Чланови владе поново на удару опозиције због великих трошкова кабинета
ЛДП: Невероватно је да буџет за кабинет премијера Мирка Цветковића износи 53 милиона динара, а потпредседника владе за европске интеграције Божидара Ђелића 91 милион и при том имамо Канцеларију за евроинтеграције са буџетом од 81,7 милиона динара

Посланици Народне скупштине Србије расправљали су јуче о амандманима на предлог ребаланса буџета за ову годину, а највећи део дебате протекао је у настојању свих опозиционара да убеде представнике владе да смање средства намењена кабинетима, пре свега, потпредседника владе. Тако би, како су истицали, „влада показала да је спремна и сама да стегне каиш, а тако уштеђена средства била би усмерена тамо где су стварно преко потребна”. Влада, међутим, није прихватила ниједан од ових амандмана са образложењем да нису у складу са Законом о буџетском систему.

Иако се свим амандманима тражило смањење средстава за све, највише критике било је на ставке које се односе на кабинете потпредседника владе Млађана Динкића и Ивице Дачића, зато што су „они истовремено и министри, па и ту имају кабинете, дакле потпуно непотребно се дуплирају трошкови за исте људе”.

Објашњавајућипредлог ЛДП-а да се „укину кабинети првог потпредседника и заменика председника владе и једног потпредседника”, Зоран Остојић је казао да „та два човека обављају министарске функције и ту имају кабинете”. Остојић је, како је рекао, још и могао да разуме „дупли кабинет” заИвицу Дачића, јер је „различит посао министра полиције и потпредседника владе, не може да разговара са синдикалцима, а да дође полицајац да му каже како је видео, на пример, Ратка Младића како се шиша”. Остојић је додао да је „несхватљиво да у свом мегаминистарству Млађан Динкић има шест државних секретара, 11 помоћника и неутврђен број саветника, па још има и кабинет за оно за шта је задужен као министар”.

И Зоран Красић (СРС) био је за укидање средстава „кабинетима”, „преко којих сефинансира стварање лажне слике о свему и свачему, видите само колика се средства издвајају за Млађана Динкића, он је планетарна прича, да будемо начисто”. Милан Лапчевић (ДСС) у прилог укидању „кабинета” навео је да је „на име трошкова за путовања у кабинету Млађана Динкића као потпредседника владе предвиђено три милиона динара, а за исте намене, али као министру десет милиона динара”. Лапчевић је наводио и друге упоредне податке и додаода је „ово илустративан пример на коме влада показује да је прича о потреби смањења јавне потрошње чиста демагогија”.

Јудита Поповић (ЛДП) казала је и да је невероватно да „буџет за кабинет премијера Мирка Цветковића износи 53 милиона динара, а потпредседника владе за европске интеграције Божидара Ђелића 91 милион и при том имамо Канцеларију за евроинтеграције са буџетом од 81,7 милиона динара”.

Из владајуће коалиције реаговао је само Саша Миленић (ЗЗК), из посланичке групе Г17 плус, који је објаснио зашто је „Заједно за Крагујевац” у савезу са Г17 плус:„Било да Млађана Динкића посматрамо као оснивача експертске мреже Г17 плус, било као гувернера НБС, министра финансија, министра економије, господин Динкић је поприлично целовита, интегрална личност, чије деловање је обележено вредностима које нису без значаја за епоху”. Миленић је говорио петнаестак минута о свему што је Млађан Динкић урадио до сада и закључио:„То што нација може бити поносна на динар, у великој мери јесте заслуга господина Динкића и то толика да је чак у ону неписану народну књижевност на тај начин ушао. Људи су његово презиме, по фонетској сличности са називом националне валуте успевали јавно да асоцирају”.

М. Чекеревац

-------------------------------------------------------------

Спортски терени и за особе са посебним потребама

Посланици Нове Србије тражили су да се за 12 милиона динара смањи буџет намењен кабинетима потпредседника владе и тај новац усмери на изградњу спортских терена за особе са посебним потребама. Мирослав Маркићевић је потрошио доста времена да убеди и посланике и представнике владе у оправданост захтева, подсећајући на параолимпијске игре у Пекингу и понос на спортисте, који се, „иако са телесним недостацима боре за себе и своју земљу”. Говорили су и други опозиционари у прилог амандмана, а Диана Драгутиновић, министар финансија, рекла је да је спремна да прихвати амандман, али уз компромис да „средства буду обезбеђена из буџетске резерве Министарства финансија”.

-----------------------------------------------------

Жирафа само по европском стандарду

Говорећи у прилог амандмана Нове Србије, који је касније прихваћен, Драган Шормаз (ДСС) казао је да влада може да издвоји паре за „јагодинску жирафу” , али „нема слуха за инвалиде”. Међутим, влада нема слуха ни за потребе жирафе, „према стандардима Савеза европских зоо-вртова, животиње који живе у крду, а жирафа живи у крду, не сме да их буде мање од три, зато што је онда та жирафа, ако је сама, усамљена и несрећна”. Обративши се Диани Драгутиновић, Шормаз је рекао: „Разлика између нас из ДСС-а и вас је што ми желимо стандарде ЕУ у Србији, па онда да постанемо члан ЕУ, а ви хоћете да утрчите у ЕУ неспремни са једном жирафом у зоо-врту, што није стандард ЕУ и нико вас неће”.





Izvor: Politika

Šta radi ovaj čovek?!

Ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin imao je u petak 31. oktobra, posle 110 dana rada Vlade, prvu javnu ministarsku aktivnost - sastao se s ambasadorom Austrije u Beogradu Klemensom Kejoom, kome je poručio da Srbija ima 37 nerazvijenih opština i objasnio da Vlada Srbije poseduje sedam strategija razvoja, ali da nedostaju mehanizmi za njihovu implementaciju


Do tog istorijskog dana, Ugljanin, čiji je kabinet u centralnoj zgradi Vlade Srbije u Nemanjinoj 11, osim konferencija za novinare na kojima je takođe predstavljao svoje planove za budućnost, nije imao javnih ministarskih aktivnosti. Zanimljivo je i da ministar kome je poveren ravnomerni regionalni razvoj nerazvijenih opština, bar zvanično i javno, za četiri meseca ministrovanja, nije posetio nijednu opštinu u Srbiji!

Da nije nesposoban i bez rezultata, pokazuje činjenica da je sebi obezbedio još dve funkcije - zamenik je predsednika Stambene komisije, gde je na prvoj sednici tog tela, uz ministra vera Bogoljuba Šijakovića i ministra za Kosovo Gorana Bogdanovića, dodelio sebi službeni stan u Beogradu na korišćenje. Istovremeno, posle ostavke svog stranačkog kolege Šemsudina Kučevića, postao je i direktor Kancelarije za održivi razvoj neravnomerno razvijenih područja (formirana 26. jula), i izabran je na pet godina, tako da je obezbedio sebi bar godinu dana mandata više u odnosu na ostale kolege iz vlade. Značajna je i činjenica da ta kancelarija ima vrlo ozbiljan budžet, te da je samo rebalansom za ovu godinu dobila 1,46 milijardi dinara. Uz to ide i oko 97,4 miliona stranih donacija pa će na kraju godine biti interesantno podvući crtu i videti efekte rada ovog ministarstva. Iako nema zapaženih aktivnosti, ministar nema vremena (ili ne želi) da komunicira s medijima, a kako svedoče njegove kolege ministri, takav je i na sednicama vlade. Niko ne može da se seti da je on uzeo reč na petnaestak dosadašnjih sednica Vlade.

(D. I.)



Izvor: Press

Saveti od zlata
Građani Srbije mesečno plaćaju 7,5 miliona dinara šezdesetak savetnika ministara koji ne moraju da se pojavljuju u Vladi

BEOGRAD - Honorari savetnika ministara građane Srbije mesečno koštaju oko 7,5 miliona dinara, iako oni čak i ne moraju svakodnevno da svraćaju u zgradu Vlade!

Odlukom Vlade od 11. jula savetnici, čiji se broj od novembra prošle godine popeo sa 52 na 61, angažuju se na osnovu ugovora o delu, a svoja mišljenja nisu dužni da članovima Vlade saopštavaju lično, već im je dozvoljeno da ministre savetuju putem elektronske pošte!

Uprkos tome, naknade za njihov rad su samo za nekoliko hiljada manje od ministarskih i kreću se oko 90.000 dinara, zavisno od „složenosti, značaja i obima posla“! Osim što je utvrđeno da članovi Vlade mogu imati od jednog do tri savetnika, nije preciziran nijedan kriterijum na osnovu kojeg se biraju, pa ministri imaju odrešene ruke da sami odluče koga će imenovati!

Po tri savetnika mogu da imaju ministar spoljnih poslova, odbrane, policije, finansija, pravde, poljoprivrede, ekonomije i regionalnog razvoja, državne uprave, trgovine, prosvete, zdravlja, rada i socijalne politike i životne sredine. Sa po dva savetnika moraju da se zadovolje ministar rudarstva i energetike, nauke i tehnološkog razvoja, omladine i sporta, telekomunikacija i informacionog društva, kulture, za NIP i za Kosovo i Metohiju. Po jedan savetnik sleduje ministru vera, dijaspore i ljudskih prava, dok ministar bez portfelja nema pravo na savetnike.

Potpredsednika Vlade i ministra za nauku Božidara Đelića savetuju bivši ministri Dragan Domazet i Ana Pešikan. U timu ministra odbrane Dragana Šutanovca su Nevenka Nikolić, nekadašnji šef informativne službe DS, Ljubomir Anđelković, bivši potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda zadužen za urbanizam i Zoran Vesić.

Ministra poljoprivrede Sašu Dragina savetuju autor poznatih TV emisija o poljoprivredi Zaharije Trnavčević i individualni poljoprivredni proizvođač iz sela Đurđin kod Subotice Daniel Kovačić. Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine, za savetnika je imenovao Momčila Arbutinu, dok ministarku pravde Snežanu Malović u oblasti evropskih integracija i međunarodnih projekata savetuje Dragana Lukić.

Svoj savetnički tim kompletirao je i ministar za državnu upravu Milan Marković, kome savete dele Aleksandar Radosavljević, Danica Milovanović i Saša Pivalica.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Stipe Lovreta izbor je Slobodana Milosavljevića, dok je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić postavio svog kolegu, bivšeg sudiju Ustavnog suda Srbije Milutina Đuričića.

Potpredsednici Vlade koji istovremeno obavljaju ministarsku funkciju imaju jedan kabinet, te mogu da imenuju onoliko posebnih savetnika koliko je prema propisima dozvoljeno za njihova resorna ministarstva. Tako je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić imenovao tri savetnika, koliko i Mlađan Dinkić. Tri posebna savetnika ima i premijer Mirko Cvetković.

Jedini koji ne koristi savetničke usluge je šef diplomatije Vuk Jeremić.

