Ne koristi se "pushiti" nego "duFkati"
Slicno kao u engleskom.

Ajde bre nije to nista, onomad su upalili i rusku zastavu u Kragujevcu pa nista  

Експерт за пусхење, дуФкање.

Relevantni izrazi su blasen, lutschen, čudi me da ne znaš to, Yetyou.
Kakav si ti to brđanin kad nikad nisi bio na privremenom radu u SR Nemačkoj.

@yet ,
okomio se ovaj trandza na tebe  zestoko?
cula frikaza,da kad besje da busis.pa ti se udvara?

01. 08. 2010

Izvor : "PRESS"

intervju... BEOGRADSKI SINDIKAT

"Od naše političke „elite" ne možemo mnogo da očekujemo, ali bi, u najmanju ruku, bilo korektno da narodu objasne šta se zapravo dešava. Takođe bi morali neke stvari da nazovu pravim imenom - međunarodno prisustvo na Kosovu je zapravo okupacija, Srbija nije suverena već vazalna država, u Evropskoj uniji ne teku med i mleko..."


Nastali su kada se sve u državi raspadalo, sluteći ono što će se dogoditi tri dana kasnije - 24. marta 1999. godine. Vremenom su iz grupe prerasli u fenomen i megafon naroda u čije ime su zlim vremenima i još gorim ljudima u njima postali Damaklov mač nad glavama, satirući rimama kukolj u žitnici zvanoj Srbija!
Danas, angažovanije i brutalnije nego ikad - albumom „Diskretni heroji", šamarčinom koja će dugo zvoniti u šupljim glavama o kojima peva i pevati u narodu kojem je poklonjen, doslovno! „Beogradski sindikat" - jedini koji to zaista jeste!

Braćo „sindikalci", koja je to fora sa besplatnim albumom?! Mislim, nije u redu, pa Dinkić je prvi provalio foru sa besplatnim akcijama i ponudio narodu „slamku spasa" mnogo pre vas...

- Da smo iskopirali ministra ekonomije, verovatno bismo na besplatan daunload postavili samo polovinu prve pesme. Za razliku od mnogih koji vole da se busaju u grudi i razbacuju praznim obećanjima, mi smo ovo uradili bez ikakve prethodne najave, diskretno i bez želje da od toga pravimo senzaciju. Pozvali smo ljude na solidarnost, da album koji mi delimo sa njima oni obavezno podele sa drugima. Na kraju se ta mala solidarnost pokazala na delu, jer su ljudi koji su prvi skinuli pesme sa našeg sajta, nakon pada servera, slali linkove ostalima. Pošli smo od toga da naš album predstavlja naše ideale, a ideali se ne prodaju i ne izdaju, već ih treba podeliti sa prijateljima.

Ako se ipak nađe na disku (a najavili ste ograničenu seriju), hoće li ići uz prašak, deterdžent, litar ulja, kilo šećera, veknu hleba, sedam deci rakije? Nešto uz šta će narod lakše da prihvati surovu realnost i bezličnost svakodnevice o kojoj pevate, repujete, hiphopujete, naričete u ime svih nas? Možda jedno 100 evra uz disk, koliko da opravdate onu da nas je pesma održala, al' evru hvala?

- Tužno je gledati kako nekada velika imena naše muzičke scene prodaju svoja dela uz robu široke potrošnje. Umetnost nikada ne bi smela da bude na rasprodaji, zato smo i zahvalni što imamo taj luksuz da se ovim bavimo iz ljubavi i entuzijazma, a egzistenciju nam obezbeđuju naše profesije, koje nemaju veze sa muzikom. Ne osuđujemo nikoga ko tako izdržava svoju porodicu, ali mi na svoje ideje nikada nećemo zalepiti drugi logo osim BS-a.
Ako bismo se ikada opredelili za takav vid trgovine, onda bi, po svemu sudeći, naš album trebalo prodavati uz kuke i motike.
Mi upravo ovim albumom poručujemo svima da ne treba da se mire sa životom koji nema pravi sadržaj. Tresemo brod čija se krma duboko zaglavila u mulju i pokušavamo da ga usmerimo ka otvorenom moru. Na tom putu će nam trebati mnogo pomoći, zato pozivamo sve usnule mornare da se probude i izađu na palubu.
Iako je opšta besparica, nije dovoljno samo podeliti po sto evra, ako nam duša ostane prljava i zatrovana. Narodu treba omogućiti da živi časno i pošteno, od svog rada, a ne da čeka tuđu milostinju.

