Оливер Антић: Извршна власт се мешала у борбу против криминала            
петак, 29. јун 2012.

БЕОГРАД – Саветник председника Србије за правна питања Оливер Антић оценио је данас да је главна препрека да Србија постане правна држава било мешање извршне власти у борбу против криминала, као и чињеница да су медији били строго контролисани.

На скупу Друштва судија Србије о сузбијању корупције, Антић је рекао да је извршна власт имала континуиран утицај на рад правосудних органа и да се наводна борба против корупције веома често злоупотребљавала у политичке сврхе, а да су, с друге стране, многи прави криминалци били прикривани.



Антић је као пример за то навео да су се велике афере углавном откривале након промене власти.

„У условима строго контролисаних медија не може бити борбе за право и правду. Овде медији нису слободни. Изузетак су неки медији и зато се морамо борити за њихову слободу”, рекао је Антић.

Он је додао да је некомпетентност једног броја запослених у правосуђу такође био извор корупције због тога што људи који нису јаки у својој струци не могу ни да се одупру притисцима са стране.

Антић је такође критиковао и непостојање критеријума приликом реизбора судија и додао да је, како се изразио, хаос који је направљен с променом мреже судова немогуће кориговати без делимичног враћања на претходно стање.

Он је навео да је један од основних задатака председника Томислава Николића системска борба против криминала и да нема сумње да је његова највећа жеља да се убрза пут Србије ка правној држави и владавини права.

(Бета)

Moje prvo pitanje za Vučića i ekipu (kada već Antić pomenu neslobodne medije) : šta bi sa pričom o Bedevedesetdvojci i niskom rentom po kvadratu poslovnog prostora koju plaćaju ? Hoće li pasti šutiranje u Babušnicu,novo jako LDP-uporište ?

Бојан Пајтић: Неки чланови ДС-а понашали се у власти бахато и неодговорно            
понедељак, 02. јул 2012.

БЕОГРАД - Потпредседник Демократске странке и мандатар за састав нове Владе Војводине Бојан Пајтић најавио је "преиспитивање одговорности унутар ДС-а због лоших изборних резултата".



Пајтић сматра да сви делови ДС нису урадили свој део посла и да су се "неки чланови понашали у власти бахато и неодговорно", као и да је у току анализа резултата и преиспитивање свачијег учинка.

"Утврдиће се свачије понашање, од мог па до председника месног одбора", рекао је Пајтић за "Блиц" од понедељка, и навео да је то "процес који следи након сваких избора, који не производи дестабилизацију већ, напротив, консолидацију странке како би у будућности остварила боље резултате".

Што се тиче Социјалистичке партије Србије, Пајтић сматра да се заокретом ка напредњацима, та странка определила да формира "власт која ће по свом саставу веома личити на владе деведесетих година".

"То је супротно ономе што је воља грађана Војводине, па уколико СПС истраје у замисли да начини политички салто мортале и направи владу са Српском напредном странком, неће бити могуће да социјалисти буду саставни део покрајинске владе", нагласио је Пајтић.

Он је објаснио да у војвођанском парламенту СПС и СНС од 120 места имају само 35 посланика, а УРС ниједног, што значи да не уживају подршку грађана Војводине и закључио да републичка влада "без ДС не одговара ономе што је била порука грађана Војводине на изборима".

Будућу републичку владу СПС-СНС-УРС, Пајтић види "као владу у којој неће бити корективних фактора, владу без странака које ће гарантовати да ће та влада поштовати демократска начела, реформисати државу и водити Србију путем евроинтеграција".

(Танјуг)

ne sekiraj se..stiže nova vlada, sve će oni to lepo promeniti   

Alal ti vera za najveću brigu u životu. Ništa standard, ništa kriminal, ništa u kakvu ti školu idu deca, kakav vazduh udišeš, kakvu hranu jedeš nego renta po kojoj B92 plaća prostor 

Djilas....

Neslavni rekordi odlazeće vlade

Izvor: Beta

Beograd -- Visoka nezaposlenost, rekordna inflacija u regionu i brzo zaduživanje, obeležili su ekonomski deo mandata vlade Mirka Cvetkovića, objavio je portal Euraktiv.



Tokom mandata Mirka Cvetkovića nezaposlenost je porasla sa 14.7 odsto 2008. na 24,4 odsto 2011.godine, sa inflacijom od 10,3 odsto Srbija je 2010. bila rekorder u Evropi, a javni dug je sa 29, 2 odsto BDP u 2008. na kraju maja 2012. godine dostigao 50 odsto BDP čime je prekršeno fiskalno pravilo po kome javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP-a, navodi portal.

U analizi reazultata odlazeće srpske vlade Euraktiv je naveo da je Srbija gotovo sve vreme imala aranžman sa MMF-om kojim se obavezala na strukturne reforme, giljotinu propisa i otpuštanje viška administracije, ali se skoro ništa nije ostvarilo zbog prirode koalicije, ali i činjenice da Srbiji nije bio potreban sav novac iz aranžmana.

