Ko želi pomoć države, radnike mora da plaća minimum 25.000

Firme koje za pokretanje posla i prijem novih radnika žele da dobiju finansijsku pomoć države moraće da garantuju da će novozaposlenima isplaćivati platu bar 20 odsto veću od minimalca.


Za subvencije 15 milijardi:Lazar Krstić

Uredba po kojoj su ponovo omogućene subvencije države ulagačima za svako novootvoreno radno mesto predviđa da zarade radnika moraju biti minimum 25.000 dinara mesečno.
 
Do sada je upravo zarada bila jedna od najvećih crnih tačaka ovog modela jer su investitori od države uzimali hiljade evra po novom radnom mestu, a u isto vreme radnicima davali plate od po 100 evra.
 
Ovo će najviše prijati tekstilcima jer je prosek plata u tom sektoru ubedljivo najniži.
 
- U narednih desetak dana biće definisani precizni uslovi. To će zavisiti i od razvijenosti regiona. Videćemo s ministrom privrede način da to uparimo s dinamikom rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju - objašnjava ministar finansija Lazar Krstić.
 
On dodaje da će za subvencije u privredi do kraja 2016. biti izdvojeno oko 130 miliona evra, odnosno 15 milijardi dinara.
 
- Deo toga ide na subvencionisane kredite - podseća Krstić.
 
Uredba kojom su domaći i strani ulagači dobili priliku za nove investicije, pre svega u proizvodnju, turizam (ulaganja veća od pet miliona evra), pa i usluge (investicije preko 300.000 evra), već je na snazi, ali će firme za sredstva iz državnih fondova moći da računaju tek kada Agencija za strana ulaganja objavi konkurs.

Sedam kategorija investitora s pravom na dotacije države
 
1 Ulaganja u proizvodnju - najmanje 50 radnih mesta u najnerazvijenijim opštinama, uz vrednost investicije od bar 500.000 evra
2 Proizvodne investicije, ali s minimum 100 novootvorenih radnih mesta i vrednosti investicije od najmanje milion evra
3 Investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine, čija je minimalna vrednost 300.000 evra, i otvaranje najmanje 20 radnih mesta
4 Ulaganja u strateške projekte iz oblasti turizma minimum pet miliona evra i otvaranje najmanje 50 radnih mesta
5 Investicioni projekti pod uslovom da najmanje 20 odsto od vrednosti investicionog projekta bude realizovano u toku godinu dana od sklapanja ugovora
6 Srednji investicioni projekti, pod uslovom da najmanje 10 odsto od vrednosti investicionog projekta bude realizovano u prvih godinu dana
7 Ulaganja od posebnog značaja. Ovde novac ide bez konkursa, iz budžeta u zajedničko ulaganje države i investitora. Osim novca, država može da ulaže i pokretnu i nepokretnu imovinu

U ovoj instituciji kažu da se još radi na pripremi uslova konkursa, ali se nadaju da će apliciranje moći da počne uskoro.
 
Kako saznaje „Blic“, očekuje se da iz ovog fonda prva sredstva dobije finska kompanija PKC, koja je s Vladom prošlog oktobra potpisala memorandum o saradnji koji podrazumeva ulaganje od oko osam miliona evra do 2016. godine i zapošljavanje 1.500 ljudi. Direktnim podsticajima država će pokušati da privuče ulagače i u firme koje se sada nalaze u restrukturiranju, poput „Sisu auto“, koji planira da zaposli 600 ljudi u FAP-u. Slični planovi su i za Železaru Smederevo.
 
Subvencije koje se, kao i ranije, određuju po broju novootvorenih radnih mesta, opet će se dodeljivati preko agencije SIEPA, a za njih će biti odgovoran ministar privrede. On će biti i predsednik komisije koja će odobravati novac.

Bez obzira na to koliko je vredna investicija, uslov je i da sam investitor obezbedi učešće od minimum 25 odsto opravdanih troškova ulaganja.
 
Na pomoć države neće moći da računaju firme kojima je u prethodnih godinu dana iznos upisanog kapitala smanjen za više od pola, oni kod kojih je prethodnih mesec dana značajno smanjen broj zaposlenih, kao i oni koji imaju bilo kakva dugovanja prema državi.