Pevate uglavnom o sili i nepravdi. Dajte neki stih o međunarodnoj „pravdi" koja nas je iz Međunarodnog suda zviznula posred čela! Neki savet za tantuze iz Skupštine kako da formulišu deklaraciju o Kosovu s kojom bi trebalo da izađemo pred UN? Kako bi u interpretaciji BS-a ona glasila?

- Oduvek smo govorili da je nepravda u Srbiji deo puzle svetske nepravde, koju sastavlja neko moćan daleko od naših očiju. Mi smo obmanuti da je naša zemlja nebitan učesnik međunarodne pozornice. Ako pogledamo kroz istoriju, mnoge velike odluke i događaji su se upravo prelamali preko naše grbače. Zbignjev Bžežinski je u „Velikoj šahovskoj tabli" napisao da „Balkan predstavlja potencijalno geopolitičku nagradu u borbi za evropsku supremaciju". Međutim, naša zemlja je prepuna raznih dezinformatora čiji je glavni zadatak da ubede narod kako je sve ružno što nam se dešava isključivo posledica samo naših grešaka, kojih je svakako bilo. Od naše političke „elite" ne možemo mnogo da očekujemo, ali bi, u najmanju ruku, bilo korektno da narodu objasne šta se zapravo dešava. Takođe bi morali neke stvari da nazovu pravim imenom - međunarodno prisustvo na Kosovu je zapravo okupacija, Srbija nije suverena već vazalna država, u Evropskoj uniji ne teku med i mleko već sve veća nezaposlenost i pad ekonomije, NATO ne predstavlja bezbednost već ratove i razaranja, itd. Kad bi makar to predstavili na pravi način, bar bismo znali na čemu stojimo. Ovako nas samo lažu i manipulišu kako bi ostvarili svoje plitke individualne i partijske interese. Što se tiče Međunarodnog suda i međunarodne pravde, očigledno je da su oni sami sebi negacija. Ni od Ujedinjenih nacija se ne može očekivati ništa bolje, jer su i one samo instrument globalne oligarhije.

Kulturni mrak


Ovakvo stanje je i velika krivica vlasti koja narod namerno drži u kulturnom mraku da bi sa njim lakše manipulisala. Koji grad osim Beograda ima bioskop? Ili pristojan sportski centar? Ili, ne daj bože, muzej?

Ajd, iskreno - čiji ste? Ovde su sindikati i sindikalci uveliko nečiji, a vi ste isuviše zajebana ekipa da biste bili samo svoji. Ne morate da otkrijete ime tajkuna koji stoji iza, ispred i pored vas, dajte samo inicijale i imena barem tri firme koje je pazario na tenderima.

- Plašimo se da će se mnogi dušebrižnici razočarati što iza „Sindikata" stoje jedino naše reči i dela, kao i naše porodice i prijatelji zbog kojih sve ovo radimo, što mislimo da su najbolja moguća leđa. Od trenutka kada smo se pojavili i postali angažovani postoji ozbiljna namera određenih krugova da nas etiketiraju i na svaki način umanje vrednost onoga što mi činimo, trpajući nas čas u ovaj, čas u onaj koš, kako kome i u kom trenutku odgovara. Mnogi su nas svojatali i pokušali da nas pridobiju na svoju stranu, ali smo mi sa prezirom sve to odbili. Ostajemo verni samo sebi i svojim idealima. Prevelik smo mi zalogaj za njih, jer obraz nema cenu. Zbog ovakvih naših stavova smo i postali pretnja mnogima, pošto se ne uklapamo u već postavljenu šemu koja godinama precizno funkcioniše.

Samo vas je desetorica u grupi, a namerili ste da popravite pokvarenu nam Srbiju, što ne polazi za rukom ni ovako brilijantnoj Vladi, koja broji tri puta više članova od vas. Kako, braćo? Kako bosonogi u koprive?

