Magnezijum

Izuzetno važan za nervnu i mišićnu ravnotežu, ovaj oligoelement pomaže u borbi protiv umora, stresa i uznemirenosti

Čemu služi?
Magnezijum ima veoma važnu ulogu u vezivanju kalcijuma za kosti i u opuštanju mišića. Takođe učestvuje u regulisanju srčanog ritma i snižavanju nivoa holesterola. Ovaj oligoelement reguliše rad creva, naročitu u slučaju opstipacije. Kod trudnica, on smanjuje opasnost od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.

Ko treba da ga uzima?
Potrebe za magnezijumom se povećavaju u toku rasta, trudnoće ili dojenja. Kod mladih, nedostatak magnezijuma može izazvati nestabilnost karaktera i preteranu uznemirenost. Za sportiste, on je stimulativno sredstvo koje se izlučuje znojem. Organizam starijih osoba ga teže apsorbuje.
U slučaju povećanog unosa alkohola, dijabetesa, dijareje, ali i uzimanja diuretika i nekih kontraceptivnih pilula (bogatih estrogenom), olakšava se njegovo izlučivanje putem urina. Nedostatak magnezijuma povećava osetljivost na stres. Konačno, loša i neuravnotežena ishrana dovodi do nedostatka ovog oligoelementa.

Znaci upozorenja?
To su obično generalna usporenost, grčevi i bolovi u mišićima, nesanica, glavobolja, vrtoglavice, velika emotivnost, nervoza, uznemirenost... Nedostatak magnezijuma je otežavajući faktor u slučaju degenerativnih oboljenja i kardiovaskularnih bolesti, kao što je ateroskleroza.

Dnevna doza
Preporučena dnevna doza je 6 mg po kilogramu telesne težine, ali nju treba povećati u periodu rasta, trudnoće i dojenja ili ako se intenzivno bavite nekom fizičkom aktivnošću. Tako bi žena od 50 kilograma morala dnevno da unosi 300 mg magnezijuma.

Kako izbeći nedostatak?
Uvrstite u svoju ishranu integralni hleb, kao i integralni pirinač koji sadrži pet puta više magnezijuma od belog. Koristite morsku so umesto rafinisane. Jedite suvo povrće: sočivo, leblebije... kao i zeleno povrće, boraniju, brokoli i spanać. Ne zaboravite bademe, orahe, lešnike, suve smokve i kajsije, avokado i luk. Sto grama crne čokolade sa 70 odsto kakaoa obezbeđuje 11 mg magnezijuma. Mleko u prahu je takođe dobar izvor. Konačno, pijte mineralnu vodu koja sadrži više od 70 mg magnezijuma po litru.

Gde se nalazi?

- Dva parčeta integralnog hleba (40 g) = 30 mg magnezijuma
- 125 g integralnog pirinča = 55 mg
- 200 g spanaća = 92 mg
- Jedna banana = 45 mg
- Šaka badema (30-40 g) = 90 mg
- 2-3 kockice crne čokolade = 35 mg

Zapamtite - nedostatak magnezijuma može izazvati bolove i grčeve u mišićima. Pijte vodu koja ga sadrži, jedite integralne žitarice, povrće, suvo voće i crnu čokoladu.

Dala bih djelimican odgovor na pitanje ZOKAPO-a  "gde mogu kod nas da se kupe kostice kajsija?".
Izgleda da kod nas, generalno u Srbiji ne mogu da se nadju, ili mogu ali ja nisam uspjela. Mogu se naruciti iz Amerike. Postoji pakovanje od 20 $ i od 90 $. Ove prve sadrze 100 kapsula tezine 100 mg. Druge imaju, takodje, 100 kapsula ali je njihova tezina 900 mg. ovdje mozes malo da sam razgledas..:

 http://www.metabolicproductssupply.com/cat1_1.htm?gclid=CKzCsMuL4okCFRy_XgodFEC-Fw
http://www.apricotpower.com/store/default.asp?refer=gadvitaminb17
http://www.ivonazivkovic.net/B17.htm

Ovdje posljednji prikazani link je posebno vazan!
Ako neko zna jos nesto o njemu, molim da se javi i pomogne nama koji ga trazimo!

