Trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije ili prinudnog rada sve više je zastupljena u svetu i vlade svih država bi morale da učine mnogo više kako bi se to suzbilo, saopštila je Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala.

Prema izveštaju UN koji je sačinala ta Kancelarija, medju eksploatisanima su osobe pripadnici 137 različitih nacionalnosti iz 127 država. 'Činjenica da u 21. veku još uvek postoji ropstvo, samo u formi trgovine ljudima, sramota je za sve nas', rekao je predstavljajući izveštaj izvršni direktor te kancelarije Antonio Marija Kosta.

Većina žrtava su žene i deca koji često bivaju kidnapovani i prisilno regrutovani u svojim državama, da bi kasnije bili prebačeni u druge države gde se nastavlja njihova eksploatacija. Prema izveštaju UN, znatno se češće prijavljuju slučajevi trgovine ženama radi seksualne eksploatacije, nego zbog prisilnog rada.

Medju krajnjim odredištima često se pominju Grčka, Nemačka i Holandija, a žrtve uglavnom dolaze iz Afrike, centralne i jugoistočne Evrope, bivših država nastalih raspadom Sovjetskog saveza, Latinske Amerike i sa Karipskih ostrva. U izveštaju se ističe da su najpopularnije tranzitne tačke Albanija, Bugarska, Madjarska, Italija, Poljska i Tajland. Najviše eksploatisanih osoba dolazi iz Nigerije, Benina, Gane i Maroka.

Glavne destinacije žrtava iz tog područja su zemlje u zapadnoj Evropi i zapadnoj Africi. Severnoamerički kontinent je neka vrste ekskluzivne destinacije, jer u taj region dolaze žrtve iz svih delova sveta, najviše iz bivšeg Sovjetskog saveza, Azije, Latinske Amerike i Kariba.



Izvor: RTS

"Ropstvo u XXI veku"   
Njujork -- Trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije ili prinudnog rada sve više je zastupljena u svetu, navode UN.
   
Vlade svih država morale bi da učine mnogo više kako bi ta pojava bila suzbijena, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala. Prema izveštaju UN koji je sačinala ta kancelarija, među eksploatisanima se nalaze pripadnici 137 različitih nacionalnosti iz 127 država.

"Činjenica da u XXI veku još postoji ropstvo, u formi trgovine ljudima, sramota je za sve nas", rekao je, predstavljajući izveštaj, izvršni direktor Kancelarije Antonio Marija Kosta. Većina žrtava su žene i deca koji često bivaju kidnapovani i prisilno regrutovani u svojim državama, da bi kasnije bili prebačeni u druge države, gde se nastavlja njihova eksploatacija. Prema izveštaju, znatno se češće prijavljuju slučajevi trgovine ženama radi seksualne eksploatacije, nego zbog prisilnog rada.

Među krajnjim odredištima često se pominju Grčka, Nemačka i Holandija, a žrtve uglavnom dolaze iz Afrike, centralne i jugoistočne Evrope, država nastalih raspadom SSSR-a, Latinske Amerike i sa Karipskih ostrva. Najpopularnije tranzitne tačke su: Albanija, Bugarska, Mađarska, Italija, Poljska i Tajland.


Izvor: B92

Ujedinjene nacije juče objavile izveštaj o trgovini ljudima u svetu

Godišnje 2,5 miliona novih robova

Nijedna država na planeti nije pošteđena kriminala koji je povezan sa trgovinom ljudima, bilo da je u pitanju prodaja zbog seksualnog iskorišćavanja ili prisilnog rada.

U najnovijem izveštaju kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i droge (UNODC), a koji je objavljen juče, navodi se da žrtve trgovine ljudima potiču iz 127 zemalja širom sveta, da su 98 zemalja samo tranzitne stanice ka 137 država, koje su označene kao krajnje odrednice. Globalni napori da se stane na put trgovini ljudima u 21. veku ne daju rezultate zbog nedostatka preciznih podataka i odbijanja nekih zemalja da priznaju postojanje problema.

„Ekstremno je teško da se ustanovi tačan broj žrtava u trgovini ljudima. U pitanju su milioni jer su skoro sve zemlje na planeti pogođene ovim problemom“, kaže Antonio Marija Kosta, izvršni direktor UNODC.