- Svesni smo da je naša borba - borba sa vetrenjačama, ali i dalje verujemo u bolje sutra. Ne želimo da bilo koga pokrštavamo i preobraćujemo, već da ličnim primerom dopremo do ljudi koji nas vole i veruju nam. Pesme su nam i nastale kao podrška svima koji se trude da ostanu čisti, iskreni i svoji - diskretni heroji. Podsećamo ih da smo tu, da nas ima još... Ako naša poruka dopre barem i do jednog klinca ili klinke, koji odluči zbog nas da se ne drogira ili ne izbode nekoga nožem, da ostane zdrave glave, počne da čita i nauči nešto, onda smo mi već dobrim delom popravili Srbiju. A postoji dobra šansa da će on na isti način povući još nekoliko drugara na pravu stranu. Kada bismo svi bili tako solidarni i spremni da jedni drugima pomognemo, Srbiji ne bi ni trebala popravka.

Uveliko ste iz grupe prerasli u pokret i najglasniji krik naroda koji više nema snage ni za šapat. Kad ćete u politiku, poslanike, koalicije? Prava snaga reči je kad se pretoči u dela, pa?

- Mislimo da je svima jasno da se prava dela ne čine u politici, već na ulici, među narodom, u svakodnevnom životu. To je i jedan od većih problema političara - što se samo igraju života, totalno bez sluha i nesvesni pravih problema i potreba sopstvenog naroda. Sama pojava političkih partija već dovodi do izdvajanja uskog kruga ljudi, kojima je jedini cilj dolazak na vlast po bilo koju cenu i sa bilo kime. Iako stalno dobijamo poruke od ljudi kako bi bilo dobro da se „Beogradski sindikat" pretvori u političku stranku, ne pada nam na pamet da to učinimo. Da bi se bavio politikom u savremenoj demokratiji čovek mora da bude lažljiv, ljigav, prepreden, beskrupulozan i spreman na svakakve kompromise, a BS se upravo bori protiv toga.

Priznajte, biće vam lakše - sve ovo radite samo da biste ušli na „Farmu" ili gostovali kod duhovnog gurua Srbije u „Narod pita", zar ne?! Mislim, do naroda bi lakše stigla poruka vaše fenomenalne „Velkam tu Srbija" ukoliko je isprate „Grand" balerine i orkestar Bokija Miloševića...

- Ovo što ste rekli, nažalost, ne može biti tačnije. Ljudi danas mnogo lakše upijaju plitke i banalne sadržaje, retko ko će izdvojiti vreme za pozorište, knjigu ili odlazak u neku galeriju. Ko će da daje pare za bioskopsku kartu ako može da ih da na poruke i glasanje u omiljenom rijaliti-šouu? Za ovo, ipak, ne mogu da bude opravdanje ni težak život i hiljadu i jedna briga. Ovakvo stanje je i velika krivica vlasti, koja narod namerno drži u kulturnom mraku da bi sa njim lakše manipulisala. Koji grad osim Beograda ima bioskop? Ili pristojan sportski centar? Ili, ne daj bože, muzej ili bilo koje drugo mesto na kojem bi mladi mogli kvalitetno da provode svoje vreme? Ako smo išta mogli da promenimo za ovih 10 godina u Srbiji, onda je to katastrofalno stanje u kulturi. Ništa nije bolje ni u medijima, pogotovo onima koji poseduju nacionalnu frekvenciju, a pri tom ništa ne rade da se ta nacija barem malo prosveti i kultiviše. Umesto da se promovišu diskretni heroji, koji se sami ne nameću, kreiraju se i guraju u prvi plan indiskretni antiheroji koji su potpuno pogrešni uzori našoj omladini.

Paljba iz Srbije ili ostanak u njoj - dajte neku dojavu, iz keca u kec, iks na poluvremenu... Neku sindikalnu „polutku" da se barem za nju uhvatimo...

- Skoro je jedan naš prijatelj dao intervju gde je, između ostalog, upitan: „Kako to da najbolji odlaze?" Poslužili bismo se parafrazom njegovog odgovora, da nije tačno da najbolji odlaze, jer da su najbolji, onda ne bi zauvek otišli. Oni koji su istinski spoznali suštinu svog bivstvovanja, znaju da traženje lične sreće nije pitanje mesta niti, pre svega, pitanje materijalnog. Zato sindikalna dojava glasi: Ostati ovde, jer NEMA POVLAČENJA, NEMA PREDAJE!