Broj zaposlenih je smanjen za pola miliona, sa 2,64 na 2,14 miliona zaposlenih starosti 15 do 64 godine, naveo je Euraktiv.

 Prosečan kurs dinara 2009. godine kretao se oko 94 dinara za evro, a danas je oko 115.

 Cvetkovićeva vlada se sve suočavala sa deprecijacijom domaće valute, koja je odgovarala izvoznicima, ali je pogoršala položaj građana koji su se zaduživali u evrima.

Po nivou konkurentnosti, Srbija se nalazi na 95. mestu od 142 zemlje.

Duplo manje investicija

Investicije u vreme Vlade Mirka Cvetkovića bile su oko 50 odsto manje nego u periodu 2006-2008. godine, ali u tom periodu nije bilo većih grinfild investicija, niti ulaganja u proizvonju za izvoz, dok je u krizi povećano ulaganje u prerađivačku industriju.

 U periodu 2009-2012. godine strane direktne investicije su iznosile oko 4,2 milijarde evra s tim da je ovom rezultatu najviše doprinela prodaja trgovinskog lanca Maksi. Vlada Mirka Cvetkovića privukla je više investicija nego druge, ali i "ispratila" sa tržišta nekad vodećeg srpskog izvoznika - američkog proizvođača čelika Ju Es Stil Srbija iz Smedereva.

Cvetkovićev kabinet završio je novih 160 kilometara autoputa i nekoliko mostova među kojima je najznačajniji most na Adi, prvi u Beogradu posle 40 godina, navodi Euraktiv.

Izvor: B92

Šoškić: Neću podneti ostavku

Izvor: Tanjug

 Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je da ne postoji nijedan razlog za njegovo smenjivanje ili ostavku.



"Nema razloga da podnesem ostavku i ne razmišljam na tu temu", kazao je Šoškić.

On je dodao da ne očekuje da će biti promena na čelu NBS po formiranju nove Vlade Srbije, ali je rekao da oni koji žele da ga smene mogu da koriste zakonom utvrđenu proceduru.

"Posao guvernera obavljam odgovorno, u skladu sa zakonom i u interesu države", rekao je Šoškić.

 On je naveo da ne želi da polemiše sa političarima o tome kako radi NBS.

"Često je bilo napada na NBS iz vladajuće koalicije, a sada iz drugih stranaka", rekao je Šoškić naglasivši da neće da odgovara na neargumentovane kritike.

 Povodom ocena mandatara za sastav nove vlade Ivice Dačića da je potreban dogovor među bankama o tome kako da pomognu privredi i građanima, Šoškić je kazao da za to nije moguće postići opšti dogovor, već samo dogovor banke i klijenata, uz uzajamni interes.
On je naglasio da je NBS otkrila probleme u poslovanju Agrobanke napominjući da su za te probleme krivi oni koji su ih napravili, a ne oni koji su ih otkrili. Prema rečima Šoškića, oduzimanje dozvole Agrobanci je neuspeh vlasnika odnosno akcionara, a ne supervizora, odnosno, NBS.
 On je naveo da na osnovu izveštaja banke i revizora NBS nije morala da otkrije probleme jer su oni govorili da je Agrobanka u 2010. imala više od milijardi dinara dobiti i kapitalnu adekvatnost od 19 odsto, što je iznad propisanih 12 odsto.



Zadatak NBS da štiti javni interes, ne akcionare

Guverner Šoškić izjavio je da je posao centralne banke da nadgleda poslovanje banaka i štiti javni interes, kao u slučaju Agrobanke, a ne da upravlja poslovnim bankama i da u njihovo ime donosi poslovne odluke.

 Prema njegovim rečima, posao centralne banke je da zaštiti depozite građana i preduzeća u bankama, odnosno, finansijsku stabilnost i da onemogući da poslovanjem banke to bude ugroženo.

 Guvrener je precizirao da NBS nema zadatak da štiti akcionarski kapital od gubitaka i od loših odluka uprave koju su vlasnici sami izabrali.

 Šoškić je ukazao da zadatak centralne banke nije ni da izveštava akcionare o tekućem poslovanju banke, da daje smernice za uspešno poslovanje banke, niti da obavlja posao državnog tužioca, suda ili zastupnika akcionara.
 On je naglasio da je NBS otkrila probleme u poslovanju Agrobanke napominjući da su za te probleme krivi oni koji su ih napravili, a ne oni koji su ih otkrili.

 Prema rečima Šoškića, oduzimanje dozvole Agrobanci je neuspeh vlasnika odnosno akcionara, a ne supervizora, odnosno, NBS.

