нису губили време 

зоран живковић, винар. 

Гас скупљи од новембра?

Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић најављује да ће гас поскупети од 1. новембра ако то одобри Влада. Гас за домаћинства ће бити 10 одсто скупљи, прецизирао је Бајатовић.

"Гас би од 1. новембра требало да поскупи у просеку за 15 одсто", рекао је генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.
Proslava-dana-Srbijagasa.jpg

"Очекујем да ће одлука о поскупљењу гаса бити на дневном реду Владе следеће седнице. Уколико се Влада са тим сложи, од 1. новембра ће ступити на снагу нова цена гаса", рекао је Бајатовић новинарима на свечаности поводом обележавања Дана "Србијагаса".

Бајатовић је прецизирао да ће поскупљење за домаћинства бити око 10 одсто и да ће један кубни метар гаса коштати око 36 динара, те ће просечан рачун порасти са 12.000 на 14.000 динара.

Директор "Србијагаса" рекао је да су транспортни и складишни капацитети тог предузећа спремни за грејну сезону која почиње 15. октобра и да постоји договор са Владом о томе да се, после новембарског поскупљења, цена гаса не мења до наредне грејне сезоне, иако се очекује да гас у свету поскупи почетком 2012. године.

Бајатовић је рекао и да ће, уколико се по плану настави пуњење складишта гаса у Банатском двору, Србија имати довољно гаса целе сезоне чак иако дође до кризе са снабдевањем.

Дугови топлана за гас износе око осам милијарди динара, рекао је Бајатовић и додао да је да је ребалансом буџета "Србијагасу" одобрено додатно задужење од 190 милиона евра због разлике у набавној и продајној цени гаса.

Бајатовић је рекао да "Србијагас" планира изградњу две до четири гасне електране за производњу струје. Због тога су, каже, Влади упутили захтев за проширење делатности.

добро смо прошли могло је да поскупи још у октобру 

Ko iz EU radi protiv Srbije?

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da pojedine zemlje pokušavaju da ubede druge članice Evropske unije da se Srbiji postave dodatni uslovi i za dobijanje statusa kandidata.



"Realnost je da neke zemlje u ovom momentu pokušavaju da ubede druge članice EU da se Srbiji i za dobijanje statusa kandidata postave dodatni uslovi", rekao je Đelić u intervjuu za "Pres".

Đelić je kazao da je poruka Fracuske da će se boriti da ne bude novih uslova za kandidaturu, niti nemogućih uslova za početak pregovora, ohrabrujuća.

Upitan koji uslovi mogu da se postave Srbiji na putu ka evropskim integracijama, Đelić je rekao da su "jedini uslovi koji mogu biti problem - oni koji prelaze crvene linije naše državne politike oko Kosova".

"Nažalost, ima i onih u Evropi koji misle da možemo da naredimo Srbima na Kosovu da ukinu demokratski izabrane institucije i idu na izbore koje bi im organizovala Priština. To jednostavno nije moguće", istakao je Đelić.

Govoreći o porastu evropskepticizma, Đelić je rekao da su za to odgovorne one zemlje koje su odlučile da podrže jednostrane poteze Prištine, uključujući i upotrebu sile.

"Rast evroskepticizma ima veoma štetne posledice. Veoma brzo se urušava konsenzus oko ulaska u EU", ocenio je potpredsednik Vlade Srbije.


Preuzeto sa ...

Zašto propadamo
Goran Babić | 09. 10. 2011. - 02:02h | Komentara: 11

Živimo u vremenima kad je važnija vijest da je jedna pevaljka u nastupu zavisti odgrizla drugoj (pevaljki) nos ili uvo od informacije da je zbog pogrešne politike stotine hiljada ljudi ostalo bez posla, da su silne familije bačene na ulicu, među prosjake.

Novine doduše pišu kako je npr. u proteklih desetak godina samo zbog alavog obračunavanja PDV-a ugašeno 13.000 preduzeća, ali se ne imenuje konkretni krivac za takav zločin i katastrofu.

Narodu čak nije jasno objašnjeno u čemu se krije greška vlasti, odnosno kakva je to budalaština ostavila bez posla i hljeba tolike ljude. Sve se umata u kvaziučene fraze, u nebulozne jezične kalambure, što i ne služe ničemu drugom do da kamufliraju istinu i da krivca sakriju od kazne.

Kad bi se, recimo, u normalnom životu među tzv. običnim svijetom moglo desiti da jedan čovjek proda drugom čovjeku neku stvar i da mu ovaj drugi to ne plati, ali da prvi odmah mora državi platiti porez jer ako to ne učini, onda (taj prvi) čini krivično djelo, dok onaj drugi što je uzeo robu ne odgovara nizašto niti ga, kao lopova, tjera država koja je u čitavo to zamešateljstvo sebe odmah ugradila?! I sad premijer, pritisnut razvojem događaja, kaže kako je on ipak, nakon nekoliko godina, hitro i brzo pokrenuo akciju da se prekine s tom praksom, koja je uništila dobar dio privrede za koju je on, inače, lično zadužen!
 

