E ...dodju ljudi na forum da to kazu....

u par desetina rijeci..receno..
prijatnije porvodis vrijeme na netu....prijatnije je s nekim ljubavisati i pisati kuco maco ljubavi...
i maziti se slovima...nego se svadjati sa budalama i nedojebanim mentolima
oko necega o cemu nemaju zive veze a da moze ubo bi te nozem...koliko je nenormalan i koliko
zeli da ti nafura svoje misljenje....

barem meni je prijatnije s nekom curom razmjenjivati slatke i ljepe i njezne  rijeci...putem tastature...
nego sa pomenutim mentolima imati bilo kakav kontakt...


a sem toga zivot je takav da nikad ne znas gdje te moze odvesti...
a ja volim kad me odvede zivot...da imam neku curu..oko koje se ne trebam puno bakcati da
odemo na cugu...veceru...pa i na seks... sto da ne

Ja ti tu i nisam pravi sagovornik. Prva devojka sa kojom sam počeo na taj način da pričam ( bez kuco, maco naravno ), nakon par "viđanja" na netu postala je duuugogodišnja veza, koja još traje. Jbg, tako mi se zalomilo, i ne žalim se. U početku je bilo malo glupo da pričamo kako smo se upoznali, sad nas baš boli briga. Niti sam ja tražio devojku, niti ona momka. Ali, prema iskustvima drugara i kolega, sve zavisi od toga kako se u startu postaviš. Ima različitih situacija, od toga da je drugar bio do ušiju zaljubljen pa potegao 350 km da bi se debelo razočarao, do situacije da je kolega sa fakulteta išao iz Beograda u Zagreb i Split samo zbog seksa ( uspešno ). Ja sam u startu bio iskren, nisam pričao o kamionima i avionima, i na kraju, to je ispao i jedan od aduta

Dopisivala sam se sa jednim momkom tri mjeseca preko jednog sajta... Kad smo se konacno live upoznali, ustanovilo se da je sve laz osim njegovog imena. I rekla sam sebi- nikad vise. Ali, to je moj slucaj. Mozda su drugi imali vise srece. 

Šizofreni dijalozi: Blajnd dejt

- Ne mogu da verujem, konačno.
- Ni ja, evo sva drhtim, izvini, ali baš sam uzbuđena.
- Haha, blesava si, moram da prekinem ovu zbunjenost tako što ću te zagrliti. Jebote, kako je sve lakše preko neta, ovako se čovek samo zbuni.
- Meni pričaš, kad sam te videla da prilaziš stanici, noge su mi se odsekle od uzbuđenja. Dva meseca celodnevnog dopisivanja i konačno kontakt uživo. Uh, prošao je onaj prvi momenat straha, isti si ko na slikama, isti glas, stas… sad možemo šta hoćeš.
- A ti si i dalje dvosmislena kao i virtualno.
- Hahaha, manijače, postideću se.
- Ok, biću fin… bar dok smo na javnom mestu. Ajmo na gradski.
- Uf, bre, bila sam ovde jednom na ekskurziji u petom osnovne, ničega se ne sećam.
- Ništa se ne brini, sve što treba ću ja da ti pokažem, pa imamo tri dana.
- Zar ti ne reče da će biti toliko strasti među nama da slike tvog grada mogu da guglam ako me zanima kako šta izgleda, jer iz kuće nećemo izlaziti, m, dečko?
- Hahah, ne vuci se me sad za jezik, viš da ima ljudi okolo ko petog oktobra, strpi se dok te ne privedem gajbi pa ćeš da vidiš strast.
********
- Nisi normalan, u trenutku sam pomislila da ćeš da me kresneš pred celim busom, stvarno si blesav.
-  Ma ko mi kaže, jedva si čekala da se malo popuni autobus, da mi okreneš leđa i nonšalatno se naguziš preko sedišta gde je bio onaj s cegerima s pijace. Jadan čovek, i ne sluti kakva se bludnica motala oko njega. Baj d vej, ovo je moj ulaz, dobro mi došla, devojko, ne ustručavaj se, ne izuvaj se, a sa odećom već budi fleksibilnija, da se tako duhovito izrazim.
- Polako s tom duhovitošću, znaš da padam na nju.
- Znam, zato je obilato i koristim.
- Dušmane.
 ********
- Ah… jebote. JEBOTE! Što bi rekao Majkl Daglas: „Ovo je bila jebačina veka!“
- Uf, jeste da nisam plava kao Šeron, niti pišem kao Ketrin Tramel a još manje želim šiljkom da ti proburazim srce… ali potpuno se slažem sa tvojom konstatacijom. Je l glupo da kažem da me zabole kako izgleda grad, da mi se jebe za znamenitosti i kulturno istorijske spomenike, već da me zanima nepatvoreni seks, strast i razmena emocija i telesnih izlučevina? Bože, ne verujem da sam ovo rekla.

