Sede u kupeu dama, pop, džentlmen i Crnogorac. Tek nakon nekog vremena dama počne da pušta gasove. Kakav bi džentlmen bio džentlmen kad se odmah ne bi našao dami na usluzi. Počne on da se izvinjava kao:

    * Jao, izvinite molim vas, stomak mi nije u redu, jeo sam tešku hranu...

Ostali uvažiše izvinjenje. Posle nekog vremena dama uradi to isto. Sad se pop nađe na usluzi:

    * Izvinite molim vas, teška hrana, miris tamjana, dugotrajna apstinencija...

Ostali uvažiše i ovo izvinjenje. Prolazi tako vreme, Crnogorac vidi da je red na njega da bude galantan. Međutim, k'o za inat dama nikako da ponovi "inkriminisani čin". Čeka Crnogorac, čeka i na kraju mu dosadi pa reče:

    * Ako ova 'ođe ženturača i dalje nastavi prđet vi slobodno kažite da sam to ja uradio, a ja ojdo u restoran da popijem pivo.

Radnja se odvija u Crnoj Gori, negde u XVIII veku. Žale se Crnogorci Vladiki:

    * Vladiko, upali Bosanci u Crnu Goru i odnijeli kamenje.
    * Pa što, bar kamenja imamo koliko nam volja.

Drugi put:

    * Ama, Vladiko, pokradoše nam kamenje!
    * Neka ih, neka nose, što će vam kamenje?

Treći, četvrti... 78-mi put:

    * Vladiko, opet Bosanci pokradoše kamenje.
    * Ama što ste toliko zapeli za to kamenje?!
    * Dobro Vladiko, al' ako se pojavi zemlja, ti ćeš je orat'!

Došla đevojka kod Crnogorca, a on je upita:

    * Je li đevojko, je l' ti dođe putem il' putićem?
    * Ja putem! - kaže ona.
    * A je l' vidje usput onu gomilu govana?
    * A vidjeh, no šta!
    * E sve sam to ja saaaamm izasro!

Umro Crnogorac, i na sahrani se našao Piroćanac. Stoji on uz sav narod pored sanduka i slušaju govore rodbine, prijatelja i komšija, kako je već to red i običaj u Crnoj Gori. Jedan od govornika reče ovakve reči:

    * Rodija si se ka' tić, živija si ka' tić, i umrija si ka' tić...

Na to će jedan Piroćanac:

    * Ovog mora da su iz praćku sfrljali!

Zašto Crnogorac pušta brkove? ... Da bi ličio na majku!

Pročulo se u jednom Vojvođanskom selu, gde su živeli starosedeoci i kolonisti Crnogorci da su se zavadili i to ljuto, Lala i jedan Crnogorac. Upitali Lalu:

Što se naljuti Crnogorac na tebe?

    * Ta ne znadem, ja sam ga samo upit'o, baš sam to odavno hteo da ga pitam:
      "Je li 'Gorac, a što ti nosiš sav taj escajg na reverima, a on se odjednom naljuti, ne znam  šta bi čo'eku..."

Peca Lala na Tisi, a Crnogorac stoji s druge strane obale i baca kamenčiće u vodu, pa mu tera ribe. Lali dojadilo, pa ga pita:

    * Je li 'Gorac, je l' imaš ti čamac?
    * A ne ja jadan!
    * Je li 'Gorac, a je l' ima negde most ovde u blizini?
    * Ne kol'ko ja znam!
    * A je li 'Gorac, a je li imaš ti pušku, il' pištolj il' tako štogod?
    * Ne ono, ostavio sam kući!
    * A je l' umeš ti da plivaš?
    * Ne ja, a što će mi to!
    * 'Gorac!
    * Molim!
    * Jebem li ti majku što mi bacaš kamenčiće!

Stoji Crnogorac ispred pravnog fakulteta u Beogradu i drži junca na uzici kraj sebe. Priđe mu milicioner i reče:

    * Pa čoveče, da li si ti normalan, našta to liči držati junca ovde, na ovakvom mestu.
    * Muči jado, nije to june, june mi unutra polaže ispit a ovo je mito!

Čuvao Crnogorac stado ovaca, pa prilegao malo u ladovinu da dremne. Prolazili tuda naki ljudi, pa im pade na pamet, zaklaše jednu ovcu, izvadiše joj drob i staviše Crnogorcu na stomak.

Probudiše ga usplahireno:

    * Auuuuuu crni Milutine, ko te ovako isječe?
    * A da ne znam časti mi!
    * A je l' te boli Milutine?
    * Boli, no šta no boli, no ja junačina pa trpim!

Kako se Crnogorac udvara đevojci? ... Sedne pored nje, pa posle izvesnog vremena je lupi, onako muški po ramenu, i veli: "O'š bombon đevojko?"