a da probamo za početak da svi plaćaju pdv.

B92   Info  Vesti  Ekonomija
"Nova ekonomska politika"
21. jun 2010. | 13:35 | Izvor: Tanjug Beograd -- Premijer Mirko Cvetković izjavio je da će strateško reformski pravac u ekonomskoj politici biti spreman do septembra i da se razmatraju različite opcije.

Premijer je rekao da će taj pravac biti osnov za reforme u narednih pet do deset godina.

Cvetković je rekao da izjavu ministarke finansija Diane Dragutinović o poreskim promenama treba tumačiti u kontekstu izrade tog dokumenta, koji će biti primenjen neposredno i biti osnov za reforme u narednih pet do deset godina.

"Sve što čujete je na stolu, tako da komentari na jednu ili drugu izjavu, bez obzira koliko se sa njima slagali ili ne, jesu nešto što je radna stvar. Ono što će definitivno biti je paket za koji mislim da će kao finalni biti spreman u septembru, a pre toga će biti u javnoj raspravi", rekao je Cvetković.

B92 Biz Vesti Srbija    
   

Dinkić: Ništa od povećanja PDV-a
21. jun 2010. | 12:05 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da u naredne dve godine neće biti promene stope PDV niti promena u oporezivanju plata.


"U naredne dve godine ne očekujem nikakve promene, niti u stopi PDV, niti u oporezivanju plata. Porezi se neće menjati do kraja mandata ove vlade", rekao je Dinkić

Dinkić je dodao da Ministarstvo finansija razmišlja o poreskoj reformi, ali da je izvesno da nikakvih promena u poreskim zakonima neće biti do kraja mandata vlade.

On je dodao da izjavu ministarke finansija Diane Dragutinović, o povećanju PDV i promeni oporezivanja plata, treba shvatiti u dugoročnom kontekstu, navodeći da nije loša ideja da se smanji oporezivanje rada, a poveća oporezivanje potrošnje.

"Ali, imajući u vidu sadašnje stanje i relativno ubrzanje oporavka srpske privrede, sada ne treba ništa dirati, nego eventualno razmisljati o promenama kada se slegnu potresi od ekonomske krize", poručio je ministar Dinkić.

Prema njegovim rečima, promene poreza trebalo bi razmatrati kada se slegnu potresi od svetske krize, a to je za dve godine.

Cvetković: Poreska reforma još nije definisana

Istovremeno, premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da će dokument o strateškoj reformi ekonomske politike Srbije biti spreman do septembra. Cvetković je rekao da još nije tačno određen način poreske reforme u Srbiji i dodao da će nacrt tog dokumenta pre septembra biti na javnoj raspravi.

"Sve opcije poreske reforme su na stolu", rekao je on i dodao da izjavu ministarke finansija Diane Dragutinović o povećanju poreza treba tumačiti u kontekstu izrade strateškog reformskog pravca u ekonomskoj politici, koji će biti osnov za reforme u narednih pet do 10 godina.

"Sve što čujete je na stolu, tako da komentari na jednu i drugu izjavu bez obzira koliko se sa njima slagali ili ne jesu nešto što je radna stvar. Ono što će definitivno biti je paket za koji mislim da će kao finalni biti spreman u septembru, a pre toga će biti u javnoj raspravi", rekao je Cvetković

Poreske reforme su neophodne

"Poreske reforme su Srbiji neophodne, ali su prilično nepopularne i zavise od političke volje jer se uglavnom sprovode u prvoj godini imenovanja nove vlade, a ne u predizbornim godinama", rekao je savetnik Američke agencije za pomoć i razvoj (USAID) Nikola Altiparmarkov.


Prema njegovim rečima srpska vlada će biti na velikom iskušenju - da li da učini ekonomski odgovornu i pravilnu odluku i da rizikuje da bude politički kažnjena, kao što je to bila politički kažnjena vlada u Mađarskoj ili da se sačekaju izbori i da se to uradi u prvoj godini posle izbora.

On je mišljenja da bi poreska reforma u značajnoj meri smanjila fiskalno opterećenje privrede, a smanjenje prihoda u budžetu kao posledica tog rasterećenja moglo bi da se nadoknadi povećanjem drugih dažbina, kao što je porez na dodatu vrednost (PDV).

