Тадић је диктатор, брутални батинаш
Трагедија Србије је да мале партије које једва пребаце цензус, уствари владају Србијом, а сада и Београдом
Ми сада, као у Арапским емиратима, имамо оца потпредседника Владе Србије, сина заменика градоначелника Београда, чудо и унуче и праунуче Кркобабићево не ставише на неку функцију да се очува лоза
Применићемо сва демократска средства да срушимо власт, али нећемо рушити Србију
После одласка у коалицију са ДС, и ЛДП на градском нивоу, СПС више не постоји и на следећим изборима неколико њих, који су вероватно склопили договор са Тадићем, биће на листи жутих, али то више није партија и то више не постоји
Све што је урадила полиција - убиства и малтретирања, све је то урадио Тадић. Ивица Дачић (доказани лажов) је ту само један мали, ситни пијун

Тадићева намера да у Србију уведе једнопартијски режим је очигледна. О томе сведочи оно брутално разбијање нашег мирног митинга. Покушај да се чак и физички ликвидирају поједини од нас, а да се остали заплаше, како се против њега не би више борили. Наравно, уз све то иде и поткупљивање свих оних које је могао да поткупи, а међу њима најпре СПС-а. То је све знак да он тежи да уведе једнопартијски систем, јер он има све одлике диктатора у себи, у својој структури личности. Једноставно, он је диктатор који користи брутални силу да се обрачуна са својим неистомишљеницима - каже Томислав Николић, заменик председник СРС на почетку разговора за „Правду" .
Београдом владају дахије

Формирана је власт у Београду. Социјалисти су још једном изневерили и прекршили дату реч...
- До сада су Београдом владале дахије, али их није било довољно, па су им помогле потурице. Осам година борбе да скинемо ДОС-овски режим, да отклонимо из Србије мито, корупцију и криминал, да Србију претворимо у земљу у којој је часно живети. Да од Србије створимо земљу која ће да иде и према Русији, и према Кини, и према Индији, Европи, Африци, Азији, Латинској Америци, према целом свету, и која ће да чува своје виталне интересе, да подиже своје друштво. А ми смо добили ДОС са новим ваздухом у плућима, са новом снагом у себи. После одласка са ДС и ЛДП на градском нивоу, СПС више не постоји и на следећим изборима неколико њих који су вероватно склопили договор са Тадићем ће бити на листи жутих, али то више није партија и то више не постоји.
Како оживљавате коалицију СПС, ДС и ЛДП?
- Наша трагедија је да мале партије које једва пребаце цензус, уствари владају Србијом, а ево и Београдом. Ми сада, као у Арапским емиратима, имамо оца потпредседника Владе Србије, сина заменика градоначелника Београда, чудо и унуче и праунуче Кркобабићево не ставише на неку функцију да се очува лоза. Заиста сам имао превише стрпљења, иако смо сви у странци знали да СПС само чека прилику да нас оптужи за издају и били смо веома толерантни. Они су издали и без оправдања, јер то су морали да ураде због договора који датира вероватно још од пре кампање и сада је свима јасно каква су намештаљка били ови избори и колико су грађани Србије обманути. И свако ко ми каже поштујте оно зашта су грађани Србије гласали, мора да ми каже зашта су гласали социјалисти. Зашта су гласали жути? Да ли су гласали да се иде са социјалистима и да ли су социјалисти гласали да се иде са жутима?
Ако Београђани власт нису изабрали на изборима, како је онда формирана већина?
- Ово што ми имамо на политичкој сцени је систем погађања „транге-франге". Странке су уствари разговарале о томе шта ко добија. Колико ко новца, власти, моћи, управних одбора, директора јавних предузећа добија и на основу тога су формирали и републичку, а што је најжалосније, и власт у Београду за коју су јавно манифестовали своје незадовољство што се не заказује конститутивна седница и своје задовољство што ће ићи са СРС и ДСС у коалицију.
Шта грађани Београда могу да очекују од овакве коалиције?
- Све ће бити сакривено испод жита. Нешто новца ће се трошити да се види како се у град улаже, јер никад не може да буде анализирано да ли је могло више. Задовољиће се интереси појединаца, интереси богатих људи. Интереси оних који уствари Србијом владају, оних из сенке који не желе да се открију. Грађани од тога неће имати ништа: ни поштену ни ефикасну ни јединствену власт. Ово ће бити гурање по шалтерима за папире за дозволе. Поново ће локације одлазити најбогатијима, а они ће их препродавати десет пута скупље. Београд је ушао у још једну црну фазу јер је за демократски свет неприхватљиво да се нешто промени после једног круга, најкасније после два. Не може једна власт да остане тако дуго јер постаје криминализована и корумпирана.
Захтев: Оставка Дејановићеве