"Welcome to Srbija, gde murija ubija,
gde nema pravde ni za lek i samo Bog je sudija.
Gde sve ima svoju cenu, al' nema ništa u poštenju,
umesto da se igraju - klinci se „iglaju" u venu.
Gde uzori su lopovi, dileri, pevačice,
klinke ne porastu, a već su postale jebačice.
Dok mlečni još se klimaju, na mobilni se snimaju
ortacima iz škole u WC-u kako šipuju.
Posle se pitate zašto nemamo decu,
a ja pitam Boga da li pamti našu adresu.
Ceo život na čekiću, slušam istu pesmu,
33 godine kad se okrenem, gde su?
Neki kažu meni: Sačekaj još malo pa da krene,
promene su proces za koje potrebno je vreme,
idi kući piši rime, ne razumeš ti te teme,
pusti da nas vode pametniji od tebe.
A ja im kažem: Izdajnici, palite od mene,
slušajte dobro sada ovo saopštenje,
oformili smo frakcije, ekipe su spremne,
kao „Bader-Majnhof" ima sve da vas sjebem.
Spreman kao Hamas repetiram kalaš,
k'o „Novembar" ja te vrebam
dok ne postaneš moj talac.
Kao Apis, „Crna ruka", za prevrate sam znalac,
k'o Beogradski sindikat držim čvrsto pravac.

Refren:
Ovo je pitanje života i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Sateran u ćošak ja nemam izbor drugi,
svestan sam da gubim, ali biće vaših žrtvi.
Ovo je pitanje života i smrti,
proklinjem vas Bogom jer me terate da mrzim.
Odgovor je teror ne bi li me čuli,
preživeti neću, ali biće vaših žrtvi.

Sve ste nam uzeli i čast i dostojanstvo,
pa šta nije jasno kada sutra neko s maskom,
do zuba u oružju, neki očajnik u gradskom,
da čuje se glasno, digne sve u vazduh.
Gazite po nama, gazite i mrtve,
ne gledate nazad, samo pare da se vrte.
Dok ugledni građani seku kila gudre,
radnici u sudnici seku sebi prste.
Nekad je značilo kad neko ima školu,
sad hiljade takvih visi na birou,
gledaju u šolju kad će šljaku da zabodu,
dok vi gledate u ponude da zabodete bolju.
Rasprodajete državu, šibicarite lovu,
puštate stoku da jedni druge kolju,
ne prljate ruke, to nije za gospodu,
ubijate Srbiju bez otiska na pištolju.
Dok vi okrećete glavu od muke i bede,
držite medije koji mogu sve da srede,
narod štrajkuje glađu jer nema šta da jede,
pre će umreti glasno, nego tiho da izblede.
Od metroa u Tokiju, do voza u Bombaju,
po svaku cenu da za našu borbu znaju,
život je jeftin kada izbor ti ne daju,
zato naplatićemo kožu da poruke traju!"

Razgovor vodio : Mihailo Medenica

 ŽELJKO CVIJANOVIĆ: PRIREME ZA VLADU TOME I BORISA ILI ŠTA ĆE DALJE BITI SA SRBIJOM
petak, 30 jul 2010 20:14
kol3007articleBoris jeste učinio mnogo da Srbija bude marionetska tvorevina, ali on, koji to nije omogućio svojim entuzijazmom već svojim slabostima, ne može da obezbedi da taj proces postane nepovratan. Zato će morati da vlada sa Tomom



zeljko_cvijanovic_kolumnaPrvo je britanski sudija Vorkmen odbio da izruči Ejupa Ganića Beogradu sa objašnjenjem da bi mu kod nas sigurno sudili tako što bi ga stavili u lonac, naložili vatru i igrali oko njega užičko kolo; onda je bivši ambasador Kroford poručio Borisu kako Kruna ne misli da se dovoljno izvinio za Srebrenicu; a onda mu je aktuelni Vordsvort rekao da je mnogo uvređen što je pisao rezoluciju za Generalnu skupštinu, a da njega nije pitao. Elem, kad vidim šta sve Englezi rade Borisu, pitam čime je sve zalužio tu baražnu vatru; ili im je srušio Stounhendž ili je ogledalce reklo da je lepši od Bekama.

