Nasi Srbi po zanimanju su dobri ljudi  Treba ih hebati da se razmnozavaju 

Baš si selja što vređaš,jel znaš!? Ali ne brini se,važno je da tebe definitivno moždani udar neće posetiti...za to treba imati mozak,koji tebi očito nedostaje!

СПС И Г17 ПЛУС ОДБАЦУЈУ ПОДРШКУ ЧЕДОМИРА ЈОВАНОВИЋА
За ЛДП нема места у Влади
 Саговорници „Правде" политичку блискост ДС- а и ЛДП-а, као и изјаве које долазе од Чедомира Јовановића, не виде као пречицу ка реконструкцији Владе, али ту могућност не искључују сасвим у наредном периоду.Члан ГО СПС-а Рајко Баралић каже да такав сценарио није немогућ.
- У политици је све могуће, али је за ЛДП у овом тренутку најбоље да се задржи на подршци Владе у Скупштини око ствари које се тичу европских интеграција. Њихов улазак у Немањину у овом тренутку није могућ - подсећа Баралић.
Са друге стране, лидер ДХСС-а Владан Батић и посланик на листи ЛДП-а, разговоре са демократама оцењује као одличан потез Чедомира Јовановића, али сумња да то истовремено значи и пробој ове странке у Владу.
- Не знам да ли се воде икакви разговори око уласка ЛДП-а у Владу, али са сигурношћу могу да кажем да ја нећу учествовати у таквој влади у којој је СПС. Не продаје се рог за свећу. Нека се социјалисти одрекну Милошевића и његове убилачке политике, па можемо да разговарамо и о заједничком учешћу у Влади - наглашава Батић.
Саветник потпредседника владе Млађана Динкића, Никола Папак каже да Јовановићева партија није заинтересована за ангажман у Влади.
На питање како коментарише изјаву Чедомира Јовановића да његова странка није маргиналац као Г17, Папак каже:
- Изборни резултати најбоље говоре ко је маргиналан а ко не.
Извор:Правда

ВЕЛИМИР ИЛИЋ ЗАХТЕВА ДА ПАРЛАМЕНТ ИСПИТА ПОНАШАЊЕ ПОТПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ
Анкетни одбор за Динкића
 
Скупштина мора да анализира поступке Млађана Динкића, и да сазнамо зашто је он кочничар великих пројеката
Не улазим у Владу, нама преговора са Тадићем
Лидер НС Велимир Илић тврди да га нико из Демократске странке није звао да заузме место Млађана Динкића у Влади Србије.
Међутим, бивши министар каже да ће од парламента тражити да се формира Анкетни одбор како би се истражило понашање Млађана Динкића.
- У сваком случају, треба испитати шта се крије иза свих тих Динкићевих провера уговора који су већ договорени. Можда има нека позадина, а да ми то не знамо. Стварно га не разумем... Руши посао који је од огромног значаја за земљу. Тражићу оснивање Анкетног одбора у Скупштини, који ће размотрити Динкићево понашање из угла кочничара великих пројеката - најављује Илић.
На питање да ли је истина да се, на позив демократа, враћа у Владу, Илић одговара:
- Нико ме није контактирао из ДС-а, а и не видим разлог зашто би. Додаје да не верује у приче да Тадић и Цветковић замерају Млађану Динкићу инсистирање на промени гасног споразума са Русијом.
- Мени та прича делује као патка. Не идем са Тадићем, али ми је жао, као потписнику гасног споразума, што се са тим овако одуговлачи и прави простор да нас Руси оставе. Тај гас много значи за Србију и наши политичари треба да су мало више далековиди - каже Илић.
На питање да ли му ласка што се његово име користи за смиривање Млађана Динкића, први човек НС кроз смех каже:
- Можда је то зато што сам ја био амортизер Динкићу док смо били заједно у Влади.
К. Благовић
Извор:Правда

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Vlada neradom pozivala na kršenje zakona

Izvršna vlast nijednom za tri godine nije obezbedila izvršenje rešenja poverenika l BIA i Ministarstvo za infrastrukturu najmanje otvoreni za saradnju l Službene prostorije dovoljne za sedmoro službenika
 