Парламент ће се ускоро опет састати. Шта можемо да очекујемо?
- Као прво, очекујем да власт закаже посебну седницу на којој би се расправљало само о гасном аранжману са Русијом. СРС ће подржати тај споразум, мада имам утисак да је већина у Влади против. Недавно сам разговарао са руским амбасадором, који ми је рекао да српска власт оптужује радикале због непотписивања споразума. Њему је речено да због опструкције опозиције у парламенту није могуће ратификовати споразум. Зато предлажем посебну седницу, да ратификујемо споразум, па ћемо наставити са нашим политичким борбама.
Треба ли председница парламента да страхује од нове опструкције?
- Неће тога бити, али нико не може да убије човека на нашем скупу и да ми то оћутимо. Или да ухапсе Радована Караџића у петак, а да објаве да су га ухапсили у понедељак, и да и то оћутимо, онда они не познају радикале.
Шта мислите о најавама Славице Ђукић-Дејановић, да ће против непослушних посланика предузети ригорозније мере?
- Било би јој боље да се не игра тиме јер не зна на каквог политичког противника се намерила. Она није дорасла демократским политичким играма. Поручио бих и да онај ко нам прети да ће присилним методама да уведе ред у Скупштини, заборавља да Скупштина није затвор а да скупштина није лудница. Јер само у затворима и лудницама везују људе. А нама сад Скупштину воде полицајци и психијатри.
Посланици нису радили два месеца. Чија је то кривица и колико је Србија тиме изгубила?
- Жао ми је што нисмо завршили важне послове. Што нису ратификовани уговори и гасни аранжман, јер не видим и шта би друго могло да се ради претходна два месеца, али уопште ми није жао што нисмо заседали и свађали се. Ако би влада имала на дневном реду увек важне послове, Скупштина би могла увек несметано да ради, овако је барем направила мање трошкова.

    Одговараће батинаши

    Инсистирате да буду откривени батинаши, пре свега Ранка Панића...
    - Без тога нема седнице Скупштине. Влада је исхитрено реаговала и рекла да је полиција реаговала у складу са законом и овлашћењима. Сад је човек умро. Да ли влада жели да после сваког скупа неко умре зато што га је претукла полиција? Да ли је употреба муниције, која је дозвољена само у случају кад је угрожен живот полицајца или лица које он штити, и чију употребу може да одобри само директор полиције уз сагласност министра унутрашњих послова, била у реду? Да ли је било у реду да на мене као човека који је ишао на чело колоне директно баце сузавац? Чиме сам ја то изазвао? Наш скуп је био пријављен и наша шетња је била пријављена. Ми смо претучени тог дана само зато што смо Срби, јер овде само Срби не могу да изразе своје незадовољство. Да смо носили албанску заставу не би смео нико да нас пипне. Милошевић је проглашен за диктатора зато што је кордонима, без употребе силе, спречавао људе да се крећу улицама Београда, а ови, чим су дошли на власт убили су човека, да би спречили радикале да се крећу Београдом, маршрутом коју су пријавили полицији. Ово нису ти социјалисти. Прави социјалисти су у Хагу.

Хоћете ли и даје захтевати смену председнице парламента и министра унутрашњих послова?
- Како да не. Нисмо поднели захтев за смену министра унутрашњих послова. Не желимо да помисли да је много важан. Ако то грађани буду захтевали својим потписима, то ће морати да буде на дневном реду, али ми не желимо да дајемо важност Ивици Дачићу (доказаном лажову). Све што је урадила полиција, убиства, малтретирања, све је то урадио Тадић. Ивица Дачић (доказани лажов) је ту само један мали, ситни пијун.
Рушићемо власт, не Србију

Најављујете рушење власти. Шта ћете по том питању конкретно да урадите?
- Све што може опозиција да уради. Могли би ову власт да срушимо и гасним аранжманом. Било би довољно да вршимо опструкцију парламента док Руси не промене маршруту и оду преко Румуније. То би за Србију значило враћање у 19. век. Али рекао сам то и руском амбасадору, мој политички интерес је да срушим власт, али мој људски, мој српски интерес је да и моји унуци живе у богатој Србији, а без Русије нема богате Србије. Учинићемо све чиме се руши власт, а не руши Србија.
Тврдите да је Тадић диктатор, шта му конкретно замерате?
- Очигледно је његова намера да уведе једнопартијски систем у земљи. Оно брутално разбијање нашег мирног митинга. Покушај да се чак и физички ликвидирају поједини од нас, а да се остали заплаше, како се против њега не би више борили и, наравно, уз све то поткупљивање свих оних које је могао да поткупи, а међу њима најпре СПС-а, су знак да он тежи да уведе једнопартијски систем, јер он има све одлике диктатора у себи, у својој структури личности.
СРС је најавила уједињење опозиције. Да ли је то још опција у игри?
- То је опција о којој још увек нисам озбиљно разговарао са представницима осталих политичких странака тако да о томе не можемо да говоримо, осим да искажемо своју жељу да до тога дође макар и на заједничкој листи.
Ако не дође баш до уједињења опозиције, да ли ће бити синхронизованих наступа и акција у Скупштини Србије?
- Мислим да ми веома синхронизовано наступамо са ДСС и НС, а то је тренутно и једина опозиција у Србији. Због тога може да се каже да је опозиција уједињена и, као што би била идеолошки блиска у влади, тако је блиска и у опозицији.
Шешељ је уз нас

Да ли сте у контакту са Војиславом Шешељем и шта вам он саветује да урадите у наредном периоду?
- Он је потпуно сагласан са свим што смо предузели. Имали смо седницу тима за одбрану, тада смо разговарали отворено са њим. Сагласан је са начином на који се боримо. Дао нам је савет да седницу Скупштине водимо тако да не могу да нас оптуже за опструкцију, него да нас оптуже зато што тражимо да се утврди истина и одговорност.
Појавиле су се приче да вас је Војислав Шешељ сменио. Да ли је то тачно и ко потура те приче?
- Ма то су обичне глупости. А потура их неко ко покушава да растури СРС. То може да буде само Борис Тадић јер је његов идеал једнопартијска држава у којој ће он бити на челу свега: и Скупштине и владе и председник, а те његове жеље не могу да буду остварене ако постоји јака СРС. Отуда и ови напади на ДСС који се у медијима појављују. Oни су у свађи и деле се. То кажу Тадићеви медији. А у ствари је циљ разбити странке у опозицији. У Србије се власт бори против опозиције и она нема простора за деловање против власти.
Бошко Вукчевић

