Stigo Deda Mraz 

Srbiji preti kriza javnog duga?


Srbija bi već u ovoj godini mogla da upadne u krizu javnog duga, upozorava Fiskalni savet. Neophodno zamrzavanje plata i penzija i povećanje PDV-a.

Fiskalni savet upozorio je da bi Srbija mogla već u ovoj godini da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere. Javni dug Srbije trenutno je 50 odsto bruto domaćeg proizvoda i nastaviće da raste, navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.
Izjava Pavla Petrovića

Javne finansije slabe dinar

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da su glavni razlog za neprekidno slabljenje dinara prema evru su neodržive javne finansije.

Petrović je objasnio da kurs je "samo visoka temperatura", iza koje stoje neodržive javne finansije, kao "zapaljenje".

Prema njegovim rečima, NBS u takvoj situaciji ne može suštinski mnogo da učini, osim onoga što i sada radi, odnosno da interveniše na deviznom tržištu i vrši pritisak na što bržu fiskalnu konsolidaciju.

Savet procenjuje da bi javni dug krajem godine mogao da bude veći od 55 odsto BDP-a.

Takođe, procena Saveta je da će, ako se ništa ne preduzme, do kraja godina budžetski deficit biti veći od dozvoljenog oko 50 do 60 milijardi dinara, tako da bi na kraju 2012. iznosio 200 milijardi dinara.

Deficit bi u tom slučaju umesto 4,25 iznosio 6,2 odsto BDP-a, procenili su članovi Saveta na predstavljanju "Predloga mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine".

Do kraja godine će za finansiranje budžetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog zaduživanja biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zaduživanja do kraja godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je da će, da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede oštre mere za smanjivanje budžetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vraćanje javnog duga u prihvatljive okvire.

U slučaju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti "eksplozija" javnog duga i budžetskog deficita, što podrazumeva "eksploziju" inflacije i kursa dinara, masovna otpuštanja, pad plata i penzija, upozorili su članovi Fiskalnog saveta.

Kratkoročne mere podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezanje rashoda.

Pavle Petrović je precizirao da bi plate i penzije trebalo da budu zamrznute od oktobra ove godine i tokom naredne godine, čime bi bila ostvarena ušteda od 200 do 300 miliona evra.

Poreska reforma, koja bi donela uštedu od 300 miliona evra, podrazumeva bi smanjenje poreskog opterećenja rada, sa 65 na 54 dinara na isplaćenih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i povećanje PDV-a na 22 odsto od jula ili povećanje tog poreza na 20 odsto i smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto, što je, prema rečima Petrovića, ekonomski bolje rešenje, ali je pitanje da li je politički ostvarivo.

Među kratkoročnim merama je i dodatno rezanje rashoda za 400 miliona evra, i ono podrazumeva vraćanje modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smanjenje subvencija, koje su izdašne i neselektivne, kao i ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova, rekao je Petrović.

Kako je naglasio prvi čovek Fiskalnog saveta, jasno je da ušteda od milijardu evra nije moguća bez zamrzavanja plata i penzija i poreske reforme, kao i da je na kratak rok potrebno znatno veće prilagođavanje rashoda nego prihoda.

Nepovoljna okolnost je to što će, umesto planiranog rasta BDP-a u Srbiji od 1,5 odsto u 2012. najverovatnije doći do stagnacije, a u slučaju produbljivanja krize u Evropskoj uniji i do pada BDP-a, ukazao je Fiskalni savet.

Ocena tog nezavisnog tela jeste da je za kratkoročnu održivost javnih finansija i izbegavanje krize javnog duga neophodno da se sadašnji budžetski deficit u 2013. godini smanji sa 6,2 na tri odsto BDP-a, odnosno za oko milijardu evra.

