Analogni i digitalni izvori

          Većina korisnika ima analogne kamkodere tipa VHS, VHS-C ili video 8. snimke. Snimke s tih kamera treba nekako dopremiti na čvrst disk računara i pretvoriti u format MPEG2 koji koristi DVD. Za to se obično koristi softer priložen uz video ili TV karticu. Ciljni format mora biti MPEG2, rezolucije 720 x 576 tačaka. Kvalitet će zavisiti od protoka, koji se kreće izmedu 2 i 9,8 MB/s (što je veći, bolja je slika, ali je i datoteka veća).
Neki programi će, posle digitalizacije snimaka, sami ponuditi snimanje DVD diska, ali za prenos i komprimovanje u realnom vremenu potreban je računar s procesorem najmanje 2 GHz i brzim čvrstim diskom. Sporiji računari će tu operaciju morati da obave u dva koraka: digitalizacija u format AVI i naknadna kompresija u MPEG2.
          Ali šta je avi a šta mpeg ili DivX i sl. Dakle avi je vrsta nekomprimovanog video zapisa, pa je njegova veličina prilično velika. MPEG zapis je komprimovan video zapis koji omogućava da uz minimalne gubitke kvaliteta dobijete video zapis u što manjoj veličini. Poređenja radi u foto zapisu to je JPG a u zvučnom zapisu to je MP3. DivX je vrsta MPEG i to MPEG4 zapisa koja omogućava vrlo veliku kompresiju sa većim gubitkom kvaliteta u odnosu na DVD tj MPEG2. Kod nas je jako popularan jer omogućava da ceo film od 90 minuta stane da CD.
          S digitalnim kamerama, koje su sve rasprostranjenije, situacija je bolja: za prenos iz mini-DV kamere na disk potreban je računar na 400 MHz opremljen IEEE1394 (FireWire) konektorom, što je postala standardna opcija mnogih matičnih ploča i zvučnih kartica. Ukoliko ih nemate na matičnoj ploči možete nabaviti FireWire u obliku PCI karte koja na sebi ima dva ili više priključaka a neke imaju i USB portove. Brzina digitalnog prenosa je oko 3,5 MB/s, a to je i za najsporije diskove lako dostižno. Cene većine digitalnih kamkodera svakim danom padaju sve niže i postaju dostupne vrlo velikom broju ljudi.


          Video formati



     DV je format za za digitalno snimanje video materijala prihvacen 1993. godine. Proizveden je kao rezultat saradnje izmedju vise kompanija : Hitachi, Matsushita, Sony, JVC, Mitsubishi, Philips, Sanyo, Sharp, Thomson, Toshiba. Sirina trake je 6,35 milimetara. Podrzava 525/ 60 i 625/ 50 komponentni digitalni video, uz fiksnu kompresiju. Stepen kompresije je 5 : 1. Koristi se 8 bitna kvantizacija. Podrzava dva nacina zapisa zvuka. Prvi je dvo kanalni 16 bitni zvuk, a drugi je cetvoro kanalni 12 bitni zvuk. DV ima ugradjen sistem zastite od greske, tako da je moguce otkriti gresku, potom izvrsiti korekciju. Prednost DV formata je sto daje visokokvalitetnu sliku, zatim omogucava prenos snimljenog materijala na racunar, radi obrade. 
     Na taj nacin DV materijal u kameri ne treba pretvarati u analogni, pa ponovno u  digitalni format, vec se prenosi u digitalom obliku i to bez gubitka podataka, a to  je najveca prednost.Prenos iz kamere u racunar se obavlja pomocu FireWire.Rezolucija je 720 x 576 pix.

     DIGITAL MiniDV Format je najnoviji format za kamkorder. Snima slike digitalnom tehnologijom na mini-DV kasete. Ima bolji kvalitet slike od drugih formata, bez obzira na brzinu snimanja. Rezolucija je preko 500 linija (mnogo više od standarda za emitovanje koji iznosi 380 linija). Playback je direktno sa kamkordera na Vaš TV, video rekorder ili na kompjuter putem iLink/Firewire/iEEE1394 porta. Vreme snimanja u SP-u je 60 minuta, a LP-u 90 minuta. SnapShot ili Photo Mode su opcije skoro na svakom modelu. Ukoliko želite možete prebaciti fotografije na Vaš PC. Postoje kamkorderi vrlo malih dimenzija (neki čak mogu da stanu u džep kao na primer Sony DCR-PC7BT) u odnosu na ostale i većina modela obično teži 700g - 1,8 kg. Digitalni video snimci mogu biti editovani i kopirani nebrojeno puta, a da ne izgube na originalnom kvalitetu. Možete kopirati na VCR/VHS kasete, narezati na CD/DVD ili prikazati kao video na Internetu. Možete i da pošaljete DV kao email attachment na modelima koji imaju MPEG Video Modove. MiniDV kamkorderi i kasete, uglavnom skuplji od ostalih, postaju sve pristupačniji.

     Digital 8 Ovi kamkorderi takođe snimaju digitalno, ali na 8mm kaseti. Kvalitet slike je visok bez obzira na brzinu snimanja - rezolucija 500. Maksimalno vreme snimanja je 90 minuta. Playback je sa kamkordera.

    SVHS Ovi kamkorderi su veliki (oslanjaju se na rame) s obzirom da koriste SVHS kasetu. SVHS nije kompatibilan sa VHS videorekordrima (VCR), ali može da se pusti snimak sa kamkordera prikačenog na VCR ili S-VHS VCR. Maksimalno vreme snimanja je 2 sata, a rezolucija je bolja nego VHS i VHS-C na 400. U klasi je sa Hi8, ali ima duže vreme snimanja.

     SVHSC Kamkorder manjih dimenzija. Mnogi modeli se mogu koristiti kao digitalni fotoaparati, a slike možete da prebacite na Vaš PC. "C" (compact) znači da svoju video kasetu možete da stavite u kertridž kako bi je puštali na VCR-u. I kod njih je rezolucija slična sa Hi8 ali kasete su kraće.

    Hi8  Ovo je skuplja varijanta 8MM. Nudi veoma dobar kvalitet slike. Potreban Vam je TV sa S-video ulazom da biste videli efekat, što može biti skupo. Vreme snimanja je isto kao na 8mm (60-90min), ali rezolucija je 400 linija. Izvanredna kontrola svetla i nizak nivo potrebnog osvetljenja (LUX ratings). Većina modela ima specijalne efekte i stabilizaciju slike.

     8MM  Ovo je vodeći format - 8mm kaseta. Nije kompatibilan sa VHS VCR. Playback mora da se pušta direktno sa kamkordera povezanog na TV ili VCR. 8MM ima bolji zvuk od VHS-C-a. Takođe ima najduže vreme snimanja - 120 minuta u standardnoj brzini SP i 240 minuta u LP-u. Rezolucija je 270.
8mm je ekonomična varijanta Hi8. Rezolucija je ispod standarda za emitovanje, ali ipak se dobija dobar snimak. Dobar izbor ukoliko ste početnik, i želite da uštedite novac.

     VHSC  Ovaj format je star skoro koliko i VHS. Ovo Vam da je opciju da stavite video kasetu u kertridž koji staje u Vaš VCR. VHSC je video format sa najmanjom rezolucijom. Super ili SVHSC je jedan od najbolje rangiranih video formata. VHS-C ima ograničeno vreme snimanja. 30 minuta u SP-u, 90 minuta u EP-u. Rezolucija je 250. Kvalitet slike se ne pogoršava pri manjim brzinama snimanja.

     VHS & SVHS  VHS kamkorderi snimaju direktno na VHS kasetu što možete kasnije puštati na Vašem VHS VCR-u. Maksimalno vreme snimanja je 2 sata, a rezolucija je 250. Glomazni su i nepraktični u poređenju sa današnjim laganim kamkorderima visokih rezolucija. 