Ne, niti je srpski parlament ogledalce niti im je šta srušio. Naprotiv, omogućio im je da, onako imperijalno, uživaju u jednoj od retkih pobeda na međunarodnoj sceni, Naproitiv, pustio ih je da ga slome, i nešto ne verujem kako su besni zato što je napisao ovu ili onu reč u srpskom predlogu rezolucije ili što je Vuka pustio da odleti u NY bez da je sleteo u Londonu ili njegovom kvartu Prištini.

Rekao bih da su razlozi za englesku ofanzivu drugi. Prvo, Zapad je, posle odluke MSP, već ušao u sledeću etapu Borisovog slabljenja, čak u neku vrstu njegovog demontiranja. I, drugo, ova Albionova sila genetskih eksperata za ponižavanje kolonija to radi u ime svih svojih moćnih prijatelja jer to ume, čak i kad ona sama kolonija više nema.

Sledeće pitanje je zašto bi sada napali Borisa, slomljenog čoveka koji im daje više nego što im je ikada davao, više nego što im je ovde ikada iko davao. I za to su dva razloga. Prvi: baš zato što je slomljen. Kada je Srbija parlamentarnom deklaracijom overila da ponižavajuća presuda MSP neće poremetiti njenu spoljnopolitičku orijetaciju i da i posle svega ostaje u čekaonici gde sede pokajnici i kandidati za prijatelje Zapada, Vašington i Brisel su pročitali kako je Srbija friško slomljena, što će reći dovoljno vruća za oblikovanje, i da ne treba gubiti vreme, već da je valja i odmah kazniti i odmah uterati u sve one rupe u koje je Boris do sada odbijao za stavi nogu, a kamoli nos.

NEKA SE PRIPREMI TOMA Drugi razlog je, međutim, mnogo važniji: demontiranje Borisa početak je jedne nove etape u odnosima zapadnih sila i Srbije, koja počinje pod radnim naslovom „Neka se pripremi Toma“. Koji Toma? Onaj što je, u očekivanju odluke MSP, otputovao u Brisel istog dana kada je Hašim Tači otputovao u Vašington. Naravno, tamo im nije rekao da ne njega ne računaju jer, da je to bilo moguće, ne bi ga tog dana tamo ni zvali. Razumeli smo se?

Dok je sve što je po Srbiji letelo poslednjih dana završilo na njegovoj glavi, mogao bih da se kladim kako je Boris, bar jednom za to vreme, u sebi pomislio kako bi bilo lepo da mu je sada tu Voja Koštunica. Da, Voja, čovek koji je sa mirom Starca Vukašina umeo da trpi udarce svih tih Kroforda&Vordsvorta, dok je Boris – ah, vremena davna - bio pošteđen i pitan za rešenja sa puno uvažavanja kao jedini urođenik koji u pet ne pije radžu, već čaj. A sada tuku njega, Borisa, a za mišljenje i rešenje sa istim onim uvažavanjem pitaju Tomu, valjda zato što je uspeo da ih ubedi kako je on čaj u pet pio ceo život, ali iz čokanja da bi zavarao Vojvodu i da bi preživeo do ovog srećnog dana kada će svi zajedno Borisa povući na dno, a Srbiju napred.

Kako to izgleda sa Tomom, eno vam živog svedoka Čede Jovanovića, doskoro lidera ovlašćene i u zapadnim ambasadama licencirane grupe za pritisak na svaku srpsku vlast, koji je, uplašen da će ostati bez radnog mesta, zavapio preko „Danasa“ kao Jeremija denuncirajući Tomu srpskoj javnosti da je u Briselu obećao da će priznati Kosovo. 'Ej, Čeda optužuje Tomu za izdaju, i pritom se niko ne pita da li je slagao – šta je posle toga u Borisovoj Srbiji ostalo da se računa kao nemoguće, osim da se bilo ko od tih artista i modela sabere i dođe sebi.