JOVAN B. DUŠANIĆ: BLISTAVA MEĐUNARODNA KARIJERA BOŽIDARA ĐELIĆA
 sreda, 06 jun 2012 13:09


Šta su Đelićeve kvalifikacije da sa grupom „Od tranzicije ka tranziciji“ pomaže novim arapskim vladama u ekonomskim reformama

 

Vidiš, mislim dobro o tebi, i želim
da se ponekad probudiš usred noći,
i da dugo sjediš prekrštenih nogu
na postelji, mučeći se kajanjem i
stidom. (...) Ali, neka ti je Bogom
prosto, nisi ti birao svoju sitnu dušu,
dali su ti je, ne pitajući, došao si na
red kad drugih, boljih, nije više bilo.
Alahemanet, čovječe kao i svi ostali,
koji čine zlo ali ga ne smišljaju. Od
onih drugih, koji zlo smišljaju i
obređuju, neka Bog sačuva i tebe i
mene.
Meša Selimović, Tvrđava

 

Nedavno sam se (u tekstu „Nova radna destinacija Božidara Đelića“) (1) kratko osvrnuo na izveštavanje Tanjug da je Evropska banka za obnovu i razvoj izabrala Božidara Đelića za člana savetodavne grupe „Od tranzicije ka tranziciji“, koja pruža pomoć novim arapskim vladama u ekonomskim reformama. Tanjug je tada takođe izvestio da je Božidar Đelić u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima naveo da se nada da će njegovo iskustvo stečeno prethodnih godina ne samo u Srbiji već i u Poljskoj i Rusiji, doprineti boljem radu savetodavne grupe.

Pre nekoliko dana (20. 05. 2012) britanski „Gardijan“ – najčitanije onlajn izdanje nekih novina u svetu nakon „Njujork tajmsa“ – objavio je tekst („Neoliberalna katastrofa u Istočnoj Evropi predstavlja upozorenje za arapsko proleće“) (2), iz koga nam postaje jasan zadatak članova savetodavne grupe „Od tranzicije ka tranziciji“, koja pruža pomoć novim arapskim vladama u ekonomskim reformama, ali i kvalifikovanost Božidara Đelića upravo za takav zadatak te opravdanost njegove nade da će iskustvo stečeno prethodnih godina ne samo u Srbiji već i u Poljskoj i Rusiji doprineti boljem radu savetodavne grupe. Umesto mojih komentara, mislim da je mnogo bolje da tekst iz „Gardijana“ prenesem u celosti.

* * *

Pitam se da li je Dejvid Kameron ikada boravio u Istočnoj Evropi 90-tih godina. Sudeći prema njegovim nedavnim tvrdnjama o „arapskom proleću“ i međunarodnoj pomoći, britanski premijer izgleda da veruje da su „otvorena“ i „slobodna“ privreda, tj. privreda u privatnom vlasništvu, ključ kako za ekonomski razvoj tako i za uspešnu tranziciju iz jednopartijske vladavine.

Svedočanstva nekadašnjih komunističkih zemlja pokazuju koliko je takvo neoliberalno gledište pogrešno. U skorašnjem istraživanju pod nazivom „Masovna privatizacija, državni kapacitet i ekonomski razvoj u postkomunističkim zemljama“, objavljenom u Američkom sociološkom pregledu, sociolozi sa univerziteta u Kembridžu i Harvardu tvrde da su ustanovili „direktnu vezu između programa masovne privatizacije koju je sprovelo oko polovina zemalja u regionu – a na koje su ih sa oduševljenjem podsticali zapadni ekonomisti i finansijske institucije sa Zapada – i ekonomskog neuspeha i korupcije koja je usledila“. Što su temeljnije te države sledile savete sa Zapada i što su više privatizovale, to su stvari poprimale gori tok.

Ova studija je veoma oprečna u odnosu na dominantnu neoliberalnu retoriku, koja nastoji da stvori sliku da bivše komunističke zemlje cvetaju po okončanju jednopartijske vladavine, otkada su rasprodale svoje industrije i „liberalizovale“ svoje privrede. Njeni nalazi pak neće predstavljati iznenađenje za stanovnike tih država, koji su pretrpeli veliko osiromašenje paralelno sa „otvaranjem“ njihovih privreda.

