnog jačanja evra, akcije u ERU padaju. Ovo je više izraz vraćanja u realnio kuras dinara posle nekoliko meseci štetne supresije.

Nema razloga za povlačenje uloga
Novac siguran u domaćim bankama
Autor: D.N. | 07.10.2008. - 05:00


Građani mogu mirno da spavaju. U Narodnoj banci Srbije nalazi se 45 odsto celokupnih deviznih depozita i 40 odsto depozita po osnovu stare devizne štednje. Takođe, trećina bilansne sume naših banaka, preko obavezne rezerve i hartija od vrednosti Narodne banke, jeste u gotovini u NBS i u svakom trenutku može se isplatiti u kešu. To znači da nema bojazni da bi likvidnost banaka mogla da bude dovedena u pitanje - kaže Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.


Prvi čovek monetarne vlasti podseća da su banke u Srbiji posebna pravna lica, sa posebnim kapitalom, da su pod nadzorom NBS, kao i da imaju zaseban menadžment, mada jesu u većinskom vlasništvu svojih centrala u inostranstvu. Pošto su banke u Srbiji zasebna pravna lica, one su minimalno izložene eventualnim posledicama svetske finansijske krize po njihove centrale u inostranstvu, ukazuje guverner NBS.
Isto mišljenje deli i Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, koji kaže da ne postoje razlozi za strah da će se kod nas desiti kriza sličnih razmera kao u svetu.
- Naše banke imaju najveću adekvatnost kapitala u Evropi, a to znači da svojom imovinom mogu da garantuju depozite građana i privrede koje se nalaze kod njih. Obavezne rezerve omogućuju bankama da ispune sve obaveze koje imaju prema klijentima. Banke u Srbiji su visokolikvidne i mogu uredno da izvršavaju obaveze koje imaju - kaže Dugalić.
Celokupni bankarski sistem u Srbiji, prema rečima Vladimira Čupića, predsednika Izvršnog obora „Hipo Alpe-Adrija banke“, sigurniji je i bezbedniji nego na Zapadu.
- Trenutna kreditna politika koju vodi NBS vrlo je restriktivna, što se pokazalo kao dobro. Nigde ne postoji ograničenje da rata za keš kredit može da optereti mesečnu zaradu sa 30 odsto, a kod stambenih zajmova sa 50 odsto. Banke u Srbiji imaju puno novca u NBS zbog visokih obaveznih rezervi. Dok je u svetu učešće kapitala u ukupnim izvorima finansiranja od osam do 12 odsto, kod nas je 30 odsto. Naš bankarski sektor je dosta bezbedan u odnosu na Zapad, a isto tako je i likvidniji - ukazuje Čupić.
Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, kaže da je banka spremno dočekala aktuelnu globalnu finansijsku krizu.
- Što se tiče celog bankarskog sektora u Srbiji, bez obzira na to što Srbija ne može biti izolovana od globalne kreditne krize, njeni efekti će u našoj zemlji biti znatno blaži zbog vrlo restriktivne monetarne politike koja je vođena poslednjih godina, i koja je dovela do visoke kapitalizacije bankarskog tržišta (trenutno najveće u Evropi) - kaže Regl.
Goran Milićević, član Izvršnog odbora „Komercijalne banke“, kaže da klijenti ove banke nemaju razloga za bojazan.
- Stremimo ka zacrtanom cilju za ovu godinu - milijarda evra štednje u našoj banci - ukazuje Milićević.


„Hipo Alpe-Adrija banka“ nije „Hipo ril Istejt“
„Hipo Alpe-Adrija banka“ koja posluje u Srbiji nema nikakve veze sa „Hipo ril Istejt“ nemačkom hipotekarnom bankom koja se nalazi pred finansijskim slomom.
- Na austrijskom i nemačkom finansijskom tržištu posluje mnoštvo banaka koje u svom nazivu imaju reč ili prefiks „hipo“, a koje nisu ni vlasnički ni finansijski povezane sa „Hipo grupom Alpe-Adrija“ iz Klagenfurta - kažu u ovoj banci dodajući da nema mesta bilo kakvoj sumnji u uspešno poslovanje „Hipo Alpe-Adrija banke“ u Srbije.