 On je naveo da na osnovu izveštaja banke i revizora NBS nije morala da otkrije probleme jer su oni govorili da je Agrobanka u 2010. imala više od milijardi dinara dobiti i kapitalnu adekvatnost od 19 odsto, što je iznad propisanih 12 odsto.
Guverner je naglasio da su banke u Srbiji stabilne i da je srpski bankarski sistem po svim parametrima mnogo stabilniji od evropskih banaka.
 Kako je naveo, nivo problematičnih kredita jeste visok, ali za njih postoje rezervacije u bilansima banaka, a nivo kapitalne adekvatnosti je veći od 17 odsto, dok je medjunarodni standard osam odsto.




Međutim, NBS je na bazi analize u posrednoj kontroli otkrila da se cifre ne slažu i odlučila da sprovede vanrednu kontrolu kojom je ustanovljeno da je kapitalna adekvatnost zapravo 0,75 odsto i da nema govora o dobicima, objasnio je Šoškić.

 U narednom periodu banci je, najpre, upućeno rešenje o privremenoj meri, zatim je krajem 2011. uvedena prinudna uprava, a 25. maja ove godine oduzeta dozvola za rad.

 Kako je ocenio, nema zemlje u kojoj bi supervizor mogao da uradi više i efikasnije od onoga što je uradila NBS.

 Šoškić je istakao da je činjenica da su vlasnici banke dozvolili da njihova banka ima takve parametre poslovanja koji su mogli da ugroze finansijsku stabilnost u Srbiji.

 On je naveo da su vlasnici banke sami predložili organe uprave, i niko ih nije sprečevao da je promene, ili da dokapitalizuju banku ako su videli probleme.

 On je dodao da je 80 odsto akcionara u strukturi vlasništva privatno i mogli su da donesu bilo koju odluku.

Izvor: B92

Републички завод за статистику: Спољнотрговински дефицит Србије порастао 11,1 одсто у 2011.            
уторак, 17. јул 2012.

БЕОГРАД - Спољнотрговински дефицит Србије у 2011. години износио је 5,8 милијарди евра и био је 11,1 одсто већи него у 2010, саопштио је данас Републички завод за статистику.

Према коначним подацима о спољнотрговинској робној размени Србије у прошлој години, извоз је повећан за 14,2 одсто на 8,44 милијарде евра, а увоз је порастао 12,9 процената на 14,25 милијарди евра.

Покривеност увоза извозом износила је 59,3 одсто и већа је од покривености у 2010. године када је била 58,5 одсто.



Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Републиком Македонијом, а највећи дефицит у трговини са Русијом због увоза енергената, док по величини дефицита следе Кина, Немачка и Мађарска.

Републички завод за статистику навео је да је, регионално посматрано, највеће учешће у извозу Србије имала Војводина - 37,2 одсто.

Следе београдски регион са 23,5 одсто, Шумадија и западна Србије са 20 одсто, регион јужне и источне Србије 19 одсто, а око 0,3 одсто извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу имао је београдски регион - 44,9 одсто, а следе Војводина са 30,6 одсто, Шумадија и западна Србије 13,3 одсто, регион јужне и источне Србије са 10,2 одсто, а око један одсто увоза је неразврстано по територијама.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације, наводи се и додаје да се, на пример, увоз нафте и гаса највећим делом се обухвата у регионима Војводине и Београда, а то су енергенти за укупну територију Србије.

У структури извоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију - 66,4 одсто, следе роба за широку потрошњу са 25,3 одсто и опрема са 8,4 одсто.

Наводи се да су у структури увоза по намени производа највише били заступљени производи за репродукцију са 62 одсто, а следе роба за широку потрошњу са 20 одсто и опрема са 13,2 одсто.

Изражено у доларима извоз Србије у 2011. години износио је 11,78 милијарди, што је повећање од 20,3 одсто, а увоз је достигао 19,86 милијарди долара уз раст од 18,7 одсто.

Србија је у 2011. години највише робе извезла у Немачка за 1,33 милијарде долара, а следе Италија са 1,3 милијарде долара, Босна и Херцеговина са 1,2 милијарде долара, Црна Гора (890,9 милиона долара) и Румунија (812,5 милиона долара).

Током прошле године Србије је највише робе увезла из Русије - 2,65 милијарди долара, а следе Немачка са 2,15 милијарди долара, Италија 1,77 милијарди долара, Кина са 1,49 милијарди долара и Мађарска са 909,7 милиона долара.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а земље чланице Европске уније чине више од половине укупне размене, наводи се у саопштењу.

Други по важности партнер су земље Споразума ЦЕФТА, са којима је у 2011. Србија имала суфицит у размени од 1,5 милијарди долара, Србија је у 2011. години у ЦЕФТА регион извезла робу у вредности од 3,2 милијарде долара, а увезла робу за 1,7 милијарди долара.

Суфицит у размени са ЦЕФТА углавном је резултат извоза пољопривредних производа (житарица и производи од њих и разних врсте пића), као и извоза производа од метала и електричне енергије.

Србија је из ЦЕФТА региона највише увозила камени угаљ, кокс и брикете, гвожђе и челик, нафту и нафтне деривати, електричне машине, као и поврће и воће.

(Бета)