- Pre nego što ti kažem da ovo što si sad rekla treba da bude prevedeno na sve svetske jezike i ubačeno u knjige sa riznicama mudrosti zajedno sa mislima Konfučija, Sartra i Krišnamurtija, moram da konstatujem da krivina tvojih bedara garantovano ima čisto sferični oblik i prema tome nedvosmisleno stavlja tvoju zgodnoću na sam pijedestal… jesam li ti rekao da se palim na inteligenciju a da me lepota obara s nogu? Kad se to dvoje upari, dioživljavam sinergetsko stanje nirvane i padam u trans. Kao što mi se sad dešava.
- Jebote, gde si bio sve ove godine! Ti si nestvaran. Zašto mi to radiš, poludeću, zaljubiću se, boleće, proći će… ma neće proći, aaaaa. Baš me briga, uzmi me, jebi me, radi sa mnom šta oćeš, siluj me, povredi me, rasklopi pa sastavi, prodaj na pijaci, urami na zid…
- Šššššš…
********
- Kakva dva dana, ja ne verujem šta se dešava, život mi se okrenuo za 180 stepeni i sad treba da se vratim kući. Kako, zašto, hoću li moći? A moram jebiga.
- Znam, i ja sam više nego navikao na tebe, al nemoj da brineš, pa nismo preko sveta, viđaćemo se što češće, tu su ove moderne virtualne komunikacije. Ma biće kul. Nego, šta kažeš za jedan brzinski, ispraćajni kviki.
- Ko bi odbio takav predlog.
- E al mislio sam da te malo vežem, šta kažeš, a?
- Aaaaaa, ne radi mi to, poželeću da me ne pustiš da odem.
- Samo se opusti. Taaako, sad me sačekaj tu, odma dođem.
- S kim pričaš to i šta sad puštaš muziku? Dolazi ovamo ili ću da pokidam ovo čime si me vezao, napaljena sam do krajnjih granica. Izvini, šta će ti nož, reko si da ćemo vezani.
- Znaš kad sam ti pričao da sam latentno šizofren?
- Znam, al kakve sad to veze ima? Što si se uozbiljio?
- Sad sam pričao sa mojim alter-egom. Ovu pesmu uvek slušam posle razgovora s njim. Malo sam se posavetovao s njim i prelomio. Neću da te lažem, zaista, ubiću te.
 