Došlo je do sunovrata privredne aktivnosti u celom regionu (prosečan pad BDP bio je gotovo 30 odsto početkom 90-tih) i Istočna Evropa je pala u daleko dublju krizu od Velike depresije, koju su imale SAD i Velika Britanija 60 godina ranije a za koju ni holivudska filmska industrija ni zapadni pisci sve do sada nisu pokazali mnogo interesovanja. Milioni radnika su zbog privatizacije državnih preduzeća ostali bez posla. Cene osnovnih potrepština vrtoglavo su porasle posle liberalizacije kontrole cena i preuzimanja komunalnih usluga od privatnog sektora. Država je izgubila znatan prihod od javnih preduzeća i usledio je državni stečaj. „Zastupamo gledište da je izbor postsocijalističke zemlje da brzo privatizuje državna preduzeća neposredno umanjio njen finansijski kapacitet usled visoke budžetske zavisnosti od prihoda od preduzeća u državnom vlasništu“, tvrde autori izveštaja sa univerziteta u Kembridžu i Harvardu.

Nakon ogromnog pustošenja Istočne Evrope 90-tih godina, zapadna neoliberalna elita sada je bacila oko na arapski svet. „Zapadne razvojne banke sada su stale u red za ponovni ulazak u Egipat ili u slučaju Evropske banke za obnovu i razvoj za ulazak u Egipat i druge severnoafričke zemlje, što predstavlja vrlo ambiciozno proširenje njenog osnovnog mandata koji je primarno bio fokusiran na države Centralne i Istočne Evropu sve od njenog osnivanja 1991. godine“, izveštava Bankwatch, koji prati rad evropskih organizacija za odobravanje zajmova.

Iako priznaje da je privatizacija u prošlosti možda bila prebrzo forsirana, Evropska banka za obnovu i razvoj još uvek priča istu priču o „slobodnom tržištu“ od pre 20 godina. „Najneodložniji ekonomski problem za mnoge od zemalja 'arapskog proleća' i celog regiona jeste nemogućnost razvoja privatnog sektora koji bi bio nezavisan, konkurentan i integrisan sa globalnim tržištima,“ izjavio je predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Tomas Mirou.

„Država predstavlja dominantnu snagu u privredi,“ žali se Mirou, dodajući: “Uložićemo veliki trud da to otklonimo, kao što smo učinili i u nekadašnjem komunističkom svetu.“ Prošlog meseca je predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj posetio Tunis, zemlju koja je pokrenula „arapsko proleće“ i izjavio: „Svesni smo potreba zemalja u tranziciji i možemo da ponudimo Tunisu našu stručnu pomoć i znanje i iskustvo“. Sve što mogu da kažem je: „Tunise, budi na oprezu.“

Neoliberlano uverenje – koje plasira Evropska banka za obnovu i razvoj i Dejvid Kameron da smanjenje obima državnog vlasništva u privredi predstavlja ključni deo demokratske reforme i da „slobodna tržišta“ i „slobodna društva“ idu zajedno jeste pogrešno, baš kao i stanovište da „strukturno prilagođavanje“ pomaže privredni razvoj. Čile pod Augustom Pinočeom svoju je privredu video kao „liberalizovanu“ uz odobrenje Miltona Fridmana i Čikaške škole, a ipak su političke slobode tamo bile ozbiljno ugrožene.

Nasuprot tome, Norveška, koju je Svetska trgovinska organizacija kritikovala 2004. godine zbog visokog učešća državnog vlasništva u ekonomiji, predstavlja demokratiju za uzor i pritom predstavlja državu sa jednim od najviših životnih standarda na svetu. Umesto da unapređuje demokratiju i smanjuje korupciju, privatizacija čini upravo suprotno. Ona omogućava maloj grupi ljudi da stekne enormno bogatstvo i moć – samo se prisetite pojave oligarha u Rusiji 90-tih godina – dok je većina stanovništva postajala sve siromašnija. Sa „liberalizacijom“ privrede politička moć u stvarnosti prelazi iz glasačkih kutija u novčanike – da li bilo ko zaista veruje da se u Britaniji u tekućoj neoliberalnoj eri glavne političke partije povinuju javnom mnjenju više nego u periodu od 1945-79, kada je veliki deo privrede bio u javnom vlasništvu?

