Ubuntu dobio popravku


Ubuntu Linux distribucije je savetovano da ažuriraju svoje sisteme nakon izdavanja zakrpe koja je namenjena Linux jezgru ovog operativnog sistema. Open source grupa je poslala savetodavno upozorenje za korisnike u kojem navodi da ukoliko ostane nezakrpljena, slaba tačka može da potencijalnom napadaču omogući izvršenje zlonamernog koda ili da izazove Denial of Service grešku koja će dovesti do kraha sistema. Ova slaba tačka se može iskoristiti samo lokalno što znači da napadač mora da ima direktan pristup ciljanom sistemu. Pored ove, update rešava i nekoliko manje ozbiljnih slabih tačaka koje bi takođe mogle da dovedu do DoS napada ili krađe podataka.


Izvor: IT-svet

---

---

Debian Live 5.0 Beta1




U toku ove nedelje Debian Live 5.0 Beta 1 verzija je postala dostupna za preuzimanje i to je prvo oficijalno izdanje Live 5.0 Build-a za operativni sistem poznat pod nazivom „Lenny“. Debian Live tim je radio skoro dve godine na inicijativi da se kreira definitivni Live Debian okvir koji se može pokretati na što je moguće većem broju arhitektura, sastojeći se od neizmenjenih i zvaničnih paketa kao i neizmenjenog jezgra. Live sistemi kao što je „Lenny“ su operativni sistemi koji se ne instaliraju na hard drive sistema a mogu se izvršavati nakon aktiviranja sistema. Nakon Beta 1 verzije u najskorije vreme, u roku od dve nedelje, očekuje se i pojavljivanje Beta 2 verzije.



Izvor: IT-svet

Red Hat kupio Quamranet


Nekoliko dana nakon završetka drugog finansijskog kvartala Red Hat je najavio kupovinu Quamranet-a, open source virtuelizacione kompanije za $107 miliona u gotovini, što je iznenađenje obzirom da je poslednji proizvod koji je ova kompanija izdala izdat septembra prošle godine. Red Hat najavljuje da ovom akviziciju dobija mogućnost koje u drugi provajderi virtuelizacionih usluga nemaju: sveobuhvatno rešenje integrisano sa operativnim sistemom, koje može da snizi IT troškove istovremeno poboljšavajući fleksibilnost i brzinu reagovanja IT infrastrukture. Takođe, kupovinom Qumaranet-a Red Hat dobija i Windows tehnologiju upravljanja koja je deo ove kompanije.



Izvor: IT-svet

Linux igra glavnu ulogu u Microsoftovom filmu


Kakve li ironije da će Microsoftov film Halo biti produciran u Wellingtonu pomoću servera na kojima se izvršava operativni sistem Linux.

Universal Pictures i Twentieth Century Fox su prošle nedelje objavili da će Peter Jackson i njegov partner Fran Walsh biti izvršni producenti filma zasnovanog na najprodavanijoj igrici za Microsoft Xbox konzolu.

U Bugie, Microsoftovoj firmi koja je napravila igricu, su potvrdili da će kompanija Weta Digital učestvovati u pravljenju filma.

Weta Digital, komapanija za post produkciju režisera Petera Jacksona, koristi više od 1000 IBM blade servera sa udvojenim procesorima na kojima se izvršava Fedor verzija Red Hat distribucije Linuxa, za pravljenje specijalnih efekata za filmove kakvi su, do sada, Gospodar prstena i King Kong.

Linux operativni sistem sa otvorenim kodom postaje sve popularniji na tržištu servera i predstavlja veliku pretnju Microsoft Windows Serveru.

Film Halo će se baviti avanturama “super” vojnika, poznatog pod nazivom Master Chief, koji se bori protiv vanzemaljaca, a sada je sigurno da će film biti obogaćen specijalnim efektima napravljenim pomoću Weta servera.