Ima li spasa od užasa i je li jedino rješenje nada da će takvi izgubiti na izborima te više neće biti štetočine koje rasprodaju (tuđu) očevinu, zemlju utjeruju u dugove, a raju u provaliju? Lako bi bilo da je takvih stručnjaka za destrukciju ekonomije nekolicina i da su raspoređeni na svega nekoliko (doduše ministarskih G17) mjesta, ali nažalost, praksa i njeni porazni rezultati pokazuju nešto mnogo teže od nesposobnosti, krađe ili neznanja. Da nije u pitanju, starinskim jezikom rečeno, sabotaža, te se ova zemlja namjerno upropaštava? Drugog, a suvislog objašnjenja nema.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/282008/Zasto-propadamo

 

Са каматама дуг расте за трећину

Ако претпоставимо да је садашњи спољни дуг од око 24 милијарде евра оптерећен просечном каматом од пет одсто и да се износ спољног дуга неће мењати у наредних десет година, само за камате треба обезбедити 12 милијарди евра

Званичници су ових дана са одушевљењем обавестили нашу јавност о врло „успешној” продаји државних записа као начину обезбеђења девизног и динарског прилива. У исто време они саопштавају да Србија по основу јавног дуга није прешла критичних 45 одсто БДП-а. Премијер је недавно изјавио и да је „успешно пробијен лед продаје државних хартија од вредности на страном тржишту” и да је то ,,историјски догађај”; да је тражња за тим обвезницама била дупло већа од понуде, што, по њему,показује да постоји поверење инвеститора (тј. инвестиционих фондова) у Србију. У исто време, Управа за јавни дуг Министарства финансија саопштава да планира октобарску аукцијску продају државних хартија од вредности у динарима у износу од 45,62 милијарде динара, тј. око 450 милиона евра. У међувремену, ММФ је одобрио нови споразум из предострожности којим је Србији обезбеђен кредит од милијарду евра. Кредит ће се користити у случају већих девизних проблема наше земље.А Божидар Ђелић је обавестио јавност да ће Светска банка Србији уплатити 200 милиона долара.

У исто време, званичници, а на моје изненађење, и гувернер НБС и председник Фискалног савета, истичу да јавни дуг није прешао законску „црвену линију” од 45 одсто БДП-а. На општу жалост, стварност у вези са спољном задуженошћу земље и величином јавног дуга према БДП-у знатно је неповољнија него што представници државе истичу.

Потребна девизна средства за њихово сервисирање достигла су врло висок ниво и врло динамично расту. Знам да је нашем народу, а поготову званичницима, већ превише ширења „негативне енергије” и да су многе моје колеге које су у прошлости, а посебно од 2000, ширили оптимизам и „позитивну енергију” добијали бројна друштвена (и материјална) признања. Увек сам сматрао да је моја професионална, људска, па и патриотска обавеза да упозорим на врло непријатне чињенице и трендове и да апелујем да се предузму одговарајуће мере. Али то очигледно није имало никакве ефекте.

У последњих неколико година држава се знатно задужила, како у девизама, тако и у динарима, и она по свим објективним рачуницама спада у високозадужене земље: њен спољни дуг је де фактознатно прешао критичних 80 одсто БДП-а, а јавни дуг је, реално, знатно изнад критичних 45одсто. Наиме, званичне рачунице користе величинуБДП-а у текућим ценама, а она је, захваљујући врло високој инфлацији, екстремно „надувана”. Према том обрачуну, величина БДП-а у текућим ценама се дели са званичним валутним курсом евра који је, по обрачуну НБС крајем јула ове године, реално био чак за око 92 одсто на вишем нивоу него крајем 2000.године. Према тој рачуници, објављеној у Билтену Министарства финансија, произилази да је БДП у 2000.години износио око 12, а у 2010. готово 29 милијарди, док се процењује да ће у овој години бити чак 32,8 милијарди евра. Ако се зна да је БДП изражен у сталним ценама у том периоду повећан за само око 50 одсто, јасно је да је цифра од 32,8 милијарди евра надувана, за озбиљне рачунице неупотребљива, али је без дилеме њу могуће злоупотребити.

По истом извору, БДП ће у овој години бити за око 11,7 одсто већи него прошле године, а реално ће тај пораствероватно бити мањи од два одсто. Ове екстремно надуване величине се стављају у квантитативни однос са укупним спољним дугом или јавним дугом, па се на основу тога закључује да су односи ,,задовољавајући” и да има простора за ново задуживање. Уз то, када се наводе званичне цифре о јавном дугу, искључује се спољни дуг НБС, па је по подацима Министарства финансија јавни спољни дуг Србије крајем јула 2011. износио 7,670, а по подацима НБС 9,505 милијарди евра, што значи да је разлика од чак 1,835 милијарди евра искључена при обрачуну односа јавног дуга и БДП, што је по мом дубоком убеђењу, потпуно неоправдано. На крају, држава има девизни дуг по основу старе девизне штедње од око 2,8 милијарде евра и тај износ се приказује у ставци унутрашњи дуг.Тај девизни дуг се, међутим, множи са текућим екстремно прецењеним курсом динара (око 101 динар за евро) па се и тиме смањује величина укупног јавног дуга и његовог квантитативног односа према БДП.

