Za poslednje dve decenije, koliko se u Srbiji obavlja operacija promene pola, tom komplikovanom hirurškom zahvatu pribeglo je stotinak stranaca i više od 150 žitelja Srbije, a beogradski tim za transeksualnu hirurgiju, procenjuju stručnjaci, postao je jedan od vodećih u svetu.

Prošle godine obavljeno je sedam operacija promene pola, koje su gradjanima Srbije dostupne po simboličnim cenama, jer intervenciju ne plaćaju, već samo "pokrivaju" troškove materijala.

Cena promene pola u Srbiji je višestruko manja, a kvalitet, tvrde stručnjaci, nesporan, zbog čega je beogradski tim za transeksualnu hirurgiju popularan u svetu, pre svega, u zemljama regiona.

Prva faza promene pola je odlazak kod psihijatra. "Razgovori sa psihijatrom koji predhode operaciji mogu trajati nekoliko godina, sve dok lekar ne utvrdi da li pacijent zaista ima poremećaj polnog identiteta", kaže urolog Miroslav Djordjević, član beogradskog tima za transeksualnu hirurgiju.

Pacijent, potom, odlazi kod endokrinologa i počinje se sa hormonskom terapijom, koja je doživotna i iziskuje redovne kontrole.

Operacija promene pola je izuzetno komplikovana, a koliko će trajati, dodao je Djordjević, zavisi od toga da li ženske genitalije treba rekonstruisati u muške, što je teže, ili obrnuto.

"Na 100. 000 stanovnika od dve do četiri osobe promene pol. To su podaci iz sveta koji važe i za Srbiju", naveo je Djordjević, podsetivši da je prvu promenu pola u zemlji obavio 1989. godine Sava Perović.

Pacijenti sa prostora bivše Jugoslavije uglavnom dolaze u Srbiju na operaciju. "Značajan broj pacijenata traži da se operiše u Srbiji, razlog nije samo cena, već i kvalitet, a beogradski tim za transeksualnu hirurgiju jedan je od vodećih u svetu", rekao je Djordjević.

U Americi promena pola košta od 15.000 do 50.000 dolara, dodao je on, ali nije precizirao koliko takva intervencija košta u Srbiji.

Nezvanično, promena pola, koja je zakonom definisana kao vanstandardna usluga, što znači da pacijent snosi troškove, za gradjane Srbije košta oko 500 evra, a za strance četiri puta više.

"Promena pola je tabu tema, pre svega zato što ljudi nisu spremni da shvate da nije reč o hiru, već o zdravstvenom problemu, što je osnovni i jedini razlog za promenu pola. Medjutim, u poslednje vreme se menja odnos prema tom problemu", zaključio je Djordjević.

U svetu je prva operacija promene pola napravljena 1950. godine, a pojedina istraživanja govore da poremećaj polnog identiteta može imati i genetsku predispoziciju.

Za promenu pola u dokumentima neophodna je lekarska potvrda, prvo se menja status u krštenici, a na osnovu toga lična karta, pasoš, zdravstvena knjižica, vozačka dozvola… Lična karta se mora izvaditi u roku od 15 dana.

U Sekretarijatu za upravu Beograda, Tanjugu je rečeno da postupak unošenja podataka o promeni pola u lična dokumenta nije regulisan zakonom, ali da je kroz praksu, ipak, ustanovljena izvesna procedura.

Izvor: MTS-Mondo