Brojne beneficije za narodne poslanike i dok je Skupština u blokadi

Više od dva miliona dinara za zakup poslaničkih stanova
 

Beograd - Više od dva miliona dinara potrošeno je za iznajmljivanje stanova za narodne poslanike u periodu od juna 2007. do juna ove godine, navodi se u odgovoru Narodne skupštine, na pitanja novinara Danasa koji se pozvao na zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Tokom tog perioda naknadu za zakup stana dobijalo je sedam narodnih poslanika, a ako se ukupna cifra podeli s brojem poslanika dobija se podatak da je svako od njih za tu godinu dana dobio više od 300.000 dinara.

U ovom sazivu Skupštine tri narodna poslanika dobijaju mesečno ukupno 105.000 dinara za zakup, odnosno po 35.000 dinara, ističu iz Narodne skupštine. U ovu cifru uračunati su i troškovi struje, telefona i komunalih uslova. Iznos naknade za zakup donet je na sednici Administrativnog odbora Skupštine, a poslanici su dužni da Odboru dostave overeni ugovor o zakupu stana, kako bi dobili naknadu.
Osim ovih, u poslaničke beneficije spada i pravo na besplatan prevoz u železničkom, drumskom, rečnom saobraćaju na teritoriji Srbije, kao i javnom gradskom saobraćaju. Takođe, poslanici imaju pravo na naknadu troškova putovanja ako do Beograda putuju svojim vozilima, naknadu za službena putovanja, kao i besplatno korišćenje garaža. Za ishranu tokom zasedanja, poslanici imaju dodatak koji iznosi pet odsto od prosečne plate u privredi Srbije.
Prema podacima Narodne skupštine od 24. jula ove godine, od 250 narodnih poslanika, čak 171 je imao zasnovan stalni radni odnos u parlamentu. Prosečna mesečna primanja poslanika na stalnom radu su oko 100.000 dinara, što uključuje platu od oko 76.000 dinara i paušalni dodatak od 30.000 dinara, navodi se u skupštinskom Informatoru.
Poslanici koji nisu na stalnom radu imaju pravo na naknadu u visini razlike plate koju ostvaruje poslanik na stalnom radu.
Poslanička zarada obračunava se po koeficijentu 8,6 pomnoženom s osnovicom od 8.824 dinara. Ta osnovica utvrđena je odlukom Administrativnog odbora, 3. februara 2005, i dosad nije promenjena. Svi narodni poslanici imaju pravo na poslanički dodatak u mesečnom paušalnom iznosu od 40 odsto od punog iznosa plate poslanika na stalnom radu, što je u dinarskoj protivvrednosti oko 30.354 dinara.
Primanja predsednika i potpredsednika Skupštine kreću se od 110.000 do 140.000 dinara.
Pravo na naknadu plate po isteku poslaničkih funckija u trajanju od šest meseci, prema podacima parlamenta, trenutno koristi 61 bivši narodni poslanik, tako da njima i narednih meseci teče radni staž i dobijaju poslaničku platu.
Za razliku od ranijih godina, kada je osnovni razlog političarima da se bave politikom bio dobijanje stana od države, sada to više nije slučaj. Prekinuta je praksa dodele stanova, tako da u prethodnom sazivu nijedan poslanik nije dobio stan u trajno vlasništvo, ali ni na korišćenje. Za kupovinu stanova Skupština više ne izdvaja novčana sredstva, navodi se u odgovoru parlamenta.

Neophodna kontrola rashoda


"Troškove narodnih poslanika treba kontrolisati, ne bi li se utvrdilo da li je reč o ekonomski opravdanim, ali celishodnim rashodima", objašnjava za Danas Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. On podseća na slučaj od pre nekoliko godina, kada su objavljeni skandalozni podaci o visini putnih troškova. "Iznenađuje da je i pored enormnih isplata zbog putnih troškova, u budžetu po toj stavci ostalo novčanih sredstava. To ukazuje da je neophodno da se budžet realno planira, ali i da se kontroliše trošenje budžetskog novca", objašnjava Nenadić i dodaje da je dobro što je nakon tog slučaja promenjen Pravilnik Skupštine na osnovu kojeg su isplaćivani ti troškovi, čime je sprečena mogućnost zloupotrebe. Kada je reč o zakupu stanova za poslanike Nenadić kaže da pretpostavlja da je to isplativije, kada Skupština zaseda, ali i da je ekonomičnije da se plaćaju hotelski troškovi za smeštaj poslanika kada nema sednice.