Zaduženja savetnika su da po nalogu ministra pripremaju predloge, sačinjavaju mišljenja i obavljaju druge poslove za ministra. Posebni savetnici ne zasnivaju radni odnos u ministarstvu, već sa njima ministar zaključuje ugovor.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

MLAĐINA ARMIJA

Informaciju Kurira da je u informativnoj službi Dinkićevog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zaposleno 45 ljudi, što je više nego dovoljno da se potkrpi solidna novinska redakcija, negirao je Nikola Papak, Dinkićev savetnik za medije.
- Sigurno nema 45 zaposlenih, a da biste dobili precizan podatak, obratite se u ponedeljak sekretaru Ministarstva - poručio je Papak, ne želeći da otkrije koliko njih „opslužuje“ Dinkića u tom sektoru.

---------------------------------------------------------------------------------------

POZNATE FACE

Zamenika premijera Srbije zaduženog za bezbednost Ivicu Dačića savetuju advokat Toma Fila za pravna pitanja i proslavljeni košarkaš Vlade Divac u oblasti spoljne politike, dijaspore, sporta i humanitarnog rada. Ministar kulture Nebojša Bradić odlučio je da za savetnike imenuje reditelja Gorana Markovića i direktora izdavačke kuće „Klio“ Zorana Hamovića.
Trend da političari, osim stranačkih kolega, sve češće za savetnike biraju nestranačke i javne ličnosti pokrenuo je predsednik Boris Tadić imenovanjem marketinških stručnjaka Srđana Šapera i Nebojše Krstića za savetnike. Njegovim stopama krenuo je i Đelić, koga je u prošlom mandatu savetovao popularni glumac Zoran Cvijanović.




Izvor: Kurir

Škundrić: Struja poskupljuje 2009.

Beograd -- Ministar rudarstva i energetike Petra Škundrić izjavio je da bi struja u Srbiji mogla da poskupi u prvom tromesečju naredne godine.

"Do kraja godine nema prostora za povećanje cene struje, ali u prvom kvartalu 2009. godine vlada će razmotriti zahtev Elektroprivrede Srbije (EPS) za povećanje cene električne energije", kazao je on u intervjuu agenciji Beta.

Škundrić nije mogao da precizira za koliko će struja poskupeti, dodajući da prvo treba da se uradi jedna kompletna analiza kako će se poskupljenje odrziti na građane i na privredu.

On je dodao da ukoliko bi se EPS u ovom trenutku privatizovao, cena struje u Srbiji porasla bi za oko 40 odsto, kako bi se dostigla tržišni nivo.

"EPS-u bi se mnogo više isplatilo kada bi kada bi mogao u ovom trenutku da izvozi struju, jer bi mnogo više dobio", kazao je Škundrić.

Škundrić je naglasio da EPS što pre treba da prestane da ima socijalnu funkciju i da postane preduzeće koje će da povuče ukupan privredni razvoj zemlje.

Struja za domaćinstva u Srbiji poskupela je poslednji put 1. avgusta u proseku 8,9 odsto i prosečna godišnja cena kilovat sata je 4,51 dinar.

Pre toga, poskupljenje je bilo 1. marta u proseku 7,6 odsto, a od tada se primenjuje i novi tarifni sistem za obračun utrošene električne energije.

Nuklearne elektrane neće skoro

Ministar Škundrić kaže i da u Srbiji u narednih 15 godina sigurno neće biti izgrađena nuklearna elektrana.

"Od trenutka kada se pristupi izradi studiji izvodljivosti pa do izgradnje atomske centrale treba da prođe minimum 12 godina i ne treba niko da se plaši da će u narednih 15 godina u Srbiji biti podignuta atomska centrala", kazao je on u intervjuu agenciji Beta.

Škundrić je naglasio da to što Srbija ima moratorijum na nuklearne elektrane, ne znači da ima i moratorijum na stručne i naučne rasprave o upotrebi nuklearne energije.

"Srpska javnost mora da zna da je cela Evropa tako reći premrežena nuklearnim elektranama. Zemlje u okruženju imaju, grade ili planiraju da grade nuklerane elektrane i ne vidim zašto postoji strah da se o tome razgovara u Srbiji", kazao je on.

Škundrić je dodao da će Italijani verovatno u Albaniji da grade nuklearnu elektranu, da u Bugarskoj već postoji jedna i da je u toku izgradnja druge, kao i da Hrvatska planira da izgradi bar dve nuklearne elektrane.

Prema njegovim rečima, podizanje i korišćenje atomske centrale angažuje veliki broj radnika kroz projekat izgradnje i servisiranja.

Srpski ministr energetike je naglasio i da Srbija treba da se ozbiljno pozabavi i pitanjima uklanjanja nuklearnog otpada iz Vinče nadomak Beograda i da za taj problem pronađe sistemsko i trajno rešenje.

 Izvor: Beta

Vlada smanjuje plate u javnim preduzećima
Skrivaju pljačku državnih para
Autor: T. Spaić | Foto:foNet | 06.11.2008. - 05:00

Vlada Srbije danas će na sednici odlučivati da li da smanji poslovično visoke naknade za rad predsednicima, zamenicima i članovima upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ali i javnih agencija i svih drugih organizacija kojima je osnivač Republika, saznaje „Blic“ u Vladi. Predlog kresanja zarada Vladi je uputilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.