Afirmacija institucije poverenika: Rodoljub Šabić




Beograd - Od osnivanja institucije poverenika za informacije do danas registrovano je skoro 5.000 predmeta, a više od 4.000, od kojih su mnogi su bili i veoma delikatni i komplikovani, već je rešeno - kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, u razgovoru za Danas.
- Najveći publicitet je imao famozni ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Mnogo se pisalo i govorilo i o slučajevima kao što su onaj u Putevima Srbije, sa uskraćivanjem javnosti dokumenata koji su kasnije potvrdili krađe na naplatnim rampama, ili sa službenom beleškom o razgovoru između Ulemeka i Jočića i Bulatovića u noći Ulemekovog hapšenja, sa proneverom u Domu učenika u Beogradu, koju je razotkrio dečak i to uz pomoć dokumenata koje je dobio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, potom više slučajeva sa uskraćivanjem informacija o privatizacijama, javnim nabavkama i slično - izdvaja Šabić neke od najzanimljivijih slučajeva iz dosadašnje prakse.

 Koliko često se dešava da vas iz neke institucije odbiju, odnosno da tražilac informacije ni posle vaše intervencije ne dobije odgovor?
- U otprilike dve trećine slučajeva, odmah nakon prve intervencije Poverenika, bez potrebe da se donosi formalno rešenje, organi vlasti daju informacije koje su prethodno uskratile. U preostalim slučajevima mora se doneti rešenje odnosno formalan nalog da organ vlasti da traženu informaciju. Po zakonu, taj nalog je obavezujući. I u najvećem broju slučajeva organi vlasti postupaju po njemu. Međutim, ima i slučajeva kada to ne čine, iako je to zapravo svesno kršenje zakona. Broj takvih slučajeva nije prevelik, kreće se između 100 i 200, što u odnosu na broj od oko 5.000 predmeta zaista ne izgleda mnogo. Međutim, mislim da je principijelni značaj nepostupanja po nalogu, dakle svesnog kršenja zakona od strane organa vlasti, uvek veliki. Tu je problem što poverenik nema ni zakonskih, ni faktičkih mogućnosti da obezbedi prinudno rešenje svojih rešenja, a onaj koji ima to ne čini. Po zakonu, Vlada je dužna da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja poverenika. Nažalost, Vlada u protekle 3 godine nijednom, kada je to tražio neko u čiju korist je Poverenik doneo rešenje a isto nije izvršeno, to nije uradila. Mislim da je to stvar koja konačno mora da se promeni, jer je dosadašnji odnos Vlade prema ovoj njenoj obavezi, bez obzira na motive, bio indirektno pozivanje na kršenje zakona.

 Ko najčešće traži vašu pomoć?
- Žalbe podnose svi - građani, novinari, mediji, nevladine organizacije, političke stranke, čak i organi vlasti, uključujući i najviše. Činjenica da je pomoć tražio, i to više puta, čak i Administrativni odbor Narodne skupštine dosta govori o stanju u oblasti pristupa informacijama, ali i o mnogo čemu drugom. Najviše se žale građani, češće nego svi ostali zajedno.

 S kojim institucijama građani imaju najviše problema, ko je najmanje otvoren za saradnju?
- O takvim stvarima sam, između ostalog, pisao u sva tri godišnja izveštaja, koje sam u skladu sa zakonom podnosio Narodnoj skupštini. Kao dva najdrastičnija primera u negativnom smislu verovatno su se izdvajali BIA i Ministarstvo za infrastrukturu (kapitalne investicije). Nedavno sam razgovarao i s novim direktorom BIA i s novim ministrom za infrastrukturu, upravo sa idejom da se tu nešto promeni. Nadam se da hoće, videćemo.