правда

ИНТЕРВЈУ: БОРИСЛАВ БОРА ЂОРЂЕВИЋ, РОКЕР И ЧЛАН ГЛАВНОГ ОДБОРА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ
Србији треба диктатор
У разговору за „Правду" Бора Чорба тврди да је наш народ врло склон црном хумору, тако да не треба да чуди што смо одмах смислили вицеве о хапшењу Радована Караџића, или пак на рачун Ивице Дачића (доказаног лажова)

Ову коалицију на власти су правили и Курта и Мурта, они немају ништа заједничко, осим огромне љубави према парама и власти
Ако Дачић може да буде министар полиције, што Кркобабић не би могао да буде министар за омладину и спорт?
Они који су Коштуницу поредили с Милошевићем доћи ће у ситуацију да Воју праве од блата
Још увек нисам био ни на једном састанку Главног одбора ДСС. Али, полако, сад смо поново мала странка

Само неколико сати пре изручења Радована Караџића Хашком трибуналу, легендарни рокер Бора Ђорђевић упутио је на свесрпском Сабору против диктатуре Бориса Тадића стиховима поруку првом председнику Републике Српске: „Буди смирен као Ганди и лукав и непредвидљив; Само презир покажи банди, и остани невидљив". Бора Чорба каже да је његова песма била заправо - пророчка:
- Ту сам песму пророчки написао још 2004, у својој колумни за „Франкфуртске вести". Смешне су ми ове критике које упућују аналитичари, како је његово маскирање у лик Драгана Давида Дабића била потреба за истицањем, појављивањем у јавности. То је јако глуп закључак.

    Издаја пријатеља

    На Интернету могу да се нађу неки форуми на којима ти људи јако замерају да си „издао рок-ен-рол" дружећи се са народњацима и певајући на ратиштима?
    - Ако мисле на то што сам пријатељ са Цецом, и што сам био пријатељ са Арканом, или што сам писао Цеци текст за песму „Шта још можеш да ми даш", за коју је Оливер Мандић написао предивну музику - ја то нећу никада порећи, тога се не одричем и стојим иза тога. Замерају ти они који не слушају музику, тако, рецимо ја за Ђоку Балашевића никада нећу рећи да не ваља музика коју он прави. Он је и сјајан писац.

    Многи су престали да га воле. Када га виде, одмах се сете његових наступа у Тадићевим кампањама...
    - Он је међу нашим најбољим музичарима. Ја одвајам те две ствари. Политику и музику.
    Пробни балон

    Шта мислиш, да ли ће се овај недавни рат између Грузије и Јужне Осетије претворити у нешто много веће?
    - Верујем да хоће. Верујем да је Косово било само пробни балон, а сада се прелази на ствар. Верујем у ону „теорију завере" по којој је главна мета Сибир. А све се приближава тој мети.

Зашто? Мислите да се он добро крио?
- Зато што, ако хоћу да ти украдем упаљач, ја ћу га једноставно узети и ставити га у џеп. Видљиво, врло видљиво ћу ти га украсти. А ако почнем да се мотам око њега, да га вребам, да меркам тренутак, ти ћеш приметити, биће ти сумњиво. Тако се Радован врло паметно крио. Јер оно што ти је пред очима најмање видиш.

Па како је онда ухапшен?
- Мислим да је у питању издаја и продаја. Неко га је одрукао, нормално! Има једна народна песма „Радоване промени стражаре; Издаће те, Срби воле паре". То сам забележио негде у Босни. Када сам то рекао малом Драгану Караџићу, он ми каже: „Немој, немој то да причаш, ја сам му био једини стражар у задње време". Али, народ је незајебљив, народ је непогрешив. И наравно, духовит. Срби су врло склони црном хумору. То од чега су Срби у стању да направе виц, не може да замисли ни један други народ. Најбољи пример за то је виц „Муњевитом акцијом ГСП-а ухапшен Радован Караџић".

Радован је током протеклих година постао легендарни јунак за многе Србе. Други га опет пореде са највећим злочинцима од када је света... Да нису Срби склони и великим претеривањима?
- Да се разумемо: да није било Радована, не било ни „с" од Републике Српске. И то је истина. Што се тиче тих поређења о злочинцима, питао бих да ли је требало, лепо, да нам пошаљу уџбенике за вођење рата. Да видимо кад смемо да шутирамо ногом о сто, кад смемо да употребљавамо муницију, кад треба да пуцамо ћорцима... У том рату очигледно нису смеле обе стране да ратују, него само једна. Требало је да добијемо приручнике, да идемо на факултет и научимо како да ратујемо.

Активирао си се у политици. Какве планове има ДСС, шта је твој посао, као члана главног одбора странке?
- Још увек нисам био ни на једном састанку. Сада смо напокон поново мала странка, ускоро ће се сами склонити и сви они који су били са нама из интереса. Мени највише одговара та досадност и доследност ДСС-а.

Како то мислиш, досадност?
- Та Војина досадност у доследности! И његов потез, када је вратио мандат - то је потез за поштовање. Самим тим показује да му није стало до власти. Замисли рецимо да Воја није био доследан и да је направио коалицију са радикалима пре избора. Али, он је био доследан, изашао је сам, прошли смо како смо прошли!

Па то је мало чудно, зашто је то урадио, кад су сва истраживања говорила да неће добро проћи?
- Можда. Али, то личи на Воју. Ову коалицију на власти су правили и Курта и Мурта, они немају ништа заједничко, осим огромне љубави према парама и власти. Ту не постоји ни програм, нема ничега.