Dobra je vest, razume se, da Burma i nekoliko arapskih zemalja odstupaju od sistema u kome jedna partija ima monopol na moć. Ali ne dajmo da nas prevari pa da pomislimo da je kretanje u pravcu „otvorene privrede“ deo procesa demokratizacije, ili da će privatizacija velikih razmera doneti išta drugo do nedaća za običan narod.

Najebali smo mi sa vladom ko god da je napravi.

Jedni su već pokazali koliko su postali kočničari reformi i bastion odbrane partijsko-tajkunskog kartela, a drugi su dovođenjem Velja , Karića i modelsica u skupštinu pokazali da nisu ništa bolji 

Драган Ђилас: Србија мора више да личи на Београд          
среда, 20. јун 2012.

Заменик председника Демократске странке и градоначленик Београда Драган Ђилас изјавио је данас да верује да ће нову владу предводити лидер ДС Борис Тадић, додајући да ће пред том владом бити доста изазова.



"Нова влада, за коју верујем да ће је предводити Борис Тадић и да ће бити формирана на начин на који бих ја то лично желео, имаће тешку ситуацију, али и велики изазов ако жели да ради искрено и поштено у корист грађана и привреде", рекао је Ђилас на скупу који је организовала Српска асоцијација менаџера.

Он је додао да тешко да ико у Србији зна када ће бити формирана влада и ко ће бити у њој и поручио да нова влада не сме да шири демагогију која ће убити домаћу потрошњу, уз шта иде и укидање домаће привреде.

Нова влада, према његовим речима, мора да обезбеди стабилан курс динара, мора да штеди на држави и да уведе више реда и рада.

"Мора Србија више да личи на Београд, где се зна шта је награда за рад, а шта казна за нерад", рекао је Ђилас.

(Танјуг)

JASAN SLUČAJ

Dežurni doktor Nakajama strpljivo je čekao da se na jutarnjem sastanku okupe sve starije kolege Psihijatrijske klinike u Tokiju, pa da referiše o novoprimljenim pacijentima u toku dežurstva.
- Poštovane kolege - počeo je doktor Nakajama - molio bih vas za malo pažnje. U toku noći primio sam pacijenta N. M. zbog izrazite uznemirenosti. Na prijemu mi je ispričao vrlo čudnu priču. Moram priznati da sam prilično zbunjen njegovom kliničkom slikom, pa bih vas zamolio da mi pomognete u postavljanju dijagnoze.
Zavladala je potpuna tišina izazvana pojačanom radoznalošću i iznenađenjem što samouvereni doktor Nakajama traži tuđu pomoć.
- Novoprimljeni pacijent N. M. tvrdi da je po zanimanju novinar i dugogodišnji dopisnik iz jedne daleke zemlje. Ali on nije znao da kaže kako se ta zemlja zove, jer navodno stalno menja ime. Ni granice te zemlje nisu sasvim određene, jer pojedini delovi kao ne priznaju da joj pripadaju, dok u isto vreme delovi nekih susednih zemalja hoće da su njen deo.
Doktori su zbunjeno vrteli glavom.
- Pacijent opisuje društveno uređenje te zemlje kao socijaliskički kapitalizam sa elementima verskog fundamentalizma, uz napomenu da postoji i monarhija koju većina ne priznaje. Kaže da imaju Predsednika koga niko ne viđa, i Parlament koji retko donosi odluke jer nema kvorum, a ako se i sastanu, uglavnom se polivaju vodom. Zemljom vlada koalicija od osamnaest stranaka koje su međusobno potpuno zavađene. Imaju i opoziciju u kojoj su većinom fašisti i ratni zločinci. Više od polovine građana je nezaposleno, a zaposleni su ili tehnološki višak ili na plaćenom odsustvu. Preduzeća su uglavnom pod stečajem, a ako i rade, proizvode gubitke. Imaju najveći potencijal za proizvodnju struje, ali su kod njih stalne restrikcije. Mogli bi da budu najveći proizvođači hrane, ali imaju najviše gladnih. Deca im retko idu u školu, jer profesori stalno štrajkuju. Penzioneri retko primaju penzije jer su odavno potrošili penzioni fond. Uplaćuju zdravstveno osiguranje koje kad se razbole ne mogu da koriste. Sudije kod njih sude na osnovu rođačkih i političkih veza. Njihovi kriminalci su većinom u policiji, a policija se bavi kriminalom. Svi njihovi generali su odlikovani i unapređeni iako su do sada izgubili sve ratove.
- Pa čime se građani te zemlje bave? - morao je da pita profesor Tošiba.
- Pacijent kaže da se svi bave politikom. Pričaju o politici, slušaju o politici, žive za politiku. Lako se posvađaju zbog politike i svaki čas sa nekim ratuju zbog politike...
- Kolega - prekinuo ga je najstariji profesor Nagasaki. - Mlad ste lekar i mogu da shvatim Vašu zbunjenost i nesigurnost. Ali drage kolege! Ovaj slučaj je potpuno jasan! Neko ko može da izmisli tako bolesnu zemlju sigurno je vrlo bolestan čovek!