Toma Nikolić se, dakle, ne priprema da preuzme vlast, on je već u njoj, samo što još nije zvanično preuzeo funkcije jer još Čedi nije vratio njegovo radno mesto. Naravno, pitanje je zašto sad Toma, zar stranci već nisu pobedili, zar od Borisa nisu dobili sve što su tražili ili su na putu da dobiju? Zar, gurajući u skupštini onu luzersku rezoluciju, Boris nije, istina bez oduševljenja, priznao tim istim strancima da je Srbija marionetska država sa marionetskom vladom? Jeste, ali ima još.

Naime, Boris ne može strancima da obezbedi da će taj proces stvaranja marionetske Srbije biti nepovratan, prosto zato što više nije dovoljno jak i zato što ne pokazuje dovoljno oduševljenja pred tom činjenicom. Zato je tu Toma, koji takođe nema dovoljno snage, koji ima bar pola stranke napunjene svetom koji veruje kako se on folira i kako ih zapravo vodi da svi za Kosovo izginu i čijoj partiji stranci još nisu sasvim promenili krv praveći od nje deponiju svojih kursista bez partijskog angažmana. Zato je tu Toma, samo on pokazuje entuzijazam da Srbiju liši problema poput Kosova, jer, kad to radi Boris, on to radi zato što je izdajnik, a, kad to radi Toma, on to radi kao otačastveni radenik, i tada svi znamo da drugačije nije ni moglo ni trebalo.

Tako da je, verovali ili ne, Toma definitivno u sledećoj vladi, dok će Boris tek morati da se izbori za tu čast, isto onako kako se to znalo za Borisa i Voju uoči izbora u januaru 2007. godine. Moraće, dakle, Boris da do kraja godine ili malo kasnije proda Telekom da bi s nečim izašao pred birače, koje neće opredeljivati ni Đilasovi mostovi, ni Božina Evropa, ni Vukovo Kosovo, već samo 'leb, i to ne nužno namazan. Za takav nastup pred pučinom potrebno je učiniti nešto da bi Mlađa, kako je obećao, mogao da odmrzne plate i penzije i da Mirka Cvetkovića ne hvataju ponovo u laži kad kaže da ćemo krajem godine videti pozitivne efekte njegovih ekonomskih mera. E sad, Telekom ili smrt, biće Borisova dilema, koja će se, po svoj prilici, završiti prodajom Telekoma, po ceni koja odgovara situaciji u kojoj vam je smrt alternativa prodaji te nekada skupe hrpe žica i vodova.

IZBORI U MAJU? Tako će negde na proleće, rekao bih u maju, Srbija izaći na izbore, na kojima će pobediti Toma, dok će Boris biti odmah do njega. Stranci rezonuju ovako: to smo završili, a šta ćemo sa Ivicom i Mlađom. Ako se vrati u opoziciju, Ivica ponovo postaje ugrožen od espeesovskih dinosaurusa, a i šteta je izgubiti vrednog čoveka na čijem primeru će Toma u svakom trenutku moći da uči kako ga svetla budućnost čeka ako ne postane ponovo glup. Moraće se u toj ekipi naći mesta i za Mlađu, konstanta Srbije je deficit operativnih ljudi koji završavaju poslove, a i za stabinost takve vlade nije dobro da Mlađu ima u opoziciji. E sad, ako mislite da Toma u toj vladi neće želeti da vidi ni Mlađu ni Ivicu, sasvim ste u pravu, ali ko će ga pitati. Isto kao što Mlađu i Borisa neće pitati imaju li nešto protiv da se u repu tog aviona nađe malo mesta i za Velju.

Biće to toliko široko zagrabljena i toliko šarena ekipa da neće biti nikakav problem da se nazovu vladom nacionalnog konsenzusa ili čak nacionalnog spasa, koja iza sebe ima više od 80 odsto biračkog tela. Naravno, odmah za njima ići će vajni medji i vajniji analitičari, koji će lako ubediti Srbiju da je upravo to ono što joj treba, da je taj široki konsenzus upravo ono što će nas izvući iz ekonomske krize i nacionalnog gliba. Iskreno, da su me pre dve godine pitali, digao bih obe ruke za takvu vladu, ali vremena se menjaju: umesto nečega što je trebalo da se formira na širokom konsenzusu za Srbiju, imaćemo to isto, formirano na širokom konsenzusu za tri-četiri zapadne ambasade.