Magnezijum za jake kosti

Da bi im kosti bile snažne, važno je da devojčice u razvoju dobijaju dovoljno magnezijuma, upozoravaju američki stručnjaci sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, uz napomenu da je, ipak, još rano da se da opšta preporuka za uzimanje magnezijuma kao dijetetskog dodatka.

Ovaj mineral ima ključnu ulogu u formiranju kostiju, a mnoge mlade žene ne dobijaju ga dovoljno kroz ishranu. Dobri izvori magnezijuma su bademi, kikiriki buter, ljuskari i neko lisnato zeleno povrće, izveštava Rojters.

Da bi ispitao uticaj magnezijuma na kosti zdrave populacije, tim sa Jejla je obavio istraživanje na grupi od 44 devojčice, uzrasta od osam do 14 godina, od kojih je polovina tokom godinu dana dobijala 300 dodatnih miligrama magnezijuma dnevno, dok je drugoj polovini davan placebo.

Sve izabrane devojčice pre istraživanja nisu imale dovoljan unos magnezijuma - on je bio ispod 220 mg dnevno, dok je preporučena dnevna količina tog minerala za devojčice od osam do 13 godina 240 mg, a za one od 14 do 18 godina 360 mg dnevno.

Po proteku godinu dana, devojčice koje su dobijale dopunski magnezijum imale su znatno veći sadržaj koštanih minerala u predelu karlice, u odnosu na one koje su primale placebo. I njihove kosti kičme bile su boljeg sastava nego kod devojčica na placebu, ali tu razlika nije bila tako značajna.

Kod devojčica koje su primale dodatni magnezijum nije bilo nikakvih neželjenih propratnih pojava osim nekih slučajeve dijareje, koja se, po dr Karpenteru, može izbeći postepenim uključuvanjem dodatnog magnezijuma u ishranu.

Ostaje pitanje kako bi na dopunski magnezijum reagovale one devojčice koje konzumiraju dovoljno ovog minerala u svakodnevnoj ishrani. Međutim, takvih je sve manje u SAD, budući da istraživanja pokazuju kako se stalno povećava broj onih koje kroz ishranu ne dobijaju dovoljno magnezijuma.

Izvor: Press

Vitamin D sprecava gubitak koštane mase

Vitamin D i lek protiv osteoporoze "boniva" (ibandronat) mogu da sprece gubitak koštane mase uzrokovan preteranim ispijanjem alkohola, pokazalo je najnovije istraživanje, sprovedeno na miševima. "Poznato je da prekomerna potrošnja alkohola vremenom dovodi do osteoporoze", izjavio je Rojtersu glavni istraživac Univerzitetskog medicinskog centra "Lojola" (Loyola) u americkoj državi Ilinois dr Frederik Vezeman. On je dodao da su clanovi njegovog tima bili u stanju da intervenišu i sprece tu pojavu "davanjem povecanih doza vitamina D, pogodnog prehrambenog aditiva, kao i bisfosfonata, poput leka "boniva", koji se mogu dobiti na recept". On i njegove kolege su tokom ispitivanja na miševima primetili da velike kolicine alkohola, slicne onima koje unose alkoholicari, dovode do znatnog smanjenja mineralne gustine kostiju i njihove jacine. "Ako ste alkoholicar, uništavate svoj skelet", upozorio je Vezeman.
Davanje miševima, pre njihovog izlaganja alkoholu, bezbedne i efikasne doze vitamina D (2.500 medjunarodnih jedinica dnevno) sprecilo je gubitak koštane mase izazvan alkoholom, istovremeno znatno povecavajuci mineralnu gustinu golenjace i donjeg dela kicme. Uz to je prethodno davanje jedne doze leka "boniva" (120 mikrograma) takodje sprecilo gubitak kostiju vezan za alkohol.

Izvor: Herbateka

Vitamin D dobar u borbi protiv raka dojke i debelog creva

Vitamin D smanjuje do 50 odsto opasnost od dobijanja raka dojke i za 66 odsto opasnost od razvoja kancerogenih tumora u debelom crevu, saopštili su američki naučnici

U studiji objavljenoj u medicinskom časopisu "Džornal of steroid biokemistri end molekular bajolodži" (Journal of Steroid Biochemistry and Molecular Biology), navodi se da je vitamin D dobar u borbi protiv raka dojke i dodaje da su naučnici ispitali 1.750 pacijentkinja kojima su date različite doze tog vitamina.