Vladajuća koalicija, čiji se predstavnici već meseci­ma svađaju oko podele dire­ktorskih fotelja u javnim preduzećima, zbog ogromne količine novca koji se u tim preduzećima obrće, odlučila je da malo smiri javnost tako što će određenom broju ljudi koje u njih delegira smanjiti nadoknade na nivo prosečne plate u Srbiji. Ovo bi značilo da umesto nekoliko stotina hiljada, a gotovo da nema predsednika nekog UO ili NO da prima manje od 100.000 dinara, nadoknade ograniče na maksimalno oko 32.969 dinara, kolika je prošlog meseca bila prosečna plata u Srbiji.
Odluka bi bila na mestu da su stranke, koje među sobom dele preduzeća kao najunosniji izborni plen, istovremeno odlučile da sprovedu i druge, značajnije mere koje su obećavale u predizbornim kampanjama: da većinu tih monopolista i gubitaša privatizuju, da ono što ne privatizuju jer je od državnog interesa - rekonstruišu, da ta preduzeće počnu da rade tržišno i sa profitom, da njihov rad i plate rukovodstava postanu transparentni, dostupni svima, da ih stave pod kontrolu nezavisnih institucija i da se direktori biraju na javnim konkursima.
- Javna preduzeća treba da štede jer i Vlada planira restriktivni budžet za 2009. godinu i štedi zbog finansijske krize u svetu. Red je da javna preduzeća budu prva koja će osetiti posledice toga i verujem da će se to sutra naći na dnevnom redu - rekao je juče Mlađan Dinkić, ministar ekonomije.
Marketinška kampanja, kako s punim pravom opozicija naziva nameru predstavnika vladajuće koalicije da smanji naknade za rad u upravnim i nadzornim odborima, juče se zahuktavala pa su mnogi hteli da učestvuju u njoj. Tako je i potpredsednica G17 plus i ministarka za NIP Verica Kalanović predložila da se u upravne i nadzorne odbore biraju stručnjaci sa profesionalnim iskustvom iz oblasti delovanja tih preduzeća. Ovo se ne da drugačije razumeti nego kao vrhunska stranačka ironija: kad već smanjuju plate, nek ih dobijaju stručnjaci, a ne partijski kadar.
U vrhu vladajućih stranaka odluka o „štednji“ doneta je nakon mnogih tekstova u novinama i opšteg zgražavanja kada je Dragan Todorović, zamenik predsednika SRS, za skupštinskom govornicom pročitao neke od plata predsednika i zamenika upravnih odbora javnih preduzeća: „Srbija gas“ 279.000, RTS 134.000, „Železnice Srbije“ 104.000, PTT 182.000, „Telekom“ 200.000… Plate direktora ovih javnih preduzeća su, treba napomenuti, znatno veće. I mada bi se moglo pomisliti da su vladajuće stranke postale osetljive na kritiku javnosti i poslanika, Vlada će, ako ostane samo na ovakvoj „štednji“, u stvari samo pokušati da zaobiđe glavne zahteve da preduzeća prestane da deli kao stranački plen, isisava iz njih novac za stranačke potrebe i njihov rad učini dostupnim javnosti.
- Dobro je da se Vlada pozabavi tim pitanjem, ali mnogo je važnije da dobijemo prave informacije o efektima rada javnih preduzeća. Poznato je da su ona visoko rangirana kao izvor korupcije jer raspolažu velikim sredstvima, a kontrola je mnogo manja nego u klasičnim budžetskim institucijama - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija“.
Stranke vladajuće koalicije se do te mere opiru bilo kakvoj kontroli, čak i međusobnoj, koja uvek pre liči na dogovorenu podelu plena, da ne mogu da se dogovore kako da svoje kadrove ubace u preduzeće koje kontroliše onaj drugi. Kako „Blic“ saznaje, stranke ne uspevaju da ispoštuju svoj prvobitni dogovor da ako jedna stranka imenuje direktora, druga postavi predsednika Upravnog odbora i obrnuto.

Šarančić bez fotelje
Demokrate i socijalisti uspeli su da se dogovore o podeli javnih preduzeća nakon što je rešeno da „Železnice Srbije“ pripadnu DS, koji će na to mesto postaviti Milana Markovića i zatražili garancije da Milanko Šarančić ne ostane u preduzeću, iako je bio viđen na poziciji zamenika generalnog direktora. Danas bi na sednici Vlade trebalo da se imenuje neki od direktora, kao i novi direktor „Železnica“ Milan Marković, inače profesor Saobraćajnog fakulteta. Socijalistima je nuđen i EPS u zamenu za „Železnice“. Međutim, demokratama je ipak pripalo gazdovanje strujom, a socijalisti su dobili „Galeniku“, koja je ranije bila pod nadležnošću DSS, a ranije je vodio Aleksandar Pravdić.

Blic

Ova država treba da aktivira antikorupciske mehanizme. Smanjenje plate na 32 000 samo će potstaći nekog na korupciju. Broj članova UO je trebalo smanjiti a njihove prihode treba rigorozno kontrolisati.

 "Као грађанину, мени су девизе данас прескупе и за потребе свог породичног одмора још да сачекам са куповином, али немојте мене да користите као репер, пошто често самог себе нисам добро саветовао." (Радован Јелашић, гувернер НБС, 01. новембар 2008, "Блиц")

"Плата директора Србијагаса је 270 хиљада динара, то је безобразно висока плата, али ја нисам у Србијагас дошао због плате." (Душан Бајатовић, потпредседник СПС-а и нови директор Србијагаса, 30. октобар 2008, "Б92")


Слободан Милосављевић, министар трговине и услуга, 26. октобар 2008, "Дневник":

"Цене неких намирница су порасле, пре свега цене свињског меса, што је последица прошлогодишњих високих цена сточне хране услед суше и покоља свиња."

