„Из списа Михаила Псела могу се сазнати неки занимљиви детаљи о систему предавања и рада на Филозофском факултету. Чувени филозоф бележи да су професори радили до дубоко у ноћ како би спремили предавања за следећи дан. При уласку професора у салу за предавање, устајали би бољи студенти и позивали своје несташне колеге да се умире како би предавање могло да почне. Из сачуваних сведочанстава се види да су студенти често каснили на предавања будући да су им мисли и интересовања каткад били окренути другим стварима и забавама, пре свега позоришту. Истовремено сазнајемо да је постојао и мали проблем са распоредом часова јер они често нису знали када ће неки професор држати своја предавања. У случају лошег времена, предавања се нису држала. Студенти су слушали предавања држећи на коленима даске које су им служиле да пишу на пергаменту или хартији. Разуме се да су студенти могли да постављају после предавања професорима питања, али питања нису смела бити уопштена, већ су се обавезно односила на одређену тему. Слушаоци су и сами припремали радове о појединим питањима које је професор пажљиво читао и студентима указивао на грешке и пропусте.”
Извор: Радивој Радић, Византија – пурпур и пергамент, Еволута, Београд 2008.

Kakve to veze ima sa temom...

Pa tema je Vizantija....tako da, ima veze...sta ti nije jasno?

Otvori temu superheroj Radic...pa tamo stavljaj...

Umesto sto se bavis propagandom procitaj nesto...

Smeta ti, ne citaj....jednostavno a， lako Dalje, stavljam i tekstove koje pisu i drugi autori....Uzdravlja

Stavi kako su jedan drugome tetovirali plecku u pauzi izmedju dva divljenja...

Rekoh ja jednom, bio bi ti srecan da se ova tema ugasi....ali, kao sto vidis, napreduje

ДРОМОН (реконструкција)

ИВАНОВ Вячеслав Всеволодович (род. 21 августа 1929, Москва) — советский и российский лингвист, семиотик, антрополог. Иностранный член Американского лингвистического общества (1968), Британской Академии (1977), Американской академии искусств и наук (1993), Американского философского общества (1994);

Серия книг «Opera etymologica. Звук и смысл» выпущенных Издательским домом «Языки славянской культуры», включающая сборники трудов по этимологии крупнейших отечественных филологов - Иванова Вяч. Вс.  , Топорова В.Н.  Трубачёва О.Н. (https://vk.com/wall-251853_361641)

Представляю вашему вниманию Серию "Балто-славянские исследования" выпускавшуюся издательством "Наука" с 1972 по 2009 гг и посвящённую исследованиям в области сравнительно-исторической грамматики балтийских и славянских языков, контактов балтийских и славянских языков и культур в их настоящем и прошлом, сопоставительно-типологическому изучению балтийских и славянских языков и культур, исследованию индоевропейских основ балто-славянской проблематики, проблемы этногенеза балтов и славян на материале языка, топонимии и ономастики, духовной и материальной культуры.

ТОПОРОВ Владимир Николаевич (5 июля 1928, Москва — 5 декабря 2005, там же) — российский филолог, учёный, академик РАН. Создатель (совместно с Вяч. Вс. Ивановым) «теории основного мифа». Главный научный сотрудник Института славяноведения и балканистики АН СССР (1961—1991).


ТРУБАЧЁВ Оле́г Никола́евич (23 октября 1930, Сталинград — 9 марта 2002, Москва) — советский и российский лингвист, один из ведущих российских учёных в области этимологии славянских языков и славянской ономастики. Специалист по сравнительно-историческому языкознанию, славист, лексикограф, этимолог, доктор филологических наук, член-корреспондент АН СССР (1972), академик РАН (1992).



Autori i knjige koje se bave temom slovena i slovenskih naroda lingvistike i istorije...jedan siri pogled na temu...

„Треба указати на једну раширену заблуду: често можемо да прочитамо или видимо у медијима како се каже да је Константин Велики издавањем Миланског едикта, 313. године, хришћанство прогласио за државну религију. То није тачно! Милански едикт је едикт о верској толеранцији, којима је хришћанима само дозвољено да слободно вероисповедају и да више не страхују од прогона који су обележили три претходна столећа. Хришћанство ће постати државна религија знатно касније, на измаку IV века, за време цара Теодосија I Великог. Уосталом, није могуће веру која је у претходној деценији немилосрдно прогањана и стављена на стуб срама преко ноћи поставити за државну религију. За то је било потребно време.”
Извор: Радивој Радић, Константин Велики - надмоћ хришћанства, Еволута, Београд 2010.