Prema nezvaničnim podacima 2,5 miliona muškaraca, žena i dece svake godine završi u kandžama trgovaca ljudi. Žrtve dobro organizovanim bandama godišnje zarade oko 30 milijardi dolara, a polovina ovog novca zaradi se u industrijski razvijenim zemljama.

„Činjenica da u 21. veku postoji ropstvo radi seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada trebalo bi sve da nas postidi. Zaštita žrtava za koju se načelno zalažu sve zemlje se često ne poštuje i žrtve se često u praksi tretiraju kao kriminalci koji su prekršili antiimigrantske zakone“, upozorio je prvi čovek UNODC.

Prema podacima UNICEF-a, trenutno je širom planete 211 miliona dece starosti od pet do 14 godina prisiljeno da radi i većina ih se ne vodi kao žrtve prisilnog rada.

U izveštaju koji je juče predstavljen istaknuta su tri najveća izazova sa kojima su suočene zemlje u borbi protiv trgovine ljudima. To su smanjenje potražnje (bez obzira da li se radi o jeftinoj robi ili pružanju seksualnih usluga), obračun protiv kriminalnih bandi (oni iskorišćavaju osobe koje žele da pobegnu od siromaštva, nezaposlenosti i gladi) i zaštita žrtava (smeštaj u privremena skloništa i njihovo uključivanje u normalan život).

Trgovci ljudima zarađuju milijarde dolara koristeći nedorečene zakonske regulative i slabu saradnju na međunarodnom nivou.


Izvor: Blic \ A. Petrović

Akcija policije protiv trgovaca ljudima
Kupila devojku za prostituciju

NOVI SAD - Ljiljani Đ. (38) iz Veternika određen je pritvor zbog sumnje da je od Vesne P. za 500 evra kupila Novosađanku I. S. (23), koju je potom primorala da se bavi prostitucijom i za jednu noć promeni između deset i dvadeset partnera.


Ljiljana Đ., koja je i ranije privođena i osuđivana zbog sličnih dela, sumnjiči se za krivično delo trgovine ljudima, dok je njena saučesnica Vesna P., posle hapšenja sprovedena na izdržavanje zatvorske kazne, po poternici subotičkog suda. I protiv nje je podneta krivična prijava zbog trgovine ljudima.

Osumnjičene se, kako saznaje „Blic“, poznaju odranije i početkom jula sklopile su dogovor o prodaji I. S. Devojka je ispričala da je pod izgovorom da treba da čuva dete dovedena u „Kolašniku“, kafanu u Veterniku, čiji su vlasnici Ljiljana Đ. i njen otac.

U Veternik je I. S. stigla 14. jula. Odmah po dolasku, kako je devojka ispričala policiji, Ljiljana Đ. ju je zatvorila u jednu prostoriju, oduzela dokumenta i naterala da se prostituiše. Ponekad je imala i dvadeset muškaraca za noć.

Petnaestak dana kasnije, 27. jula, devojka je uspela da iskoristi nepažnju gazdarice i preko poznanice pozove policiju.

Postupajući po prijavi, policija je, kako je saopštio novosadski SUP, upala u „Kolašinku“, pretresla objekat i tamo zatekla I. S.

Ljiljana Đ. je odmah uhapšena. Na osnovu njenog iskaza u kojem je potvrdila da je devojku kupila za 500 evra, uhapšena je i Vesna P., koja je odmah prebačena u Kazneno-popravni dom za žene u Požarevcu.

Ljiljani Đ. ovo nije prvo hapšenje zbog sumnje da se bavila trgovinom ljudima i organizovanjem prostitucije. Prošle jeseni, Ljiljana i njen otac su uhapšeni zbog sumnje da su u dva navrata od 2002. do 2005. godine primoravali na prostituciju jednu devetnaestogodišnjakinju iz Mola. Pušteni su da se brane sa slobode.

U 2003. godini protiv Ljiljane Đ. je vođen krivični postupak jer je osumnjičena da je u „Kolašinki“ podvodila dve Moldavke.

Pre pet godina Ljiljana Đ. je osuđena na dvanaestomesečnu zatvorsku kaznu. To je jedina presuda koja joj je do sada izrečena. Devojka je prodata za 500 evra.

