Predviđeno formiranje direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, čije će sedište biti u Beogradu

BEOGRAD - Država Srbija odlučila je da se obračuna s kriminalcima. U toku jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije, pred poslanicima će se naći Predlog zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, koji je vlada uputila na usvajanje po hitnom postupku.

Obrazlažući razloge zbog kojih se odlučio na predlaganje ovakvog zakona, predlagač kaže da postojeći normativni ambijent u Srbiji „ne omogućava u dovoljnoj meri dokazivanje neposredne veze između konkretnog krivičnog dela i imovinske koristi stečene tim delom.“

Zato se Republika Srbija, tvrdi predlagač, odlučila da „poput niza drugih demokratskih država, koje se odlikuju vladavinom prava, usvoji adekvatno zakonodavstvo, čije će norme omogućiti efikasnije i celovitije oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom“.

Dovoljna sama pretnja

Predloženi zakon predviđa obrazovanje posebnog specijalizovanog državnog organa, koji će upravljati oduzetom imovinom. Na taj način postiglo bi se, kaže predlagač, zadovoljenje pravila da niko ne može zadržati imovinu stečenu kriminalnim radnjama, a i u budžet bi se slila značajna sredstva.

KORIST I ZA PENZIONERE 

Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom oduzete imovine postaju svojina Republike Srbije, kada odluka o trajnom oduzimanju postane pravosnažna. Sredstva dobijena na ovaj način idu za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, kao i buduće jedinice za finansijsku istragu i direkcije za čuvanje imovine (20 odsto), dok se preostala novčana sredstva koriste za finansiranje socijalnih, zdravstvenih i drugih ustanova.

Predviđeno je i formiranje posebne jedinice pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja bi se bavila finansijskom istragom, odnosno, koja bi u saradnji sa nadležnim tužiocem radila na otkrivanju i privremenom oduzimanju imovine, pribavljene krivičnim delom.

„Iskustvo je pokazalo da je izricanje kazne učiniocima teških krivičnih dela, bez oduzimanja imovine koju poseduju, najčešće nedovoljno, jer oni po izlasku na slobodu nastavljaju sa kriminalnim aktivnostima“, rekao je jedan od autora budućeg zakona Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta. Ilić je dodao da će taj zakon imati i preventivni karakter, jer i sama pretnja, oduzimanjem imovine, može uticati na smanjenje kriminala.

„Postupak trajnog oduzimanja kriminalne imovine može se pokrenuti već u toku samog krivičnog postupka, tačnije nakon podizanja optužnice, kao i u roku od godinu dana od donošenja pravosnažne osuđujuće presude“, objasnio je Ilić.

Na udaru i svedoci saradnici

Oduzimanje imovine primenjivaće se na krivična dela organizovanog kriminala, pojedina dela u privredi, protiv čovečnosti, kao i za krivična dela u oblasti korupcije. Predviđeno je da imovina bude oduzeta, ne samo učiniocu kriminalnog dela, već i svedoku saradniku ili „ostaviocu, koja je u nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima“. Misli se na počinioca krivičnog dela, protiv koga, usled smrti nije pokrenut ili je obustavljen postupak, a utvrđeno je da je sa drugim okrivljenima počinio krivično delo, predviđeno ovim zakonom. Na udaru ovog zakona mogu se naći i naslednici - pravni sledbenici, kao i mogućnost oduzimanja imovine od treće osobe, fizičkog ili pravnog subjekta, na koje je preneta imovina proistekla iz krivičnog dela.

Zakonom je predviđeno da oduzetom imovinom upravlja direkcija za upravljanje, koja će, osim toga, obavljati procenu vrednosti oduzete imovine, ali i pružati međunarodnu pravnu pomoć vezanu za oduzimanje imovine, koja je proistekla iz krivičnog dela. Sedište direkcije biće u Beogradu, a postoji mogućnost formiranja posebnih organizacionih jedinica i izvan Beograda. Direktora direkcije postavljaće Vlada Srbije, a nadzor nad radom te institucije obavljaće Ministarstvo pravde.

Prema predlogu zakona, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine, kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno. Sud može ostaviti vlasniku deo imovine, ako je neophodno za njegovo ili izdržavanje članova porodice. Protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine može se podneti žalba, ali ona ne odlaže izvršenje, naveo je predlagač zakona. Odluka o trajnom oduzima nju imovine donosi se posle osuđujuće presude.

„Na taj način je zakonodavac uveo mogućnost da se načelna odredba Krivičnog zakonika po kojoj niko ne može da zadrži korist pribavljenu krivičnim delom u potpunosti realizuje“, rekao je jedan od autora zakona profesor Goran Ilić.




Izvor: Glas Javnosti