"Традиционално октобар је месец када долази до поскупљења појединих сезонских производа, као и раста цене енергената." (на констатацију да су "грађани додатно угрожени поскупљењем гаса и фиксне телефоније")



"Општина Јагодина је, сасвим легитимно, тражила средства за унапређење туристичке понуде кроз проширење свог зоолошког врта. Конкретно, тражили су новац за изградњу објеката за смештај жирафе и базена за фоке. Мислим да и у централној Србији треба да постоји добар зоолошки врт, а не само у Београду и Суботици. Палма сигурно неће жирафу и фоке однети кући, него ће те животиње бити атракција за децу из читаве централне Србије." (Млађан Динкић, потпредседник Владе и министар економије, 26. октобар 2008, "Прес")

"То за фоку, то се Млађан Динкић зезао. То је он рекао апропо медијске прашине која се подигла око жирафе. Рекао је: 'Што жирафу, можда можемо и фоку да купимо'." (Драган Марковић Палма, градоначелник Јагодине, 24. октобар 2008, "Прес")



"За све су криве деведесете." (Жарко Обрадовић, министар просвете из СПС-а, о порасту насиља у школама, 27. октобар 2008, "Кључ" РТС-а)




Дивна је ова наша народна власт,право општенародно весеље...а какво је то весеље без суза!

Ministarstva
Za savetnike biraju partijske drugove i prijatelje
Autor: S. Tuvić - I. Radisavljević | 09.11.2008. - 00:01


Bezmalo svi specijalni savetnici ministara i potpredsednika Vlade birani su iz stranačkih redova, na osnovu bliskosti partiji ili, pak, prijateljskih veza. Ti ljudi, kojih trenutno ima najmanje 40, primaju mesečne plate od 90.000 dinara, a s ministrima komuniciraju telefonom ili imejlom.

Da ne bude zabune, nisu ovo jedini savetnici koji su angažovani u ministarstvima. Njih su puna ministarstva. Procenjuje se da čak polovina zaposlenih u ministarstvima čine baš savetnici koji su stručnjaci za pojedine oblasti.
Ovde je reč o specijalnim savetnicima, koji nisu stalno zaposleni u ministarstvima, već su pod ugovorom, nemaju obavezu da dolaze svaki dan na posao i mogu da primaju platu i na nekom drugom mestu.
Većina ministara već je udomila svoje stranačke kolege. Tako je, recimo, Dragan Šutanovac već formirao svoj tim od tri savetnika (Nevenka Nikolić, Ljubomir Anđelković, Zoran Vesić). Svi su, naravno, članovi Demokratske stranke. Slično je uradio i njegov stranački kolega Božidar Đelić, koji je uposlio istaknute članove DS Dragana Domazeta i Anu Pešikan.
Po istom šablonu savetnike su birali i njihovi koalicioni partneri. Tako se Žarko Obradović, ministar prosvete, okružio stranačkim saborcima Slavkom Gordićem i Dragutinom Brčinom. Izbor Brčina za ličnog savetnika izazvao je oštre kritike novinskih udruženja koji ga pamte iz perioda Miloševićeve vladavine, i to po upadu u „Borbu“ i izbacivanju iz redakcije urednika i novinara koji su se suprotstavili ratnoj politici. Jedini specijalni savetnik ministra Slobodana Milosavljevića je Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fakulteta. Njih ne spaja partijska, već neka druga pripadnost.
Što se prijateljskih veza tiče, dobra primer je specijalni savetnik Olivera Dulića, ministra za ekologiju i prostorno planiranje, Momčilo Arbutina koji je i sam izjavo da s ministrom često „igra basket“.
Svoj izbor savetnika iz stranačkih redova mnogi ministri pravdaju time što, kako kažu, moraju biti okruženi ljudima od poverenja. Što se stručnosti tiče, tu je kod većine politika na prvom mestu.
O zaradama savetnika odlučuju sami ministri. Ona, po Uredbi, zavisi od „slo­ženosti, značaja i obima posla“, ali ne može da premaši cifru od 90.000 dinara. Kako je većina ministara svojim savetnicima odredila maksimalan iznos plata, nameće se zaključak da svaki od specijalnih savetnika obavlja složen, značajan i veoma obiman posao. Istina, u Ministarstvu telekomunikacije i informatičkog društva zabeležena je najniža naknada – 70.000.
Kako savetnici nisu u stalnom radnom odnosu u ministarstvu, nisu u obavezi da prijavljuju imovinu, a većina je zaposlena na drugom radnom mestu ili su, pak, vlasnici i suvlasnici pojedinih firmi. Tako je, recimo, Slobodan Marković, specijalni savetnik Jasne Matić iz G17, ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, suvlasnik preduzeća „CRI d.o.o.“ koje se bavi registracijom internet domena. Slično tome, i Nebojša Bradić, ministar kulture, za jednog od specijalnih savetnika izabrao je Zorana Hamovića, direktora izdavačke kuće „Clio“.
Ima i onih ministara koji su se odrekli usluga specijalnih savetnika. Tako partijskim kolegama nisu okruženi Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, Bogoljub Šijaković, ministar vera, kao i Srđan Srećković, ministar za dijasporu.
– Ministar nema savetnike, niti planira da ih upošljava – kategorični su u Mrkonjićevom kabinetu.
Sličan odgovor stigao je i iz Ministarstva vera.
– Profesor dr Bogoljub Šijaković nema nijednog specijalnog savetnika, iako je Uredbom Vlade predviđeno da može da ima jednog. Ministar vera nema ni šefa protokola, ni šefa kabineta – poručuju iz Ministarstva vera.
Jedina osoba koja se odrekla plate specijalnog savetnika je Vlade Divac, iz tima ministra policije i potpredsednika Vlade Ivice Dačića. Oni ministri koji nisu ispunili dozvoljene kvote najavljuju da će to najverovatnije učiniti.