Битно је нагласити да се и спољни и унутрашњи јавни дуг исказују без икаквог износа камата које их прате. Ових дана смо сазнали да ћемо само по основу продатих државних хартија од вредности у износу од милијарде доларау наредних десет година по основу камате морати исплатити 725 милиона долара. Ту су и немали девизни издаци за разне стране саветнике и посреднике, али ће званична статистика регистровати повећање јавног и укупног спољног дуга од само једне милијарде долара.

У последње две и по године држава се по основу продатих државних записа енормно додатно задужила уз огромне каматне стопе. То значи да у кратком року треба исплатити огромну суму главнице и камата по том основу, а о томе званичницине говоре. И када се говори о износу спољног дуга камата се уопште не калкулише. Ако претпоставимо да је садашњи спољни дуг од око 24 милијарде евра оптерећен просечном каматом од пет одсто и да се износ спољног дуга неће мењати у наредних десет година, само за камате треба обезбедити 12 милијарди евра, тако да је де факто укупан спољни дуг сада око 36 милијарди евра или око 51 милијарду долара, што значи да је сваки грађанин Србије дужан око 5.000 евра, или око 7.000 долара.

Због свега овога, економски је потпуно нерационално ново задуживање у земљи и у иностранству, поготову ако се добијена средства у целини или већим делом потроше преко буџета. У том случају ново задуживање у иностранству је и неморално, јер се средства потроше а дуг преноси на будуће генерације.
Млађен Ковачевић, професор универзитета
објављено: 12.10.2011

Politika

Žuta štampa je oslonac dezinformacija, zaglupljivanja masa i odvlačenja pažnje sa dnevno ekonmskih i socijalnih problema u zemlji.

Tako se radi u zemljama koje su "demokratske" a sada je počelo i kod nas-ali mnogo izraženije, da bi se sustigle "demokratske" zemlje.

Mediji su opijumi masa i sredstva zaglupljivanja

Poslanici ceo dan uzalud čekali ministre

Naš milion za njihov nerad!

Vlada Srbije „izbila“ je juče iz džepa građana milion dinara samo zato što se niko iz Nemanjine 11 nije udostojio da dođe u parlament i obrazloži predložene zakone!

Početak sednice parlamenta otkazan je čak tri puta tokom jučerašnjeg dana, tako da je parlament uzalud radio i potrošio oko milion dinara, koliko košta jedan dan zasedanja.
Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović poručila je da će od vlade tražiti objašnjenje zbog čega nijedan ministar nije došao na sednicu parlamenta, zbog čega parlament nije bio u mogućnosti normalno da radi.
Šef kancelarije vlade za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović opravdao je premijera i ministre velikim događajem kakav je primopredaja izveštaja Evropske komisije.
- Premijer je imao važnija posla, jer mu je gospodin Vensan Dežer uručivao mišljenje EK. Nije mogao niko drugi da dođe u parlament jer su na dnevnom redu akti iz oblasti finansija, a premijer je i ministar finansija. A zašto je sednica tokom dana pomerana treba pitati parlament, a ne vladu - izjavio je on za „Alo!“.
Poslanici su zbog ovoga morali da na jedan dan odlože raspravu o četiri zakonska predloga koja se odnose na zaduživanje zemlje. Međutim, da u komunikaciji između izvršne i zakonodavne vlasti nešto škripi pokazuje i činjenica da je na početku sednice saopšteno da su na jučerašnju raspravu bili pozvani potpredsednik vlade Božidar Đelić i ministri Oliver Dulić i Milutin Mrkonjić.
Nezadovoljstvo zbog svega iskazali su i poslanici, pa čak i oni iz vladajuće koalicije. Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić smatra da je ovakvo ponašanje nedopustivo.
- To predstavlja ruganje ovom domu, ali i poslanicima koji su nosioci legitimiteta građana Srbije - istakao je Ružić.
Opozicija je podsetila da ovo nije prvi put da ministri ignorišu parlament.
- Ministri u Skupštinu dolaze kao da idu na kuluk, odnosno kao po kazni - rekao je radikal Dragan Todorović.
Sednica je trebalo da počne u 10 sati, ali se ni posle jednočasovne pauze niko iz vlade nije pojavio, pa je zakazana i treći put za 13 časova. Na kraju je predsednica konstatovala da nema uslova za sednicu i „zatvorila radnju“
neobično rano.

ALO

 


ministarstvo za infrastrukturu i energetiku