„Unikredit banka” stabilna i likvidna
Povodom najave plana za opstanak „Unikredit banke“, druge po veličini banke u Italiji, koji predviđa prodaju 973 miliona njenih akcija da bi se pribavila suma od 6,6 milijardi evra svežih fondova, Klaus Priveršek, generalni direktor „Unikredit banke“ u Srbiji, izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna.
- „Unikredit grupa“, čiji je deo banka u Srbiji, ima više novca nego što to zahteva evropsko zakonodavstvo, ali će povećati kapital za 6,6 milijardi evra kako bi umirila javnost i klijente jer nije okončana svetska finansijska kriza. „Unikredit banka“ i ceo bankarski sistem u Srbiji su stabilni, novca ima dovoljno i nema potrebe da građani brinu za svoje uloge - istakao je Priveršek.

Blic

Zbog spekulacija da je Dragan Marković Palma uslovio formiranje Vlade kupovinom žirafe za jagodinski zoo-vrt žirafa je postala najaktuelnija životinja u Srbiji.

Član poslaničke grupe SPS-JS Dragan Marković negira da je od Vlade dobio novac za kupovinu žirafe za Jagodinu. U Ministarstvu ekonomije potvrdili su za B92 da je Vlada u septembru odobrila oko 250.000 evra jagodinskom vrtu za nabavku životinja, transport i izgradnju smeštaja, ali Ministarstvo demantuje da to ima bilo kakve veze sa koalicionim dogovorom.

I predsednik opštine Jagodina Dragan Marković Palma kaže da mu nije jasno o kakvoj je žirafi reč. "Naravno da nije tačno da su mi dali da kupim žirafu i da nije tačno da je to zbog nove proevropske vlade, za koju sam ja bio mesec dana pre nego što su i raspisani izbori", kaže on.

"Jagodina je jedan od turističkih gradova i mi imamo pravo na razvoj turizma iz budžeta, kao što to imaju Vrnjačka banja, Soko banja, Kopaonik, i mi smo dobili određena sredstva, koja nisu tako velika", kaže on.

"Imajući u vidu da je ovaj turistički centar napravljen pre dve i po godine od sredstava grada Jagodine, bez i jednog dinara iz budžeta Vlade Republike Srbije. Nisam kupio žirafu, te pare idu za razvoj turizma", rekao je on.

Direktor Zoološkog vrta Beograd Vuk Bojović izjavio je međutim da su se iz Vlade Srbije kod njega raspitivali o ceni žirafe.

Bojović smatra da zoološkom vrtu u Jagodini treba pomoći u nabavci te životinje, jer kako kaže imati žirafu je retkost, nemaju je ni neki veliki gradovi u Evropi. Bojović dodaje i da cena ne može precizno da se odredi, ali da su žirafe prilično skupe životinje.

Prethodno je list Blic pisao da je Vlada Srbije izdvojila skoro 250.000 evra za kupovinu i prevoz žirafe koja će biti smeštena u zoološkom vrtu u Jagodini.

Blic je precizirao da "sama životinja nije toliko skupa", ali da se suma potrebna za dopremanje žirafe, zbog ogromnih troškova prevoza i smeštaja, penje i do 300.000 evra.

"Sumu od oko 25 miliona dinara, što je za oko 50.000 evra manja suma od procenjene, prema informacijama iz Ministarstva ekonomije, Vlada Srbije je odobrila za nabavku životinja, njihovog transporta i izgradnju prostora za životinje u okviru jagodinskog zooloskog vrta, a sve iz sredstava namenjenih za razvoj infrastrukture u turizmu za 2008. godinu", piše Blic.