A. Roknić - I. Pejčić

Izvor: Danas

lopovi

Direktori mirni
M. B., 06.08.2008 18:59:34 Ocena: 1.00 (Glasova: 2)  Komentara: 0 

DEMOKRATSKA stranka i G 17 plus postigli su načelan dogovor da zadrže mesta u javnim preduzećima koja su im pripala po šemi utanačenoj još u vreme prošle vlade - saznaju „Novosti“. Tadićevci bi, prema trenutnim planovima vodili EPS, Telekom, „Dunav osiguranje“, Poštansku štedionicu, „Lutriju Srbije“, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, „Službeni glasnik“, Građevinsku direkciju Srbije, „Transnaftu“, Fond PIO, JAT, Srpsku banku i Podzemnu eksploataciju uglja. Dinkićeva stranka bi trebalo da zadrži direktorska mesta u „Elektromreži Srbije“, Komercijalnoj
banci, Aerodromu „Nikola Tesla“, „Srbijavodama“ i „Javnim skijalištima“. Prema ranijim najavama, DS je spremna da ustupi socijalistima „Srbijagas“, NIS i PTT. Ove dve partije, kako nezvanično saznajemo, još vode bitku oko „Železnica“ koje Milutin Mrkonjić želi pošto-poto da stavi pod kišobran Ministarstva za infrastrukturu. Uoči raspodele ovog kolača vlasti u 30 najvećih državnih firmi, koja će biti završena najkasnije do početka oktobra, G 17 plus će zahtevati i da se direktori javnih preduzeća biraju na konkursu, a ne da ih delegiraju partije.



sad ni brige

hahahha Gay 17 ce zahtevati hahahhahah kakvi mamlazi prvo podelili funkcije svom kadru a onda zahtevaju da se direktori javnih preduzeća biraju na konkursu, a ne da ih delegiraju partije pa kog jebete bre vi?

Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja
Formiraće se gradska vlast u Beogradu

Beograd - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je juče da je formiranje vlasti u Beogradu realnija opcija od izbora i da će u zakonskom roku do 22. avgusta Beograd dobiti gradonačelnika.
- Očekujem da će biti formirana beogradska vlast i to neće biti iznenađenje - naglasio je Dinkić u intervjuu agenciji Beta. Prema njegovim rečima, pored formiranja beogradske vlasti na sličnom principu kao u Republici i Vojvodini, treba očekivati da će se razvrgnuti lokalne koalicije koje su u međuvremenu formirali SRS i SPS u Vojvodini i centralnoj Srbiji.
- Situacija će biti čista, mora se znati ko je vlast, a ko opozicija. Vlast odgovara za svoje poteze, a opzocija primedbama gradi opoziciju za naredne izbore. Ako vlada bude imala dobre rezultate izbori će biti za četiri godine - istakao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, "intenziviranjem saradnje sa Haškim tribunalom na početku mandata Vlada je pokazala da je spremna da ispunjava obaveze nasleđene iz prošlosti i da se okrene evropskoj budućnosti, što je jako važno", a s druge strane prvi ozbiljan ekonomski rezultat biće potpisivanje ugovora sa Fijatom u septembru.
On je naglasio da programski ciljevi Vlade nisu jasno do kraja definisani "jer su neki u konfliktu", ali ono što se može izdvojiti kao osnovna magistrala rada jeste ulazak Srbije u EU i brži ekomonski razvoj.
- Obe stvari se mogu postići ukoliko budemo imali mudru diplomatiju i efikasnu administraciju - ocenio je potpredsednik Vlade. Mudra diplomatija je, prema njegovim rečima, povratak ambasadora u zemlje EU, a kada je Kosovo u pitanju tu prevashodno treba razmišljati o ekonomskom razvoju. Evropskom komesaru Oliju Renu Dinkić je predložio multietničke projekte na Kosovu, odnosno izgradnju hidroelektrane u Štrpcu i turističkog kompleksa na Brezovici.
- Već sam imao razgovore sa gospodinom Renom i ta je ideja naišla na odobravanje i očekujem podršku EU - rekao je Dinkić. Beta