     Super VHS  Ovi kamkorderi nisu kompatibilni sa VHS VCR-om ali mogu biti pušteni sa kamkorderom prikačenim na VCR, ili koristeći S-VHS VCR. Maksimalno vreme snimanja je 2 sata a rezolucija je 400. Bolji je od VHS, VHS-C, 8mm modela. U klasi je sa Hi8.
     DVCPRO ili D7 razvio je Panasonic 1996 god. Namenjen je za profesionalnu upotrebu.  Sirina trake je 6,35 mm. Sirina traga 18 µm. Kompresija je 5:1. Spada u 4:1:1 sisteme.  Brzina zapisa 25 Mbps. Podrzan je linearni vremenski kod i vremenski kod vertikalnog
intervala.
     DVCPRO50   - koristi 4 : 2 : 2 sistem, sa brzinom zapisa 50 Mbps.
     DVCPRO P   - koristi sistem 4  :2 : 0.
     DVCPRO HD  - format za snimanje HDTV signala, brzina zapisa je 100 Mbps,  kompresija 7 : 1
     DVCAM format razvio je Sony. Sirina trake je 6,35. Sirina traga je 15 µm. Koristi sistem DV kompresije.
     
     Digital Betacam je format za snimanje digitalnog video signala koji je razvijen iz analognog betacam formata. Za kompresiju koristi unutrasnje kodiranje, odnosno  samostalno kodiranje pojedinacne slike.Stepen kompresije je 2 : 1. Postoje modeli  uredjaja koji mogu reprodukovati trake sa analognim i digitalnim materijalom. Koristi se za profesionalnu upotrebu i jedan je od najskupljih video formata.
Spada u 4 : 2 : 2 sisteme.
     Betacam SX  je digitalna varijanta Betacam SP formata.Spada u 4 : 2 : 2 sistem,  sa MPEG2 kompresijom.
     MPEG IMX je poboljsana verzija Digital Betacam. MPEG kompresija. Video zapis  moze biti sa 30 Mbps, 40 Mbps i 50 Mbps.
     HDCAM je jos kvalitetniji od Digital Betacam formata, ali i skuplji. MPEG zapis.  Kvalitet snimljenog video materijala je najpriblizniji kvalitetu snimka sa filmskom trakom.     

     Digital S ili D9 je format koji je proizveo JVC. Sirina trake je 12,7 mm. Brzina prenosa signala je 50 Mbps. Koristi 4 : 2 : 2 sistem.Postoji i D9 HD za snimanje HDTV signala  sa 100 Mbps.Kompatibilan je sa S-VHS formatom. Slabo je podrzan od ostalih
proizvodjaca.
     
     D1, D2, D5 su digitalni formati koji beleze video zapis bez kompresije. Sirina trake je 19 mm, odnosno 12,7 mm. Malo se koriste ovi formati, zbog visoke cene.
     
     DVD   kao format je bio predvidjen da zameni VHS trake, pa je imao znacenje digitalni video disk, medjutim zbog svojih prednosti brzo je nasao primenu u racunarskoj i muzickoj  industriji. Tako je DVD vremenom postao digitalni visenamenski disk. DVD disk moze biti  dvostran i dvoslojan. Tako da mozemo imati cetiri razlicita kapaciteta snimanja 4,7 Gb,  8,54 Gb, 9,4 Gb i 17 Gb. Od 2003. postoji i BlueRay disk koji ima kapacitet 23 Gb.

---

          Capturing analognog video signala

          Konvertovanje materijala u digitalni oblik - Korisnici kamera koje snimaju u nekom od analognih oblika, VHS, SVHS, .... moraju analogni signal sa kamere, konvertovati u digitalni. Postoje mnoge kartice za konverziju signala ( najpoznatiji Pinacle ), medjutim, jedan od najprostijih nacina je preko TV kartice.
          Na modelu jedne od TV kartica, objasnicu nacin kako to mozete uraditi.  Za primer je uzeta kartica Leadtek PVR200. Ova kartica na sebi ima I hardwar-ski  encoder. To znaci da prilikom snimanja I koriscenja  opcije za njegovu upotrebu,  koristi  chip na kartici za encoding, a ne sistemski processor.  Time je opterecenje sistemskog procesora svedeno na minimum.



          Ulazi kod vecine kartica su isti. Postoji mala razlika u konektorima, ali to ne menja funkcionalnost I upotrebu kartice. Npr, kod ove kartice konektor za ulazni video signal je jedan.  Medjutim, uz karticu se dobija kablic, na cijem jednom kraju je konektor za u karticu, a drugi deo se deli na dva konektora, S i composite video.  Kod drugih, na samoj kartici imate dva zasebna konektora.
          Za audio je slicna situacija. Kod ove postoji audio ulaz, tako da se moze birati, koristiti ulaz na samoj kartici ili Line in na zvucnoj kartici. Ukoliko ne postoji  audio ulaz na TV kartici ostaje jedina mogucnost ulaza na zvucnoj kartici racunara.
          Znaci bice Vam potrebna dva kabla, jedan za video drugi za audio signal.



          Bice Vam potreban jedan kabli, za prenos video signala, koji na oba kraja ima S konektore. Vecina kamkodera imaju S izlaze. Ukoliko koristite compositni ulaz u karticu, postoje kablici adapteri.
          Za audio signal Vam treba kabli koji  na oba kraja ima stereo bananice 3,5 mm.

          Pravilnim prikljucivanjem i upisom drajvera I aplikacije za odredjenu TV karticu mozete krenuti sa digitalizacijom materijala.
Nakon startovanja  odredjenog programa TV kartice,  dobicete njen prozor za pregled.



          Nakon starta programa mozete izabrati  ulaz koji cete koristiti.



          Samim branjem ulaza, bice potrebno podesiti parametre za dobar capture-ing. Potrebno je uci u panel za podesavanje TV kartice.



          Izaberite video format u kome cete digitalizovati material.  Ako nameravate da kasnije radite montazu, mozete izabrati MPEG 2. Odredite mesto na hardu, gde ce se vrsiti upis.
          Nemojte zaboraviti da odredite i pravilan ulaz na koji je prikljucen audio ulaz sa kamere. U suprotnom, nece imati ton na digitalizovnom materijalu.
          Nakon podesavanja tih parametra, mozete u drugom panelu, ako Vasa kartica to dozvoljava, odrediti i parametre osvetljenja, lume, kontrasta, ….



          Kada ste to zavrsili, potvrdite da prhvatate podesavanja, kako bi izasli iz prozora.  Ostaje da pokrenete reprodukciju sa kamere i aktivirate dugme za recording na aplikaciji TV kartice.

          Capturing digitalnog video signala

          Danasnji digtalni kamkoderi su, pored analognih video izlaza, opremljeni I digitalnim izlazom, Firewire IEEE1394.

     

          Postoje dve vrste konekcije, pa u zavisnosti koje konektore imate na kameri i PC-u, potebno je uzeti i odgovarajuci kabli.

     

          Ukoliko na PC-u nemate odgovarajucu Firewire konekciju, mozete kupiti neku od kartica. Vecina su sa dva ili cetiri ulaza.



          Obratite paznju na jednu stvar. Za vecinu danasnjih kamkodera, nije potrebno upisivati drajvere, medjutim, ukoliko je za Vas potrebno, ucinite to. Mozete doci u situaciju da ne mozete ostvariti konekciju.
          Povezivanjem kabla, izmedju kamkodera i PC-a, i ukljucivanjem kamkodera na funkciju video, moze se desiti, da PC krene sa upisom odgovarajucih drajvera, iz svoje baze podataka. Sacekajte da to zavrsi, kako kasnije ne bi ste imali problema.
          Sada je potrebno startovati neki od programa za capturing. Ovaj put bice objasnjeno kako to uraditi u Nero-u. Nakon njegovog starta izaberite Nero Vision. Otvorice Vam prozor, kao na slici.