Stručnjaci Centra Murs univerziteta San Dijega u Kaliforniji rekli su da velika doza vitamina D u krvi (52 nanograma po mililitru krvi) znatno smanjuje mogućnost dobijanja raka dojke.

"Opasnost je za 50 odsto smanjenja", rekao je koautor studije Sedrik Garland (Cedric).

U drugoj studiji nad 1.448 ispitanika navodi se da je vitamin D dobar i u borbi protiv raka debelog creva.

"Ukoliko se dnevno unosi od 13 do 34 nanograma vitamina D, mogućnost dobijanja raka debelog creva je smanjena za više od 60 odsto", izjavio je autor druge studije, Edvard Gorham (Edward).

Izvor: Press

Vitamin a smanjuje rizik obolevanja od raka želuca

Visok unos vitamina A smanjuje rizik od raka želuca, ustanovili su stručnjaci sa stokholmskog Instituta Karolinska. Oni smatraju da vitamin A, kao i retinol, i provitamini alfa i beta karoten, mogu da smanje rizik od raka želuca time što imaju izvesnu ulogu u kontroli umnožavanja ćelija.

Stokholmski tim, na čelu sa dr Suzanom Larson, proučio je slučajeve 82.000 odraslih Šveđana, koji su popunili upitnik o ishrani 1997. godine, a potom je njihovo zdravstveno stanje praćeno narednih sedam godina. U tom periodu među njima je registrovano 139 slučajeva raka želuca.

Uočeno je da je rizik od raka želuca bio znatno manji kod onih ispitanika koji su kroz hranu uzimali najviše viktamina A, retinola i alfa i beta karotena, kao i kod onih koji su uzimali ovaj vitamin kao dodatak ishrani. U poređenju sa ispitanicima koji su konzumirali najmanje vitamina A, oni koji su ga najviše unosili imali su za oko 50 odsto manji rizik da obole od raka želuca.

Konstatovano je da pušenje ometa zaštitno dejstvo A vitamina protiv raka želuca, dok ga konzumiranje alkohola ne ometa.

Izvor: RTS

"Sunčev" vitamin igra važnu ulogu u borbi protiv osteoporoze

Vitamin De - čuvar naših jakih kostiju

Zbog njegove opšte delotvornosti za organizam, preporučuje se u svim životnim dobima kao preventiva za očuvanje mineralne gustine kostiju

Pitanje je, drage moje dame, koliko stvarno poznajete vitamin De i da li ste uopšte svesne da upravo taj vitamin igra veoma važnu ulogu u sprečavanju osteoporoze i u njenom lečenju. Najnovija istraživanja pokazuju da je nedostatak vitamina De postao problem sveta, bez obzira na geografski položaj zemalja. Epidemiološka istraživanja sprovedena na Starom kontinentu, u Svernoj i Južnoj Americi, Srednjem istoku, Aziji i Pacifiku, pokazuju da više od polovine pripadnica nežnijeg pola u postmenopauzi ima problem sa nedostatkom vitamina De. Briga za jak i snažan skelet uključuje stvaranje zdravih životnih navika i redovno uzimanje vitamina De. Kalcijum koji je neophodan za razvoj i održavanje jakih i zdravih kostiju ne može se zadržati u organizmu bez vitamina De.

Posledice nedostatka De vitamina su gubitak koštane mase, bol u mišićima i kostima, padovi i lomovi, a u krajnjem stadijumu i osteoporoza. Zdravstvene studije pokazuju da uz kalcijum, u zavisnosti od doze koja se uzima, vitamin De pomaže u smanjenju rizika od loma kuka, ručnog zgloba, podlaktice i karlice. Istovremeno, vitamin De je blagotvoran i u jačanju mišića i ravnoteži tela, pa tako sprečava padove kod osoba koje su potencijalni kandidati da obole od osteoporoze. Zbog njegove opšte delotvornosti za organizam, preporučuje se u svim životnim dobima kao preventiva za očuvanje mineralne gustine kostiju.