Izvor: Danas

Naredna tri meseca biće ključna za usvajanje paketa zakona
Blokada Skupštine ugrožava ukidanje viza
Autor: V. Z. Cvijić | 08.08.2008. - 07:50




Građani Srbije na korak su od mogućnosti da već prvih dana naredne godine putuju bez viza. Međutim, da li će se to i dogoditi zavisi isključivo od poslanika u srpskom parlamentu. Naredna tri meseca ključna su za dostizanje tog cilja, ali ukoliko parlament ne bude radio po dnevnom redu, kao što je to bio slučaj do prekidanja zasedanja 21. jula, Srbija će morati da čeka novi krug odlučivanja EU, a građani će i dalje da stoje u dugačkim kolonama ispred ambasada.

Satnica za dobijanje belog šengena je jasna i neophodno je proći nekoliko koraka do slobodnog putovanja za građane Srbije. Do 1. septembra Srbija mora da sačini izveštaj za Evropsku komisiju, ali se on može nadopuniti do kraja oktobra. U prvoj nedelji novembra Evropska komisija će objaviti sveobuhvatni godišnji izveštaj o Srbiji i drugim državama u regionu gde će se pokazati koliko je napredak ostvaren. Sredinom novembra se održava ministarska konferencija na nivou ministara unutrašnjih poslova država Evrope i Zapadnog Balkana i tada će potpredsednik Evropske komisije Žak Baro podneti izveštaj i reći dokle je stigla koja zemlja. To znači da ako Srbija želi da u izveštaj uđu reforme koje je učinila, one bi morale da budu završene u septembru, eventualno tokom oktobra.
- Poželjno je da zakone koji su potrebni za liberalizaciju viznog režima Skupština Srbije usvoji u septembru i da prođemo krug odlučivanja u novembru kako bi naši građani do kraja godine bili na šengenskoj listi - kaže za „Blic“ predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović. Međutim, ona dodaje da se izuzev želje da se zakoni nađu pred poslanicima, dok ne počne zasedanje Skupštine 2. septembra ne može se unapred predvideti i znati dinamika usvajanja zakona koji su Srbiji neophodni.
- Bilo je planirano da se zakoni koji su neophodni za belu šengensku listu nađu u Skupštini po završetku sednice koja je u toku. Da smo u julu, kako smo planirali, završili ovu sednicu, potrebni zakoni bili bi u septembru usvojeni. Prema tome, ako se ne dođe do cilja, razlog je blokada rada parlamenta - kaže Slavica Đukić-Dejanović.
U skupštinskoj proceduri nema još svih neophodnih zakona koji su preduslov za beli šengen.
- Nema ničeg spornog da vlada uputi Skupštini i preostale zakone. To nije do sada učinjeno jer još nismo završili ni ovaj prvi dnevni red sednice koja je u toku - ističe Đukić-Dejanović.
Vicepremijer Božidar Đelić opominje da će dalja blokada rada parlamenta ugroziti stavljanje građana Srbije na belu šengensku listu. On dodaje da građani moraju da znaju da oni koji su blokirali parlament nisu blokirali samo primenu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, energetsku budućnost Srbije kroz partnerstvo sa Ruskom federacijom, popravku mosta Gazela ili izgradnju obilaznice oko Beograda.
- Sada počinju da blokiraju ključnu slobodu, slobodu kretanja i ukidanje viza za naše građane. Dalja blokada parlamenta će ugroziti dobijanje belog šengena - ponovio je Đelić.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže za „Blic“ da je 15. novembar poslednji rok kada moraju da budu usvojeno neophodnih sedam zakona kako bi Srbija došla na belu šengensku listu.