 Više puta ste saopštili da kancelariji poverenika treba mnogo više ljudi. Da li je oduvek bilo tako ili vremenom ima sve više posla?
- Na samom početku, poverenik za informacije nije na raspolaganju imao apsolutno nikakav službeni prostor. Kasnije je dobio prostor u kome i sada radi. U tom prostoru moguće je smestiti samo sedmoro ljudi, što je trećina od broja saradnika koji je predviđen aktom o sistematizaciji na koji je saglasnost dala Narodna skupština. Neshvatljivo je da ni tri godine nisu bile dovoljne da nadležne službe Vlade obezbede adekvatan prostor. Poseban problem predstavlja to što Vlada, mada su joj te okolnosti poznate, upravo predlaže Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji bi povereniku doneo nove obaveze i posao koji je neuporedivo kompleksniji i obimniji od onog koji već obavlja. Novi zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2009. Već sam upozorio da je neodgovorno verovati da je u postojećim okolnostima moguće obezbediti njegovu kvalitetnu primenu.

 Koliko su ljudi u Srbiji, naročito u unutrašnjosti, upoznati s radom poverenika za informacije?
- U početku, pre tri i po godine, poverenik je za mnoge bio nekakvo nepoznato "čudo". Danas je bitno drugačije. O tome najbolje govori veliki i stalno rastući broj predmeta. Afirmaciji institucije doprineo je, pre svega, kvalitetan rad mojih saradnika, ali i mediji koji su pratili naš rad, pa i priznanja i formalne nagrade kao one UNS-a ili Misije OEBS-a u Srbiji.

 Da li očekujete da će Vlada usvojiti amandmane i izmeniti Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti? Da li je takav tekst Predloga napisan zlonamerno ili su to samo slučajni propusti?
- O potrebi podnošenja amandmana razgovarao sam i sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem. On će, delujući preventivno na zaštitu ljudskih prava, podneti odgovarajuće amandmane. Iskreno se nadam da će ih Vlada prihvatiti ili podneti svoje, slične ili iste. Što se tiče motiva za neka kontroverzna rešenja, ne volim da spekulišem, ali uvek radije mislim da je reč o propustu, a ne o zloj nameri. Ljiljana Bukvić

Izvor: Danas

Raspisan konkurs za načelnika gradske uprave

Gradsko veće Beograda raspisalo je javni oglas za postavljenje načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave na pet godina, objavljeno je na Internet stranici glavnog grada Srbije.
Za načelnika Gradske uprave može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Prijave se mogu dostaviti do 3. septembra.

Prema Zakonu o glavnom gradu načelnika Gradske uprave postavlja Gradsko veće, na osnovu javnog oglasa, na pet godina.

Načelnik ima zamenika koji ga menja u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.

Zamenik načelnika postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i načelnik.

Načelnik za svoj rad i rad uprave odgovara Skupštini grada Beograda i Gradskom veću u skladu sa Statutom grada i aktom o organizaciji gradskih uprava za pojedine oblasti.

U okviru Gradske uprave obrazovane su unutrašnje organizacione jedinice (sekretarijati, službe, uprave, direkcije i agencije), čije rukovodioce - sekretare i direktore, raspoređuje načelnik.

U sastavu Gradske uprave je 14 sekretarijata. To su sekretarijati za finansije, urbanizam i građevinske poslove, komunalne i stambene poslove, imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju, saobraćaj, zaštitu životne sredine, privredu, kulturu, obrazovanje, sport i omladinu, zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu, inspekcijske poslove i upravu.

Pored sekretarijata, Gradsku upravu čine i sedam stručnih službi (za skupštinske poslove i propise, informisanje, opšte poslove, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima, javne nabavke, kao i dva kabineta - predsednika Skupštine grada i gradonačelnika).

U sastavu Gradske uprave su i posebne organizacije kao što su Zavod za informatiku i statistiku, agencije za poslovni prostor grada Beograda, budžetsku reviziju i saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju.