"Slična poreska reforma sprovedena je u većem broju evropskih zemalja tako da je, na primer, PDV u Nemačkoj povećan za tri odsto (2007. godine) i smanjeno je fiskalno opterećenje zarada, a prošle godine je i u Mađarskoj PDV povećan, za pet odsto, uz istovremeno snižavanje poreskog opterećenja privrede", podsetio je Aliparmarkov.

Razlika u poreskim reformama u te dve države je u tome što je u Nemačkoj ona sprovedena na početku mandata vlade, tako da je bilo vremena da građani osete pozitivne efekte tih mera, dok su u Madjarskoj reforme sprovedene neposredno pred opšte izbore, tako da su građani kaznili vladajuću političku elitu, objasnio je on.

Povećanje poreza na kapital ne bi donelo veće finansijske efekte za budžet, već bi se samo povećalo broj "of šor" kompanija poreklom iz Srbije, dok bi u poreskoj reformi trebalo oporezovati veće zarade sa višom stopom, rekao je Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Porez na zarade je "ubica radnih mesta", tako da bi ga trebalo smanjiti, a povećati stopu poreza na dobit (PDV), smatra Ranđelović.
Konsultant za investicije i poreski sistem Saša Radulović ocenio je da je predložena reforma poreskog sistema, gde bi građani izdvajali za petinu manje dažbina državi kroz mesečna primanja i obavezno socijalno osiguranje, konačno pravo rešenje za prevazilaženje negativnih efekata svetske krize.

"Mi smo u protekle dve godine izgubili skoro 200.000 radnih mesta, a glavni uzroci su ogromni nameti na proizvodnju, koji snižavaju konkurentost naše privrede. Ovo rešenje bi smanjilo ukupne namete na rad za jednu trećinu", rekao je Radulović i pojasnio da se smanjenje poreza ne odnosi samo na mesečne zarade, već i na obavezne doprinose.

Smanjenje poreza na mesečne zarade i doprinose dovešće do toga da će proizvodjači postati konkurentniji, kao i njihov izvoz, a otvoriće se prostor za smanjenje cena proizvoda u našoj zemlji, kao i za povećanje plata, naveo je Radulović.

Komentarišući najavu ministarke finansija Diane Dragutinović da se razmatra povećanje stope PDV-a za tri odsto, kao deo šire poreske reforme, Radulović je naglasio da je to neophodna mera, jer se smanjenjem poreza na lični dohodak i stope doprinosa stvara manjak prihoda u budžetu, koji mora nekako da se nadokadi.

Smanjenjem fiskalnog opterećenja privrede otvoriće se prostor za povećanje zarada i za nova zapošljavanja "jer će pametni to uraditi", naglasio je Radulović.

Povećana stopa PDV-a uticaće na cenu uvoznih artikala, ali će domaća preduzeća, najverovatnije, morati povećanje PDV-a da amortizuju unutrašnim prilagodjavanjem i da ga ne prebacuju na krajnjeg kupca, jer ukoliko povećaju cene to bi njihove proizvode učinilo skupljim i nekonkurentnim na tržištu, objasnio je on.

Intervju dr Čedomir Vukić, veliki majstor Regularne velike lože Srbije
U Vladi Srbije pet masona
Ponedeljak - 21.06.2010
Srbijom vlada najmanje pet masona, a u vlasti, ali i opoziciji, ima još mnogo pripadnika masonerije! Ono o čemu se godinama priča u kuloarima, prvi put je ekskluzivno u intervjuu za „Alo!“ potvrdio veliki majstor Regularne velike lože Srbije dr Čedomir Vukić, koji je u intervjuu za naš list pričao o masoneriji u našoj zemlji i loži čiji je starešina.