          Izaberite opciju “Capture Video to Hard Drive”. Moze se desiti da se pojave prozori sa upitom da li zelite testirati komponente. Nema potrebe to prihvatiti. Drugi prozor bi mogao biti obavestenje , gde je potrebno samo potvrditi. Nakon toga se otvara prozor za capturing.



          1.   Ako je potrebno, iz padajuceg menija izaberite za “ Capture device “ vasu kameru.
          2.   Ispod ekrana za Preview, se alaze komande za “Play”, “Stop”, “Record”, premotavanje napred –nazad. Sve te komande, osim “Record”, su komande kojim se upravlja player-om na kamkoderu.  Nemate potrebe koristiti  te komande na samom kamkoderu.  Pritiskom na dugme “Record”, Nero krece sa procesom capturing-a.

          Ukoliko zelite odrediti gde ce se video fajl upisivati, to mozete odrediti  klikom na dugme “More”, i u prosirenom delu,   preko dugmeta,  pored  prozorcica “Capture to file”, odrediti destinaciju.
          Klikom na dugme “Next”, Nero se vraca na prethodni prozor izbora.

          Montaza video materijala

          Nakon zavrsenog capturing-a, ostaje da se dobijeni materijal izmontira. Za prikaz pocetne osnove video montaze, preuzecu tutorijal kolege Zorana Karavle.


          Osnove montiranja u software-u Sony Vegas
          autor Zoran Karavla

          Kao primer uzeo sam dva trailera od filmova Matrix 3 i Spiderman 2. Objasnicu vam kako da odvojite Matrix i u sred njega da ubacite jedan deo Spidermen-a.

          Pa da pocnemo...



          Ovo je glavni prozor Vegas-a. Kroz Vegas-ov explorer koji se nalazi u donjem levom uglu, nadjite folder gde se nalaze video fajlovi koje zelite da obradite. Potom, uzmite prvi video klip, u mom slucaju to je Matrix 3 i prebacite ga iz Vegas explorer-a na radnu povrsinu (drag and drop) kako je i prikazano na slici:



          (Mozete primetiti da osim video klipa, Vegas otvara i graficki prikaz audio klipa.)

          Potom to isto uradite i sa drugim video klipom, ali prevucite ga tako da bude ispod prvog, kao sto je to prikazano na slici:



TIP: Da biste uradili zoom-in ili zoom-out pritiskajte stralice na tastaturi za gore i dole. Tako mozete podesiti zoom da bi vam radna povrsina bila preglednija za rad.

          E sad posto zelimo prvo da razdvojimo Matrix tj. da napravimo rupu u sred video klipa da bi mogli tu da uglavimo drugi video klip (Spiderman), potrebno je da nadjete deo gde hocete da “presecete” video, tako sto cete kliknuti negde recimo na sredinu Matrix-a tako da se pojavi vertikalna treptuca linija na radnoj povrsini. Posto zelimo da presecemo i video i audio Matrix-a, drzajuci CTRL na tastaturi i pritiskom na video i audio Matrix-a, obelezicemo ih:



TIP: Da bi imali pregled gde se nalazite u video klipu, gledajte u Video Preview prozor koji se nalazi u donjem desnom uglu. Takodje, tu mozete da pregledate video klip kada pustite Play (Space). Da bi pomerali frejm-po-frejm pritiskajte levo i desno na tastaturi

          Pritiskom na dugme S, na vasoj tastaturi uradicete “split” odnosno “prerezati” Matrix na dva dela. Uzmite drugi deo i pomerite ga malo udesno tako da napravite razmak da bi mogao tu da dodje Spidermen:



          Za sada smo zavrsili sa Matrix-om, predjimo na video klip Spidermen-a. Da vam ne bi smetao Matrix dok obradjujete Spidermen-a, pritisnite na dugme Solo. Svi ostali video klipovi (u ovom slucaju samo Matrix) ce potamneti i nece se videti kada pustite Play:



          Sada postavite kursor na prvi deo gde hocete da presecete Spidermen-a, tako da se na tom delu pojavi ona vertikalna linija, i pritisnite S (naravno prvo obelezite i audio i video sa CTRL), zatim postavite kursor i na drugi deo i opet pritisnite S.





          Sa tasterom Delete obrisite prvi i zadnji deo Spidermen-a tako da vam ostane samo onaj srednji deo koji ste hteli da izdvojite i ubacite u Matrix:



          Ponovo pritisnite na dugme Solo da bi vam Matrix postao aktivan:



          Dok vam je video i audio klip spidermen-a obelezen prevucite ga u gornji kanal, gde vam je Matrix:



          Ako ne zelite da prelaz izmedju Matrix-a i Spidermen-a bude “ostar”, nego da se medjusobno pretapaju kada prelaze iz jednog u drugi, prevucite Spidermen-ov video klip malo preko Matrix-a, tako da se oni ukrstaju:



TIP: Da bi bolje videli sta raditite, zumirajte.



TIP: Od duzine ukrstanja dva video klipa zavisi duzina samog pretapanja. Da bi pogledali sta ste uradili u svakom momentu mozete pritisnuti Play

          Sada uzmite drugi deo Matrix-a i isto to uradite sa njim:



          I to bi sve trebalo da izgleda ovako:



          Naravno sve to mozete pregledati pritiskom na Play, i napraviti eventualne korekcije ako niste zadovoljni rezultatom. Kada zavrsite, potrebno je da napravite novi video klip, tako sto cete uci u meni File > Render As...



          Tu imate ponudjeno dosta formata u koje mozete da sacuvate vas novi video klip. Ukoliko recimo zelite da fajl sacuvate kao DivX, odaberite Video for Windows (avi) i pritisnite na dugme Custom...

          Na dnu novo-otvorenog prozora pritisnite jezicak Video, zatim za Video format odaberite DivX i za Frame size, odaberite velicinu koja vam najvise odgovara. Od ovih podesavanja vam zavisi koliko ce velik fajl vam na kraju ispasti, kao i koliko ce Vegas-u trebati da izrederuje (sacuva) fajl.



          Potom pritisnite na jezicak Audio, i tu podesite podesavanja vezana za audio (ukliko ne zelite audio iskljucite opciju “include audio”), ovo takodje utice na konacnu velicinu vaseg video klipa, pa tako preporucujem da ako vam audio nije najbitniji, da stavite neka podesavanja slicna ovim:



          Kada ste sve podesili, potvrdite sa OK. Podesite putanju gde zelite da sacuvate fajl i pritisnite Save. Vegas ce poceti da renderuje:




          Eto, to je to. Nadam se da vam je sada bar malo jasnije kako se radi sa video fajlovima u programu Vegas Video.

Mnogi od Vas, pozelece da izmontirani materijal, prebace na DVD. Evo jednog od nacina kako to mogu uraditi.


          Nero Vision - kreiranje DVD diska

Nakon startovanja programa Nero Vision, otvorice se prozor kao na slici.
Izaberite opciju Make DVD/DVD-Vdeo.





Biranjem pomenute opcije, otvorice se novi prozor.
U okviru tog prozora izaberie,

1. Add Video Files
2. posle cega ce se otvoriti novi prozor za biranje destinacije Vaseg video fajla.
   
Ponavljanjem postupaka 1 i 2, mozete uvesti veci broj klipova, sve do momenta dok
se pri dnu prozora, statusna lnija ne popuni do 4,3GB.





Nakon izbora video fajla, bicete vraceni u prethodni prozor.

Pre bilo kakvog daljnjeg rada, potrebno je namestiti neke od opcija, za pravilno
kreiranje DVD-a.

1. Da bi ste odredili TV format u padajucem meniju, pod jezickom General
2. Porebno je kliknuti na dugme More.





Nakon izbora TV formata,

1. potrebno je preci na jezicak Video u kome namestite najosnovnije parametre.
2. Pod Aspect ratio, odredite odnos stranica
3. kao i izlazni Audio format.