- Haha, ok, ne znam što i u ovim trenucima pokušavaš da budeš duhovit, ali ide ti, priznajem. Šarmantan si sa tim nožem, to ti sigurno niko nikad nije rekao.
- Zapravo jeste. Nekoliko njih, praktično imam deja vu uvek u ovakvim situacijama.
- E aj batali sad to, dođi ovamo da me još jednom odvališ od kurca, bre!
- Haha, uvek ista priča, nijedna ne kapira ozbiljnost situacije.
- O kome pričaš jebeno, počinješ da me nerviraš sad?
- Znam, zajebano je kad očekuješ jedno a dobiješ drugo. Pre nego što te ubijem, moram da ti obrazložim zašto to moram da uradim. Znaš i sama da je čovek sebično biće koje baš sve u životu radi zbog sebe. I ti i ja smo isti, želimo da budemo voljeni i ne želimo da budemo povređeni. Problem je što ovi uslovi često budu suprotstavljeni i nemogući za ostvarivanje jer kad-tad neko počne da pati, kad-tad neko prestane da bude zaljubljen, da voli, da oseća nešto i uvek ispadne sranje. Statistika ne laže, svaka veza se okonča u dogledno vreme, 1 posto pređe u brak, a u braku moraju da dođu govna, meda ima samo s vrha čabra. Dakle, nečija patnja je neminovna, zašto ja sad da gledam u pasulj i da pretpostavljam ko će od nas dvoje prvi da se ohladi i batali sve ovo? Ne treba mi to u životu. Stoga, žao mi je, divna si osoba, lepa, pametna, zanimljiva, ali izvini, više volim sebe.
- Ti si lud, jebeno si lud, odveži me, pusti me, vriš… mmmmm… mmm.
- Ne pokušavaj, ako sam za nešto talenat u životu, to je da vežem jak čvor, odatle se Hudini ne bi izvukao. Krpa će biti dovoljna da te ne čuju komšije. E da, čisto ako i dalje makar malo misliš da je ovo zajebancija, da ti pokažem svoju ličnu kartu, sori, ne zovem se kako sam rekao, imam lažni nalog na fejsu, ovo čak i nije kraj grada u kom sam ti rekao da živim, adresa je skroz leva.
- Mmmmm…mmmm!
- Aham, i na to sam mislio. Iseckaću te na komade i staviti u zamrzivač. Verovatno si se čudila šta će jednom samcu sandučar od 400 litara a u frižideru mu stoji tegla ajvara i 100 grama čvaraka. Pošto voliš film Sneč kao i ja, kapiram da znaš kako će tvoji posmrtni ostaci da završe. Svinjska želudačna kiselina može da rastopi karburator a kamoli čovekovu butnu kost, prokleto neverovatno. Sreća pa mi deda živi na kraju grada, par dana ću da te raznosim deo po deo i nestaćeš, jebiga. E da, mnogo brate foliraš u seksu, nemoguće je da svršavaš onoliko. Mislim, nije da jebem loše, al brate ti imaš konstantni epi napad. Preterala si s glumom. I tako… dosta priče, vreme je da se radi. Umri, draga moja.

*********
- Bili smo dobri, verni moj druže.
- Kao i uvek. Zovi kad ti ponovo zatrebam. Pusti pesmu.
*KRAJ*

Izvor: Tarzanija


 

Jujujuju 

ovo je mni kull

mnogo bolje nego neka pametovanja..i filozofiranje o zivotu..
tj virtuelno sirenje vidika...

ovo me podsjeti na jednu pricu..na .koju  sam na jednom stranom forumu
nabasao...o skupljanju virtuelnog zivotnog iskustva...
koje je samo to..virtuelno iskustvo...i nema nikakav kvalitet niti  veze sa realnim iskustvima...

lik se konkretno bash  nalozio na nozeve...na prirodu...sve te zajebancije koje idu uz nju...
i koje su jako opasne....za ljude koji makar jednom se nisu nasli u belaju..
kilometrima od civilizacije...
procitao je on stotine foruma...i skupio zavidno virtuelno znanje..
kupio sebi kamaru nozeva...i otisao u prirodu..
siljio stapic i noz mu izletio iz naumljenog pravca kretanja i zavrsio mu u podlaktici
 i skinuo je do kosti...
virtuelni znalac...je imao pp sa sobom...nije znao adekvatno da je sam sebi pruzi...
nije nikome javio gdje je... otisao i jos pun klinac stvari nije uradio...
panika ga uhvatila...strah....a covjek u strahu ima samo tri opcije...i uvijek jedna od njih ga zahvatiu...
ili pocne da trci...besciljno...ili se suoci sa problemom..ili se ukoci....
on se ukocio......iskrvario je propisno......i da ga nisu nasli traperi umro bi...

tako da to sve virtuelno nicemu ne vrijedi...
i samo majmun ne moze da skapira necije virtuelno znanje i istinsko iskustvo....

kako sam vec rekao..meni je daleko ljepse...kuckati na maco kuco..nego na bilo sta
sto nema veze sa tim...
samo net je pun mentola..i ljudi koji su ograniceni kao balkonski pekinezeri..nenagledani su..ne izivljeni...
nemaju iskustva nikakva...vezana za zivot...ne poznaju ljude...
i laju na sve sto prodje ispred njih....tj na sve sto ne misli kao oni....

ne svidja mi se sto je net zamjenio zivog sagovornika..ali takva su vremena...
il' se prilagodis il' se ne prilagodis..ja sam jos uvijek suzdrzan...po tom pitanju...
i radim smo ono sto volim da radim..i sto mi prija..nesto kad mi ne prija to ne radim....
i tacka....

odlicna sizofrenija,
iskreno plasim se, i necu da se vidjam nisakim 
a taman sam hteo da se zaljubim 

jbmt ja ovakav zaključak i naslov teksta