Šta propisuje Uredba Vlde Srbije
Uredbom Vlade od 11. jula predviđeno je da ministri mogu imati jednog, dva ili tri savetnika. Specijalni savetnici uglavnom nisu u stalnom radnom odnosu, već su angažovani po ugovoru na određeno vreme ili ugovorima o delu.


Ko savetuje ministre?
- Mirko Cvetković (premijer) – Jurij Bajec, Aleksandar Radovanović, Tatjana Isaković (bivša Đelićeva savetnica)
- Jovan Krkobabić (potpredsednik vlade) – Marija Todorović (SPS), Rade Dubajić (SPS), Miloš Čolić
- Božidar Đelić (nauka) – Dragan Domazet (DS) i Ana Pešikan (DS)
- Nebojša Bradić (kultura) – Goran Marković, Zoran Hamović
- Dragan Šutanovac (odbrana) – Nevenka Nikolić (DS), Ljubomir Anđelković (DS), Zoran Vesić (DS)
- Saša Dragin (poljoprivreda) – Zaharije Trnavčević (DS), Daniel Kovačić (DS)
- Milan Marković (lokalna samouprava) – Aleksandar Radosavljević (DS), Danica Milovanović, Saša Pivalica
- Oliver Dulić (životna sredina i prostorno planiranje) - Momčilo Arbutina
- Snežana Malović (pravda) – Dragana Lukić
- Tomica Milosavljević (zdravlje) – Maja Stanković-Ivetić i Miodrag Tirkajla (G17)
- Slobodan Milosavljević (trgovina) – Stipe Lovreta
- Rasim Ljajić (rad i socijalna politika) – Ljubomir Pejaković i Ljiljana Milosavljević
- Svetozar Čiplić (ljudska i manjinska prava) – Milutin Đuričić
- Jasna Matić (telekomunikacije) – Slobodan Marković
- Mlađan Dinkić (ekonomija i regionalni razvoj) – Nikola Papak (G17), Luka Andrić, Marko Paunović
- Žarko Obradović (prosveta) – Dragutin Brčin (SPS), Slavko Gordić (SPS)
- Petar Škundrić (rudarstvo i energetika) – Aleksandar Gajić, Branimir Tolić
- Snežana Samardžić-Marković (omladina i sport) – Zora Krnjajić
- Diana Dragutinović (finansije) – jedan savetnik, nisu dostavili ime
- Verica Kalanović (NIP) – Nenad Ivanišević (DS)
- Ivica Dačić (policija) – Vlade Divac, Toma Fila, Milorad Premović
- Vuk Jeremić (spoljni poslovi) – nema savetnike
- Milutin Mrkonjić (infrastruktura) – nema savetnike
- Goran Bogdanović (KiM) – nisu dostavili podatake
- Bogoljub Šijaković (vere) – nema savetnike
- Srđan Srećković (dijaspora) – nema savetnike
- Sulejman Ugljanin (bez portfelja) – nema pravo na savetnika

Izvor: Blic

Đelić: Otežane evrointegracije
21. novembar 2008. | 12:27 -> 14:42 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da se evropske integracije Srbije sprovode pod otežanim okolnostima zbog poteškoća u EU, ali i u samoj Srbiji.


Put Srbije ka Evropskoj uniji usporen je i zbog specifičnih problema u zemlji, rekao je Đelić na završnoj javnoj raspravi o Nacionalnom programu za integraciju Srbije u EU, podsećajući da naša zemlja ima i dodatni - "haški uslov" - kao i probleme u regionalnoj saradnji zbog priznavanja Kosova.

Đelić objašnjava da je "haški uslov" u poslednjim mesecima "postao tvrđi" i da Srbija ima nerazumevanje suseda za svoje specifične teškoće, pošto su neke države priznale Kosovo.

Takođe, neki susedi, umesto da gledaju u budućnost, tuže Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde, na šta je jedini logičan odgovor Srbije bio da i ona zatraži potpunu istinu tim putem, naglasio je Đelić.

Što se tiče problema u EU, Đelić je objasnio da se zbog svetske finansijske krize pitanje evropskih integracija i širenja EU "postavlja u težem okviru".

Odbijanje Lisabonskog sporazuma u Irskoj stvorilo je, takođe, institucionalne probleme u EU, dok izbori za Evropski parlament i nemački parlamentarni izbori iduće godine stvaraju dodatnu napetost u političkom sistemu Unije, zaključio je on.

Delevićeva: Ne treba čekati

Srbija ne mora da čeka da se steknu politički uslovi da se sve članice Evropske unije usaglase da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom da bi svoje zakone uskladila sa zakonima Unije, izjavila je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.

Ona je na završnoj debati o Nacionalnom programu integracije rekla da je ova obaveza počela da teče od dana kada je sporazum potpisan.

"Osim obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Nacionalni program integracije uključuje i sve obaveze iz evropskog partnerstva", kaže ona.