Izvor: B92

Samo četiri stranke u Skupštini
I. L. - D. M. S


PRAG parlamenta komotno bi mogle da preskoče samo četiri stranke, a sada ih je dvadesetak u Skupštini Srbije. Prema istraživanju agencije “Strateški marketing”, da su izbori održani ovih dana DS bi osvojio 28,9 odsto, SNS Tomislava Nikolića 21, SRS 7,2, LDP 5,2 odsto.
Za mandate bi još mogao da konkuriše i DSS, koji je na ivici cenzusa, dok bi izborni prag bio previsok za SPS, SVM, pa i G 17 plus. Istraživači, međutim, ističu da je “presek” pravljen baš posle “cepanja” SRS, euforije oko stvaranja nove stranke i to u trenutku kad se izbori ne naziru.
Objavljujući svoj prelazak u Nikolićev tabor, Aleksandar Vučić se pozvao na slične podatke i saopštio da bi DS sada na izborima osvojila 35, a naprednjaci 25 odsto glasova, kad bi se “odbili” birači koji su neodlučni.
- Ovo je samo potencijal koji stranke sada imaju, što ne znači da bi slika ostala ista da je glasanje zakazano, a kampanja traje - ukazuje Svetlana Logar, direktor istraživanja u ovoj agenciji.
Veliki pad, bar prema ovim podacima, zabeležio je G 17 plus, jedna od glavnih poluga vladajuće koalicije. Sa svega 1,6 odsto podrške, stranka Mlađana Dinkića tek je na osmom mestu.
- Kad ta agencija bude makar približno pogodila rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, onda ću poverovati i u ovakva istraživanja - kratko nam je rekla Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba.
Logar ističe da nije bila začuđena procentom koji ima Dinkićeva stranka.
- Sve se manje pojavljuju kao samostalna stranka, skoro da su se “utopili” u koaliciju ZES - navodi ona.
Kad su videli plasman i svega 0,6 odsto podrške, žestoko su reagovali i u Novoj Srbiji Velimira Ilića. Njihov potpredsednik Dubravka Filipovski smatra da je sve - čista montaža.
- Na predsedničkim izborima niko nije “davao” Velji Iliću 300.000 glasova, a videli ste kako je bilo. Ne znam zašto stalno potcenjuju naš rejting - kaže Filipovska.
Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković podseća da su i uoči glasanja 11. maja istraživanja pokazala da samo tri stranke imaju “prolaz” u parlament, ali da su potom na izbornu scenu stupile koalicije. On kaže da je zato rano za procene.
- Siguran sam da će na izborima biti žestoko, posebno među SRS, SNS, DSS i NS koji “tipuju” na slične birače. U tom prostoru, ipak, ima mesta samo za dvoje - procenjuje Vuković.

TADIĆ VODI
PRVO mesto na listi najpopularnijih političara zauzima predsednik Srbije Boris Tadić, slede Tomislav Nikolić, Vuk Jeremić i Aleksandar Vučić. Istraživanje je pokazalo da više od polovine građana, njih 56 odsto, najviše brine nezaposlenost, zatim nizak standard (37%), korupcija - 24, pa problemi oko Kosova - 18 odsto.

Izvor: Novosti

100 dana Vlade Srbije
12. oktobar 2008. | 11:32 -> 13:07 | Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Ove nedelje navršava se 100 dana rada nove Vlade Srbije. Vladajuća koalicija i opozicija različito ocenjuju rezultate kabineta Mirka Cvetkovića.



Vlada Srbije izabrana je 7. jula, dva meseca posle izbora i prelomne odluke socijalista da odustanu od pregovora sa "nacionalnim blokom" i formiraju parlamentarnu većinu sa proevropski orijentisanim partijama. Vladu su formirali koalicija Za evropsku Srbiju, koalicija SPS-PUPS-JS i Bošnjačka lista za evropski Sandžak.

Evropska budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Kosova, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti vlade, oštrija borba protiv korupcije i kriminala i poštovanje međunarodnog prava, ključni su elementi programa Vlade Srbije koje je istakao Mirko Cvetković u ekspozeo prilikom izbora pre tri meseca.

Kao svoje najznačajnije poteze, ministri u Vladi navode poboljšanje stepena saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenje bivšeg predsednika republike Srpske Radovana Karadžića, usvajanje rezolucije Srbije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, ugovor sa italijanskim "Fijatom" i ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU.

EU međutim nije odobrila primenu SSP-a zbog stava Holandije da saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu nije potpuna dok se u pritvoru u Sheveningenu ne nađu i preostala dva haška begunca, prvenstveno Ratko Mladić.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić delimično je zadovoljan radom Vlade u prvih 100 dana.

"Imam razloga za delimično zadovoljstvo, ali bih želeo i da parlament prevaziđe krizu i usvoji neophodne zakone za belu šengen listu - da do kraja godine dobijemo saglasnost EU za primenu sporazuma", rekao je Dinkić.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je da je Vlada učinila pomak u približavanju Evropskoj uniji, obrani teritorijalnog integriteta, borbi protiv korupcije i jačanju ekonomije.

Prema njenim rečima, najvažnije je da su se u Skupštini Srbije našli svi zakoni ili bar većina zakona koji su vezani za belu Šengen listu i sticanje statusa kandidata za EU, jer je jedan od strateških ciljeva što skorije članstvo Srbije u EU.