Izborom odredjenih parametra ( ostale mozete ostaviti po difoltu ), i potvrdom
na dugme OK, bicete vraceni na pocetni prozor.

Ukoliko zelite neki od klipova skratiti, ili odrediti samo neki segmenat odredjenog
klipa, oznacite odredjeni klip klikom na levim tasterom misa. Tim izborom bice omogucena
opcija Edit Movie.





Izborom te opcije, bicete prebaceni u novi prozor.

1. U tom prozoru ce biti oznacen klip koji zelite modifikovati.
2. Povlacenjem granicnika, pocetnog i krajnjeg, odredjujete deo klipa koji
   zelite koristiti.





Desice se da ne mozete precizno odrediti pocetak i kraj zeljenog segmenta.
U tu svrhu

1. koristite brojcanik ispod ekrana za pregled. Klikom na pocetni granicnik,
   on postaje aktivan, i nakon toga u brojcaniku upisite vreme pocetka. Isto uradite
   i sa granicnikom kojim se odredjuje kraj odredjenog segmenta.

Nakon zavrsetka u odabiru segmenta, kliknite na dugme Next.





Ponovo cete biti vraceni na pocetni prozor,





u okviru koga je potrebno kliknuti na Next.


Bicete prebaceni u novi prozor, u kome mozete odredjivati parametre chapter-a.





1. Ukoliko iz padajuceg menija izaberete opciju Do not create chapters, program
   ce otvoriti nov prozor,





u kome je potrebno kliknuti na Next, kako bi se preslo na sledeci korak.


Medjutim, ako se odlucite za kreiranje chaptera,

1. kliknite bilo gde u okviru prozora.





Otvorice se novi prozor u kome imate mogucnost modifikovanja raznih parametara.





1. Klikom na naslov ili neko od konteksno setljivih dugmadi, i zadrzavanjem klika,
   mozete menjati polozaj istih, i uraditi raspored po zelji.


U okviru tog prozora mozete menjati i druge parametre.





1. Layout, koliko ce dugmad biti vidljivo u DVD meniju
2. Dovoljno je kliknuti na neki od vec pripremljenih resenja.





1. Background, odredjivanje pozadine
2. Odredjivanje boje pozadine
3. Odredjivanje neke od vec postojecih slika
4. Odredjivanje nekog video klipa kao pozadine
5. Izbor neke od Vasih slika
6. Odredjivanja nekog od efekata kojim cete doraditi sliku u pozadini
7. Rotacija slike za 90 stepeni na levo prilikom svakog klka na ikonicu
8. Rotacija slike za 90 stepeni na desno prilikom svakog klka na ikonicu





1. Buttons, odredjivanje izgleda dugmeta chaptera, buduceg DVD menija
2. Izbor nekog od prdlozenih dugmadi
3. Ukoliko vo polje cekirate, u okviru dugmeta ce se prikazati deo klipa,
   u odredjenom trajanju
4. Izbor natpsia ispod dugmeta
5. Ako ste pod cetiri, izabrali da se vide i redni brojevi, ovde birate koji tip cete
   koristiti
6. Neki od vec definisanih izgleda rednog broja i teksta ispod dugmeta.





1. Font, parametri za podesavanja teksta
2. Izbor boje i nijanse odredjene boje
3. Izbor odredjenog fonta
4. Izbor zadebljanja ili zakrivljenja
5. Izbor podvucenosti teksta linijom.





1. Header/Footer Text
2. Odredjivanje natpisa u gornjem tekstu
3. Odredjivanje natpisa u donjem tekstu





1. Shadow, senka iza teksta
2. Odredjivanje boje senke
3. Izbor za postojanje ili nepostojanje senke iza teksta
4. Odredjivanje providnosti senke
5. Odedjivanje udaljenosti senke od teksta

Kruzicem Light source se odredjuje polozaj senke u odnosu na tekst.





Ako ste odredilida su dugmad animirana, ovde mozete odrediti duzinu, trajanje
animiranosti





Opcijom Interaction Colors, odredjujete boju akrivnog i neaktivnog dugmeta
u DVD meniju.





Nakon zavrsetka izbora i podesavanja parametara, klikom na Next,
bicete vraceni u prethodni prozor.

U njemu, klikom na Next,





prelazite u prozor Preview-a, gde pre zavrsne operacije rezanja dska, mozee videti
izgled Vaseg buduceg DVD-a

Nakon pregledavanja, ako je sve onako kko ste zeleli, kliknite na Next.





Otvorice se prozor sa opcijama za rezanje.
Izborom na Burn to, birate rezac kojim cete narezati DVD.





Ukoliko izaberete opciju Write to Hard Disk Folder, otvorice se prozor, gde
mozete izabrati destinaciju DVD-a, u zeljenom folderu na hardu Vaseg kompjutera.





Izbrom opcije Volume Name, mozete odrediti nazv DVD diska.





U opciji Recording Settings, odredjujete brzinu rezanja, proveru, da li disk moze
podrzati izabranu brzinu, ...


Nakon svih ovih izbra i podesavanja, mozete kliknuti na Burn.





Program ce prikazati novi prozor, u kome Vas obavestava koja je trenutna akcija
preduzeta u finaliziranju i rezanju diska, za koliko vremena ce biti zavrsen proces.

Cekiranjem kvadratica Shut down computer when finished, birate da se nako zavrsetka
svih operacija, kopjuter sam iskljuci.





Nakon zavrsetka rezanja diska i klika na next, program otvara novi prozor,
u kome mozete izabrati neku od ponudjenih opcija:

Rezanje istog projekta ponovo
Sacuvanje vec postojeceg projekta
Kreranje novog projekta.

Ukoliko ne zelite ni jednu od ovih opcija izaberite Exit, za izlazak iz programa.

Digitalna video montaža
Pripremila Irena Gonda




Kućna profesionalna video montaža
• Digitalni kamkorderi se mogu koristiti samo kao digitalne verzije kamkordera sa poboljšanim video kvalitetom.
• Takođe, nude video montažu sa skoro profesionalnim kvalitetom po cenama potrošačke elektronike.
• Padanje cena, manje i lakše za rukovanje, veća funkcionalnost (optičko i digitalno zumiranje, ugrađeni LCD monitori, digitalni efekti, kontrola ekspozicije, stabilizacija itd.) doprinose popularnosti digitalnih kamkordera.
• Audio CD kvalitet.

Nedostaci analognih sistema
• Kućna analogna oprema kao što su VHS videorekorderi i 8mm kamkorderi ne mogu da postignu preciznu montažu na nivou kadrova a kvalitet snimka se smanjuje sa svakim sledećim kopiranjem.
• Bez dobre tehnologije komprimovanja i sredstava distribuiranja videa pune rezolucije i brzine prikazivanja na i sa PC-ja, prikladna video montaža nije moguća na ovoj kućnoj analognoj opremi.
• Ona distribuira komprimovani video snimak niske rezolucije i brzine prikazivanja koji je mutan i ima trzaje pri prikazivanju.

Skupi profesionalci
• Tradicionalni video profesionalci koriste sisteme kamera kao što su Sony BetaSP i Digital Betacam.
• Koštaju mnogo ali postižu video snimak pune rezolucije sa preciznom montažom kadrova bez gubljenja video kvaliteta.

DV kompromis
• Pristupačna kao kvalitetna potrošačka elektronika.
• Digitalni kamkorderi mogu da snime video (i audio) u digitalnom formatu u realnom vremenu.
• Takođe mogu prikazati video snimak putem LCD ekrana.
• DV digitalno skladišti video snimak kadar po kadar.
• Bez obzira koliko se puta prenosi video snimak između DV kasete i PC-ja, nikad se ne smanjuje kvalitet slike. To ga čini idealnim za kućnu video montažu.
• Unutrašnje hardversko komprimovanje distribuira prihvatljiv, mada ne i profesionalni video kvalitet pogodan za kućni PC.
• Digitalni kamkorderi prihvataju i skladište komprimovani digitalni video na DV kasetama koje obezbeđuju mnogo digitalnog prostora za skladištenje radi krajnje montaže datoteke ili video snimka.
• Digitalni kamkoredri su takođe vrhunske digitalne kamere za fotografisanje.