Ova igrica je prodata u 13 miliona kopija širom sveta i zaradila je oko 600 miliona dolara, a napravljena je za Xbox konzolu. Microsoft će unapred dobiti 5 miliona dolara od filmskih kompanija Universal Picture i Twenthieth Century Fox, plus deo od prodaje ulaznica. Scenario za film Halo je napisao Alex Garland, poznat po naučno-fantastičnom filmu 28 Days. Film se očekuje u bioskopima sredinom 2007. godine.

Izvor: KomBib

Ubuntu 8.10 Alpha 5



Peta i nadamo se poslednja alfa verzija dolazeće open source Linux distribucije poznate kao Ubuntu 8.10 postala je dostupna od strane Ubuntu razvojnog tima. Alpha 5 verzija koristi Linux jezgro 2.6.27 i karakterišu je GNOME 2.23.91 desktop okruženje, X.Org 7.4, Network Manager 0.7, Dinamic Kernel Module Support kao i još mnogo toga. Korisnici koji žele da preuzmu petu alfa verziju Ubuntu 8.10 distribucije to mogu da urade sa www.cdimage.ubuntu.com sajta a oni koji ipak čekaju konačnu verziju moraće da sačekaju nešto više od mesec ipo dana tačnije do 30. oktobra kada će konačna verzija postati dostupna.



Izvor: IT-svet

Ubuntu Jaunty Jackalope


Ubuntu projekat je objavio više detalja vezano za njihovu verziju Linux distribucije koja će se pojaviti u aprilu naredne godine čime će se nastaviti njihova navika nazivanja softvera po životinjama jer će Ubuntu verzija 9.04 nositi naziv „Jaunty Jackalope“ – Veseli zekan. Vest je objavljena nakon što je Ubuntu načinio dostupnom test verziju 8.10 izdanja Linux distribucije a finalna verzija će se pojaviti u oktobru. Osnivač projekta Mark Shuttleworth izjavio je da je cilj Jackalope-a da bude veoma brz i lagan za upotrebu. Shuttleworth takođe navodi da će verzija 9.04 biti detaljnije predstavljena na Ubuntu Developer Summit-u koji će biti održan od 8. do 12. decembra.


Izvor: IT-svet

Mnog je jak i lak za upotrebu i sadašnji 8.04 Hardy Heron, a mogu zamisliti tek naprednu verziju za koju najavljuju laku upotrebu.
Ubuntu je takav da praktično sve radi bez preterano velikog podešavanja, mnogo lepše i brže i lakše za upotrebu od Win. Dovoljna je veza sa internetom i podešavanje postaje prava pesma nema potrebe juriti po internetu programe i krakove i sl. jer Ubuntu ima opciju označi šta ti treba i ne razmišljaj stiže na tvoj računar, ovo pričam zbog onih koji ga nisu koristili da ne razmišljaju puno već da pređu i osete slobodu.

Ubuntu-Firefox EULA problem



Mozilla je žestoko kritikovana od strane open source zajednice zato što je uključila EULA (End User Licence Agreement) sa oficijelnim binarnim build-ovima za Firefox 3. Kritike su se odnosile na to što EULA nije u skladu sa principima open source zajednice i da licenca po kojom je Firefox 3 izdat omogućava korisniku da odbaci EULA i načini prilagodljivu verziju pretraživača za sebe. Sada se slično događa i sa Ubuntu Linux distibucijom koja takođe ima problem sa EULA, a korisnici su frustrirani i ne propuštaju priliku da tu frustraciju iznesu na videlo.



Izvor: IT-svet

GNU puni 25 godina

Pre nekoliko dana GNU perojekat je proslavio četvrt veka postojanja. Bio je to 27. septembar 1983 godine kada je Richard M Stillman najavio svoje namere da kreira kompletan sistem nalik Unix-u koji će u potpunostii bit otvoren dajući svakome pravo da modifikuje i distribuira svoj rad.