U toj podeli uloga desiće se još nekoliko važnih stvari, u kojima će se ogledati suštinski smisao takve vlade. Prvo, tamo gde Boris bude ustupao ministarska mesta novim partnerima, to će se dogoditi na kosovskom i nacionalnom polu. To će reći da će iz priče ispasti ovi njegovi starmali klinci koji još veruju da postoji nešto što se sme nazvati nacionalnim interesima. Tako će demokrate biti reformisane kroz vlast i među njima će biti konačno završena borba za Borisovog naslednika, u kojoj će biti otklonjene dve važne dileme: prva, taj se neće zvati Vuk Jeremić, i, druga, taj neće previše čekati da zasedne na mesto koje mu je namenjeno.

Druga važna stvar: Čedi će se ponovo biti vraćeno njegovo mesto, opet će biti šef grupe za pritisak. Ali ovaj put imaće mogućnost ozbiljnog rasta, za razliku od prethodnih konstelacija snaga, da će to ugroziti i samog Čedu. Jer njegovi izborni limiti, koji proizlaze iz njegove kontroverzne biografije, nisu bili toliko važni sve dok je LDP bio samo ekipa za pritisak, ali u situaciji kada bi mogli da postanu stranka u borbi za vlast, to je sasvim druga priča.

Poslednje važno pitanje novog rasporeda snaga glasi: šta ćemo na kraju sa Vojom Koštunicom, jedinim koji u ovoj podeli uloga devojci kvari sreću? Taj nevažni Voja je ovde mnogo važan: samo njegov konačni nestanak obećava da proces neće u nekom trenutku otići u drugom pravcu, da Srbi koje vode Boris, Toma i ekipa u nekom trenutku neće poželeti jednog neprskanog antiglobalistu, uverenog da nacionalni interesi nisu psovka, tako vulgarna u ovom vrlom novom svetu koji će od Srbije praviti široka koalcija konsenzusa četiri ambasade.

DRUGI VOJIN ŽIVOT Naravno, svi akteri te priče saglasni su da Voja mora da zauvek ode, i to najbolje tako tako što će mu Boris rasturiti stranku, a Toma pokupiti birače. Među njima jedna škola mišljenja zagovara da Voju treba kriminalizovati (ubio Đinđića, zapalio Ambasadu SAD, Šarićev drug iz vojske). Druga škola mišljenja, bliža Borisu, stoji na pozicijama da se to za Voju ne lepi i da bi mu agresivan nastup, koji bi uključio i hapšenje njegovih ljudi, samo podigao popularnost i vratio ga u život na velika vrata. Oni se zato zalažu da Koštunica bude okružen zidom ćutanja i tek da se ponekad podseti koliko je spor, neobavešten i zastareo kao telefaks, a da se u jednom trenutku uoči izbora saopšti da više i nije među živima. Čak i kada Voja ne bi ničim demantovao svoju političku smrt, nisam siguran ni da je to plan koji im radi posao. Jer, njihov problem je u tome što su prilike u Srbiji takve da još malo fali pa da se svet Vojinog vremena seti sa kao doba kad su jeli meso i išli na more.

Ali važnija od toga jeste činjenica da je za deset godina Bog drugi put pogledao Koštunicu i da je drugi put da je lideru jedne realno male stranke dao da u svojim rukama skoro pa drži sudbinu Srbije. Prvi put 2000, tako što će je spasiti svojom pobedom, a drugi tako što će njena i njegova pobeda zapravo biti njegovo preživljavanje. Znam ljude sa onog krila koje ne vidi perpsketivu Srbije kao marionetske državice koje ta činjenica o Voji ispunjava nadom i one koji u tome ne vide ništa dobro, uvereni da su nade uložene u Koštunicu unapred propale. Ali svejedno, eto i jednima i drugima prilike da pokažu da li ima svoj smisao i svoje zatočnike borba za jednu Srbiju koja neće biti leglo nacionalističkog mraka ako se njene vlade ne prave u stranim ambasadama. Igra je počela!

Брђани су твоји савезници,сарадници и браћа кроати ако ниси знала или знао (распитај се мало о поријеклу имена).
Што се тиче Деутсцхланда...................јбт. ако си ти очарана,очаран швапским ректумом немој мислити
да је свако.

Ако је була  може  ...............................ствар навике код Раткових војника (сами тако кажу).