Негде си рекао да ће Кркобабић бити министар за спорт и омладину.
- Па ако Дачић може да буде министар полиције... А је л' знаш виц о Дачићу? Сваког јутра када се пробуди, стане Ивица Дачић пред огледало и каже: Огледалце, огледалце јел истина да сам ја тако висок, танак, паметан, леп као што ми сви причају у задње време? То не може да буде добро. Правиће они Воју од блата.

Током предизборних кампања сваки клинац из ЛДП-а и ДС-а је правио „психолошки профил" Војислава Коштунице, приписивали су му ужасне ствари. Свако је смео да га нападне јер никада није узвраћао, зашто?
- Шта му замерају, за мачке? Као, чудно је што воли мачке. Одлично, јер немају шта друго да смисле, у својој пакости. Он је један невероватно нормалан и једноставан човек. Нема потребе да се брани и узвраћа. Његов број си могао да нађеш у телефонском именику. Није се ни селио... Али није он ни мутав ни млитав као што су покушали да представе. Он је веома енергичан човек када се за нешто заузме.

Можда Србија више воли екстремне политичаре?
- Да, Србија дефинитивно тражи екстреме. Или смо најгори или смо најбољи. Највећи успех наше привреде је што смо успели да направимо најгора кола на свету. „Југо" је званично најгоре возило на свету. Ја то сматрам великим успехом, јер ко ће да направи најгора кола? Ајде, нађи ми, ко ће да направи толико лоша кола? И још нешто, Србима је потребан диктатор. Покушавали су и Коштуницу да представе као диктатора, поредили су га са Милошевићем, а за многе је Милошевић симбол диктатуре... Војина опција је сувише умерена за њих, то је нека умерена, грађанска десница. Сувише је нормалан за њих... Он није никакав диктатор. Срби су били под Турцима петсто година, па када су спремали устанак они изаберу Карађорђа. Овај им сам каже: „Немојте мене људи за вођу устанка, ја сам прек човек". Међутим, они хоће баш њега. Овај прво убије рођеног брата, онда убије очуха, па онда Милош Обреновић одсече њему главу а затим сваки устанак угуши у крви, па после Броз, па Милошевић, па ево сада ови „жути".

Нова градска влада обећава да ће у својим управним одборима оставити места и за функционере СРС-а, ДСС-а и НС-а, па да ли то значи да ће ипак бити и неког простора у медијима за другачије мишљење?
- Не знам то, нисам ништа чуо. Нисам никада био члан ни једног управног одбора. Знам само да ће се ова будалаштина са градском владом Београду тако олупати о главу, и да се ови неће смирити док не задовоље своје абнормалне апетите. Они се међусобно утркују ко више заради дневно, а све преко леђа грађана, наравно. Горица Мојовић ће доживотно задржати све своје функције, и имаћемо још седамнаест Егзита. (Напред педери и наркомани! Остали стој!)

Правда

LDP traži konkurse za direktore javnih preduzeća

Liberalno demokratska partija insistiraće da se za izbor direktora javnih preduzeća raspišu konkursi, a da se na prvoj sledećoj sednici Skupštine Beograda imenuju samo vršioci dužnosti, rekao je šef odborničke grupe te stranke u gradskom parlamentu Dejan Ranđić.

LDP će tražiti da se direktori javnih preduzeća, koja su po stranačkom dogovoru njima poverena - "Infostan", Turistička organizacija Beograda i "Beoput", izaberu po javnom konkurs.

U skladu sa principom depolitizacije gradske uprave, LDP će od partnera u gradskoj vlasti DS-a tražiti da se i za sva ostala javna preduzeća u gradu sprovedu javni konkursi za izbor direktora, rekao je Ranđić na konferenciji za novinare. 

On je istakao da će LDP do kraja insitrati na tome da gradske institucije budu oslobođene partijskog uticaja, podsećajući da je ta stranka u skladu sa profesionalnim kvalitetima predložila i dva člana Gradskog veća, Olivera Glišića koji će se baviti urbanizmom i Nikolu Pavića koji će biti zadužen za javne finansije.

Posle izbora gradonačelnika i članova Gradskog veća sledeće sedmice očekuje se postavljanje gradskih sekretara i njihovh zamenika čime će biti zaokruženo formiranje gradske uprave, rekao je Ranđić.

On je rekao da će LDP predložiti sekretare iz oblasti zdravstva, privrede i zamenike sekretara za urbanizam, zaštitu životne sredine, kulturu i dečiju zaštitu, rukovodeći se isključivo principom profesionalnosti tih osoba.

Član Predsedništva LDP Ivan Andrić je najavio da će ta stranka od Ministarstva za ljudska i manjinska prava tražiti da što pre obezbedi postovanje tih prava u opštini Priboj inače će pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.

Taj zahtev uslediće zbog toga što su odbornici LDP, Sandžačke demokratske partije i Stranke demokratske akcije u Skupštini opštine Priboj podneli inicijativu da se u zvaničnu upravu uvedu bosanski jezik i latinično pismo, ali je većina tu inicijativu odbila.

On je ocenio da je time prekiršen Zakon o zaštiti prava nacionalnih manjina iako u toj opštini živi oko 23 odsto Bošnjaka, što je više nego potrebno za uvođenje njihovog zvaničnog jezika.

Andrić je najavio da će LDP i u Skupštini Srbije tražiti da se prihvati njihov Predlog zakona protiv diskriminacije koji se odnosi i na nacionalne manjine, dodajući da će odnosom prema toj incijativi vladajuća većina pokazati da li je spremna da krene dalje u poštovanje ljudskih prava i zakonskih obaveza.