Glavni izvor vitamina De, poznatog po imenu "sunčev vitamin", jesu upravo sunčevi zraci. Međutim, izlaganje suncu u današnje vreme opasnije je nego ikad. To se više ne odnosi samo na prekomerno sunčanje u vreme kada se sunce smatra najopasnijim za kožu, već i tokom celog dana. Za razliku od kalcijuma, vitamin De je zastupljen u samo nekoliko namirnica. Ima ga u žumancetu, džigerici, u pojedinim školjkama, kao i u nekim masnijim ribama, mada u izuzetno malim količinama. Primera radi, da biste osigurali preporučenu dozu vitamina De, trebalo bi svakog dana da pojedete 20 sardina i 20 jaja. Najjednostavniji način da održavate potrebnu količinu vitamina De je da ga u organizam unosite u obliku tableta, a preporučena dnevna doza je10 miligrama.

Izvor: Glas Javnosti

"Sunčev" vitamin igra važnu ulogu u borbi protiv osteoporoze
Vitamin De - čuvar naših jakih kostiju
Zbog njegove opšte delotvornosti za organizam, preporučuje se u svim životnim dobima kao preventiva za očuvanje mineralne gustine kostiju

Pitanje je, drage moje dame, koliko stvarno poznajete vitamin De i da li ste uopšte svesne da upravo taj vitamin igra veoma važnu ulogu u sprečavanju osteoporoze i u njenom lečenju. Najnovija istraživanja pokazuju da je nedostatak vitamina De postao problem sveta, bez obzira na geografski položaj zemalja. Epidemiološka istraživanja sprovedena na Starom kontinentu, u Svernoj i Južnoj Americi, Srednjem istoku, Aziji i Pacifiku, pokazuju da više od polovine pripadnica nežnijeg pola u postmenopauzi ima problem sa nedostatkom vitamina De. Briga za jak i snažan skelet uključuje stvaranje zdravih životnih navika i redovno uzimanje vitamina De. Kalcijum koji je neophodan za razvoj i održavanje jakih i zdravih kostiju ne može se zadržati u organizmu bez vitamina De.

Posledice nedostatka De vitamina su gubitak koštane mase, bol u mišićima i kostima, padovi i lomovi, a u krajnjem stadijumu i osteoporoza. Zdravstvene studije pokazuju da uz kalcijum, u zavisnosti od doze koja se uzima, vitamin De pomaže u smanjenju rizika od loma kuka, ručnog zgloba, podlaktice i karlice. Istovremeno, vitamin De je blagotvoran i u jačanju mišića i ravnoteži tela, pa tako sprečava padove kod osoba koje su potencijalni kandidati da obole od osteoporoze. Zbog njegove opšte delotvornosti za organizam, preporučuje se u svim životnim dobima kao preventiva za očuvanje mineralne gustine kostiju.

Glavni izvor vitamina De, poznatog po imenu "sunčev vitamin", jesu upravo sunčevi zraci. Međutim, izlaganje suncu u današnje vreme opasnije je nego ikad. To se više ne odnosi samo na prekomerno sunčanje u vreme kada se sunce smatra najopasnijim za kožu, već i tokom celog dana. Za razliku od kalcijuma, vitamin De je zastupljen u samo nekoliko namirnica. Ima ga u žumancetu, džigerici, u pojedinim školjkama, kao i u nekim masnijim ribama, mada u izuzetno malim količinama. Primera radi, da biste osigurali preporučenu dozu vitamina De, trebalo bi svakog dana da pojedete 20 sardina i 20 jaja. Najjednostavniji način da održavate potrebnu količinu vitamina De je da ga u organizam unosite u obliku tableta, a preporučena dnevna doza je10 miligrama.

Izvor: Glas Javnosti

 

Novi vitamin?

Epikatehin, flavanol iz kakaa, caja i vina, ima toliko izražen povoljan uticaj na zdravlje da bi se trebao uvrstiti u vitamine, smatra dr. Hollenburg s Harvarda. Svoj stav temelji na proucavanju uzroka smrti stanovnika ostrva Kuna (nalazi se preko puta Paname) koji nedeljno popiju do 40 šoljica kakaa imaju 10% manji rizik od moždanog i srcanog udara , karcinoma i dijabetesa. Povoljan ucinak flavanola kakaa se pripisuje povecanju stvaranja oksida azota kojeg celije endotela krvnih žila shvacaju kao signal za relaksaciju, pa dolazi do poboljšanja protoka krvi. Medutim, epikatehin ipak ne možemo nazvati vitaminom jer definicija vitamina kaže da se radi o materijama koje su esencijalne za normalno funkcionisanje, metabolizam, regulaciju i rast celija. Katehini ocigledno pogoduju zdravlju, ali nisu esencijalni.

Izvor