DV rezolucija
Grafički prikaz rezolucije u 3 uobičajena standarda:



Karakteristike



DV hardver



• Digitalni kamkorderi su opšte poznati kao digitalne video kamere i koriste se za snimanje sadržaja video izvora.
• Firewire/I-link PC kartica.
• Digitalni kamkorderi koriste Firewire/I-link digitalni interfejs za ekstremno veliku brzinu prenosa u realnom vremenu digitalizovane video datoteke na PC za montažu i skladištenje. Pri brzini od 100 Mbit/s skoro je 10 puta brži od popularnog USB-a.
• Ova brzina prenosa omogućuje kopiranje sa kasete na kasetu (i na PC) bez gubljenja pune rezolucije i brzine prikazivanja.
• Zbog toga što Firewire/I-link protokol interfejsa sadrži informacije o podacima i kontrolama možete zapravo kontrolisati kameru pomoću PC softvera da biste pregledali kasetu i pristupili željenim insertima.
• Mini DV kaseta obično može da uskladišti 1 sat video snimka.

Interfejs/konektori DV kamkordera
• Većina ima analogni video i audio izlazne priključke koji omogućuju prikaz na TV-u ili snimanje na VHS/8mm kasetama.
• DV kamkorderi mogu prikazati sadržaj svoje DV kasete pomoću analognog priključka, direktno preko video uređaja ili televizora radi neposrednog prikazivanja.
• Možete preneti sadržaj stare VHS kasete, na primer, na digitalni kamkorder koja takođe ima analogne ulazne priključke. Time ćete konvertovati analogni video u DV format (digitalni).

DV softver
• Većina Firewire/I-link PC kartica imaju priložen softver za montažu video zapisa kao što je Adobe Premiere.



Zgodna svojstva
• Inteligentni stabilizator slike
Prepoznaje karakteristike drhtanja kamere korisnika da bi efikasnije eliminisao drhtanje slike. Takođe je dovoljno pametan da razlikuje drhtanje kamere od namernog iskošavanja.
• JLIP (Joint Level Interface Protocol)
Povezuje DV kamkorder i PC pomoću serijskog porta i koristi JLIP softver da bi pokrenuo kameru sa PC-ja.

MicroMV
• Novi standard koji postoji na novim Sony kamerama.
• MicroMV kaseta je 70% veličine DV kasete.
• Prikazuje punih 60 minuta digitalnog video zapisa sa istim kvalitetom slike i zvuka kao i DV kaseta.
• Snima u MPEG2 formatu – format koji koristi DVD video.

Poređenje DV-a i DVD-a

          Uklapanje kadra i skokovita montaža
          Pripremila Irena Gonda


          Dijalektička teorija montaže u digitalnom dobu

          Niko ne živi dovoljno dugo da bi doživeo ostvarenje svake audio-vizuelne produkcije. Ako je cilj kinofila bio da vidi svaki film svakog stila iz svakog perioda, to se mora kvalifikovati kao istorijska pojava i ništa više. Danas, sa jedne strane akademski stručnjak, a sa druge telefil zamenjuju bivšeg kinofila. Prvi poseduje veoma specijalizovano istorijsko znanje koje se prekida tamo gde počinje znanje ovog drugog. Drugim rečima, kombinovana tačka posmatranja više nije izvodljiva. Film će biti zaboravljen onog trena kad prestane njegova eksploatacija u bioskopima i ponovo će se otkriti kao već viđena stvar na televiziji. Kasnije, prilikom video eksploatacije, izazvaće reakciju "hej-ovo-nije-loše ". A zatim će biti zaboravljen u arhivama, u arhivama kompanija, u arhivama kolekcionara i, konačno, u zvaničnim arhivama.

          U ovoj situaciji, film doživljava postupak kanonizacije. Kanon se ne zasniva na uspehu filma, kako je to nekada bilo sa kultnim filmovima i velikim klasicima (koji će, naravno, i dalje postojati), već je na univerzitetima film postao predmet istorijskog istraživanja kao ostale građanske umetnosti kao što je literatura, likovne umetnosti, muzika i izvođačke umetnosti. Televizija, video eksploatacija, računarske igre, video umetnost i internet filmovi smatraju se potomcima filma, pa se zato uglavnom posmatraju odvojeno. Mada je ta podela upitna, ona se može opravdati različitim namenama ovih medija. Dok bioskop teži specifičnom iskustvu, takoreći orgazmičkom događaju, televizija ima ulogu kolektivne podsvesti, video eksploatacija i računarske igre ulogu kolektivnih fantazama, video umetnost ulogu represije, a internet filmovi, za sada, ulogu osveženja ili aperitiva (i u tom smislu se mogu porediti sa funkcijom reklame i isečaka).

          Ali, u današnje vreme se, izgleda, menja i sam film. Svi pomenuti mediji utiču na njega. Da bi zadržao svoju istaknutu poziciju, film je primoran da se prilagođava svakom otkriću na tehničkom i estetskom polju. Brzina tog razvoja i promena tehnologije u skoro svim domenima filma dovodi do pitanja da li je "film", kao sintetički izraz, možda izgubio svoj smisao. Može li se još uvek smatrati jednim medijumom? Da nije možda digitalna tehnologija zamenila film? Da li je konačno prihvatanje u akademskom svetu samo još jedan dokaz za pretpostavku da teorija stiže kada je fenomen već na sceni, to jest, kada je sve već gotovo?

          Ako posmatramo film kao princip, a ne kao medijum, ova pitanja postaju manje bitna. Ne moraju da nas zanimaju različiti načini projekcije niti načini proizvodnje. Za estetsko razmatranje jedino je zanimljivo ono što se vidi na ekranu. Čak ni dimenzije projektovane slike nemaju uticaja. Film, koji je mali kao poštanska marka, svakako se razlikuje od onoga koji je veliki kao tenisko igralište. Da bi se to primetilo, nije potrebna opsežna teoretska analiza. Ali čak i ako panoramski kadar nije primeren malom formatu, a krupni plan možda loše funkcioniše u velikom, osnovni jezik pokretnih slika ostaje isti.
Teorija montaže mora da počne od toga da postoji zajednički princip za svaku audio-vizuelnu produkciju: kadar je kadar, a rez je rez. Jedino što promena tehničkih okolnosti može da promeni je implikaciju snimka. Efekat kadra, pokreta ili pretapanja može imati potpuno različit podtekst u zavisnosti od ostalih tehničkih uslova. Drugim rečima: sredstvo ostaje isto, ali kontekst mu daje sasvim drugačije značenje. Nova tehnologija, prema tome, ne izaziva promenu audio-vizuelnog izraza. Naprotiv, potrebno je zadržati stare oblike montaže!
Ovu primedbu moramo trenutno da prepustimo njenoj paradoksalnoj lepoti. Vratićemo se kasnije na nju. Prvo, moramo da pronađemo opšti teoretski pristup koji omogućava definisanje odnosa među slikama za svaki audio-vizuelni proizvod, to jest, za montažu bez obzira na konkretne kodove. Dva pojma veoma pomažu u ovakvom pokušaju. Oni označavaju krajnosti koje su uvek postojale kao što su postojale regionalne preferencije ili komercijalni argumenti (na primer, klasični holivudski u odnosu na ruski film, ili komercijalni filmovi u odnosu na nezavisnu produkciju). I jedno i drugo je u istoriji davalo određene impulse razvoju filma. Prva polovina dvadesetog veka bitno je obeležena uklapanjem kadra, dok je druga polovina veka uglavnom pod uticajem skokovite montaže. Pre nego što pređemo na opis njihove istorijske vrednosti i odgovarajuće promene kinematografskog izraza, neophodna je precizna definicija ovih pojmova.

