Nije sve tako crno. Evo stiglo proleće, biće uskoro trave i lišća u izobilju.

   "Nije sve tako crno"-reče dželat,"samo su ti zavezane oči..."

Da ljudi glasaju za mene ja bi sve to pocistio. Doduse moji zakoni bi bili radikalni a potrebni, dok se ne pocisti talog.

Ne moze,ja sam to prvi predlozio!   

 

Mogu ti reći dijeta bez hleba samo je vrlo korisna.... Probao sam i ja jednom i daje rezultate....
A ima još jedna fora na tu temu što si rekao...
Kaže 'vako  :
Ide Zemunac ulicom i prilazi mu prosjak i kaže , daj mi koji dinar nisam jeo ništa 3 dana , a njemu će Zemunac na to tebra moraš jesti pa makar i na silu....

Ima da nadljem kada sam ja izjavio a kada si ti pa da vidimo  Pa sad imamo veverice, onolike kucice, komsije, sto da se gladuje kada ima mesista na sve strane 

 

Od pemzioJonera bi moglo dobro da se živi. Svi lepo nagojeni i beskorisni 

A od cega su nagojeni? Ipak nije to amerika, gde moram da koristim motornu testeru ne bi li doshao do mesa, sekuci kroz metar sala

Зашто Београђани једу најскупљи хлеб

У унутрашњости су трошкови пословања нижи, закуп локала и комуналије јефтинији, плате запослених мање, па је и цена хлеба нижа, кажу у Унији пекара Србије.




Цена белог хлеба разликује се у градовима Србије и више од 15 динара. Најпопуларнија векна „сава” у трговинским ланцима кошта 54,22 динара, односно онолико колико је држава прописала, док се код приватних пекара цена разликује од града до града, јављају „Политикини” дописници.

У главном граду то је, у просеку, 50 динара, док у Крушевцу и Петровцу на Млави бела векна од 500 грама може да се купи за 40 динара. Исто је и у Нишу, док у Ужицу кошта 53 динара. У Чачку бели хлеб стаје 50 динара, исто колико и у Београду. У Куршумлији је прави хит најјефтинија векна која може да се нађе за 28 динара, док пекари у овом граду потрошачима за 22 динара нуде векне од 300 или 350 грама. На рафовима у Суботици за 44 динара се продаје килограмска векна „бечејског” хлеба, а ни у Београду цена беле векне од 500 грама није свуда иста.

– Код нас векна белог хлеба „сава” кошта 38,90 динара и нема најава да би ускоро могло да дође до померања цена – каже Милена Радуловић, директор маркетинга СОС маркета.

У Унији пекара Србије, која окупља 7.000 пекара са око 70.000 запослених широм земље, кажу да има много фактора који утичу на то да се цена хлеба разликује од града до града.

– Много тога у местима у унутрашњости кошта мање него у главном граду. Закуп локала је знатно нижи, трошкови пословања су мањи, комуналије су јефтиније, а и плате запослених су скромније. Према нашим информацијама, у појединим местима у јужној и централној Србији, плате пекара су до 50 одсто, а понегде и до 70 процената, ниже него у Београду. Сви ти фактори у великој мери утичу на цену хлеба – објаснио је Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

На цену утичу понуда и тражња, додаје он, па су у мањим местима, где има мање потрошача, а стандард је нижи него у Београду, пекари принуђени да хлеб нуде по нижим ценама.

– У многим продавницама и пекарама бели хлеб продају и испод цене, како би привукли купце и навели их да пазаре и другу робу. Тачно је да у Куршумлији векна може да се нађе и за 28 динара због борбе пекара за тржиште. Трпе губитке на белој векни, док разлике у ценама пецива нису тако драстичне – каже Пралица.

У Институту за економику пољопривреде кажу да је цена брашна увек нижа за оне који купују у већим количинама, какав је случај са београдским пекарима.

– По тој логици, цена хлеба у Београду требало би да буде нижа него у мањим градовима. Али, није тако, јер се пекари вероватно прилагођавају стандарду локалног становништва – каже Драго Цвијановић, директор института.

Разлике у ценама беле векне типа „сава” потпуно су логичне, сматрају у Националној организацији потрошача Србије.

– Не можете у Белој Паланци или у Куршумлији где је плата 12.000 динара да наплаћујете хлеб 50 динара. Осим тога, то нам показује да приче пекара, који тврде да хлеб мора да буде још скупљи, нису тачне. Тамо где постоји конкуренција и где нема картелског удруживања, цене су ниже – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.


Izvor : Политика