Izvor: MTS-Mondo

Za osam meseci odnosno 17 zasedanja Narodne skupštine, građani Srbije platili oko 280.000 evra za putne troškove poslanika
Od deset najvećih rasipnika - osam radikali

Beograd - Da bi od početka godine došao do Beograda na sednicu Skupštine Srbije i vratio se kući u Leskovac, poslanik Srpske radikalne stranke Tomislav Ljubenović potrošio je na ime putnih troškova deset prosečnih plata u Srbiji. A, on je samo jedan od velikog broja poslanika koji su od poreskih obveznika Srbije naplatili svoj dolazak na 17 sednica parlamenta, koliko ih je bilo od početka godine do 20. avgusta, i to pod uslovom da su tokom višednevnih uzastopnih sednica, svakog dana odlazili kući i vraćali se u Beograd odmah sledećeg dana.
NAJŠTEDLJIVIJI

Filip Stojanović, poslanik SRS-a iz Beograda - 99 dinara (novi saziv)
Boris Karaičić, poslanik DSS - a iz Beograda - 250 dinara (samo u starom sazivu poslanik)
Vesna Marić, poslanica SRS-a - 2,642 dinara (novi saziv)
Srđan Mirković, poslanik DS-a iz Pančeva - 2,268 dinara (novi saziv)
Nenad Milenković, poslanik DS-a iz Beograda - 3.322 dinara (stari saziv)
Jovan Palalić, poslanik DSS-a iz Bačke Palanke - 4,103 dinara (novi saziv)
Srđan Šajn, poslanik Romske partije iz Beograda - 7.400 dinara (stari saziv)
Dušan Mrvoš, poslanik DS-a iz Pančeva - 4,493 dinara (stari saziv)
Vladan Batić, poslanik LDP-a iz Obrenovca - 20.313 dinara (stari i novi saziv)
Sava Čojčić, poslanička G17 plus iz Pećinca - 21.302 (stari i novi saziv)

Prema spisku narodnih poslanika kojima su isplaćeni putni troškovi kao naknada za korišćenje sopstvenih vozila, u periodu od 1.januara do 20. avgusta ove godine, a koji je Skupština Srbije dostavila na zahteva Danasa, građani Srbije platili su za poslanička putovanja ukupno 21.424.485 dinara ili oko 283.000 evra . Pritom treba naglasiti da su poslanici oslobođeni plaćanja putarina, a u putne troškove spada i hrana.

NAJRASIPNIJI

Tomislav Ljubenović, poslanik SRS-a iz Leskovca - 296,322 dinara
Marko Milenković, poslanik DSS-a iz Žitorađa - 294,154 dinara
Radica Jocić, poslanica SRS-a iz Bele Palanke - 286,798 dinara
Bajram Omeragić, poslanik Grupe manjina iz Novog Pazara - 260,637 dinara
Stefan Žankov, poslanik SRS-a iz Zaječara - 251,226.00 dinara
Nikola Savić, poslanik SRS-a iz Niša - 250,996 dinara
Vladimir Milentijević, poslanik SRS-a iz Zubinog potoka - 237,688 dinara
Milan Škrbić, poslanik SRS-a iz Apatina - 236,295 dinara
Sreto Perić, poslanik SRS-a iz Ljubovije - 220,232 dinara
Milovan Radovanović, poslanik SRS-a iz Aleksinca - 218,092 dinara

Osam od deset poslanika kojima je iz skupštinske blagajne na ime putnih troškova od 1. januara do 20 avgusta ove godine isplaćeno najviše novca su iz Srpske radikalne stranke, a rekorder u trošenju budžetskog novca je Tomislav Ljubenović, poslanik SRS u prethodnom i novom sazivu parlamenta, koji je u tom periodu, potrošio 296.322 dinara.
Ukoliko se računa po jučerašnjem zvaničnom kursu dinara - 76,2 za evro, to znači da je poslanik Ljubenović potrošio za osam meseci oko 3.900 evra na ime putnih troškova. Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 400 evra. Cena litra običnog i bezolovnog benzina je 103,70 dinara, a do mesta prebivališta poslanika Ljubenovića ima 290 kilometara, što znači da je on mogao da stigne do Beograda i nazad do Leskovca 50-tak puta. To možda i ne bilo zaprepašćujuće da Skupština Srbija nije u proteklom periodu zasedala svega osam puta a Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja čiji je član - samo jednom. Odbor za lokalnu samoupravu, čiji je, takođe, član, od januara do avgusta, nije nijednom zasedao.
Njegova stranačka koleginica Rada Jocić, mogla je za novac koji je iz skupštinske kase uzela na ime putnih troškova da se pedeset i jedan put odveze do Beograda i vrati u Belu Palanku, gde joj je mesto prebivališta. Zbog čega je Jocić potrošila 286.798 dinara ostaje otvoreno pitanje. Učestvuje u radu Odbora za zaštitu životne sredine koji nije uopšte zasedao i Odbora za evropske integracije koji je zasedao svega jednom za osam meseci.