Definicija pojmova

          Uklapanje kadra i skokovitu montažu treba smatrati direktnim suprotnostima. To su dva osnovna oblika, moguća za svaki rez. Običan rez – svaki rez je običan osim uklapanja kadra i skokovite montaže – može se opisati kao kombinacija ova dva. Navedena dva pojma omogućuju da se audio-vizuelni jezik opiše u odnosu na principe prostora i vremena, od kojih je ovo drugo od ogromnog značaja za montažu. Uklapanje kadra je rez u prostoru, ali ne i u vremenu. Skokovita montaža je rez u vremenu, ali ne i u prostoru.



Tradicionalna montaža

Match frame – uklapanje kadra
Ordinary cut – običan rez
Jump cut – skokovita montaža

         Uklapanje kadra i skokovita montaža imaju veoma specifičan značaj u tehničkom jeziku izrade filmova. Uklapanje kadra u svom čistom obliku je kombinacija dva snimka koja prikazuju sasvim različite prostore. Oni se dovode u vezu kretanjem jednog lika koji prelazi iz jednog snimka u drugi, nastavljajući tačno istu akciju. Interes je fokusiran na osobu u akciji, dok je prostor važan samo u odnosu na nju. Mada će nagla promena prostora dati efekat poetičnosti ili humora, uklapanje kadra
jasno pokazuje da kinematografski interes nije u predstavljanju prostornog sveta već u predstavljanju nečije akcije.

          Nasuprot tome, skokoviti rez daje prednost prostoru nad akcijom. Isecanjem jednog dela vremenskog kontinuiteta snimka, osoba u akciji se ponovo nalazi u drugom položaju u istom kadru. Za taj skok ne postoji nikakvo racionalno objašnjenje. Čisti oblik skokovitog reza ne znači obavezno protok vremena. On oličava statičku viziju sveta. Osoba je bačena u prostor koji joj je stran. Njeno kretanje nije logično. Ono je apsurdno, u kontradikciji sa prostorom koji se ne može promeniti nikakvom aktivnošću.

          Međutim, uklapanje kadra i skokoviti rez ne javljaju se često u čistom obliku. Ali uklapanje i skakanje mogu se smatrati opštim principima montaže. Svako rez u prostoru je uklapanje kadra. Dva različita snimka iste sobe, neka to budu snimak – kontra snimak, zahtevaju od gledaoca istu sposobnost apstrahovanja kao i dva potpuna različita prostora, na primer prikaz unutrašnjosti i spoljašnjosti, noći i dana, sunca i kiše ili bilo čega. Jedino što je u ovom drugom razlika očiglednija. Klasična šema za film je herojev gubitak jedinstva sa svetom. On mora da savlada različite prepreke dok ponovo ne pronađe (ili u tragičnom žanru nikada ne pronađe) to jedinstvo. Ova borba se prikazuje kao unutrašnja borba, iako se vide samo njene spoljašnje manifestacije. U tradiciji usklađivanja, prostorno okruženje postaje na neki način ilustracija junakovog unutrašnjeg stanja. (Kiša pada kada su ljudi žalosni, sunce sija kada su ljudi srećni, a ne obratno – ljudi nisu srećni zato što sunce sija.)

          Svaki rez u vremenu je skokoviti rez. Njegova svrha u naraciji je izostavljanje jednog dela akcije. Prema tome, vremenski diskontinuitet se zasniva na skokovitom izražavanju. Ali protok vremena ne mora neophodno da liči na skok. Apsurdnost skokovitog reza može se zameniti eliptičnom funkcijom. Elipsa je verovatno najznačajniji pronalazak u montaži, jer bi bez nje realno vreme i predstavljeno vreme bili identični, tj. ne bi bila moguća nikakva složena kinematografska struktura. Svaki rez potencijalno predstavlja mali protok vremena. Pravila uklapanja dozvoljavaju da se zaboravi stagnacija reza; narativne norme pomažu da se shvati vremenska razlika. Dokle ide shvatanje reza kao vremenskog intervala postaje, međutim, očigledno ako se setimo odbijanja da se seče između pucnja i njegovog rezultata, što su Arthur Penn i Dede Allen praktikovali u filmu "Bonnie and Clyde". Od tada je na novo prikazivanje nasilja velikim delom uticalo to što se rez doživljava kao nerealističan. (Andre Bazin opisuje ovu ideju na manje spektakularnom primeru. On kao primer uzima dva dečija filma da bi dokazao paradoksalnu činjenicu da kinematografsko predstavljanje mora da poštuje realnost prostornog kontinuiteta da bi gledalac poverovao u istovremenost fikcije, znajući da ona nije stvarna. Prema tome, rez bi bio zabranjen. On kaže da montaža, kao bit filma, može da postane antikinematografski i potpuno literarni element. Andre Bazin. Montage interdit. U knizi: Qu`est-ce que le cinema? Paris 1994 [1975]. Njegova koncepcija sekvence planova kao načina da se osigura realizam predstavlja još jedan primer njegovog kritičkog doživljavanje reza kao eliptičkog i neprirodnog.)

           Istorijski pregled

          Potrajalo je oko 20 godina dok gledaoci i proizvođači filmova nisu potpuno svaladali metod usklađivanja – pošto je to izvanredno apstraktan oblik izražavanja. Razvoj montaže često se objašnjava proširenjem prostornog koncepta filma. Rez, koji je na početku predstavljao zavesu koja se zatvara između činova, sve više se koristio za razdvajanje akcije, za stizanje direktno na scenu, kakvu danas poznajemo, kao i za kombinovanje različitih perspektiva iste situacije. Trebalo je izmisliti sva pravila kao
što su: pravac pogleda, pravilo 180° (zabrana da kamera slobodno prelazi s jedne na drugu stranu glumca, da bi se garantovao kontinuitet akcije, pošto bi inače glumac trčao sleva nadesno u prvom, a sdesna nalevo u sledećem snimku), različite žižne daljine, insert, konstrukcija flešbeka i tako dalje. (Pročitajte, na primer, knjigu Davida Bordwella, Janet Staiger i Kristin Thompson. The classical Hollywood Cinema. Film Style and Mode of Production to 1960. London

          Skokovita montaža, pošto se ne zasniva na principu neprekidnosti, nije mogla biti u osnovi narativnog sistema. Da bi se ugradila u sistem uklapanja, kao kod čistog oblika uklapanja kadra, odbacivao se svaki aspekt koji gledalac ne bi mogao racionalno da objasni. Ako skokovita montaža ne bi označavala protok vremena ona se smatrala greškom uz jedan jedini izuzetak: njen neracionalni efekat se koristio za proizvodnju fantastičnih situacija gde se nagoveštavala metamorfoza nekog predmeta ili lika. Da bi se obezbedio uspeh, osoba ili predmet je morao biti u istom položaju kao onaj u koga se transformiše. Pošto je prostor ostajao isti skokovita montaža je proizvodila utisak da se osoba ili predmet transformiše. Ovaj aspekt skokovite montaže koji se obično naziva stop-trik kojem je prethodila upotreba zavese (Georges Melies je mnogo koristio za proizvodnju čarobnih efekta) već od početka otkriva manipulativnu prirodu reza kao takvog.