A zasto tebi smeta Karic i sta je to Karic tako ruzno napravio?

Dinkić: Od jeseni nema penzija!

Društvo,
06:00, 23.06.2012.

Autor: Vladimir Spasić
150 komentara



Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
Država bi do kraja godine za isplatu najstarijim sugrađanima trebalo da obezbedi 278 milijardi dinara, a minus u budžetu sve je veći. Nema vlade, a ekonomska situacija se pogoršava iz dana u dan, kaže Grgurević

BEOGRAD - Još malo pa nestalo.
Na jesen neće biti para za penzije, poručio je Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, a to smatraju i mnogi stručnjaci. Država bi do kraja godine za isplatu najstarijim sugrađanima trebalo da obezbedi 278 milijardi dinara, a minus u budžetu je sve veći i do kraja godine bi mogao da dostigne 200 milijardi.

Dinkić smatra da je politika javnih finansija koju je poslednji šest godina vodilo Ministarstvo finansija loša.

- Došli smo u situaciju da je veliko pitanje da li u budžetu ima dovoljno novca za isplatu penzija na jesen. Dakle, sigurno da tu nešto mora da se menja - naveo je on.

Stevan Vrebalov iz Unije poslodavaca Vojvodine kaže da je Fond nekad imao za šest-sedam penzija, a sada ima samo za pola, a ostalo se dotira iz državne kase.

- Može se desiti da nema para, moguće je jer su slabi budžetski prihodi. Vidite da privreda slabo radi, a leti opada naplata, i onda će novac morati da se negde traži - kaže Vrebalov.

On ističe da će, ako se nešto dugoročno ne uradi, posledice biti katastrofalne, Fond bi mogao da se dopuni samo štampanjem para, a to pravi inflaciju i vodi u kolaps.

Slavenko Grgurević, zamenik predsednika UO Fonda PIO, objašnjava za Kurir da u sadašnjim nemogućim okolnostima Fond ispunjava svoju ulogu.

- Polovinu novca daje budžet, nema vlade, ekonomska situacija se pogoršava iz dana u dan. Neće biti kolapsa do kraja godine, ali će biti teško održati postojeći nivo penzija - navodi on.

Grgurević podseća da je radna grupa napravila plan reforme i da se sad čeka vlada.

- Nije pitanje da li će vlada to prihvatiti, nemamo izbora. Fond mora da bude investicioni i garancijski, mora da ima kontrolu nad prihodima i rashodima, da ulaže višak kapitala - ističe on.

Jedino resenje je da se lepo vrati carina na robu koju uvozimo iz jEu, i time prestane sa glupom i stetnom jednostranom primenom sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju. Drugog nema, kasa je prazna, a narod novaca nema