Inovacije u GPL licenciranju softvera su usledile samo nekoliko godina kasnije ali su bile pokretane potrebama GNU. Ove promene su donele značajne promene kada je u pitanju računarska industrija. Pre 25 godina, Stallman je video projekat kao način nastavljanja kontinuiteta etike zajednice deljenog koda, za koji je on osećao da je u opasnosti usled dolaska novih komercijalnih softverskih kompanija koje su tražile način da kapitalizuju svoj rad i vreme koje su provele u razvoju softvera koji nude.



Ovako stanovište nije nimalo čudno ukoliko ga pogledate iz ugla samog Stallman-a u tom periodu: softver je alat koji je uvek bio otvoren i dostupan koji je svako mogao da menja prema svojim potrebama i zatim ga redistribuira. Sada dolaze ljudi koji pokušavaju da ograniče tu slobodu i brzo zarade novac ne nudeći mnogo za novac koji uzimaju. Tako je Stalman kreirao novu alternativu tadašnjim trendovima.

Tokom sledećih nekoliko godina stvorio je lanac alata koji omogućavaju drugim programerima da kreiraju funkcionalne, otvorene računarske sisteme na potpuno novom hardveru. Stallman je napisao gcc kompajler dok je Richard Mlynarik kreirao gdb debugger. Sa nekoliko drugih alata ovo je bilo dovoljno da se za projekat pročuje. I gcc i gdb su bili visokog kvaliteta pa se dobar glas prenosio naročito među zajednicom programera koji su kreirali softver za ugrađene uređaje.

Telefoni, svičevi, A-D konvertori – uređaji raznih vrsta su bili bazirani na softveru koji je nastao od pomenutog dvojca. Prekretnica je usledila 1989 godine kada je osnovan Cygus Systems u saradnji sa John Gilmore-om, Michael Tiemann-om i David Hankel Wallace-om da bi se obezbedila dokumentacija i podrška za GNU.

Do devedesetih godina prošlog veka Stallman-ov alternativni softver je uspostavljen kao široko korišćen i poštovan. Tokom godina, Stallman-ov puritanski pristup je doveo do toga da je on izgubio mnoge od svojih najstarijih i najboljih saradnika – mnogi su kritikovali njegov način rada navodeći da troši isuviše resursa Free Software fondacije kojoj pripada.



Ali isti takav nepopustljivi pristup od kojeg Stalllman ne odustaje doneo je druga značajna dostignuća u proteklih 25 godina: kodifikovanje njegovih principa u snažnu licencu koja se odnosi na zaštitu autorskih prava. GPL je stvorena na snazi kreatorovih prava, ali dodaje obavezno ugovaranje o tome kako se rad treba koristiti.

Nedavno održana proslava 25. godišnjice GNU je bila više od evociranja uspomena na put koji je Stillman prešao u proteklih četvrt veka. Prilika je iskorišćena da se programeri pozovu da i dalje rade na otvorenom softveru jer je još ostalo posla koji nije završen. Ovo se pre svega odnosi na besplatne softverske projekte koji imaju zadatak da zamene ili budu dovoljno konkurentni sa vlasničkim softverskim aplikacijama.



Izvor: IT-svet

Linux je prekjuče proslavio svoj 17. rođendan 



Još 1991. godine, Linus Torvalds se oglasio:

"Hello everybody out there using minix

I'm doing a (free) operating system (just a hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones. This has been brewing since april, and is starting to get ready. I'd like any feedback on things people like/dislike in minix, as my OS resembles it somewhat (same physical layout of the file-system (due to practical reasons) among other things).

I've currently ported bash(1.08) and gcc(1.40), and things seem to work. This implies that I'll get something practical within a few months, and I'd like to know what features most people would want. Any suggestions are welcome, but I won't promise I'll implement them
PS. Yes – it's free of any minix code, and it has a multi-threaded fs. It is NOT portable (uses 386 task switching etc), and it probably never will support anything other than AT-harddisks, as that's all I have ."

Od tada do danas, linux je prešao ogroman put. Mnogo je urađeno, ostaje još mnogo da se uradi. Srećan nam rođendan, linuxaši!