On je rekao da LDP zadovoljna što je dala podršku za formiranje gradske vlasti o čemu dovoljno govori činjenica da "Beograd nije radikalski grad" jer je za gradonačelnika izabran Dragan Đilas .


Izvor: RTS

Ne možeš da se diviš Rusiji i njihovom sistemu a da se žališ na batine. Tamo se protiv opozicije koristi ne samo pendrek nego se opozicionari obavezno i hapse. Da ste pravili proteste protiv vlasti u Moskvi bilo bi daleko više prebijenih a svi opozicioni lideri koji bi učestvovali u demonstracijama bi bili u zatvoru.

Koja zemlja ne koristi pendrek ako zatreba? Evropske zemlje ih ne koriste? Amerika ih ne koristi?

Рогозин: Русија може да реши проблеме Србије

Србији економски много више може да помогне Русија, него чланство у НАТО, оценио је стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин.

Амбасадор Рогозин је у интервјуу за дневник „Прес” рекао да не верује да ће Србија постати чланица НАТО, посебно зато што ју је тај савез бомбардовао 1999. године.

„Сигуран сам да већина Срба то (чланство у НАТО) не жели. Политичари у Србији мисле да ће тако решити економске проблеме, али то могу и на неки други начин. У томе вам може помоћи и Русија. Има богатих земаља које су или неутралне, или изван НАТО, попут Швајцарске, Аустрије, Шведске”, рекао је руски дипломата.

Рогозин је критиковао став САД и највећих држава ЕУ према Косову: „Питање Косова за Москву остаје питање морала, а Србија ће у нама увек имати пријатеље. За разлику од неких земаља ЕУ, ми од Србије зарад ´добрих односа´ не тражимо никакву територију”.

Према његовим речима, Русија је била принуђена да у Јужној Осетији одбрани од Грузијаца цивиле и своје војнике из састава мировних снага.

„Председник Грузије Михаил Сакашвили, тај подмукли ратни злочинац, одлучио је да спроведе етничко чишћење и убије хиљаде људи. Због тога је добио по њушци”, рекао је Рогозин.

Додао је да не може да схвати критику Русије, када се, како је рекао, зна какве су злочине починили грузијски војници над цивилима у Јужној Осетији и да је Русија покренула војску тек у самоодбрани.

„Не могу да схватим да нам лекције држи НАТО који је 1999. онако сурово напао Србију, једну европску државу. Ти ´велики заговорници демократије´ бомбардовали су Београд, рушили мостове, убијали цивиле, међу којима и доста деце, како би срушили с власти Слободана Милошевића”, рекао је руски дипломата.

Према његовим речима, ако Грузија буде успоставила тесне односе са НАТО, Јужна Осетија и Абхазија - њене покрајине које траже независност, коначно ће се отцепити од Тбилисија.

„И једна и друга област не виде своју будућност у НАТО-у. Сакашвили је у својој каријери направио пуно грешака. Ова последња је свакако највећа, али је историјску грешку начинио када је у децембру прошле године организовао референдум о приступању Грузије НАТО пакту. Тако је сам одлучио да Абхазија и Јужна Осетија не буду у саставу Грузије”, рекао је Рогозин. (Бета)


--------------------------------------------

Није исто тући глобалисте и антиглобалисте, про-америчке или про-руске демонстранте.
Шта ако сутра почне вас жуте да туче Путин ... руска рука је дугачка може лако да дохвати некога ?
Али прво да сачекамо НИС.

ЛДП: До директорског места преко конкурса
На следећој седници Скупштине Београда, која ће бити одржана за највише десет дана, ЛДП ће тражити да се именују вршиоци дужности директора јавних компанија

Либерално-демократска партија инсистира да се за избор директора јавних предузећа распишу конкурси и да се на следећој седници Скупштине Београда, која ће бити одржана за највише десет дана, именују вршиоци дужности директора јавних компанија, рекао је јуче на конференцији за новинаре Дејан Ранђић, шеф одборничке групе те странке у градском парламенту. Истакнуто је и да градске установе морају да буду ослобођене партијског утицаја.

– Тражићемо да се директори јавних предузећа који су према страначком договору поверени нама, у „Инфостану”, Туристичкој организацији Београда и „Беопуту”, изаберу на јавном конкурсу – рекао је Ранђић и додао да ће и од партнера у градској власти Демократске странке захтевати да се и за све остале јавне установе у престоници спроведу јавни конкурси.

У складу с професионалним квалитетима, ЛДП је предложила и два члана Градског већа: Оливера Глишића, који ће се бавити урбанизмом, и Николу Павића, који ће бити задужен за јавне финансије, речено је на конференцији.

Најављено је и да ће у току ове недеље, ЛДП инсистирати да буду постављени секретари и њихови заменици у градској управи, а ЛДП ће предложити секретаре у области здравства и привреде и заменике секретара за урбанизам, заштиту животне средине, културу и дечју заштиту.

На конференцији је говорио и Иван Андрић, члан Председништва ЛДП-а, који је рекао да су у одборници те странке у Скупштини општине Прибој поднели иницијативу да се у званичну употребу уведу босански језик и латинично писмо, али је захтев одбијен, тако да ће ЛДП тражити да се Уставни суд изјасни о том питању.

Izvor: Politika

kakva jadna i bedna politicka propaganda...