          Međutim, uklapanje kadra kao preovlađujući oblik u klasičnom filmu pomaže da se pronađe unutrašnji poriv audio-vizuelne naracije sve do 60-tih. Interes za lice u akciji, a ne za prostorno okruženje, vizija sveta kao refleksije unutrašnjeg stanja heroja pokazuju da se klasični film sa svojom antropocentričnom koncepcijom sveta zasniva na romantičnoj i nadrealističnoj motivaciji.
Romantični uticaj je preduslov za tehnički razvoj montaže. Značaj ovog uticaja je već na početku shvatio D.W. Griffith, koga je Charles Dickens svojim opisima detalja inspirisao da izmisli insert koji otkriva karakteristike heroja. (Videti Sergej M. Eisenstein. "Dickens, Griffith and we" (1942). U nemačkom prevodu: Gesammelte Aufsätze I.: Lothar Fahlbusch. Zurich, godina nije navedena. Eisenstein ne može da prihvati metod uklapanja, zato što traži metaforičku montažu. Zbog toga njegova ideja kolizionog reza mora da se zasniva na skokovitoj montaži.) S druge strane, nadrealisti su u tradiciji slepstik komedije videli ostvarenje svojih ciljeva. Karakteristično je da su oni prihvatali uklapanje jer je to nadrealističan metod nasuprot dadaističkom pristupu - gde je kolaž prikazivao realne fragmente - da bi se pokazalo jedinstvo dajući utisak fiktivne celine. Na to je mnogo uticalo moderno shvatanje snova (predstavljanje kolaža impresija zasnovanog na jedinstvenom imaginarnom, a ne na višestrukosti realnosti). Nadrealizam je praksa nevidljivog reza kome je klasični film uvek težio. Pošto je uklapanje toliko značajno za američku tradiciju - ne iznenađuje da je američki osnivač eksperimentalnog filma, Maya Deren, radila sa uklapanjem kadra, dok je u evropskom ranom eksperimentalnom filmu koji potiče iz dadaističke tradicije, daleko više korišćena skokovita montaža (kao što dokazuju filmovi Renea Claira, Hansa Richtera, pa čak i Louisa Bunjuela.)

          Prodor skokovite montaže 60-tih godina je izraz komercijalne i koncepcijske krize filma čiji metodi uklapanja izlaze iz mode. Još od 50-tih raste značaj televizije. Ona predstavlja revoluciju u audio-vizuelnim formama, ubrzo postaje živi medijum u kojem se kombinuje funkcija radija sa privlačnošću bioskopa. Televizija je prikazivala sve na istom nivou, ne obraćajući pažnju na kontinuitet naracije. Skače se sa jedne teme na drugu, iz stila u stil, sa jedne slike na sledeću. To je svedočanstvo otuđenosti sveta koji se više nije mogao posmatrati kao izraz herojeve emocije već samo kao ono Drugo, Strano, Podsvesno. Film se suočio sa ovom novom konkurencijom koja je prikazivala realnost kao heterogenu istovremenost i koja je pored toga težila da proguta i film. U toj situaciji film je imao samo dva izlaza. Ili da ide ka većoj emociji, većoj od života, još većim snovima ili da i sam reflektuje ideju heterogenosti, višestrukosti i otuđenja. Prva reakcija dovela je do uvođenja sinemaskopa, većeg formata ekrana koji omogućava impresivne panorame i scenografije, poričući detalj i eksplicitnu fragmentaciju realnosti. Druga je ponovo osmislila skokovitu montažu. Odbijanje svakog uklapanja bio je odgovarajući način da se izrazi vizija okruženja kao stranog, pokreta kao besmislenog i sveta koji ne predstavlja neprekidan proces, već istovremena stanja. To je bilo vreme Pop-Arta čiji kinematografski izraz se obično naziva Novi Talas.

          Ako je pobeda skokovite montaže povezana sa usponom televizije, ona je na isti način zavisila od jedne nove tehnologije koja je dobijala na značaju 60-tih godina. Oprema sa 16 mm vodila je takoreći dilentatizmu proizvodnje i stila pokretnih slika. Na primer, ručna kamera postala je prihvatljiva prvo u dokumentarcima, a takođe i odvojena obrada zvuka. Sledeći korak je bilo otkriće 8 mm, Super-8 mm i konačno video tehnologije, ali ti mediji nisu igrali značajnu ulogu u većim produkcijama. Prihvatili su ih samo amateri i eksperimentatori na početku. Paralelno sa ovim tehničkim procesom razvijala se proizvodnja muzičkih spotova. Njeno širenje pratilo je svako tehničko otkriće. Postajući komercijalno uticajna, proizvodnja spotova počela je da diktira vlastiti stil. Taj uticaj se može naći u svakom mediju. Zasnovano na želji za ritmičkom montažom, pravilo iz sistema narativnog kontinuiteta više nije imalo uticaja na montažu.

          I tu se događa nešto neobično. Mada je skokovita montaža i dalje prisutna u video spotovima, ponovo se javlja uklapanje kadra, ali ne u svojoj konvecionalnoj varijanti, već čisto kao forma: pevači stalno menjaju kostime i okruženje dok neprekidno pevaju i igraju. Prvi put u istoriji pokretnih slika nalazimo miroljubivu koezistenciju uklapanja kadra i skokovite montaže. Dva glavna pravca audio-vizuelnog jezika, nadrealističko-romantično uklapanje i egzistencijalističko dekonstruktivno skakanje zamenjeno je trećim načinom. Ovaj novi stil nije racionalan i intuitivan. Prostor i vreme ne mogu se više posmatrati kao dva izolovana principa. Oni predstavljaju jedno novo jedinstvo. Nazovimo ovo obnavljanje montažom relativnosti.



          Montaža relativnosti

          Digitalna montaža promenila je odnos montažera i njegovog materijala. Dok je rez na tradicionalnom stolu racionalna odluka u smislu da se kotur filma mora zaustaviti na pravom mestu, da treba povući belu crtu tamo gde je zamišljen rez i da se konačno rez i izvrši, u digitalnoj montaži se rez postavlja sa manje pažnje. Na neki način rez se zamenjuje potkresivanjem. Ova funkcija omogućava da se dodaju ili oduzimaju kadrovi sa
poslednjeg ili sledećeg snimka pritiskom na levo ili desno dugme sve dok rez ne uspe. Potkresivanje je metod pokušaja i promašaja. Njegov rezultat je daleko više stvar ukusa nego pravila. Potkresivanje je podređeno vlastitim principima. Kada rez dobro izgleda, on jeste dobar. Ali ova montaža gde je sve prihvatljivo (što se ne sme brkati sa praksom skokovite montaže koja predstavlja jedan koncept montaže u kojem je princip važniji od lepote) ne mora nužno da znači da rez više ne može da se ocenjuje kao dobar ili loš, veličanstven ili vulgaran. Još uvek postoji razlika između potkresivanja i izbacivanja. Mada je potkresivanje metod pokušaja i promašaja i mada on predstavlja proces eliminacije lošijih rešenja, rezultat nikad nije nasumičan. Iza svakog potkresivanja imamo odluku u korist nečega što se može nazvati pozitivnim i konačnim. Kod izbacivanja nije taj slučaj. Potkresivanje se na taj način može smatrati upravo suprotnim od izbacivanja koje uvek predstavlja odluku protiv nečega.

          Međutim, u stilu montaže cilj potkresivanja je traženje rešenja po liniji najmanjeg otpora, tj. otpora prema gledaocu. Drugim rečima, što je materijal više heterogen i što više odstupa od klasičnog storiborda to je značajnije da montaža deluje glatko i homogeno. Nevidljivi rez se konačno nametnuo nad kolizionim rezom, ironično, upravo u trenutku kada je metod kolizije postao komercijalno prihvatljiv. Uz nevidljivi rez vezan je i fenomen pretapanja. On je nakon 60-tih postao prilično nepopularan kao slabiji oblik skokovite montaže i zbog toga zanemaren. Njegov tradicionalan zadatak, oznaka protoka vremena ili prisećanja na prošlost (pre i nakon flešbeka), postao je dosadan i banalan. Ali, iznenada pretapanje doživljava renesansu i postaje sveprisutno. Tokom 90-tih su njegove funkcije delimično zamenjene, a delimično i proširene. Njegova prvobitna uloga kao neka vrsta ublažene skokovite montaže je prekaljena. Njegov previše jasno definisan zadatak je proširen, a konkretno objašnjenje je uklonjeno. Od sada se pretapanje može koristiti kad god se čini da je praktično. Ono postaje najomiljenija vrsta montaže zato što izgleda kao savršeno ostvarenje nevidljivog reza.