- Masonerija je pokret, nije religija, iako je stariji od mnogih religija, postoji više od 6.000 godina. Ustrojstvo je hijerarhijsko, svaka loža ima svog starešinu koji upravlja ložom sa oficiriskim timom. U loži postoji rang učenika, pomoćnika i majstora. Da bi postojala, Velika loža mora da ima tri radne lože sa starešinstvom i oficirima kao i članovima. Na čelu je veliki majstor - objašnjava dr Vukić.
- Šta je cilj masonerije?
- Osnovni cilj masonerije je stvaranje dobrog društva, poštovanje dostojanstva i ljudskih vrednosti. Protiv je nacionalizma, mržnje bilo koje vrste, poštuje se princip „Brat je mio koje vere bio“. Na primer, prilikom inicijacije, primanja u ložu, onaj ko je islamske vere polaže ruku na Kuran, hrišćanin na Bibliju, jevrejin na Talmud. U svakom slučaju, mason mora biti vernik, poštujemo sve zvanične religije, a u bratstvo ne primamo članove sekti i okultnih organizacija.
- Mnogo se priča o mistično-okultnom karakteru masonskih loža, raznim teorijama zavere...
- Istina je jedina da je masonerija organizacija nejavnog oblika organizovana po pozitivnim propisima države u kojoj funkcioniše. Nije sekta, nije religija, nije okultno društvo već pokret koji poštuje postulate globalizma svih pozitivnih vrednosti u društvu.
- Ipak, imate neke „tajne“ rituale, ali i veoma strog moralni kodeks, posebno u odnosu na preljubu?
- Postoje rituali koji su tajna za profanog čoveka, ali ukoliko je neko baš zainteresovan, može preko interneta da se informiše o njima. Preljuba je najteži prekršaj. Ukoliko je učini mason sa ženom drugog masona, kažnjava se isključenjem. Svi moralni ljudski postulati se izuzetno poštuju.
- Mogu li žene biti masoni?
- Što se tiče zvanične regularne masonerije, žene ne mogu biti članovi, ali ih poštujemo kao naše sestre. Recimo, supruge kandidata ne mogu biti prisutne inicijaciji, ali kada on dobije bele rukavice, dobija još jedan par i za suprugu.
- Prošle nedelje oglasila se i Velika nacionalna loža Srbije. Kakva je to loža i kakve su vaše veze sa njom?
- VNLS ne pripada ovom tipu masonerije kome mi pripadamo. Oni su, plastično rečeno, „druga religija“. Njihov osnivač je Velika loža Francuske, osnovani su 1997. godine, funkcionišu u frankofonim zemljama i ukupno ih ima negde oko 200.000. Postoji više pobočnih organizacija takvog tipa koje nemaju primat i značaj kao RVLS.
- Doskorašnji majstor VNLS Dragan Martinović bio je sa vama u istoj loži. Zašto je došlo do raskola?
- Došlo je do neslaganja zbog politike koju je vodio Zoran Nenezić. Dragan Martinović, naš poznati slikar, i dalje je moj prijatelj i imamo dobru komunikaciju u profanom svetu, ali on pripada drugoj jurisdikciji.
- Još nekoliko velikih masonskih loža postoji u Srbiji. Koja ima primat i zašto?
- Primat imamo mi, to jest RVLS, jer pripadamo zvaničnoj masoneriji regularnog tipa koja broji oko 10 miliona članova. To je kao što postoji zvanična religija i sekte, e pa mi smo ta „zvanična religija“, a oni su za nas „sekte“.
- Priča se da u RVLS ima nekoliko ministara, koliko i da li biste mogli da nam kažete njihova imena?
- Ima pet aktuelnih ministara. Ima i drugih zvaničnika iz aktuelnog političkog života, međutim, kodeks masonerije mi ne dozvoljava da otkrijem njihov identitet. To mogu da urade oni sami ukoliko to žele.
- Navodno su masoni i opozicionari - Zoran Ostojić i Nenad Prokić iz LDP-a, ali i glumci Laza Ristovski, Miki Manojlović, advokat Dušan Vukasović, dirigent Ivan Tasovac, slikar Cile Marinković... Da li su to samo čaršijske priče ili istina?
- Stara izreka kaže: „Gde ima dima, verovatno ima i vatre.“
 