Da da Boriz da pusti konkurse a ako se desi da na neko mesto ne dodje provereni evropejac 

Evo jednog članka koji više nego adekvatno opisuje karakter i suštinu današnje političke svesti kako kod evropske tako i naše vladajuće političko-finansijske elite:

КОРЕНИ ЗАПАДНОГ АНИМУСА

Oни који своје право на одређену територију и њену одбрану правдају вековном историјском везаношћу за њу, хришћанским храмовима, чињеницом да та територија представља камен-темељац њиховог моралног кодекса, духовности засноване на хришћанском мучеништву, или самоодбраном од агресивно надирућег ислама... дакле, корисници таквих аргумената и несвесно говоре у прилог онима који желе да им ту територију – одузму! Парадоксално је али истинито да овако формулисани српски аргументи за останак КиМ у саставу Србије само „доказују“ тезу западних постнационалиста да Косово и Метохија морају бити трајно одвојени од Србије, јер је то једини начин лечења Срба од нездравих, превазиђених, „неевропских“ атавизама. Пише: др Срђа Трифковић


Културни простор једног народа омеђен је духовним творевинама а не граничним прелазима. Један народ може да вековима сачува тај простор и без матичне територије (Јевреји), или да га изгуби шапатом – и то под окриљем свих параферналија функционишуће државе са сопственим националним предзнаком, као што се управо догађа многим западним Европљанима.

Србима прети двострука опасност даљег сужавања „матичне територије“ до тачке када reliquiae reliquiarum њихове демографски и економски исцрпљене државе чини само оно на шта ама баш нико други не претендује, уз истовремени захтев да се приклоне постмодерним културним обрасцима како би доказали своју зрелост за учешће у наводно пожељним процесима политичко-економских интеграција. Носиоцима тих образаца свако даље постојање препознатљивоg српског културног простора, заснованог на предмодерним (култним) вредносним постaвкама и сензибилитету, представља недопустив анахронизам.

Премда културтрегери глобалне постмодерне то Србима неће отворено признати, опстанак таквог простора представља сметњу и као могући извор субверзије у срединама где је глајхшалтунг наизглед приведен крају. Опстанак неког културног просторчића у коме један Миро Вуксановић бива објављиван, читан и награђиван, поред живих, здравих и за сваки задатак орних Арсенијевића, недопустиво је, баш као што је недопустив неометани опстанак Астериксовог села у сенци римских гарнизона.

Известан степен какве-такве српске политичке и економске аутономије у сенци Европске уније још се и може толерисати – али културне никако. Ова чињеница одражава прецизну спознају припадника глобалне елите какав је релативни значај три сфере за опстанак идентитета једног народа. Тачност хијерархије култура-политика-економија потврђује нам још постојећа држава под именом Немачка, која је и у наше време водећа економска сила Европе као и у претходних 135 година. У политичком смислу била би препознатљива кајзеру Вилхелму (премда би био згранут близином западне пољске границе Берлину). У економском смислу Фридрих и Алберт Круп би се чак самозадовољно смешкали када би се провезли својим Есеном.

Једном Гетеу, Вагнеру или много ближем Томасу Ману, међутим, данашња немачка култура тешко да би била препознатљива. Савремени Немац аморфни је грађанин Европске уније, физички лоциран негде између Одре и Рајне а духовно у префабрикованим концептима сајбер-сфере, у идејним, визуелним и звучним шаблонима глобалног села. Колективно преваспитани за грехе отаца, Немци су одбацили и прадедове – или су их просто заборавили: тек сваки десети данашњи Немац зна понеки Гетеов стих напамет.

Да се „европска култура“ претвара у сопствену супротност потврђују слични процеси промоције историјске амнезије, естетског релативизма и самомрзачког одбацивања наслеђене традиције у Француској, Великој Британији, Бенелуксу, Скандинавији, о Северној Америци да и не говоримо.

Ако је тај процес тако далеко одмакао у нацијама које су својевремено биле носиоци западне културе, доминантна елита постмодерног Запада не без основа очекује да ће Срби бити далеко мекши орах, поготову што је у самој Србији нашла заговорнике става да оно шта они зову митском свешћу мора већ једном да устукне пред тзв. информатском свешћу. Само одбацујући терет митологизоване историје и лечећи се од заблуде да су у ма чему осим у димензијама својих греха посебни, Срби могу да се унормале и престану да буду опасност и по себе и по околину. Само такво прочишћење отвара двери Северноатлантске алијансе, Европске уније и свих других предуслова да напокон „почнемо да живимо као сав нормалан свет“.

Гласни и са стране издашно поткрепљивани заговорници српске покајничке катарзе нису оригинални. Тезе о српском реметитељству имају своју бечку, берлинску, ватиканску, британску, московску и америчку варијанту већ дуже од једнога века. У најновије време дестиловане су у хашку конструкцију новије српске историје – познату под етикетом „заједнички злочиначки пројекат“ од Гарашанина до данас – и њена три водећа огранка: србофобну исламофилију (Ноел Малколм, Бернар-Анри Леви), христофобију (Данијел Голдхаген, пок. Сузан Зонтаг) и русофобију неоконзервативног естаблишмента. (За ове последње, Serbia delenda est треба да олакша и убрза посао срубљивања Русије на димензије московског великог књажевства.)

Сви су сагласни да су Срби склони колективној психози која води у злочин, а у чијем је корену опседнутост КУЛТОМ (крст часни, Милош, Лазар, Косово, Видовдан, царство небеско, итд.). Сагласни су и да те опасне конструкције морају бити избрисане из колективног сећања Срба пре него што они могу бити проглашени за залечене (никако не и „излечене“) и припуштени у претсобље цивилизованог европског клуба.