Njihov mlađi stranački kolega Marko Milenković, prešao je 253 kilometara koliko je udaljeno njegovo mesto stanovanja Žitorađa, sudeći po novcu koji je potrošio 294,154 dinara, čak 54 puta. Zbog čega je toliko puta dolazio u Beograd uzimajući novac iz skupštinske kase, ako se ima u vidu da je član Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Odbor za lokalnu samoupravu, koji nisu u proteklih osam meseci nijednom zasedali, takođe, ostaje izgleda njegova lična stvar.
Radikal Stefan Žankov je iz Zaječara koji je od Beograda udaljen 250 kilometara mogao da putuje za 251.226. dinara, čak 48 puta, dok je Milan Škrbić iz iste poslaničke grupe iz budžetske kase na ime putnih troškova podigao 236,295 dinara da bi se prevozio iz Apatina, kako brojevi govore, 63 puta jer do tog mesta ima 180 kilmetara.
Radikal Nikola Savić iz Niša potrošio je za putovanja 250,996 dinara odnosno 52 puta stigao do Beograda i vratio se u 230 kilometara udaljeni Niš.
Sledeći koji je za osam meseci stigao do Beograda iz svog mesta stanovanja preko 50 puta, je, takođe iz SRS-a, Milovan Radovanović iz 280 kilometara udaljenog Aleksinca. On je iz skupštinske kase potrošio 250,996 dinara. Doduše, s obzirom na njegovo članstvo u Administarstivnom odboru Skupštine Srbije koji je zasedao čak sedam puta od početka godine, njegovo rasipanje novca poreskih obveznika Srbije je malo manje.

Zato je njegov stranački kolega Sreto Perić iz Ljubovije do Beograda po iznosu novca koji je potrošio na ime putnih troškova stigao čak 62 puta, a odbori u kojima učestvuje nisu zasedali nijednom.
Bajram Omeragić iz Poslaničke grupe manjina, jedan je od retkih koji nije iz SRS-a a čiji troškovi puta prelaze 200.000 dinara. On je iz Novog Pazara do Beograda, po iznosu novca koji je potrošio na putovanja - 260,637 dinara, mogao stići 41 put.
Vladimir Milentijević, poslanik Demokratske stranke Srbije, potrošio je 237,688 dinara, putujući do Beograda iz Zubinog Potoka, udaljenog od glavnog grada 336 kilometara. To je za iznos potrošenog novca mogao učiniti 33 puta.

Najmanje novca iz budžetske kase uzeo je mladi poslanik Demokratske stranke Boris Karaičić, ali on je bio poslanik samo u prošlom sazivu parlamenta. Karaičić je potrošio svega 250 dinara.
Prema spisku poslaničkih troškova koje je Danasu dostavljen iz Skupštine Srbije, od poslanika koji su bili u starom, ali su i u novom sazivu parlamenta, retki su oni čiji troškovi se kreću ispod 100.000 dinara a najčešći oni koji su potrošili oko 150 hiljada dinara.
Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a kaže za Danas da su radikali najviše potrošili novca iz skupštinske kase jer "nisu lopovi kao poslanici drugih stranaka koji uzimaju proviziju od prljavih poslova". Na pitanje da li je moguće da se baš svi poslanici drugih stranaka bave takvim nelegalnim radnjama, Vučić je rekao da je to istina.
- Osim toga, u Skupštini Srbije najviše je poslanika SRS-a te je i normalno da su najbrojniji među prvih deset koji su potrošili najviše novca za putne troškove - kaže Vučić.

