Te noci tvoj komentar je bio da te moja ljubav potseca na branje kukuruza! Zvao si me da idemo plivati u bazen a znas da se plasim ajkula! Tebi je lako, ti znas kung fu! Nasa buducnost nije bila svetla, kisa je padala u grumenovima!
Autobus, autobus je stigao na vreme! Voljeni, da li smo sve pokusali ili su cene mesa uticale na vodostaj reke? Ovo je moj poslednji, ponavljam, poslednji pokusaj pre srede!...
 

I ponovo ce taj srp bljestati svjetloscu, svemu je otisao... A zelja je rasla poput Miodraga u kanalizacijskoj vodi nepreglednih olovaka ko-zna-cijeg brka...

a Karburator je zasijao ipak jace od penusavog mleka na smrdljivoj mesecini! nisi me voleo, a ni bicikl ti nije manji od mog srca, koje trazi neko drugo drvo koje ce busiti i krasi lesnike.. a tek snovi! uf! zalena mantija puna kurtona i plast i rogovi od koze! sodoma i gomora! 

i tako sam krenula ljubicastim stepenicama u more....nilski konj se hrohotom smejao na moj strah...pink meduza je skrenula sve je dugacke trepavice ka meni i glupo mi rekla:gde si posla sa sjajem na vrhu glave,nisi svesna svoje zbunjenosti u snu Petra Petrovica...

I, kao sto bi  i svako drugi u tom trenutku, postadoh sargarepa, nemajuci svekrvu za dalje novcane transakcije, polivene zlacanim pilotom iskompleksiranih butina, zavijenih u rogove preturajuceg zivotinjskog blata zvanog.

ali ipak nilski konj nije zensko! to je bio tranvestit koji je zeleo da ukrade moje misli upucene strahu od letenja pod vodom! a bol je bio neopisiv! zice su popucale i jaje je palo...palo je na dno utrpano ljigavim kostima izumrlih sa titanika, bunde josife lisac i makaza za nokte Dzeralda Kuzmanovica....

Dok je zelena zmija Shukrije Serhatlica polako pokusavala da otkljuca tamne zeceve ljubljenog oka. Daleko je odjekivalo rijecima. Krava, kravo, kravi, kravu vo nije htio a ni trzalica... Vjerovatnoca da ce se usne onostranog puc puc evo ga moj drug. Mamamamamamamama jajajajaj samsamsamsam ludludlud... I, koga boli...?

i gdre nestadoh??gde sada da pronazem zlatne niti moje neiskoristene gluposti...kako sada da nastavim cadjavim putem kroz doline drevnog kineskog zmaja...gde ostadose moje narandzaste misli natopljene vodom iz mojih pluca...kojim putem sada sumorna kisa pronalazi put do moje uzdrhtale butine..gde ce porinuti titanik moje novonastale duse...sta sam ja Onome Koji Nestaje Iz NJe?

Put je tezak... Velike su brojke napadale grumen. U tom smislu, prevashodno, grlo je unezvijereno letjelo ubrzavajuci surlu natopljenu svjezinom pendreka koji nema srece. Zivio Penivajz, da, Dzordzi, lebde, plutaju... Sve u svoje vrijeme, cita li iko... Plave oci, crna kosa, bubrezi u nijansama zelenkasto-drvene... Pjevaj, rode, pjevaj, ko zna kada ces digitronom uspjeti a noc je oduvijek zubobolja na oblacima krpa koje Titanima Hada kupe znoj sa  osusenih cvekle koja nije znao.

sta su meni znacile groznice tvojih reci...usahle kruske,zrele tresnje i suve kajsije...drevna japanska muzika svorana na oprzenim dlakama divljih svinja...ooo Petrovic Petre koje video gromoglasnije uzvike od tebe...ko je sacuvao uzarene poglede malih konja ?...koje je naveo sve papagaje crvenorepe da svoje perje nizu kao molovane jabuke?...ti Petrovic Petre..ti!
naveo si me da lutam dolinama grha sama ,bosa i pokisla...ljubicasti znoj mi se slivao na purpurne oci...zatamnjene obrve su danonocno trazila pecinu da se skriju..a dusa je lutala izgubljena kao kamen kad ga pustis niz zelenu stenu..