Недовољно свесни ових чињеница, већ дуги низ година српске институције и појединци у контактима с припадницима западне елите – политичким лидерима, бирократским званичницима, новинарима, аналитичарима и научницима – позивају се на четири аргумента у прилог ставу да Косово и Метохија морају остати део Србије:

• историјски: Косово је срце средњовековне српске државе;

• културни: на КиМ налази се низ драгоцених споменика српске уметности и архитектуре, који дефинишу српски допринос заједничком европском наслеђу;

• духовни: Косово је „српски Јерусалим“, заветна колевка српског идентитета;

• цивилизацијски: Косово не сме да падне пред агресивним џихадом, јер би тиме био угрожен и сам Запад у цивилизацијском сучељавању које је у току.

Грешка оних који покушавају да наведеним аргументима промене однос носилаца моћи данашње тзв. међународне заједнице према будућности Косова и Метохије налази се у уверењу да се обраћају западњацима из ере Пол-Анри Спака и Мориса Шумана, Де Гола и Митерана, Аденауера и Шмита, Никсона и Регана, код којих би та врста аргумената вероватно наишла на повољан одјек. Проблем представља чињеница да је генерација рођена на размеђи 19. и 20. века одавно упокојена и замењена на позицијама од политичког и културног утицаја једним новим сојем „западњака“. Они се од својих претходника разликују по томе што одбацују вредност и значај историјског, културног и духовног наслеђа цивилизације којој припадамо.

Владајуће елите Западне Европе и Америке узрок су фаталних слабости у својим сопственим друштвима, укључујући како првобитни узрок – а то је губитак религиозности – тако и шест секундарних:

1. Одбојност према испољавању заједништва европских, историјски хришћанских нација и њиховог идентитета утемељеног на етничком пореклу и култури;

2. Губитак осећања места и историјске утемљености сопственог народа и друштва, уз истовремено наметање перспективе „једног света“, тј. мондијализма;

3. Рапидно демографско опадање, вероватно иреверзибилног карактера и до сада невиђено у историјским оквирима;

4. Огроман прилив емиграната из тзв. трећег света, нарочито из исламских земаља;

5. Величање „различитости“, „мултикултурализма“ и „толерантности“ којима се намећу туђинске културе, веровања и начини живота на штету европских, хришћанских модела;

6. Демонизација и криминализација сваког неслагања с овим принципима.

У оквиру наведеног система вредности данашњег Запада, они који своје право на одређену територију и њену одбрану правдају вековном историјском везаношћу за њу, хришћанским храмовима, чињеницом да та територија представља камен-темељац њиховог моралног кодекса, духовности засноване на хришћанском мучеништву, или самоодбраном од агресивно надирућег ислама... дакле, корисници таквих аргумената и несвесно говоре у прилог онима који желе да им ту територију – одузму! Парадоксално је али истинито да овако формулисани српски аргументи за останак КиМ у саставу Србије само „доказују“ тезу западних постнационалиста да Косово и Метохија морају бити трајно одвојени од Србије, јер је то једини начин лечења Срба од нездравих, превазиђених, „неевропских“ атавизама.

У разматрању вајнингеровског феномена самомржње и њеног испољавања у облику исламофилије владајућих кругова Запада, посебно су упадљиви дволичност, па и криминалност политике већине западних сила на КиМ, у БиХ, у Чеченији, на Кипру и мање-више свим осталим нестабилним подручјима у којима се ислам сукобљава с традиционално хришћанским заједницама. Ta политика у складу с манифестацијама патологије постмодерне елите на самом Западу.

Тренутна технолошка, културна и финансијска снага Западне Европе само је фасада иза које се крију морална и демографска слабост. Динамика те слабости има потенцијал да уништи Европу до краја овог века. Симптоми ове малаксалости иду руку под руку са ширењем Европске уније, транснационалне хипердржаве чија политика представља европску реплику менталитета већег дела владајуће елите у САД.

Европско демографско самоуништење почива на колективној култури смрти, оличеној у контрацептивној пилули, абортусу, девијантној сексуалности и еутаназији. Донела је горке плодове. Становништво Европе остарило је до те мере да ће наставити да се нагло смањује чак и у мало вероватном случају поновног раста броја новорођених до нивоа који обезбеђује генерацијску обнову. Како тренутно ствари стоје, до краја овог столећа неће постојати „Европљани“ као припадници етничких група које деле исти језик, културу, историју и претке и који насељавају земље назване својим именом.

Притом, да иронија буде потпуна, европски народи у опадању подвргнути су индоктринацији да је демографски преокрет у корист уљеза заправо благослов који обогаћује њихова друштва. Европа губи способност да се дефинише и одбрани, што представља погодност за милионе имиграната чија је асимилација немогућа, јер су испуњени презиром према друштву-домаћину. Мреже џихадиста данас су активно присутне у свакој од земаља западно од некадашње гвоздене завесе.

Широм Европе синдром је исти. Од Поларног круга до Гибралтарског мореуза, лице Европе се мења. Феномен је прогнозирао је и дијагнозу стања духа владајуће елите дао Жан Распај у Табору светаца (Le Camp des Saints) пре више од три деценије: „Имамо проблем морбидног, заразног вишка сентимента.“ За секуларну теократију Запада мултикултурализам није пуки вредносни став или систем, него пре свега програм социјалног и културног инжењеринга у циљу неповратне, револуционарне промене. Исход те политике је Европа све насељенија странцима који не желе да се адаптирају него желе да је промене по узору Анадолије, Пенџаба или Магреба. Уместо да буде трансформисан Европом, џихад трансформише Европу.