          Ali njegova uloga se ne ograničava na obezbeđenje protočnosti slika. Ono se može koristiti i na suprotan način. Prelaskom sa tradicionalnog na digitalni montažni sto (AVID), tj. počevši od filma "Casino", Martin Scorsese i Thelma Schoonmaker dosta često koriste pretapanje kao umekšanu varijantu čiste forme skokovite montaže. Pretapanje unutar snimka, na primer, zatamnjenje sa panorame preko zida na istu panoramu ili sličan snimak nema logičkog objašnjenja. To može biti u funkciji određenog postavljanja distance prema priči i potpunom kinematografskom pristupu. Ali, konačno, pretapanje se ne može razumeti. Podrivajući kinematografsku konvenciju, digitalna montaža daje novi značaj elementu koji je izašao iz mode.

          Sada postaje očigledno zbog čega se u digitalnom zadržavaju stari oblici montaže, kako sam već rekao. Nova tehnologija ih je oslobodila veoma konkretnog zadatka tako što je promenila njihov kinematografski podtekst i zbog drugačijeg konteksta dala im drugačiju konotaciju. Možemo odbaciti pitanje da li digitalna tehnologija zamenjuje film. Ali, naravno, menjajući značenje kinematografskih oblika ona menja i sam film. Kada sam postavio pitanje da li je akademsko prihvatanje znak da je sa filmom gotovo, sada možemo da odgovorimo da je to znak da je gotovo saj određenim pojmom filma. Zbog toga sam na početku ovog teksta pomenuo kinofila. Ali nedostatak kinofila je problem, zato što se pojavljuje nedostatak mogućnosti prosuđivanja. Oduševljenje far-vožnjom, kadar-sekvencom, krupnim planom i snimanjem dubinskog kadra danas je jedva razumljivo, a samo ga delimično zamenjuje savremeno oduševljenje digitalnim efektima koji veoma brzo prestaju da budu zanimljivi (kao što, na primer, pokazuje razvoj pretapanja oblika. Međutim, ova varijanta stop-trika svedoči o želji za tečnošću kao glavnom karakteristikom digitalne montaže). Na neki način, savremena situacija je suprotna prošlosti. Za kvalitet nije više značajno majstorstvo performansi (kao što je dugačka far-vožnja, odlična kadar-sekvenca, veličanstveni krupni plan ili izvrsno snimanje dubinskog kadra), već majstorstvo bez performansi. Opasnost kod digitalnog gde je sve dozvoljeno (bilo praktično ili teoretsko) jeste da se upotrebi sve što je moguće. Na taj način montaža počinje da liči na slajd predstavu sa pokretnim slikama koja nema unutrašnje povezanosti osim dobrog dizajna ili se vraća na klasične forme u kojima se javljaju aspekti restauracije, pa zbog toga ne predstavlja rešenje. Da bi se pravili dobri filmovi neophodno je kinematografsko razmišljanje. Ako se to ponovo pronađe pomoću digitalne tehnologije to će biti dobar put za audio-vizuelnu produkciju.

Jos jedan od programa i nacina za sto jednostavniji kreacije DVD-a.

Pa da pocnemo.
     Nakon startovanja programa pojavljuje se prozor kao na slici



     Clikom na ,, Create video DVD ,, otvara se polje sa desne strane. Izaberite DVD-Video or DVD+VR.



      Otvorice se prozor kao na slici. Pored ekrana za previju, postoje cetiri ikone.
                 Prva sa slicicom kamere sluzi za capture sa odredjenih uredjaja, kamere, vhs-a ...
                 Druga u obliku filma sluzi za uvodjenje video fajlova iz racunara
                 Treca za uvodjenje slika
                 Cetvrta za import vec gotovih DVD-a.
Nas u ovom trenutku zanima druga ikona, uvodjenje video fajlova. Klikom na nju otvara se prosor u
kome odredimo gde i koji fajl zelimo uvesti.  Ukoliko odaberete vise fajlova , nakon potvrde, otvorice se
prozor sa ponudom rasporeda fajlova.



     Posle uvodjena, fajlovi se pojavljuju u statusnoj liniji. Ukoliko niste zadovoljni rasporedom,
oznacite levim klikom onaj fajl koji zelite da pomerite. Zadrzite levi klik, pomerajte fajl levo ili desno, na
poziciju koju zelite. Ako zelite umetnuti izmedju nekih dva fajla, pojavice se uspravna plava linija, tada
otpustite levi taster.



     Ukoliko niste deoznacili opciju ,, create menu ,, ispod ikona, klikom na next, pojavice se novi prozor.
U njemu mozete menjati i vrsiti postavku menija na vasem DVD-u. Ako ste deoznacili stavku ,, create menu ,, ovaj
prozor se nece pojavljivati.



     Klikom na next otvara se prozor za pregled ucinjenog.



     Nakon prozora za pregled, javlja se zadnji prozor. Klikom na ikonu u donjem levom uglu ,,project setings,,
a u okviru tog prozorcica na ,, change mpeg settings,, mozete izabrati neka od predodredjenih podesavanja za vas dvd.
Uobicajeno je Pal 720x576 plus duzina trajanja.



     Izaberite destinaciju vaseg DVD-a, direktno rezanje na disk ili u nekom folderu na hardu.



     Klikom na ,, burn ,, program krece sa enkodovanjem. Moze se desiti da ce program izbaciti obavestenja
o tome kako ce biti potrebno neko vreme za renderovanje, potvrdite sve to kako bi program nastavio sa radom.

Nekima ce zasigurno zatrebati da vec postojeci DVD dokompresuju ili bi postavili dva diska na jednom. U tome scesrdno Vam moze posluziti Nero Recode.

Nero Recode - naknadno dokompresovanje DVD diska



Nakon startovanja Nero Smart-a kliknite na izbor i izaberite "Nero Recode" ( 1 )



U novom prozoru kliknite na "Recode an Entire DVD to DVD" ( 1 )



Otvorice Vam novi prozor u kome sledite sledeci postupak.

( 1 )  Oznacite "Fit to target" i izaberite velicinu diska. Ovom opcijom "Recode" ce iskompresovati na zadatu velicinu elemente.
( 2 )  Nakon toga, kliknite na "Import DVD"
( 3 )  U novom prozoru
( 4 )  pronadjite gde je DVD koji hocete dokompresovati i kliknite na njega. Zatim na "Ok"



Nero recode ce poceti sa analizom i ucitavanjem.



Nakon sto ucita, prikazace Vam dostupne elemente sa diska. Slajderima ( 1 ) mozete dosrediti ako zelite. Nekim elementima dodeliti vise prostora oduzimajuci od drugih.

Kliknite na "Next" kako bi ste presli u sledeci "prozor".



U tom prozoru imate opcije za destinaciju, mesto gde ce biti novi DVD folder.

(1 )  Klikom na "Browse"
( 2 ) otvorice se "prozorcic" za izbor destinacije. Izaberite folder koji ste vec oformili i kliknite na "Ok".
( 3 ) Cekiranjem opcija "Advanced analyssis ... " i " "High quality mode ..." dajte naredbu za sto kvalitetnijim rezultatom u okviru zadatih parametara za DVD. To ce uticati na brzinu konvertovanja.

Klikom na "Burn" prelazite u novi prozor i prikaz enkodovanja.

Mada mi to licno trenutno ne treba, tema je odlicna. :) Svaka cast za trud!