"On daje jednu jedinstvenu mogućnost za praćenje svih obaveza koje smo do sada preuzeli, bilo kroz Sporazum, bilo kroz evropsko partnerstvo, bilo kroz različite dokumente koje je Vlada Srbije usvajala u evropskim integracijama, poput, recimo, Nacionalne strategije za pridruživanje EU", kaže ona.

---------------------------------------------------------
Ja ne znam na kojim je drogama ovaj Miki Maus Nije mi jasno je li on ministar koji je placen da resava probleme ili da se pojavljuje na televizoru i prorice taj sudnji dan kada cemo uci u EU, zar ne primecuje koliko je smesan svojim idiotskim izjavama???

Јовановић: ЛДП неће гласати за неповерење влади
Гурање Србије у нове изборе било би равно политичком злочину, истакао је председник Либерално-демократске партије


Либерално-демократска партија неће подржати предлог народњака и радикала да Скупштина Србије изгласа неповерење влади, изјавио је јуче председник странке Чедомир Јовановић.

На седници Главног одбора странке који треба да потврди ту одлуку, Јовановић је рекао да ће се тој иницијативи супротставити организованије и озбиљније чак и од саме владе.

Скупштина ће у петак, 28. новембра почети расправу о предлогу 86 посланика ДСС-а, НС и СРС-а да се влади изгласа неповерење због односа према мисији Еулекс на Косову. Подршку предлогу најавили су посланици СНС-а.

„Влада је направљена као израз неумитне политичке реалности и било би лицемерно осуђивати ДС због партнерства са СПС-ом, а поготову то неће да ради ЛДП која своји политику гради на разуму”, истакао је он и додао да је једини квалитет садашње владе то што је на њеном челу Мирко Цветковић, а не Војислав Коштуница.

Јовановић је нагласио да странка коју води нема ништа заједничко с „пропалом политиком Шешеља, Коштунице и Николића” и да је за њих потпуно неприхватљиво партнерство с политиком која је уништила Србију. „Гурање Србије у нове изборе било би равно политичком злочину”, рекао је Јовановић додајући да постоји много разлога за критику рада владе, али да ниједан од њих ЛДП није препознала у иницијативи коју су поднеле ДСС, НС и СРС.

Како је навео, садашња влада нема план, приметно је одсуство спремности на разговор, држава тумара у спољној политици, фингира европске интеграције, нема осећаја за неминовност реформисања државе које подразумева афирмисање људских права и слобода, деполитизацију медија, судске власти, изградњу парламентаризма и профилисање модерног политичког живота.

Председник ЛДП-а је рекао да ће та странка понудити Влади Србије план активности –шта се од њих очекује као и да прихвате сваку разумну идеју али да ће, ако до тога не дође, ЛДП имати морално право и обавезу да затражи нове изборе. „Ми смо изашли с предлогом и очекујемо да се влада о њему изјасни. По том предлогу 100 дана рада Скупштине било би посвећено искључиво усвајању европских закона по другачијој процедури”, казао је Јовановић.

Истакао је и да је неопходно да се усвоји пакет мера ради санирања последица светске економске кризе и како би се осигурала политичка уверавања афирмисана на изборима 11. маја – европска будућност Србије.

Према његовим речима, ЛДП ће бити најактивнија странка у расправи о поверењу влади.

Јовановић је оценио и да је протекли период за странку био компликован како због политичког наслеђа, тако и због резултата избора и додао да је неопходна трансформација ЛДП-а у странку која ће дефинисати курс којим ће земље ићи у будућности. „Либерално-демократска партија у протеклом периоду није компромитовала политичку идеју за коју се залаже, али исто тако није постала ни талац те идеје”, навео је он истичући да су главне одлике странке равнотежа, доследност и принципијелност које произилазе из визије коју имају.

Говорећи о власти коју су у Београду формирали с Демократском странком и Социјалистичком партијом Србије, Јовановић је навео да је то учињено како главни град не би постао „тврђава пропале политике” и како би од Београда настао град који је лидер у реформама. „Либерално-демократска партија је кроз партнерство са ДС-ом и СПС-ом преузела одговорност за управљање Београдом али за нас није доста што смо формирали власт већ желимо и резултате те власти”, истакао је он.

Бета

---------------------------------------------------

Недовољно гласова за рушење

Представници владајуће већине уверени да неповерење неће бити изгласано, а опозиција сматра да позицију треба „ставити на проверу” и показати да извршна власт више не заслужује поверење грађана

Посланици опозиционих странака које подржавају инцијативу за изгласавање неповерења влади моћи ће на седници заказаној за 28. новембар да изнесу критике на рачун рада кабинета Мирка Цветковића, али неће имати већину која би могла да угрози владу.

Захтев за расправу о неповерењу влади 4. новембра поднела је група посланика Српске радикалне странке, Демократске странке Србије и Нове Србије, а у међувремену иницијативу је подржала и Српска напредна странка.

Те странке у парламенту имају 108 посланика, док је Либерално-демократска странка, која има 12 посланика, јуче заузела став да неће гласати за иницијативу о изгласавању неповерења влади.

Представници владајуће већине уверени су да опозиција неће изгласати неповерење влади, док посланици опозиције, ипак, сматрају да владу треба „ставити на проверу” и показати да извршна власт више не заслужује поверење грађана.

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић сматра да Скупштина неће изгласати неповерење влади, јер је парламентарна већина стабилна. „Моја сазнања су да је парламентарна већина стабилна. Наравно, свака седница може донети изненађење, али га ја у овом случају не очекујем”, рекла је Ђукић-Дејановић.