Vlada Srbije održala je u prva tri meseca 24 sednice i u skupštinsku proceduru uputila 70 zakonskih predloga.

Parlament je, doduše, do sada usvojio samo 14 propisa, koji se između ostalog, odnose na potvrđivanje finansijskih aranžmana i davanje garancije za realizaciju više projekata u Srbiji, kao što su rekonstrukcija kliničkih centara ili izgradnja puteva.

Opozicija nezadovoljna

Opozicione stranke, s druge strane, smatraju da Vlada u prvih 100 dana svoga rada nije postigla značajne rezultate.

Prvih 100 dana rada Vlade Srbije obeležilo je odsustvo rezultata i nespremnost da se definiše nova politika, ocenio je predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.

"Samo jedna stvar se očekivala od ovakve Vlade, da zasluži pozitivnu odluku o sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a ona ni u tome nije uspela. U ovih 100 dana nije bilo spremnosti i sposobnosti da se unutrasnji problemi u samoj vlasti pevaziđu", rekao je Jovanović.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić ocenio je da Vlada do danas nije uradila ništa i da zato zaslužuje jedinicu za svoj rad.

"Ako se ocenjuje od jedan do 20, ocena bi bila jedan. Nema ničega dobrog što je uradila. Ne sećam se da sam video bilo šta na televiziji što bi se moglo oceniti pozitivnom ocenom", kazao je Aligrudić ageniciji.

On je precizirao da tu pre svega misli na politiku zaštite teritorijalnog integriteta države, kojoj se gotovo upošte "nije ni pristupilo".

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je da je Vlada Srbije doživela potpuni fijasko, ali da je teško proceniti koliko će trajati s obzirom da se pojavila "rezervna" stranka Tomislava Nikolića.

Lider novoformirane Srpske napredne stranke ocenio je međutim da Vlada Srbije neće dugo trajati jer nije dorasla političkim i ekonomskim iskušenjima koja su pred državom.

"U principu vlada je zasnovana na Borisu Tadiću, a ne na predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću što je jako loše po vladu", rekao je Nikolić ocenivši da vlada izgleda ne shvata da je poslednji momenat da se okrene do kraja Rusiji pošto je EU, kako je naveo, u velikoj krizi.

Ekonomisti o radu Vlade

Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da je Vlada Srbije potvrdila proevropsku orijentaciju i nameru da relizuje projekte koji doprinose ekonomskom razvoju zemlje i bržim evropskim integracijama.

"Veliki uspeh Vlade je ugovaranje povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija za Koridor 10", u situaciji velike krize na svetskom finansijskom trižištu, kao i strateško partnerstvo sa italijanskim Fijatom za proizvodnju u kragujevačkoj Zastavi", rekao je Bajec za Betu.

"Pozitivna je i namera Vlade da počne primenu ekonomskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, zbog toga što doprinosi jačanju konkurentnosti srpske privrede, a značajnije ne umanjuje budžetske prihode", naglasio je Bajec.

Glavni pokazatelji makroekonomskih kretanja u Srbiji na kraju ove godine, prema prognozi Bajeca, biće pozitivni, jer će bruto društvenih dohodak i izvoz, biti u porasti, a inflacija jednocifrena.

Ekonomista Miodrag Zec je ocenio da najveći uspeh Vlade bi što je problem jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova sa političkog prebacila na pravni teren, a najveći neuspeh je što Evropska unija nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

"Očigedno je da Vlada nema kapacitet da sprovodi neophodne reforme", rekao je Zec za Betu.

Koalicija koja je firmirala vladu je takva da je ona, prema njegovim rečima, prinuđena da se ponaša populistički i obećava nemoguće.

Srbija, kako je upozorio, više troši nego što zaraduje i zadužuje se na račun budućih generacija.

Izvor: B92

Сутра 100 дана Владе Србије
Влада је положила испит и има потенцијале за даљи развој, сматрају привредници, а аналитичари да је испунила предизборна обећања, али не и у борби против корупције, док опозиција тврди да нема резултата.



Влада Србије премијера Мирка Цветковића сутра навршава првих 100 дана рада, а према оцени аналитичара до сада је била успешна у спољној политици, али не и у борби против корупције.