Noviji istorijat masonerije kod nas
Masonerija je obnovljena na ovim prostorima i uneto je svetlo 26. juna. 1990 godine od strane Ujedinjene Velike lože Nemačke, objašnjava Vukić i podseća da je tada za velikog majstora Velike lože Jugoslavije izabran Zoran Nenezić.
- Međutim, ubrzo nastaju problemi u VLJ jer je mnogo članova intelektualaca bilo nezadovoljno načinom funkcionisanja i neslaganja sa tadašnjim velikim majstorom, tako da se 1993. velika grupa članova izdvojila u Regularnu veliku ložu Jugoslavije, koja je uspela da se nametne kao jedina masonska vlast na teritoriji zemlje, a za velikog majstora izabran je Dragorad Tanasić. Nakon isteka njegovog mandata od dve godine, postavljen je treći veliki majstor profesor Novak Jauković, a njega je nasledio prof. dr Jovan Vasiljević. Naredni veliki majstor u dva mandata je prof. dr Srđan Stanković, koga takođe u dva mandata nasleđuje dr Petar Kostić. Tokom 2004. godine nastaju veliki raskoli u RVLJ i osipa se članstvo. Rasulo i problemi su trajali sve do odvajanja Crne Gore, kada se formirala Velika loža CG, kojoj pristupaju bivši članovi RVLJ iz Crne Gore, a na čije je čelo postavljen prethodni veliki majstor Novak Jauković. U Srbiji se 2006. godine velika grupa članova RVLJ, nezadovoljna tadašnjom situacijom i problemima, izdvaja i registruje kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Regularnu veliku ložu Srbije koja egzistira i danas.
 
Vitez templar
Dr Čedomir Vukić veliki je majstor Regularne velike lože Srbije, nosilac 33 stepena škotskog reda, nosilac reda viteza templara sa sedištem u Manhajmu i redovni član Velike lože AFAM u Nemačkoj. Doktor je ekonomskih nauka, bio je potpredsednik Privredne komore Srbije, radio je u Vladi SRJ, bio je direktor više preduzeća, kao i više inostranih zastupništava. Počasni je član više od 30 masonskih loža u Evropi, Kanadi, SAD i Australiji.

http://www.alo.rs/politika/28327/U_Vladi_Srbije_pet_masona
----------------------------------------------------------
 

Ko li je masom, da nije Mlađan?

Zakoni: Prečica za popravni

Vlada Skupštini nametnula žestok tempo, pozivajući se na hitnost. Zbog ekspresnog usvajanja, mnogi zakoni vraćeni na doradu
Srodne vesti


VRAĆANJE zakona na ”popravku” samo koji mesec po usvajanju, malo vremena da se javnost upozna sa njima i rizik da zbog brzine padnu na Ustavnom sudu - glavne su mane hitnog postupka po kojem Skupština sve češće donosi propise.

Želja Vlade da što pre svoje predloge pretoči u zakon, mogla bi da im se obije o glavu već kod kontroverznog Zakona o elektronskoj komunikaciji, koji će iz poslaničkih klupa ”otputovati” pred sudije Ustavnog suda zbog pojedinih spornih odredbi. Pored ovog, poslanici su, takođe, imali samo četiri dana da pogledaju predloge zakona o visokom obrazovanju, NBS i o sudskim veštacima.

Vlast, ipak, smatra da brzina nije nužno hendikep zakonskih predloga. Tako, recimo, ministarka telekomunikacija Jasna Matić, koja je i predlagač propisa o elektronskoj komunikaciji, tvrdi da je pomenuti akt morao da dođe pred poslanike zbog cajtnota.

- Hrvatska je već započela proces digitalizacije televizije i neophodno je da uhvatimo korak sa našim regionom - objašnjava nam Matićeva zbog čega se žurilo. - Još jedan od razloga je i prodaja dela imovine u ”Telekomu”.

Uz to, pojedini dokumenti koje su poslanici izglasali po ubrzanoj proceduri, počeće da se primenjuju tek za tri-

-četiri godine.

Opozicija smatra da je usiljena brzina Vlade način da ih liše bilo kakvog uticaja.

- Žele da nas onemoguće da se pripremimo za analizu zakona - kaže nam šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović. - Zakoni doneti na brzinu nemaju kvalitet. Najbolji primer je akt o katastru koji je odmah po usvajanju morao na doradu.

Poslanik NS Miroslav Markićević tvrdi da ne mogu da stignu da pročitaju predloge, a samim tim nema vremena ni za amandane.


POLOVINA VRAĆENA

DA se baš uvek pita Vlada, bilo bi još više zakona po hitnoj proceduri. Ali, polovinu tekstova koji su bili sa zahtevom ”hitno”, parlament je vratio Vladi uz objašnjenje da mogu da se usvajaju u uobičajenoj proceduri.