Izvor: Danas

Odmor poslanika košta nas milion evra

Tokom letnje pauze u radu Skupštine, od 21. jula do 20. avgusta, poslanici su, ne računajući plate i paušale, iz skupštinske kase na ime raznih troškova podigli ukupno 6.097.915 dinara, piše "Alo".

Iako su za tih mesec dana održane samo tri sednice parlamentarnih odbora! Računajući i njihove zarade, dolazimo se do još frapantnijeg podatka. Naime, građani Srbije su svoje poslanike za mesec dana (ne)rada bukvalno častili sa gotovo milion evra!

Narodni poslanici su u pomenutom periodu, prema zvaničnim podacima koje je "Alo" dobio od Skupštine Srbije, najviše potrošili na putovanja.

Njihova službena putovanja u zemlji poreske obveznike stajala su 3.297.086 dinara ili skoro 44.000 evra. Za službena putovanja u inostranstvo poslanici su potrošili 381.661 dinara ili oko 5.100 evra.

Značajna stavka isplaćena je i poslanicima koji su koristili sopstvena vozila u službene svrhe. Njima je u istom periodu isplaćen 2.070.771 dinar.

Takođe, tokom letnje pauze, poslanici su uredno naplatili i troškove parkiranja automobila, za šta je iz skupštinske kase otišlo još 80.410 dinara.

Za odvojeni život i plaćanje stana, poslanicima koji su iz unutrašnjosti u ovom periodu isplaćeno je 152.826 dinara. Za troškove reprezentacije, u proteklih mesec dana, potrošen je ukupno 115.161 dinar.

Ta svota potrošena je za smeštaj delegacije iz Rumunije i troškove sastanaka narodnih poslanika koji su predstavnici Skupštine Srbije u Parlamentu Saveta Evrope imali sa Komisijom za nestala lica na teritoriji Kosova i Metohije.

Kada se na sve pomenute troškove dodaju plate (42.878.135 dinara), socijalni doprinosi (7.548.242), dnevnice (1.219.750) i paušal (14.775.029), dobijamo ukupnu sumu od gotovo milion evra za mesec dana nerada!

U proseku, za pomenutih mesec dana, svaki od 250 narodnih tribuna koštao je građane oko 4.000 evra.
Poslanici su poslednju sednicu održali 21. jula, na dan kad je uhapšen Radovan Karadžić, a zasedali su nešto više od 40 minuta.

Nakon toga je predsednik Skupštine Slavica Đukić-Dejanović proglasila pauzu od dve nedelje, da bi na sastanku šefova poslaničkih grupa sa predsednikom parlamenta, 4. avgusta, ipak bilo dogovoreno da nastavak zasedanja bude u septembru.

Od 21. jula, održane su sednice samo tri skupštinska odbora. Odbor za industriju zasedao je 21. jula, Odbor za odbranu i bezbednost 28. jula, a Odbor za poljoprivredu 30. jula, podseća "Alo".

Izvor: MTS-Mondo

               Алал им вера ако су оволико пара узели само за нерад можда је то јефтиније него да раде а премијер већ кука како опозиција врши опструкцију рада скупштине па можда да наставе да се одмарају ако је то јефтиније .Незнам само колико ће да издрже оћели у таком одмору и да им проће мандат само да изрекулишу око службених станова и свих принадлежности .

ПОЛИТИЧКИ АНАЛИТИЧАРИ И ПРЕДСТАВНИЦИ ОПОЗИЦИЈЕ ЗАПРЕПАШЋЕНИ МЕДИЈСКИМ МРАКОМ КОЈИ ВЛАДА СРБИЈОМ
Дачићу, поднеси оставку


Након мартовских демонстрација 1991, тадашњи министар полиције Радмило Богдановић је из моралних разлога, због погибије демонстранта, поднео оставку. Политички аналитичари оцењују да је, актуелни министар, због неуспелог обављања свог посла, дужан да учини исто
Вукадиновић: У нашој политици постоје дупли стандарди чији смо и сами жртве. То је израз бахатости и безобразлука
Јањић: Ако ико мисли да убиством и ћутањем о убиству може да спречи демонстрације у Србији, грдно се вара
Тодоровић СРС: - Ћуте о Ранку Панићу. То само говори да је у Србији медијски мрак и да Борис Тадић заводи диктатуру
Илић ДСС: Да има имало морала, Ивица Дачић би поднео оставку