Иначе, министри ове владе истичу да су њен рад обележили, преноси Танјуг, ратификација ССП-а са ЕУ и гасног споразума са Русијом, уговор са Фијатом, изручење хашког оптуженика Радована Караџића, почетак обрачуна с корупцијом и дипломатски успех у УН на плану очувања територијалног интегритета.

Српску владу, после двомесечних преговора, формирали су ДС, Г17 плус, СПС, Јединствена Србија, ПУПС и странке мањина и то на посебној седници парламента 7. јула. После осам година социјалисти су се поново нашли на власти, док су у опозицију отишли ДСС и НС, који су чинили претходну владу. Влада коју предводи Мирко Цветковић изабрана је са 127 гласова посланика листе За европску Србију, Г17 плус, СПС-ПУПС-ЈС, Мађарске коалиције и посланика Бошњачке листе за европски Санџак.

Према оценама политичких аналитичара, преноси Танјуг, ефекти пуног рада владе тек ће се осетити у наредном периоду, али она ће бити суочена и са бројним изазовима, међу којима је глобална економска криза, али и блокада рада парламента.
Професор ФПН Зоран Стојиљковић каже да је први утисак после 100 дана рада чињеница да је Влада, преноси Бета, уопште и опстала и додаје да актуелна власт задовољавајуће функционише и добро балансира између различитих интереса и програма странака које је чине.
Као добре потезе Владе Стојиљковић истиче прагматичну политику према Косову, европске интеграције, сарадњу са Хагом и хапшење Караџића.
„Са друге стране, мислим да је најмање учињено у борби против корупције и организованог криминала, односно криминализације политике. То је нешто где озбиљно заостајемо. Нема јасног консензуса да се обрачунамо са корупцијом, са високонапонским корупцијом, то значи социјалним и политичким врхом корупције”, сматра Стојиљковић.

Влада је положила испит, јер је показала да има потенцијал за спровођење развојне стратегије, став је привредника у изјавама Танјугу.

Шефовица посланичке групе За европску Србију Нада Колунџија изјавила је Бети да је Влада учинила помак у приближавању Европској унији, одбрани територијалног интегритета, борби против корупције и јачању економије.
Према њеним речима, најважније је да су се у Скупштини Србије нашли сви закони или бар већина закона који су везани за белу Шенген листу и стицање статуса кандидата за ЕУ, јер је један од стратешких циљева што скорије чланство Србије у ЕУ.

Посланик Савеза војвођанских Мађара у Скупштини Србије Балинт Пастор изјавио је Бети да првих сто дана рада Владе Србије „није било идеално”, али да је влада последњих дана почела ефикасније и брже да ради на европским интеграцијама.

„За нас је први стратешки циљ био да се формира проевропска влада и тај циљ је остварен. Влада није идеална ни по питању састава, ни по питању програма, али је једина могућа из овог сазива којој превасходни циљ могу бити европске интеграције”, рекао је Пастор.
Влада Србије, преноси Танјуг, одржала је у прва три месеца 24 седнице и у скупштинску процедуру упутила 70 законских предлога.
Међутим, парламент је до сада усвојио само 14 прописа, који се између осталог, односе на потврђивање финансијских аранжмана и давање гаранције за реализацију више пројеката у Србији, као што су реконструкција клиничких центара или изградња путева.
Резултате рада свог кабинета, премијер Цветковић представиће у четвртак на посебној седници Владе отворенојза јавност.

Опозиционе странке, међутим, сматрају да Влада није постигла значајне резултате.
Првих 100 дана рада Владе Србије обележило је одсуство резултата и неспремност да се дефинише нова политика, оценио је председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић, а преноси Бета.
„Само једна ствар се очекивала од овакве владе, да заслужи позитивну одлуку о спровођењу Споразума о стабилизацији и придруживању, а она ни у томе није успела. У ових 100 дана није било спремности и способности да се унутрашњи проблеми у самој власти превазиђу”, рекао је Јовановић.