Dulić demantuje da je milioner
23. jun 2010. | 00:10 -> 10:00 | Izvor: B92, Danas Beograd -- Ministar Oliver Dulić demantuje da je najbogatiji član Vlade Srbije i da vrednost njegovih akcija u dva preduzeća iznosi tačno milion evra.


Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje kaže da 11 odsto akcija u firmi Rolopak iz Subotice vredi daleko manje od 800.000 evra, kako je preneo "Danas".
"Danas" je objavio da Dulić ima 100 odsto akcija u firmi DG Komp Računari d.o.o. iz Subotice, u vrednosti od 200.000 evra, a da vrednost njegovih akcija u Rolpaku d.o.o. Palić iznosi čak 800.000 evra.
Osim akcija, Dulić ima i ušteđevinu, o kojoj podaci nisu dostupni javnosti. Ministar za zaštitu životne sredine u svom vlasništvu ima dvosoban stan od 55 kvadratnih metara koji je kupio, kao i jednosobni apartman od 19 kvadrata koji je takođe kupio.
Dulić prima ministarsku platu od 106.000 dinara, dok u svojstvu "ortopeda konsultanta“ u Železničkoj bolnici zarađuje 24.000 dinara mesečno.
Ministar Dulić juče nije bio dostupan za komentar podataka iz njegovog finansijskog i imovinskog kartona, s obzirom da se, kako je listu rečeno u Ministarstvu, nalazio na službenom putu u Nemačkoj.

Dulić: Pogrešan podatak o Rolopaku

Ministar Dulić kaže da informacija o njegovoj imovinskoj karti koja je obavljena na sajtu Agenciji za borbu protiv korupcije sadrži pogrešan podatak o vrednosti kapitala Rolpak d.o.o.
"Ukupna vrednost ove firme, čiji sam suvlasnik od osnivanja 2003. godine, danas je, nažalost, značajno manja od 800.000 evra koliko je stojalo u prijavi o vrednosti 100 odsto kapitala. Pošto sam vlasnik samo 11 odsto, ukupna vrednost mog udela je skoro desetostruko manja od vrednosti objavljenoj na sajtu agencije. Takođe je apsolutno netačna vest da sam milioner medu ministrima", kaže Dulić.
Akcije u kompanijama ima još deset članova Vlade, ali daleko manje vrednosti u odnosu na one kojima raspolaže Dulić.
Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić ima 100 odsto akcija u preduzeću House of Europe Invest, nominalno vredne 30.000 evra.
Premijer Mirko Cvetković ima 10 odsto akcija C-Tabaka, vrednih nešto više od 730 evra.
Najvrednijim dinarskim akcijama raspolaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević sa 171 akcijom (0,76 odsto) u Institutu za tržišna istraživanja u Beogradu, koje vrede 102.600 dinara.
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić ima 22 akcije, odnosno 0,036 odsto, u Mašinoprojektu Kopring a.d. iz Beograda koje vrede 56.100 dinara.
Ministarka finansija Diana Dragutinović ima akcije u tri firme, mada male vrednosti.
Dragutinovićeva u kompaniji Jafa iz Crvenke ima pet akcija (15.000 dinara), u HUTP Moskva iz Beograda osam akcija (24.000) i u Tehnogasu a.d. iz Beograda ima 11 akcija (33.000).
Sa po pet akcija Naftne industrije Srbije raspolažu ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministarka pravde Snežana Malović, ministarka za NIP Verica Kalanović, ministar za KiM Goran Bogdanović i ministar za dijasporu Srđan Srećković.
Među onima u Vladi Srbije za koje bi se reklo da su finansijski „najskromniji“, odnosno koji Agenciji nisu prijavili ni akcije ni ušteđevinu, najviše je kadrova socijalista. Reč je o ministrima Ivici Dačiću, Milutinu Mrkonjiću, Žarku Obradoviću (SPS), Milanu Markoviću, Svetozaru Čipliću (DS), kao i Rasimu Ljajiću (SDPS).
Podaci o potpredsedniku Vlade i lideru PUPS Jovanu Krkobabiću juče nisu bili dostupni na internet sajtu Agenciji za borbu protiv korupcije.