Sud je tada utvrdio da je Ljiljana Đ. sa ocem podvodila Ukrajinke vojnicima Kfora, kao i da je prodala dve devojke na Kosovu.

H. D.

Izvor: Blic

Rajs: Značajan napor u borbi protiv trafikinga
Autor: FoNet | 13.06.2007 - 20:05

Vlada Srbije ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu, kaže se u izveštaju američkog državnog sekretara Kondolize Rajs.
"Usvojena je sveobuhvatna nacionalna strategija, intenzivirane se preventivne aktivnosti, nastavljeno je sa treninzima na nacionalnom i lokalnom nivou, ali država treba da agresivnije sudski goni slučajeve trgovine ljudima i da osigura da zatvorske kazne na koje su osuđeni trgovci ljudima odražavaju gnusnu prirodu dela koja su počinili", stoji u njenom izveštaju.
Vlada Srbije je nastavila sa naporima da aktivno istraži slučajeve trgovine ljudima tokom prošle godine, ali su kazne koje su dosuđivane za ovo krivično delo i dalje niske.
"Kazne za trgovinu ljudima koje propisuje zakon su dovoljno oštre, ali trgovci takođe mogu biti osuđeni na blage ili uslovne kazne. Čak i nakon što Vrhovni sud potvrdi presudu, zbog neefikasne administrativne procedure dolazi do kašnjenja, i nije neuobičajeno da osuđeni trgovci ostaju na slobodi i nastavljaju da se godinama bave kriminalom", upozorava Rajsova u delu svoga izveštaja o Srbiji.
Država Srbija je, tokom prethodne godine, povećala napore da pruži zaštitu žrtvama i poboljšala saradnju sa nevladinim i međunardnim organizacijama.
"Vlada Srbije je pokazala povećanu javnu svest i intenzivirala preventivne aktivnosti tokom 2006. Tokom prošlogodišnjeg svetskog prvenstva u fudbalu, na nacionalnoj televiziji su emitovana četiri spota protiv trgovine ljudima a Vlada je, takođe, izdvojila oko 100.000 dolara za televizijsku seriju od 13 epizoda pod nazivom „Moderno ropstvo“, koja ima za cilj podizanje svesti o trgovini ljudima", zaključuje Kondoliza Rajs.

Izvor: Blic

Ispovest Avganistanaca koji su smešteni u Centar za azil
Pre bih da me ubiju talibani nego da ovako živim u Srbiji
Autor: Slobodan Pajić | 18.05.2009. - 05:00

Pre dve godine napustio sam Avganistan, a u Srbiji sam oko 50 dana. Želeo sam da odem u Norvešku, Švedsku ili Englesku i da tamo nastavim školovanje. Nažalost, nisam imao sreće. Uhapsila me je srpska policija i završio sam ovde - priča za „Blic” dvadesetogodišnji Ranšbar, jedan od 42 ilegalna imigranta koji su trenutno u Centru za azil u Banji Koviljači.

