Hajde prvo malo se informisti iz psihologije,

da postoje svi bi ih videli a ne samo "odabrani"

Jaooojjj ovo je strasno sva sam se najezila dok sam citala ... pocela da citam na poslu i cim stigla kuci posle vecere nastavila da citam... Cudno je to da sve sto se desilo tim ljudima (koji ocigledno nemaju razloga za laz cak i izbegavaju da pricaju o tim dogadjajima) sam prisluskivajuci razgovore odraslih kao mala vec cula  "nema niceg" a uvek se jedne te iste pojave prepricavaju u svim krajevima
Poznajem puno slicnih prici o ljudima kojima se desavalo da im zivotinja odgovori ili da osete neki neobjasnjiv teret na ledjima... cuju muziku ili vile i beze glavom bez obzira od njih (komsija je bukvalno izglavio vrata na kuci, prosao je kroz zatvorena vrata na staroj bakinoj kuci koja je bila bliza od njegove bas zbog zivotinje koja je ponavljala sve sto bi joj on rekao (koza neka je bila u pitanju) godinama su mu se posle tog rugali  ali je on pre prvog mraka bio kuci ako je izlazio sam) ... Secam se i puno prica koje mi je baka pricala... Mozda ste je i culi ali cu vam ispricati tuznu pricu o sudjenicama onako kako su je meni pricali...

U nasem kraju se ranije uvek ostavljalo mesto ili obrok u kuci za putnika namernika...nije bilo prevoza kao sada tako da se desavalo da ljudi danima hodaju da bi stigli  da zavrse neki posao ... ljudi su bili gostoljubivi i delili su i komad suvog hleba koji su imali misleci da ako dobro cine dobro ce im se vratiti...
Tako je jednom prilikom coveka koji je krenuo nekim poslom noc sa hladnim vetrom i kisom zatekla u nekom selu... Svratio je u dvoriste jedne male oronule kuce u kojoj su ukucani bili veseli i zamolio ih za mesto gde bi mogao da prespava bar na suvom ako ne u toplom... Domacin koji mu je otvorio vrata ga je pozvao u kucu rekavsi mu da ce spavati u kuci nije bogat nema soba ali i u hodniku je toplo nece mu dati da spava na hladnom sada kad mu se zena upravo porodila i ima malog sina naslednika... Putnik je cestitao domacinu koji je sa njim podelio malo hleba koje se zadesilo u kuci i otisli su na spavanje, on sa suprugom i novorodjenim sincicem u toj maloj glavnoj prostoriji a gost u hodniku iza vrata...
U neko doba noci (kako je taj putnik kasnije pricao) vrata su se sama otvorila i u kucu su usle tri prelepe ali hladne i bezosecajne "zene" (ne znajuci da u kuci osim domacina i njegove zene ima i neplaniranog putnika iza vrata) prisle su kolevci u kojoj je bila beba i pocele da sapucu prepiruci se... Jedna je pricala "Bice lep, pametan i uspesan ali bolesljiv" druga je govorila "Ne, ne bice jak, zdrav ali mu nista od ruke ici nece" treca (najstarija kako se putniku cinilo) podigne ton i glasno kaze  "Ne bice lep, pametan, jak, zdrav, svaki korak ce mu se pozlatiti, kuca u kojoj se rodio procvetati, ali ce se na dan svoje svadbe u bunaru u dvoristu udaviti" sve tri se slozise sa ovim i nestadose... Jadan covek nije verovao svojim ocima sta je video, pokusao je spavati ali mu sna nije bilo, sa prvim petlovima budi se domacin i ispraca svoga neplaniranog gosta uz izvinjenja da ga nema cim ponuditi za dorucak jer su beda na sta ce njemu putnik  u par reci odgovoriti "Ne brini se domacine, tvoja kuca ce procvetati, sinu ce ti se svaki korak pozlatiti, sve ce mu od ruke ici ali moras nesto da mi obecas da na dan svadbe tvoga sina pozoves i mene u goste" domacin sav u neverici ipak zapamti ime  prezime i selo iz kog ovaj putnik dolazi i obeca mu da ako sve bude onako kako je on rekao pozvace ga na svadbu svog sina...
Godine su brzo prolazile, nekih 20ak kasnije na kapiju coveka koji je bio putnik pojavi se lep jak i umiljat mladic i sa njim domacin koji je ugostio ovog coveka pre 20 godina dosli su da ga zovu na svadbu...Putnik kaze da ce biti prisutan... Dosao je dan svadbe, putnik se vrati u selo u kome je davno jednom prenocio ali mu je bilo tesko da prepozna domacinstvo, od one male jednosobne oronule zgradice u istom dvoristu je bilo puno lepih novih zgrada, puno izobilja, gostiju i u to vreme retkost bunar na sred dvorista... Kada je to video on zamoli domacina da mu donese najjace daske koje ima u dvoristu sto domacin i ucini, covek  zamoli da uzmu vode koliko im je potrebno, uzme daske i zakuje santrac na bunaru... Svadba je bila predivna, kolo se igralo po dvoristu, ali svaki put kad bi mladozenja vodio kolo ono bi islo oko bunara... Putnik je sve to posmatrao i mislio u sebi "Nece moci da se ispuni" ... sve dok u jednom trenutku mladozenja ne skoci na santrac uhvati se za grudi legne i ostane na mestu mrtav... Slavlje se pretvorilo u plac i kuknjavu a domacin pridje putniku i pita da mu objasni.. covek sav u suzama mu sve isprica i kaze da ga je zato i zavetovao da ga pozove na svadbu mislio je da moze da spreci sudbinu... Ali ocigledno... od nje se ne moze pobeci...