Политички аналитичари и представници опозиције запрепашћени су медијским мраком који влада Србијом и који их „подсећа на мрак који је владао за време владавине Милошевића".
Након што је на митингу посвећеном Радовану Караџићу претучен камерман телевизије Б92 прекинут је програм. Медији нису мировали док се момци починиоци нису нашли у затвору. А онда се поновила прича од пре 17 година. На великом опозиционом митингу брутално је, од стране полиције претучен Ранко Панић, који је од тешких телесних повреда преминуо. Медији су ћутали и даље ћуте. И полиција ћути.
Након мартовских демонстрација 1991, тадашњи министар полиције
Радмило Богдановић је из моралних разлога, због погибије демонстранта, поднео оставку.
Политички аналитичари оцењују да је, Ивица Дачић (доказани лажов), због неуспелог обављања свог посла дужан да учини исто.
Дупли стандарди

По речима Ђорђа Вукадиновића политичког аналитичара и професора на
Филозофском факултету, целокупна ситуација би могла да се окарактерише као присутност дуплог стандарда наше политике: - У нашој политици постоје дупли стандарди чији смо и сами жртве у међународним односима, али их такође врло често и сами примењујемо. Увек на крају испадне лоше чак и када изгледа да постоји корист нечије стране.
То је израз бахатости и безобразлука, оцењује Вукадиновић.
Он сматра да је „само један од примера тог двоструког стандарда
начин на који су власт и медији третирали опозициони митинг организован против хапшења Радована Караџића"
- Подсећам да када су навијачи и демонстранти деведесетих константно
протестовали, оцењивани су искључиво као наша деца која се боре за добробит земље, док их Милошевићева полицијска бригада брутално пребија. Зашто се не постави проста теза да је сада реч о потпуно истим демонстрантима, деци и навијачима која се опет боре против неког режима?! У то време се увелико говорило о режимској манипулацији медија, али ако вратите филм, сетићете се да је тада постојала бар једна телевизија која је објективно извештавала... Данас не могу баш да потврдим да је тако, каже Вукадиновић.
Он је такође подсетио да је по речима многих, Радмило Богдановић чак самоиницијативно дао оставку 10. марта 1991. године иако се директно њему није приписивала кривица.
Прикривање злочина

- Ако ико мисли да може убиством, а онда ћутањем о убиству, да спречи да се у Србији одржавају демонстрације, грдно се вара, каже Душан Јањић, директор Форума за етничке односе. Он наглашава да је министар полиције дужан да поднесе оставку због прикривања чињеница, као и да је запањен што готово ниједан медиј није објавио шта се догодило Ранку Панићу.
- МУП мора да размисли о сопственој одговорности кад је реч о пребијању, а касније и смрти Ранка Панића. У оваквим ситуацијама озбиљни политичари подносе оставку. Ни у једној земљи која претендује да буде демократска, министар полиције, или барем њен директор, не би могао да остане на позицији. Министар полиције морао је одмах, после злоупотребе силе која се догодила на протесту 29. јула на Тргу Републике, да изда саопштење. Наравно, МУП је имао обавезу да прати стање Ранка Панића и да обавештава јавност о њему. Србија је одавно требало да изађе из фазе прекомерне употребе силе за политичке потребе. Српска полиција не поштује људска права приликом демонстрација. На снимцима и фотографијама касније су виђени полицајци у цивилу, који су са пиштољима наводно били на страни демонстраната - каже Јањић.
Алиса у земљи чуда

Александра Јанковић, посланик НС и психотерапеут тврди да је ново политичко стање равно оном „Титовом ослободилачком" када су се духовни људи и интелектуалци склањали, као и када су све телевизије искључиво имале исту садржину:
- Србија је тренутно као Алиса која живи у земљи чуда, у којој цветају руже, министри летују, страних уметника на све стране...а онда искључите телевизор и изађете на улицу у којој вас чека реалност. Смрт демонстранта о којој очигледно не сме да се говори, пребијање посланика, пуцање у политичаре из опозиције...власт која не реагује, министар полиције коме не пада на памет да поднесе оставку, е то је права слика наше земље, каже Јанковићка и додаје да је испитивање одговорности за смрт Ранка Панића елементарна људскост а не политичко питање.