Posao za 1.500 stručnjaka iz Srbije
B. V. - T. N. Đ. | 24. 06. 2010. - 00:02

Posao izgradnje vojne bolnice u Libiji koju bi gradili građevinci iz Srbije bio bi pun pogodak za pokretanje domaće operative. Na poslu koji bi trajao oko godinu i po dana radilo bi oko 1.500 stručnih ljudi, uposlila bi se preduzeća poput „Energoprojekta“ i „Ratka Mitrovića“ i ostvario bi se promet od nekoliko stotina miliona dolara.
Ideja o gradnji vojne bolnice po uzoru na VMA potiče još iz vremena kada je Gadafi posetio Beograd
Trodnevna poseta ministra odbrane Dragana Šutanovca Libiji mogla bi da rezultira ugovorom koji podrazumeva izgradnju vojnih objekata, poput vojne bolnice. Ideja da se u Libiji gradi objekat nalik na beogradsku Vojnomedicinsku akademiju datira još iz vremena kad je Gadafi boravio u Beogradu i u obilasku kompleksa VMA dogovarao da ista takva bolnica bude izgrađena u Libiji. Posetom ministra odbrane priča o izgradnji se ponovo aktuelizovala, a njoj su se najviše obradovali građevinci koji trenutno nemaju posla.
- Prva i osnovna dobit ovog posla jeste to da bi se pokrenula građevinska industrija i konačno bi počeli nešto veliko da radimo i u inostranstvu. Takođe, ovim bi domaća preduzeća dobila reference, pa bi izgradnjom ovog kapitalnog inostranog objekta sledeće tri godine mogla da konkurišu za izgradnju velikih svetskih projekata, što je veoma značajno. Sigurno bi kroz gradilište prošlo oko 1.500 visokostručnih ljudi, plus fizički radnici, koji mogu biti i Libijci. To bi bio odličan posao, promet bi bio nekoliko stotina miliona dolara. Mi već imamo spreman projekat našeg VMA, imamo ljude koji su to osamdesetih godina gradili, a već sutra sa poslom mogu da krenu preduzeća poput „Ratka Mitrovića“ i „Energoprojekta“ - objašnjava Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije.
Sedamdesetih i osamdesetih godina bila je praksa da domaća preduzeća grade kapitalne projekte u Iranu, Iraku, Libiji, a nakon toga dobiju da grade još deset manjih objekata, poput hotela, nadvožnjaka, restorana, stambenih i poslovnih centara.
- Brzo možemo da prilagodimo naše poslove prema zakonima Libije i čim krenemo sa gradnjom vojne bolnice, garantujem da ćemo ugovoriti još nekoliko poslova. Najmanji problem je oprema, to će se vrlo brzo kupiti. Naši stručni ljudi su izuzetno cenjeni u inostranstvu, i to je na Bliskom istoku poznato, a paradoks je da u Srbiji grade stranci. Bez ikakvih problema možemo da organizujemo gradilište, projektanti da krenu sa poslom, stručni ljudi koji će da izvedu objekat, medicinsku opremu ćemo isporučivati u dogovoru sa proizvođačem i u zavisnosti od želje Libijaca i nećemo imati ni najmanji problem. Mi smo radili na mnogo većim projektima, trenutno smo na inostranom tržištu manje zastupljeni, ali neki nisu ni svesni šta mi sve možemo da izgradimo - ističe Rodić.
Osim državnih preduzeća, privatne građevinske firme, kao što su „Motera“, „Deneza“, „Napred“, u procesu privatizacije nasledile su veoma stručan kadar i dobru mehanizaciju, pa nije isključeno da se za ovaj posao osnuje i konzorcijum srpskih firmi.
- Ovim poslom bi se modernizovala oprema, a mladi inženjeri bi dobili zlata vredno iskustvo, upoznavali bi se sa svetskim standardima, dok bi iskusniji majstori mogli da obučavaju Libijce, a zauzvrat bi dobili jeftiniju radnu snagu - dodaje Rodić.
Potpisan sporazum o vojnotehničkoj saradnji
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i ministar odbrane, ujedno i glavnokoman­dujući oružanih snaga Libije, general-major Abu Bakr Junis Džaber potpisali su u Tripoliju sporazum o vojnotehničkoj saradnji.
Sporazum predviđa mogućnosti da dva ministarstva odbrane sarađuju na obnovi vojne bolnice u Libiji i razmeni stručnjaka dve zemlje, kao i lečenju najtežih pacijenata iz Libije na VMA u Beogradu.
Šutanovac je rekao da potpisivanje ovog sporazuma predstavlja početak nove ere odnosa Libije i Srbije i da otvara nove mogućnosti u vojnotehničkoj saradnji. Ovim sporazumom, kako je objasnio, biće omogućen razvoj određenog naoružanja i vojne opreme, a očekuje se da na osnovu njega velika grupa oficira i kadeta Libijske armije dođe na školovanje u Srbiju.
- S libijskim premijerom razgovaraćemo o mogućnostima za saradnju i u oblasti železnica, ali i plasmana poljoprivrednih proizvoda na tržište Libije - istakao je Šutanovac.
Libijski ministar odbrane istakao je da potpisani sporazum potvrđuje i istorijske odnose koji povezuju Srbiju i Veliku Džamahiriju.