- Vlada je već usvojila tri i poslata su Skupštini na usvajanje. Preostala četiri su urađena i biće poslata Skupštini do početka septembra - kaže Homen. Pred Skupštinom su Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, Zakon o zaštiti podataka ličnosti i Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Ova tri zakona je uradilo Ministarstvo pravde, kao i Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, koji je trenutno na Vladi. Urađeni su i Zakon o kretanju stranaca, Zakon o državnim granicama i Zakon o zabrani diskriminacije i oni su pred Vladom.
- Ovi zakoni će pre svega biti dobri za građane Srbije, a i omogućiće im da putuju bez viza. Nadam se da opozicija u Skupštini, kada je reč o ovih sedam zakona, neće praviti opstrukcije, jer su oni i interesu svih i moraju da se usvoje da bi bile ukinute vize. Svi zakoni su prošli javnu raspravu i niko iz opozicije nije imao primedbe. To nisu politička pitanja, već nešto što je od velike važnosti za bolji život građana Srbije - navodi Homen.
Zakon o zaštiti podataka ličnosti usvojen je na Vladi još 17. jula, kada je poslat Skupštini.
- Ovim zakonom detaljno je uređena zaštita podataka o građanima, obrada i korišćenje ovih podataka, kao i prava građana na uvid u svoje lične podatke. Zakonom su određene situacija kada je bez saglasnosti građana obrada podataka zabranjena. Propisano je da je rukovalac podataka dužan da pre prikupljanja podataka obavesti lice na koje se to odnosi - navodi Homen.
Usvajanjem zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, u sudovima Srbije sudilo bi se velikim korporacijama i preduzećima. Ovim zakonom, koji je na Vladi usvojen 24. jula, predviđeno je da za krivično delo koje izvrši odgovorna osoba u preduzeću sa namerom da svojoj firmi pribavi protivpravnu imovinsku korist, odgovara i samo preduzeće. Propisuje se da pravno lice može da bude kažnjeno od 100.000 do 500.000 dinara, ili kaznom oduzimanja statusa pravnog lica. Zakon će se odnositi i na domaća i na strana pravna lica koja posluju u Srbiji. Strana i domaća pravna lica mogu biti gonjena i ako su delo počinila van teritorije Srbije, ali na štetu srpskih preduzeća i građana.
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela prošao je Vladu 24. jula i nalazi se u Skupštini. Ovaj zakon propisuje da u slučaju da je neka osoba osuđena za određena krivična dela može se pokrenuti postupak za oduzimanje imovine. Na toj osobi je da dokaže da je zakonski stekla imovinu. U suprotnom, biće joj oduzeta sva imovina za koju nema dokaze o legalnom poreklu.
Predviđeno je da imovina može biti privremeno oduzeta na početku istrage i imovinom bi raspolagala Direkcija za oduzetu imovinu pri Ministarstvu pravde.
Zakon o oduzimanju imovine biće primenjivan na krivična dela iz organizovanog kriminala, iskorišćavanja dece za pornografiju, dela protiv privrede (korupcija), prodaju droge, dela protiv javnog reda i mira, protiv službene dužnosti i protiv čovečnosti... Imovina bi bila oduzimana od okrivljenih, njihovih naslednika i svedoka saradnika. Oduzeta imovina biće plasirana u budžet.
Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije ima tri segmenta; vođenje evidencije imovine svih javnih funkcionera, sukob interesa, i finansiranje stranaka. Predviđeno je da bude formirana nezavisna agencija u kojoj bi bilo stotinu zaposlenih i koja bi kontrolisala sva tri segmenta zakona.