Потпредседник Демократске странке Србије Милош Алигрудић оценио је да Влада до данас није урадила ништа и да зато заслужује јединицу за свој рад.
„Ако се оцењује од један до 20, оцена би била један. Нема ничега доброг што је урадила. Не сећам се да сам видео било шта на телевизији што би се могло оценити позитивном оценом”, казао је Алигрудић агенцији Танјуг.
Он је прецизирао да ту пре свега мисли на политику заштите територијалног интегритета државе, којој се готово уопште „није ни приступило”.
Потпредседник Српске радикалне странке Драган Тодоровић оценио је да је Влада Србије доживела потпуни фијаско, али да је тешко проценити колико ће трајати с обзиром да се појавила „резервна” странка Томислава Николића.
Лидер новоформиране Српске напредне странке оценио је, међутим, да Влада Србије неће дуго трајати јер није дорасла политичким и економским искушењима која су пред државом.
„У принципу Влада је заснована на Борису Тадићу, а не на председнику владе Мирку Цветковићу што је јако лоше по Владу”, рекао је Николић оценивши да Влада изгледа не схвата да је последњи моменат да се окрене до краја Русији пошто је ЕУ, како је навео, у великој кризи.


Izvor: Politika

Podvlače prvu crtuP. V.

VLADA Srbije u utorak navršava 100 dana rada! I, kako to biva, vlast hvali sopstvene učinke dok ih opozicija žestoko osporava.Ipak, praktični rezultati i vidljivi propusti na najbolji način sami ocenjuju vladajuću većinu posle prvog podvlačenja crte.
Najveći dometi na koje ukazuje vlast su: diplomatska pobeda u UN i pokretanje inicijative pred Međunarodnim sudom pravde o oceni legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova, potpisivanje ugovora sa italijanskom "Fijatom", povećanje penzija, početak borbe protiv korupcije, pokretanje radova na koridoru 10, ratifikacija energetskog sporazuma sa Rusijom...
Glavni neuspesi koje markira opozicija su - odbijanje Brisela da odobri Srbiji prelazni trgovinski sporazum sa EU, "puzajući" ulazak Euleksa na Kosovo, neizvesna sudbina koncesije sa autoput Horgoš - Požega, potezi iznuđeni političkim razračunavanjima - povišica penzija i žirafa za zoološki vrt u Jagodini...
Hapšenje i izručenje Hagu Radovana Karadžića, kao i ratifikaciju SSP u parlamentu, vlast naziva uspesima, dok su za opoziciju to potezi protiv državnih interesa.
Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija smatra da je Vlada za prvih 100 dana učinila pomak u približavanju EU, obrani teritorijalnog integriteta, borbi protiv korupcije i jačanju ekonomije.
- Vlada je preduzela sve korake kako bi čvrsto stajala na zacrtanom putu u ekspozeu - rekla je Kolundžija. - Najvažnije je da su se u parlamentu našli zakoni koji su vezani za belu šengen-listu i sticanje statusa kandidata za EU.
Šef poslaničkog kluba SPS Branko Ružić ocenio je da je Vlada uspela da pokrene sve razvojne projekte u zemlji i počne sa ispunjavanjem obećanja koja je dala građanima:
- Na polju infrastrukture, pokrenut je rad na Koridoru 10, intenzivirana je i realizacija obilaznice oko Beograda. Ima pomaka na socijalno-ekonomskom planu - naveo je Ružić.
Potpredsednik DSS Miloš Aligrudić rekao je da Vlada od izbora nije uradila ništa i da zato zaslužuje jedinicu za svoj rad.
- Nema ničega dobrog što je uradila. Ne sećam se da sam video bilo šta što bi se moglo oceniti pozitivnom ocenom - kazao je Aligrudić.
Lider SNS Tomislav Nikolić ocenio je da Vlada nije dorasla političkim i ekonomskim iskušenjima koja su pred državom.
- Vlada je zasnovana na Borisu Tadiću, a ne na predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, što je jako loše po nju. Vlada nije imala nekih svojih poteza i inicijativa. Sve su to bili tekući poslovi - rekao je Nikolić i dodao da vlada ne odgovora adekvatno na velike izazove. - Vlast ne shvata da je poslednji momenat da se okrene do kraja Rusiji pošto je EU u velikoj krizi.

KASNE ZAKONI
VLADA je u 100 dana održala 24 sednice i u skupštinsku proceduru uputila 70 zakonskih predloga. Parlament je do sada usvojio 14 propisa, a na tekućoj sednici Skupštine Srbije, koja je počela 7. oktobra, razmatra se 13 zakona.
Srbija bi do kraja godine trebalo da usvoji 49 takozvanih evropskih zakona, jer je od potrebnih 51 za proteklih godinu dana usvojeno samo dva. Vlada Srbije je u prvih sto dana rada uputila u skupštinsku proceduru 18 zakonskih predloga koji su uslov za brže evropske integracije.

Izvor: Novosti