Mladi u Srbiji ~ Vole „Egzit“ i „plazmu“ i rado bi da odu iz Srbije :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Studenti iz Srbije po povratku iz obilaska EU i Nemačke
U Evropi je sve drugačije
Autor: M. Cvejić | 22.05.2007 - 09:39

Nemačka ambasada u saradnji sa pet nemačkih fondacija organizovala je za 57 studenata iz Srbije, koji nikad nisu bili u EU, da na dve nedelje posete Nemačku. Oni su se upravo vratili sa takvog putovanja, a uslov da tamo odu bio je da nikad nisu bili u nekoj od zemalja EU, kao i da su u Srbiji politički angažovani ili da su aktivisti nekih nevladinih organizacija. Svi studenti posetili su Berlin, ali i ostale veće gradove u Nemačkoj. Njihove reakcije bile su različite, uglavnom su bili oduševljeni nemačkim gradovima i njihovom kulturom, ali im se, recimo, nije svidela reakcija njihovih političara po pitanju statusa Kosova. Neki od njih tamo bi voleli i da žive, ali se pitaju ko će onda pomoći Srbiji da postane razvijena zemlja.

Minja Dulać, student četvrte godine Pravnog fakulteta u Beogradu
- Otišao sam u Nemačku preko „Hanszajdem fondacije“. Ovo je za mene bilo totalno novo iskustvo, gde sam upoznao različite ljude drugačijeg života od našeg. Mogli smo direktno od njihovih političara da čujemo šta misle o političkoj situaciji u našoj zemlji. Naravno, nezaobilazno pitanje bilo je i pitanje Kosova, gde sam stekao utisak da naši političari nisu dovoljno uradili na lobiranju po ovom pitanju. Mi kao studenti davali smo različite predloge kako bi status Kosova mogao da se reši, dok su nemački političari bili iznenađeni sa različitim rešenjima koja smo ponudili na principu sistema u drugim zemljama, a za koje oni nikad nisu čuli. Ovaj odlazak tamo studentima je pomagao da upoznaju drugačiji politički sistem, ali i EU uopšte.

Milan Marković, apsolvent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
- U Nemačkoj sam bio preko Fondacije „Hajnrih Bel“. Otišli smo sa velikim očekivanjima, da je sve drugačije od naše zemlje, pa čak i da drugačije miriše vazduh, a kad smo otišli tamo, ukapirali smo da je stvarno tako. Sve je bilo drugačije - od puteva, automobila, standarda, života. Toliko se razlikujemo da to šokira. Debate sa njihovim zvaničnicima su bile različite. Najmanje smo pričali o Kosovu, a najviše nas je zanimalo saradnja EU i Srbije, ali i ekološke teme, kao što je korišćenje novih energija, alternativnog načina života. Sve što sam dobio u Nemačkoj mora da bude deo svesti naših ljudi, da se ne pljuje po ulici, ne psuje, da građani budu bez predrasuda. Kad sam se vratio u Srbiju, doživeo sam veliko razočaranje i bes.

Danica Tomašević, četvrta godina Pravnog fakulteta u Nišu
- Pre odlaska u Nemačku, preko Fondacije „Fridrih Ebert“, nisam imala nikakva očekivanja. Ono što sam videla na licu mesta bilo je to da su jako efikasni i da ni od čega uspeju da naprave turističku atrakciju. Bilo mi je smešno kad sam od Berlinaca čula da se žale što im je gradski prevoz spor, koji inače ne kasni i besprekorno funkcioniše. U početku mi je sve delovalo totalno automatizovano. Kad smo posećivali njihove institucije i političare, sve je bilo dogovoreno u minut. Svako od njih nam je pričao istu priču, uglavnom o tome kako žele Srbiju u EU. Sreli smo se sa Josifom Juratovićem, poreklom Hrvatom, inače članom nemačkog parlamenta, koji nas je sproveo kroz Rajstag i bio divan prema nama. Primetili smo da se jako bori za to da mladi ljudi iz cele bivše SFRJ međusobno sarađuju. U Nemačkoj su nam čak rekli da su nam sva vrata otvorena za bilo kakva doškolovanja, što će nam u budućnosti sigurno mnogo značiti.

Milena Marković, apsolvent Arhitektonskog fakulteta u Nišu
- U Nemačku sam otišla preko Fondacije „Fridrih Nauman“. Opšte oduševljenje je bilo kad smo austrijsko-nemačku granicu prošli bez ikakvog zadržavanja i bez gledanja u pasoš.
Primetila sam da mladi ljudi u Nemačkoj uopšte nemaju razumevanja za našu situaciju, dok njihovi političari su i te kako bili upoznati sa našom situacijom, a od njih smo mogli mnogo da naučimo.
Mogli smo da im postavimo najškakljivija pitanja, ali su to radili i oni.
Njihovi političari izuzetno su bili zainteresovani za naše mišljenje.
Iznenadilo me je to da oni i te kako mogu od nas da nauče o integraciji manjina, čije je pravo kod nas zagarantovano i u Ustavu.
Uvidela sam da su, na primer, Srbi u Berlinu dobro integrisani za razliku, na primer, od Turaka koji tamo žive. U svakom slučaju sve zajedno je jedno veliko i vredno iskustvo.

Danica Vlačić, četvrta godina Fakulteta političkih nauka u Beogradu
- Otišla sam tamo preko Fondacije „Konrad Adenauer“, što je bio ujedno i moj prvi izlazak iz naše zemlje uopšte, zbog čega mi je ovo putovanje bilo dragoceno. EU za mene je bila totalno drugi svet. Volela bih da tamo živim, ali opet, ko će nešto promeniti u našoj zemlji ako svi odemo odavde. Razgovori sa političarima na kraju su se sveli na to da je pitanje statusa Kosova već rešeno, što se nama, naravno, to nije svidelo. Naši argumenti da to nije tako nisu bili baš ubedljivi, jer smo mogli da iznesemo samo stavove naše vlade koji su takođe takvi. Ono što nam se svidelo u samoj zemlji bile su banalne stvari. Mnogi studenti su prvi put u životu videli zvučnu izolaciju na autoputu. I sam nemački vodič govorio nam je da su Nemci kao mašine, da imaju dosta para, ali da nemaju vremena da ih potroše. Sa njihovim političarima smo naučili da je o svemu bitno razgovarati, ti razgovori mogu biti i bez zaključka, ali je jednostavno važno o svemu debatovati.

Izvor: Blic