Poverenik nadzire zaštitu podataka
Prema odredbama Zakona o zaštiti podataka ličnosti, predviđeno je da poverenik za informacije nadzire sprovođenje zaštite podataka, odlučuje o žalbama, odobrava i nadzire iznošenje podataka iz Srbije i ukazuje na učinjene zloupotrebe.

Zemunski klan ostaće bez imovine
Zakonom o oduzimanju imovine biće obuhvaćen i zemunski klan i razne mafije kojima se sudi u Specijalnom sudu. Postupak za oduzimanje imovine će moći da se povede u roku od godinu dana od pravosnažnosti presude.

Izvor: Blic

Kraj je blizu samo jos da vidimo za koga.

Влада ће инсистирати на ратификацији енергетског споразума са Русијом


Ниш, 8. август 2008. године – Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас у Нишу да ће Влада инсистирати на ратификацији енергетског споразума са Русијом, и оценио да тај пројекат садржи снажну развојну шансу за земљу, град и југоисточну Србију јер је реч о инвестицији вредној 1,2 милијарде евра.


Ђелић је на конференцији за новинаре рекао да ће Ниш бити не само транзитни центар магистралне гасоводне мреже већ и дистрибутивни центар за руски гас, и додао да ће до краја мандата ове владе бити изграђене деонице аутопута према Бугарској и Македонији.

Према његовим речима, и Русија и Србија у том пројекту имају своје интересе, али ћемо настојати да се пронађе заједнички интерес.

Он је најавио да ће у Нишу бити отворено представништво Канцеларије за европске интеграције, Управе за дуван, као и служба ПИО фонда, да ће бити одложен рок за коришћење кредита Европске инвестиционе банке у износу од 10 милиона евра и да ће се Инвестициони форум одржати 2. октобра у том граду.

Ниш треба да постане центар за електронику и нове технологије, указао је Ђелић и нагласио да ће Влада подржати развојне пројекте који долазе из овог града.

Време је да Ниш и југ Србије траже децентрализацију у свим развојним сферама и финансијама, али се мора рачунати и на већу солидарност. У суштини, реч је о томе да се из домаћих и страних извора обезбеде додатна средства за та подручја, објаснио је потпредседник Владе.

Ђелић је данас у Нишу разговарао са представницима Електронске индустрије Ниш и привредницима града у Регионалној привредној комори, а посетио је и ректорат универзитета у овом граду.

Власт најављује кажњавање народних посланика
Упркос томе што је пауза у раду парламента проглашена да би се смириле политичке страсти, последње изјаве представника власти и одговори опозиције никако не иду томе у прилог

Тензије су такве да парламент не би могао да ради, па је једногласно одлучено да прекинута седница буде настављена 2. септембра, кад се оне смире, рекли су представници власти и опозиције 1. августа, после састанка код Славице Ђукић-Дејановић, председника Народне скупштине Србије. Међутим, све изјаве у данима после тога, биле су у функцији подизања тензија, па је власт запретила „ригорозним мерама” ако се настави блокада парламента, а опозиција „адекватним одговором”. За грађане Србије утешно би могло бити то што су, ипак, сви оставили могућност да се до решења ипак дође договором.

У последњих недељу дана једино око чега се власт и опозиција не споре јесте то да је парламент блокиран и да то није у интересу грађана. Опозиција не спори, нити може, да јесте опструирала рад, али оптужује власт за прекид седнице. Власт, међутим, сву кривицу пребацује на опозицију, успут најављујући мере, „ако не буде договора”, којима ће одблокирати скупштину – од кажњавања посланика по Пословнику, до измена Пословника, укидања ТВ преноса седница, али и измена закона којима би се омогућило одузимање мандата посланицима који се „непримерено понашају”.

Балинт Пастор (СВМ), који је део парламентарне већине, каже за „Политику” да је „парламентарна математика таква да, кад парламентарна већина има само два посланика више, једино решење је договор. Тако је, на бази разговора и договора, функционисао и претходни и онај пре њега сазив, тако треба да буде и сада”. Пастор додаје да треба донети и закон о скупштини и нови пословник, али „никако на ’силу’ ”. Најаве да би изменама закона требало омогућити одузимање мандата посланицима, Пастор не сматра добрим решењем: „Посланици треба озбиљније да схвате свој посао, нисам сигуран да треба доносити неки нови закон о некој ’лустрацији’, кад ни овај који имамо није примењен”.

Мома Чолаковић, шеф посланичке групе ПУПС-а, каже да није за подизање тензија, већ за договор. „Мислим да сви треба да се договоримо да радимо по дневном реду и да донесемо ове важне законе, али и да омогућимо опозицији да каже шта има на неку другу тему”. Чолаковић  истиче да није за то да се посланицима одузимају мандати, али: „Јесам за то да нађемо боља решења у Пословнику, наравно уз договор власти и опозиције”.

Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, излаз из блокаде види у томе што би, „пре свега, председница скупштине, поштовала добру традицију из претходних сазива, када се разговарало и договарало”. Алигрудић каже да владајућа коалиција подиже тензије, „ево чуо сам Божидара Ђелића како прети грађанима Србије да неће бити донети важни закони зато што је опозиција решила да блокира парламент, што није тачно”. Опозиција, каже Алигрудић, није тражила прекид седнице, ДСС-у није намера да блокира рад. „Не желимо, као опозиција, ништа што опозиција није имала у претходном сазиву, али ако власт није спремна да поштује опозицију и да се договори, онда ћемо морати да се боримо за своја права и удружено, наравно, уз истицање политичких разлика међу нама. ” Алигрудић каже да „власт заменом теза, односно оптужбама да је опозиција крива за блокаду парламента, неће постићи ништа”.

Драган Тодоровић, заменик шефа посланичке групе СРС-а, за повећане тензије такође оптужује власт, јер „сваког дана изјавама покушавају да обману јавност, причом да је седница прекинута због претпоставке да би опозиција опструирала рад”. То не води смиривању, већ, каже Тодоровић, постављању нових питања. Тодоровић истиче да је парламент имао периоде успешног рада, „у интересу грађана Србије, тако смо, на пример све резолуције о Космету доносили, практично потпуним консензусом, па смо лако донели законе о локалној самоуправи и изборима, а при том су они који су имали примедбе, могли и да их истакну”. Што се СРС-а тиче, ми смо увек спремни да радимо у интересу државе и грађана Србије, али не можемо да прихватимо да се било чији политички и страначки интереси намећу као национални и државни”.

Драган Шутановац, потпредседник ДС-а, јуче је, како је пренео Танјуг, рекао: „Имамо већину у парламенту и шта год опозиција да уради може да закочи неке процесе, али не може да их заустави. Нажалост, имамо такав Пословник, по коме буквално три посланика могу да замајавају целу државу и цели парламент данима и данима, али за све има лека. Ако будемо применили одређене мере, рећи ће опозиција да то није демократски. Можемо да искључимо ТВ преносе, да уведемо ригорозно кажњавање у парламенту и, ако се настави опструкција, мораћемо и тако”.

У реаговању на ову изјаву, као и најаву Славице Ђукић-Дејановић да ће примењивати мере кажњавања које су јој, по Пословнику на располагању, СРС је „најоштрије осудио најаве Ђукић-Дејановић и Шутановца да ће репресивним мерама покушати да уреде парламент”. СРС је у саопштењу навео да ће „тражити сарадњу са свим опозиционим странкама како би на све могуће демократске начине пружили отпор диктатури у Србији, ако режим прибегне таквим репресивним мерама”.

-----------------------------------------------------------

Ђукић-Дејановић: Није претња

Славица Ђукић-Дејановић каже за „Политику” да ће учинити све да се до решења, које би одблокирало парламент дође договором. „Договори подразумевају и један пристојан рад парламента, као и могућност да опозиција користи све што јој Пословник дозвољава да би послала своје политичке поруке, али тако да никако не буде закочен рад. Ми смо до сада усвојили само дневни ред, а да нисмо имали никакву другу активност осим дискусија по рекламирању Пословника. Убеђена сам да ће таквих тенденција бити мање и у том случају поштоваћемо све договоре. Ако не буде тако, парламентарна већина ће морати да прави стратегију којом ће обезбедити да се заврши дневни ред и ратификују изузетно важни споразуми за Србију у наредних 30 до 50 година. Није то никаква претња, није уцена, просто морамо наћи начин да радимо.”

На наше питање да ли у те мере спада и укидање ТВ преноса, које је поменуо Драган Шутановац, она одговара: „Знате шта, биће како већина одлучи, али ја лично нисам за укидање ТВ преноса, ја сам за то да буде више посланичке одговорности, да нађемо неки заједнички кључ како да се бавимо послом којим треба да се бавимо, а то је доношење закона. Ја ћу учинити све да парламентарна већина покаже разумевање за оне који нису у већини, али то никако неће значити да не радимо. Искрено се надам да нећемо никаквом принудом и санкцијама морати да радимо, а санкција би за мене била одузимање речи за све оно што се говори мимо дневног реда. Моја порука није, да тако кажем, утук на утук, моја порука је максималан компромис, једино он може одблокирати рад парламента, а компромис значи да се сви, помало, морамо нечега одрећи”.

Izvor: Politika