Ranšbar kaže da je u Avganistanu studirao prava i da je stigao do druge godine.
- Moj otac je bio komunista. Nije se slagao ni sa talibanima ni sa novom vlasti, tako da sam zbog režima morao da pobegnem. Teško bih se prilagodio životu u Srbiji. Ako bih ostatak života morao da provedem ovako kao što mi je sada, radije bih se vratio u svoju državu, pa makar me tamo talibani odmah ubili. Ovo nije moja želja. Ni ovde nije dobra situacija, dosta je sličnih meni, a Srbija nema novaca da nas sve izdržava - priča ovaj mladić.
Na njegovu priču se nadovezuje dvadesetsedmogodišnjak iz Avganistana, koji se predstavlja kao Žan.
- Želeo sam da se domognem Engleske, ali na tom putu završio sam u Srbiji. Iz Avganistana sam legalno prešao u Iran, jer mi je rečeno da odatle bez problema avionom mogu da odem u Englesku. Međutim, kada sam stigao u Iran, saznao sam da to nije moguće, već da moram prvo u Tursku, a tek odatle u Englesku. Turska ne daje vize Avganistancima, pa sam uspeo da nabavim lažni pasoš. Prešao sam u tu zemlju, a zatim u Grčku gde su mi tražili da platim 1.200 dolara za put do Engleske. Ja to nisam mogao - priča Žan.
On kaže da je ipak uspeo da se dokopa Engleske, ali nije želeo da ispriča kako mu je to pošlo za rukom.
- U Engleskoj sam proveo pola godine. Našao sam prijatelje i bilo mi je lepo, ali su me i odatle ponovo vratili u Grčku jer sam iz te zemlje došao u Britaniju. U Atini ima dosta Kurda, koji su opasni za Avganistance. Mafija je prilično razvijena i pokušava da nevoljnike kao što sam ja angažuje u kriminalnim radnjama. Tamo sam sreo zemljaka Mustafu i s njim isplanirao odlazak u Englesku, ali kraj tog puta bio je u Srbiji - priča mladić.
Sa saputnikom Mustafom (28) on je iz Grčke, preko Italije, ušao u Francusku, gde su pronašli kamiondžiju koji im je, uz pozamašnu novčanu nadoknadu, obećao prevoz do Engleske.
- Vozio nas je dva dana u kamionu. Bili smo skriveni i nismo znali gde se nalazimo. Onda se zaustavio, izbacio nas, rekavši da dalje moramo pešice. To je inače uobičajen način nelegalnog prelaska granice. Mislili smo da smo već odavno ušli u Englesku, ali kada smo sreli policajce i pitali ih gde se nalazimo, bili smo šokirani saznanjem da smo u Srbiji - prepričava svoj put Mustafa, koji je iz Avganistana otišao pre četiri meseca.
On kaže da je tamo imao problema s talibanima. U delu Kabula u kojem je živeo policija je preko dana kontrolisala situaciju, ali, kako priča, noću su dolazili talibani prisiljavajući ljude da idu u borbu.
- Prisiljavali su nas da ratujemo protiv Amerikanaca, a mi to ne želimo. Ne želimo nikoga da ubijamo. Isto tako ne želimo da poginemo u borbama koje ne podržavamo. Jedino rešenje je bilo da napustim zemlju i spasem sopstveni život. Moja majka i jedan brat su u Iranu, a sestra i drugi brat žive u Pakistanu - kaže Mustafa, koji se bavio u domovini preradom životinjskih koža.
Žan dodaje da je imao problema sa vladom, a porodica mu je bila u sukobu s porodicama „nekih moćnih ljudi”, koji su i njemu pretili i radili o glavi.
- Mogli su da rade šta hoće, da me ubiju ili zatvore. Zato sam morao da pobegnem i oslobodim se tog strašnog pritisaka. Moji roditelji su mrtvi, a sestra i brat žive u Iranu, tako da u Avganistanu nemam nikoga od uže porodice zbog koga bih poželeo da se vratim. U Avganistanu mi je devojka o kojoj često razmišljam - iskren je Žan, koji govori engleski i pomaže svojim zemljacima u Centru da komuniciraju s drugim ljudima.
Kaže da je po zanimanju staklorezac i stolar. Za razliku od Ranšbara, ova dva Avganistanca Srbiju vide kao mesto gde bi mogli da ostanu ukoliko nađu posao i dobiju legalna dokumenta kako bi živeli kao i svi drugi. U suprotnom, kako kažu, i dalje će tragati za boljim životom.


1. Najčešće ilegalni emigranti na teritoriju centralne Srbije ulaze s Kosova i Metohije. Najprometniji kanal vodi preko KiM, Novog Pazara, Prijepolja i Crne Gore, a sledeća destinacija za put u bolji život je Bosna i Hercegovina.
2. Druga ruta je preko Gnjilana, Bujanovca i Vranja, do Niša.
3. Ilegalci se prebacuju i preko Medveđe, Podujeva i Kosovske Kamenice.
4. Svi putevi kroz centralnu Srbiju ukrštaju se u Beogradu, gde je glavna baza za okupljanje ilegalaca iz Albanije i sa KiM.
5. Iz Beograda se put najčešće nastavlja ka Šidu i Hrvatskoj, a potom dalje ka Italiji.
6. Alternativni pravac vodi kroz Mađarsku, ali se retko koristi.

Izvor: Blic