Главни град европске елите је Брисел, где је пала одлука да чланице ЕУ више нису овлашћене да доносе законе о имиграционој политици Амстердамским уговором из 1999. Појам асимилације више није задржан чак ни као теоријска могућност. Центар Европске уније за надзор расизма и ксенофобије и низ сличних НВО широм ЕУ, имају симбиотички однос са петом колоном џихада. Диктат из Брисела постаје све крући, што за исход има позиве на додатно разумевање „дубинских узрока“ тероризма (расизам, рат у Ираку, закаснела или недовољна помоћ Запада угроженим муслиманима у Босни, на Косову или у Чеченији, дискриминација, сиромаштво, итд.) и инсистирање на још већој инклузивности, још стриктнијем законодавству. Данашња „Уједињена Европа“ светлосним је годинама далеко од оне од пре једног века. Она не ствара друштвено и цивилизацијско заједништво, изузев оног које је засновано на потпуном одрицању од наслеђених вредности и „традиционалне“ културе и духовности. У Бриселу ставови доносилаца одлука се разликују у зависности од бирократског ранга, али не и у погледу културних образаца. Сходно томе, Устав ЕУ је радикалан документ који има за циљ да кодификује и посвети једну творевину олигархијске, недемократске природе, творевину која оличава тежње и интересе постнационалне елите. „Брисел“ замењује дух аутентичне Европе култом непрекидног напретка човечанства кроз друштвено-политички инжењеринг. Отуд одбијање писаца Устава ЕУ да уврсте хришћанство у Преамбулу као део „културног, религиозног и хуманистичког наслеђа“ Европе. Одбацујући чињеницу да је хришћанство камен-темељац европске цивилизације, они одбацују европску културу као такву а себе афирмишу као њене непријатеље.

Идеолошка посвећеност неолибералној глобализацији претворила је мултикултурализам и неограничену имиграцију у две неповредиве евродогме. Оне нису подложне демократској верификацији. Избори у државама-чланицама ЕУ ионако немају нарочит значај за бриселске бирократе који доносе све најважније одлуке ван домашаја националног законодавства. Политичка решења која не би издржала демократски тест бивају установљена административном заповешћу.

Резултат је улога Брисела као савезника џихада – и на Косову и код сопствене куће. Еврократија одбацује став да су завештање европске породице, њена култура и историјска искуства, вредни очувања. Због тога они неће пристати на останак Косова у Србији, и зато ће њихови пробрани клонови – па звали се они Кушнер, Хекеруп, Јесен-Петерсен, Солана, Далема, или како год – увек деловати на исти начин.

Евроелите верују да ће обесмишљена масовна култура и индоктринација у државним школама неутралисати све остатке историјског и културног континуитета и етничке самосвојности. Уздају се да ће комбинација софт-порна и конзумеризма, којима су свакога дана изложени сви житељи западног света са сваког светлуцавог екрана и сваке штампане стране, отупети оштрицу џихадског фанатизма. Од тога наравно нема ништа, али они никад неће признати да су играли руски рулет – и изгубили. Листа младих муслимана рођених у Европи у редовима терориста само једна је потврда тог пораза.

Губитак осећања за историју и сопствено место у њој који су искусили милиони западњака (били они свесни губитка или не) иде упоредо с настанком транснационалне хипердржаве у Европи и идеологије „беневолентне глобалне хегемоније“ у Вашингтону. Ова два менталитета – евромундијалистички и амеронеоконзервативни – само су наизглед супротстављени. У суштини, они су два аспекта истог глобализованог универзума. И европски мултилатералисти и вашингтонски неоконзервативци деле исту ненаклоност према традиционалним, спонтано настајућим друштвима и културама. Разлике између њих нису везане за заједнички циљ постизања глобалног монизма, него само за средства његовог спровођења. Крај хладног рата рашчистио је пут за уздизање нове глобалне империје учесницима грамшијевског „дугог марша кроз институције“. У привидном поразу револуционарне идеје – оличеном у поразу бољшевизма – либерално-неоконзервативна осовина пронашла је кључ будуће победе своје универзалистичке парадигме, коју глобализација чини могућом путем искорењивања традиционалних структура кадрих за отпор. Глобализација, како у еврократској, тако и у неконзервативној одежди, објективни је савезник револуционарног процеса, не само зато што уништава остатке традиционалних идентитета и култура, већ и због тога што утире пут неповратној демографској промени унутар самог Запада. Србима чине зло, на КиМ и другде, али не чине им ништа шта не чине самима себи. Наравно, џихад неће бити захвалан Западу. Неће бити синтезе нити цивилизацијског прожимања. Пре или касније биће кто-кого. Већина припадника европских нација жели да се брани – чак су се и ултратолерантним Холанђанима очи отвориле после убиства Теа ван Гога, али није у стању да то учини јер их парализује владајућа класа састављена од самомрзитеља раздираних осећањем кривице. Они држе политичку моћ, медије, институте и катедре и стварају климу цивилизацијске капитулације која је недемократска, неприродна, опсцена.

Ако је Европи стало да опстане, они морају да буду демаскирани као оно шта јесу: сапутници џихада, рак-рана европске цивилизације, издајници својих нација и своје културе. Ако је Европи стало да опстане, они морају бити замењени личностима спремним и вољним да питања попут културе, имиграције и идентитета суоче с тестом демократије, слободног изјашњавања свестрано информисаних грађана неспутаних административним и судским стегама из Брисла или Хага.

И из тог разлога Србија не сме да одустане од своје тапије на Косово и Метохију. Капитулацијом би само охрабрила све оне који прижељкују гашење аутентичне Европе и њену предају глобалном тоталитаризму, бриселских бирократа и вашингтонских хегемониста данас, а следбеника џихадa сутра. Не по први пут, на Косову Срби бију битку која није само њихова.

(Излагање на округлом столу: „Место српске духовне баштине Косова и Метохије у европској култури“, Београд, 30. новембар 2007.)

Izvor: Geopolitika