Da li je Libija u Eu?

Тренутно је влада Србије пуна одборника,хомосексуалаца и би-сексуалаца који су купили закон о забрани дискриминације хомосексуалаца док су "заборавили" да направе било који закон о заштити вјерника и поштених грађана Србије.
Евро-интеграције,европске вриједности су флоскуле за будале које не виде даље од носа.Суштина је
у чињеници да је све исто као и прије,исти људи су на власти,иста школа је у питању,чак шта више
данашњи су само бескрупулознији од некадашње режима.Озлоглашени политички апарат какав је  био Милошевићев није потезао масовне спортске прославе чешће од једном годишње.Тада је био оптуживан да успјехе кошаркаша, одбојкаша и осталих атлета, перфидно користи за замајавање народа и скретање пажње са објективних друштвених проблема.
Насупрот томе, данас имамо политичку гарнитуру која сваку иоле значајнију побједу неког нашег спортисте или екипе спремно прати организацијом слављеничког грађанског окупљања, на које се
становништво позива са ударних ТВ канала и страница најтиражнијих листова. Али, иако је дочецима спортиста нагло порасла фреквенција, нико не оптужује данашњи режим за злоупотребу туђих резултата.
Ради поређења:
1997 година, када је у Барселони одржано Европско првенство за кошаркаше, које памтимо по легендарној тројци Саше Ђорђевића против Хрвата.
Тадашњи режим, једва неколико мјесеци прије шампионата се досјетио да је њихов дисидент Небојша Човић и даље на челу Кошаркашког савеза. Зато је на брзину организована његова смјена, како у случају очекиваног тријумфа наше екипе не би добио прилику за појављивање у јавности, и то као успјешан руководилац успјешног савеза.

Истом шампионату присуствовао је са својим најближим сарадницима и Зоран Ђинђић, тада градоначелник Београда, који је по завршетку финалне утакмице појурио назад из Барселоне, како би у престоници приредио дочек за кошаркаше, што је у његовом кабинету очигледно било оцијењено као одлична прилика за политичку промоцију.Ни режим није сједио скрштених руку, па је Ђинђићев авион волшебно задржан на аеродрому у Барселони,таман толико да градоначелник стигне у Београд тек послије дочека златних кошаркаша, који, очекивано, нису били одушевљени ни Ђинђићевим покушајем да се "очеше" о њихов успјех,ни режимском злоупотребом која је услиједила, али су после краће расправе међу собом ипак одлучили да не изазивају скандал бојкотом прославе.
Пет година касније, 2002, политичка ситуација била је обрнута. Социјалисти су били у опозицији, ДОС на власти, а Ђинђићеви људи од највећег повјерења – Живорад Анђелковић и Горан Весић – у руководству кошаркашког клуба Црвена звезда, који су обећали да ће је спасити од пропадања. Очигледно су лекцију из Барселоне добро научили, па су овог пута реаговали на вријеме. Односно, много прије времена, или, што би рекао њихов садашњи коалициони партнер Милутин Мркоњић, прије рока.