Према њеним речима, није, ипак, уобичајено да се након само 120 дана рада владе покрене поступак за изгласавање неповерења.

Шефица посланичке групе ДС-а Нада Колунџија изјавила је да иницијатива дела опозиционих странака за изгласавање неповерења влади „нема политичког смисла и унапред је осуђена на неуспех”.

Она је оценила да је иницијатива покренута у погрешно време и да су разлози потпуно политички неутемељени. „Ако су желели да обарају владу, онда је та идеја осуђена на неуспех, а ако су желели да поставе одређена питања влади, било им је нуђено да то учине на посебној седници”, рекла је Колунџија. Посланик Г17 плус Жељко Ивањи рекао је раније да је сигуран да ће ова иницијатива ојачати владу и да ће владајуће странке из расправе „изаћи још јаче, јер нема разлога за било какву смену владе”.

Шеф посланичког клуба СПС-а Бранко Ружић не очекује да ће се на тој седници десити нешто епохално, осим што ће грађани Србије добити аргументацију опозиције против владе, али и аргументације владајуће коалиције о томе шта је то влада добро радила”.

Међутим, опозиција има другачије мишљење и сматра да ће седница бити прилика да се разговара о свим проблемима, а не само о размештању Еулекса, јер влада не испуњава очекивања грађана. „Влада не ради ништа и није компетентна за било шта, а иницијативе за неповерење влади нису никад бесмислене, без обзира на то да ли имају подршку 126 посланика”, сматра шеф посланичке групе ДСС-а Милош Алигрудић.

Шеф посланичког клуба СРС-а Драган Тодоровић оценио је да ће грађани од посланика те странке добити „сву аргументацију и чињенице које иду у прилог томе да влада више не заслужује поверење и да наноси штету Србији, јер преговара са ЕУ и, наводно, УН, о размештању Еулекса који би спроводио Ахтисаријев план на Косову”.

Председник Српске напредне странке Томислав Николић најавио је да ће та странка гласати за неповерење Влади Србије, објашњавајући да је не треба обарати само због њене политике према Косову и Метохији, на чему инсистира ДСС, већ и због тога што „ништа не предузима у борби против финансијске кризе”. Уставом Србије је предвиђено да гласање о неповерењу влади, или поједином члану владе, може затражити најмање 60 народних посланика. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу, а да би влади било ускраћено поверење, потребно је да за то гласа више од половине свих посланика, односно најмање њих 126.

Ако парламент изгласа неповерење влади, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове владе. Ако Скупштина не изабере нову владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти парламент и распише изборе.

Ако влади не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека 180 дана, прецизирано је у Уставу.

Танјуг



Izvor: Politika

OPOZICIJI FALI JOŠ 19 GLASOVA U SKUPŠTINI

SRS, DSS/NS i naprednjaci, koji su podržali zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije, u parlamentu zajedno imaju 108 poslanika


Poslanici opozicionih stranaka koji podržavaju inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi moći će na sednici zakazanoj za petak da iznesu kritike na račun rada kabineta Mirka Cvetkovića, ali neće imati većinu koja bi mogla da ugrozi Vladu. Zahtev za raspravu o nepoverenju Vladi podnela je grupa poslanika SRS-a, DSS-a i NS-a, a u međuvremenu je inicijativu podržala i Srpska napredna stranka.

Te stranke u parlamentu imaju 108 poslanika, dok je LDP sa 12 poslanika zauzeo stav da neće glasati za inicijativu o izglasavanju nepoverenja Vladi. I sa strankom Čedomira Jovanovića opozicija ne bi imala dovoljnu podršku jer je za rušenje Vlade potrebno 127 glasova u Skupštini Srbije. U slučaju neuspeha ove inicijative, opozicija će tek za šest meseci moći u parlamentu da postavi pitanje poverenja Vladi Srbije.

Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je da inicijativa dela opozicionih stranaka za izglasavanje nepoverenja Vladi „nema političkog smisla i unapred je osuđena na neuspeh". Ona je ocenila da je inicijativa pokrenuta u pogrešno vreme i da su razlozi potpuno politički neutemeljeni.

- Ako su želeli da obaraju Vladu, onda je ta ideja osuđena na neuspeh, a ako su želeli da postave određena pitanja Vladi, bilo im je nuđeno da to učine na posebnoj sednici. Ako je u pitanju potreba da se raspravlja o određenoj temi, kao što je Euleks, na čemu insistira DSS, onda je svima jasno da poslanici sate gube da pričaju mimo dnevnog reda, pa su mogli i o tome - kaže Kolundžija.

Poslanik G17 Plus Željko Ivanji kaže da će vladajuća koalicija iz ove rasprave „izaći još jača", dok šef poslaničkog kluba SPS-PUPS-JS Branko Ružić ne očekuje da će se na toj sednici desiti nešto epohalno.

Opozicija smatra da će sednica u petak biti prilika da se razgovara o svim problemima, a ne samo o razmeštanju Euleksa, jer Vlada ne ispunjava očekivanja građana.

- Vlada ne radi ništa i nije kompetentna za bilo šta, a inicijative za nepoverenje Vladi nisu nikad besmislene, bez obzira da li imaju podršku 126 poslanika - kaže šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić najavio je da će ta stranka glasati za nepoverenje Vladi Srbije, objašnjavajući da je ne treba obarati samo zbog njene politike prema Kosovu i Metohiji, na čemu insistira DSS, već i zbog toga što „ništa ne preduzima u borbi protiv finansijske krize".




Izvor: Press