samo jedan od primera:

sve pochinje tako shto se rubinov vinjak i nos vole. i ljube. i sve je cakum pakum. i lepo klizi, chak je i ukusno.
onda jednom izadjesh i popijesh vodku u jednom kaficu. pa predjesh u diskoteku i kontash da je g-dja votka ishchilila iz krvi i uzmesh dupli vinjak. pa josh jedan. te josh jedan. i josh jedan, and now let the fog fall on your intoxicated brain.
malko ti se sloshi. pa bi da sednesh al nemash gde jer si u faking diskoteci.
al tu je ogromni, metar visok bas-zvuchnik. i sednesh na njega. i primash vibracije kroz anus direkt do zeluca.
pa ti se josh dodatno sloshi jer si em seo, em zavibrirao.
+ je i zagushljivo
+ pushish
te je u krvi prava mala delikventska zurka.

kad vec kontash da cesh dushu ispustiti, krene drushtvo kuci.
izadjesh napolje, dozivish temperaturni shok. u krvi pochne racija, a delikventi, svaki sa po Molotovljevim koktelom. they aren't gonna go down quietly.
udjesh u kola. kola nova. smrad poliestera pochinje da ti drashka otupelo chulo mirisa. i ono se ukljuchi u all night party. bilo ga je sramota da dodje praznih ruku pa je poneo dung-bombs.
krenete. brzina. krivine. reshio i vestibularni aparat da se probudi. shta sad koji kurac serpentine? ajmo! zurka!
u kolima se nekoliko puta zeludac zabije u jednjak, al snaga volje pijanog Homo sapiens-a prevails!

konachno stignesh na odredishte. stanesh na nepokretno tlo i vec si napravio mali partibrejk unutra; vestibularni aparat se nadrka i uvredjen ode s zurke.
udjesh u kucu, mali mozak je vec odavno na stend baju pa je dolazak do kreveta pravi koordinacioni pakao.
legnesh. upadnesh u vir Dunava; gore je kad zatvorish ochi nego kad otvorish, te tako lezish u mraku i kolutash ochima po mrachnoj sobi. opet ih zatvorish - opet vrtlog, a zeludac se seti jednjaka pa opet krene straga.
sad vishe nemash gde. umesto da si pustio zeludac da odradi svoje, ti si trpeo nekih sat vremena konstantne torture svakog moguceg chula.
izbauljash iz kreveta.
ne idesh direkt do keramichke sholje, iako na svetu u tom momentu nema primamljivijeg mesta za tvoje glavene otvore. jebiga, mora se poshtovati secrecy of the sin, jer je arhitekta, jebem mu mater glupu, stavio prostoriju s keramikom usred stana, na akustichki najbolje mesto.
zato odesh u kujnu i uzmesh prvu dublju sherpu koja ti dopadne shaka. dovuchesh se do kreveta, tiho smestish posudu pod krevet i chekash da zeludac uradi svoje.
shto se ne deshava. virovi su sve sporiji. kapci sve tezi i na kraju zaspish, jednom rukom drzeci sherpu... protiv nocnih zala.

a poshto su glavne kolovodje delikventi otishli svako sa balonom punim vode, dok se ujutro ne probudish, trovanje dehidratacijom ce biti kompletno. i bolno.

i onda te uveche sacheka ne znam vec chiji rodjendan. i neko ti sipa vinjak i stavi pred tebe. i u tom momentu, jebesh mi sve, ako iz tebe ne grakne chasna sestra sa prichom o belim mishevima, zeludac se seti shta sinoc nije odradio, nakurbla se, stisne, bljucne nov kontigent HCl, podigne ti jednjak i to je to.
sav stimulus mirisa, boja i utisaka prelazi iz plusa u minus u toj jednoj jedinoj nevoljnoj reakciji pri poslednjem susretu sa nekad omiljenim picem.

a onaj ko je izmislio da se 'klin klinom izbija' je ochito bio dementan.

 
vinjak je zlo!

 

 

`Bes ta "obojena pica" ...