Додаје да је потребна озбиљна анализа и истрага о томе да ли је Влада утицала на медије да не пишу о Панићевом пребијању и смрти, али да то није оправдање за неинформисање јавности.
- Овде је реч о непрофесионалности медија, јер и да МУП сакрије такав догађај, о њему је писано у „Правди", што значи да је јавност била обавештена и да нема оправдања за ћутњу. Овај догађај је заслужио пажњу медија као случај прикривања информација. Постоји селективност у понашању институција које се баве људским правима и то политички мотивисана селективност. Ту мислим на Родољуба Шабића и невладине организације, наводно специјализоване за правну помоћ. Највише ме забрињава та селективност за коју, да ствар буде гора, не знамо критеријум. Ако министар из СПС данас не воли неког ко је близак радикалима, па он може да изгуби живот, нема гаранције да се тај исти министар неће окренути против оних које сада воли, пошто је пре неколико месеци волео и радикале.
Јањић позива невладине организације да успоставе мониторинг понашања полиције кад је реч о демонстрацијама, без обзира на то ко протестује. Пребијање и смрт Ранка Панића, али и начин на који су медији ћутали, говори да не постоји најелементарнија професионална одговорност.
На питање због чега медији нису професионално извештавали о његовом страдању, одговара:
- Или је постојао притисак Владе Србије да се то не ради (а то би морале да утврђују УНС, НУНС и међународне организације), а медији су на то пристали. У том случају, понавља се време Слободана Милошевића. Или, оно што је нажалост и вероватније, а то је да су новинари подлегли политичкој селективности. Од председничких избора медији се сврставају у партијска гласила и више немамо неутралних медија. Ово је врло опасно стање, јер долази до губљења чињеница - рекао је Јањић.
Криви су БИА и МУП

Драган Тодоровић, председник Одбора за одбрану и безбедност у Скупштини Србије, каже да ће Одбор учинити све да расветли смрт Ранка Панића и повређивање посланика СРС Борислава Пелевића и Душана Марића.
- Ћуте о Ранку Панићу. То само говори да је у Србији медијски мрак и да Борис Тадић заводи диктатуру. У вечери митинга, сви наводни браниоци људских права, са усхићењем су певали хвалоспеве ефикасној полицији. То је слика српске политичке сцене и људи који немају никакав образ. Одбор ће учинити све да се открију кривци. Према сазнањима која поседујемо унапред је припремљен сценарио да се изазову сукоби на митингу, како би се за то окривио СРС, а у чему су неоспорно учествовале БИА и МУП. Захтеваћемо њихову законску одговорност, пошто је власт злоупотребила БИА и МУП за обрачун са неистомишљеницима.
Борко Илић, потпредседник ДСС, каже да неизвештавање медија о премлаћивању и смрти Ранка Панића говори да власт у Србији очигледно врши притисак на средства информисања.
- Власт у Србији притиском спречава медије да објаве оно што владајућој номенклатури не одговара. Значајан део електронских медија не дозвољава да се чује глас опозиције, нити било шта што се не допада овој неприродној коалицији. Ипак, надам се да ће тужилаштво и судови имати снаге да реагују и покрену истрагу. Мора да се утврди ко је из МУП прекорачио овлашћење које је резултирало смрћу Панића и пребијањем народних посланика. Власт неће моћи то вечно да прикрива. Да има имало морала, Ивица Дачић (доказани лажов), поднео би оставку. Социјалисти су показали да немају морала, ни у политици, а самим тим ни у животу.
И. Шароњић - А. Јовановић

Извор: Правда