Preuzeto sa ...

Ajd' i ovu vest cu ovde postaviti.

--------------------------------------------------------------

Dželetović: Do 1. jula novi reformski zakoni za oporavak privrede

Do 1. jula trebalo bi da bude usvojen vladin paket od 21 reformskog zakona, koji će pomoći oporavku privrede kroz smanjenje suviših administrativnih prepreka, poboljšanje poslovnog okruženja i privlačenje više stranih investicija, izjavio je večeras predsednik Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović.


Milenko Dželetović

On je najavio i da će u javnom sektoru od 1. jula biti primenjen sistem platnih razreda.

Vladin set mera je samo prvi korak u reformama i restruktuiranju javnog sektora i to je kompleksan proces koji treba tu oblast da učini profitabilnom, naglasio je Dželetović za RTS i napomenuo da će država pomoći da višak zaposlenih u javnom sektoru nađe perspektivu u privatnom sektoru.

Dželetović je ocenio da će te mere vlade za izlazak iz krize biti nepopularne i postoji mogućnost da će izazvati pad popularnosti vladajuće garniture, ali i naglasio da je za Srbiju u ovom trenutku od presudne važnosti da te mere donesu rast privrede i rast standarda stanovništva posle 12 godina sprovođenja raznih reformi.

U 153 javna preduzeća, koja čekaju na restruktuiranje, ima oko 50.000 zaposlenih i sigurno je da će puno ljudi ostati bez posla, kazao je Dželetović i dodao da se u javnom sektoru još prebrojavaju zaposleni, tako da se još ne može tačno proceniti koliko ima viška.

Višak zaposlenih u javnom sektoru biće preusmeren u privatni sektor, pri cecmu će država pomoći da to bude što bezbolnije, kazao je on.

Prema njegovim rečima, mala i srednja preduzeća su ciljana grupacija kojoj će država pomoći da se brže razvija, otvara nova radna mesta i apsorbuje višak radne snage iz javnog sektoru, a država će na taj način biti fiskalno rasterećena.
Kada je reč o restrukturanju 153 javna preduzeća, Dželetović je ukazao da je u interesu države da u njenom većinskom vlasništvu ostanu neka od javnih preduzeća, jer nisu sva gubitaši, ali se neka od njih moraju učiniti profitabilnim.

Dželetović je dodao da vlada tek treba da napravi plan koja su od javnih preduzeća od vitalnog državnog interesa, pa će na osnovu toga biti određena njihove sudbina.

Generalni direktor Pošte Srbije Milan Krkobabić naveo je da to javno preduzeće ima 15.000 zaposelnih i nema viška zaposlenih, napominujući da u Srbiji nedostaju nova radna mesta.


Milan Krkobabić

Kao pozitivan primer, Krkobabić je istakao da je u prva tri meseca ove godine Pošta ostvarila rast dobiti od oko 67 odsto u odnosu na isti period lane.
U Srbiji su svi veliki privredni sistemi u državnom vlasništvu uglavnom ruinirani, ali dosta javnih preduzeća može poslovati profitabilno i da se mogu osposobiti da budu ravnopravna privatnim kompanijama, rekao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, "tržišni igrači" moraju da imaju iste startne uslove za poslovanje i ne isključuje mogućnost da Pošta Srbije dobija strateškog partnera iz inostranstva, za šta postoje pozitivna iskustva drugih zemalja.

Vlasnik kompanije ITM Toplica Spasojević rekao je da je krajne vreme da se primene mere za podsticaj razvoja privatnog sektora i naglasio da je veoma važna saradnja države i privatnog sektora, jer treba imati u vidu da se 50 odsto BDP-a Srbije stvara u privatnom sektoru.

ITM u proteklih tri godine nije otpuštao radnike, ali ako se nastavi ovakva politika, pogotovu na finansijskom tržištu, otpuštanja će biti neminiovna, upozorio je Spasojević.

"Država bi morala da omogući bolje uslove poslovanja privatnom sektoru", smatra Spasojević, koji je ponovio zalaganje da Srbija treba da ima svoju Razvojnu banku kako bi pomogla realnom sektoru da poboljša konkurentnost i poveća izvoz.

Preuzeto sa ...