Звезда је почетком те зиме, у својој првој сезони у Јадранској лиги, савладала Цибону усред Загреба, у утакмици која је била једна од оних обичних, лигашких. Ипак, тадашњи тим-менаџер Небојша Илић, спортски пијун у рукама политичких моћника који су дрмали Малим Калемегданом, позвао је навијаче да исте вечери дочекају екипу испред просторија Спортског друштва. Извјештачи који су се окупили, с подсмјехом су гледали избезумљена лица Звездиних првотимаца, док су се ови смрзавали на дебелом минусу зарад не више од пар десетина "навијача" који су се у глуво доба ноћи и због безначајне утакмице "спонтано" одазвали Илићевом позиву. Сврха тог ипак неуспјелог "дочека" била је да популарише "прву демократску управу" Црвене звезде, али још више Јадранску лигу, противприродно такмичење које окупља тимове са простора бивше Југославије и које је кумовало трагичном посртању српског националног првенства: Звезда је, наиме, на силу и упркос противљењу стручне јавности,"пробила лед" својим уласком у Јадранску, у коју је касније повукла и остале веће српске клубове.

Што је најзанимљивије, исте двије политичке струје које су се 1997. отимале о прославу златне медаље кошаркаша, данас, пошто дијеле заједничку бол за покојним предсједницима (свака за својим), сједе заједно у владајућој коалицији и контролишу главне политичке и безбједносне полуге у држави док припадници оне политичке струје која је од 2001. до 2007. помагала кошаркашком клубу Црвена звезда тако што га је бацила у још веће дугове, данас сједе у кабинету предсједника Србије.

Да не буде забуне, ватерполисти, пливачи, кошаркаши и фудбалери јесу остварили неке врсте подвига.О томе колико су значајне медаље Милорада Чавића и Нађе Хигл, довољно говори податак да у Београду имате ЈЕДАН базен који ради, а у Панчеву НИЈЕДАН. Клинци које је окупио селектор Душан Ивковић отишли су у Пољску како би освојили једно од првих шест мјеста, које их води на Свјетско првенство сљедеће године, али су се "зањели" па су прегазили Русију и надиграли захукталу Словенију, како би у финалу подјелили мегдан са ипак прејаком Шпанијом (с којом ће вјероватно моћи да се носе у неким наредним приликама). Дејан Станковић и компанија, на другој страни, ни у ком случају нису дјеловали као фаворити када их је жријеб сврстао у групу са Француском, званичним вицешампионом света,и вазда незгодном Румунијом, а ипак су коло прије краја квалификација надмоћно овјерили прво мјесто и директан пласман на Мундијал.На  Мундијалу су прошли како су прошли.
Они Слобини јесу простачки користили спорт у своје вријеме, али били су мала дјеца у поређењу са овим данашњима који чине владу Србије,укључујући и Предсједника Републике.

Данашња власт,влада или газде Србије чине непрекинуту нит и нема никакве разлике између "оних Слобиних" и "ових данашњих".

Ja bih rekao da su oni Slobini i ovi Đinđićevi , sada na istom zadatku, rame uz rame.To je nama naša borba dala da imamo Borisa za maršala.

ЦВЕТКОВИЋ РАЗГОВАРАО СА КИНЕСКИМ ПРИВРЕДНИЦИМА

ПЕКИНГ – Председник Владе Србије Мирко Цветковић разговарао је у Пекингу са представницима највећих кинеских компанија о њиховим улагањима у Србију и унапређењу и продубљивању економске сарадње две земље.

Премијер Србије, који је започео четвородневну посету Кини, рекао је за Танјуг после сусрета са кинеским привредницима да његова посета Пекингу и Шангају има за циљ да унапреди политичку сарадњу и дијалог, као и економске односе Србије и Кине.

Он је истакао да су кинески привредници, чија предузећа имају годишње обрте од неколико милијарди долара, заинтересовани за сарадњу са српским партнерима, посебно поменувши сарадњу у области енергетике и инфраструктуре.

„Велика предузећа чији се обрти мере у милијардама долара су исказала интересовање за сарадњу и ја сам веома задовољан због тога. Пренели смо им зашто је добро да улажу у Србију, али су се разговорили водили везано и за комерцијалне односе и односе у области енергетике, инфраструктуре, као и у областима производње апарата за домаћинства и трајних потрошних добара”, навео је премијер Цветковић.

Кинеска страна је заинтересована и за улагања у хидроелектране, а разговарало се и о грин филд инвестицијама у Србију.

Међу кинеским привредницима који су присуствовали састанку били су и представници фирме ЦРБЦ која ће градити мост Земун-Борча.


Танјуг