Данас почиње рамазан


Верницима се у одвојеним порукама обратили реис-ул-улема Адем Зилкић и муфтија Муамер Зукорлић


Рамазан, свети месец муслимана у којем је почела објава Курана, почиње данас, а исламским верницима у наредних 30 дана одређено је уздржавање од хране, пића и телесних задовољстава од изласка до заласка сунца. У посту душа и тело постају једно биће у покорности узвишеном Богу и срећан је онај који се у рамазану одазове Алаховом позиву да у посту нађе мир са собом и светом и љубав према Богу и човеку, истакао је реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић у рамазанској честитки. Он је пожелео свим муслиманима и муслиманкама у домовини и дијаспори срећне и берићетне мубарек дане рамазана.

„Ислам учи да постоје три врсте бића: мелеки, анђели – са разумом без страсти, животиње – са страстима без разума и човек – са разумом и са страстима. Ако страсти надвладају разум, онда је животиња боља од човека, али ако разум надвлада страсти, онда је човек бољи од мелека” – поручио је Зилкић.

Мухамед Јусуфспахић, муфтија србијански, у јучерашњем обраћању у Бајракли џамији у Београду, истакао је да муслимани Србије и овај рамазан дочекују у подвојености и да се они моле Створитељу да донесе мир и јединство, као и да се моле да донесе јединство свим муслиманима света и подари мир и благослов свим људима света.

Мешихат Исламске заједнице у Србији дочекује рамазан у знаку високе свести, воље и одлучности на путу остваривања индивидуалних и колективних права муслимана у Србији, поручила је јуче верска заједница коју води муфтија Муамер Зукорлић. Реч је о правима на достојанствен живот, веру, породицу, идентитет и равноправан статус, поручио је у име Мешихата Мустафа Фетић, директор медресе Гази Иса-бег. „Рамазан је попут мелема за људску душу, враћајући човеку улогу божјег намесника на земљи са циљем залагања за добро и успоставу реда, а против зла и нереда. Муслимани Санџачког, Прешевског, Београдског и Новосадског муфтијства спремно дочекују месец поста, одлучни да наставе потврђивати неспорну истину да је ислам милост свим световима”, наводи се у рамазанској поруци.

У рамазану, деветом месецу муслиманске хиџретске године, Мухамеду, који се повукао у пустињу где се молио, јавио се са неба мелек, анђео Џибрил и почео да му објављује Алахове речи. Објава Курана почела је у ноћи која се назива лејлетул-кадр и сматра се најсветијом ноћи у години.

Рамазан се назива месецом Курана, месецом молитве, праштања, милости, данима када Алах верницима прашта грехе и испуњава жеље. У време ифтара, рамазанске ноћи, Алах ослобађа 1.000 душа од ватри пакла, а у последњој ноћи ослобађа онолико душа колико је ослобођено током целог месеца. Када наступи лејлетул-кадр верује се да се на земљу спуштају мелеки, који смртницима на које наиђу дарују милост и опрост за мање грехе, под условом да их затекну да стојећи или седећи величају Алаха. За време рамазана, врата раја (џенета) отворена су, док су врата пакла (џехенема) затворена, а ђаволи, шејтани, оковани да не кваре верницима пост и не праве смутњу међу њима.

Рамазански пост један је од пет стубова ислама, практичних дужности верника, и прописан је за све, осим за труднице, дојиље, децу и тешко болесне. Пост подразумева и уздржавање од лоших мисли и дела, ружних речи, свађа, оговарања, клевета. Према званичним подацима из пописа становништва 2002. године, у Србији (без Косова и Метохије где није било пописа) живи 239.658 муслимана.

Ј. Беоковић
С. Бакрачевић

[објављено: 21/08/2009]



Извор: Politika

Политика у цркви... шта рећи сем да немју везе са Црквом Христовом...

Марко Лопушина, 22.08.2009 20:23:17


         Ружица међу лепотицама





Дошли смо из Шведске да најлепши тренутак у животу младих, венчање, обавимо у предивној цркви Ружици на Калемегдану. Било је планирано да се наша ћерка Сандра и њен вереник Срећко венчају у Саборној цркви, али када су видели храм Рођења пресвете Богородице заљубили су се у њега. И њихов свештеник је био одушевљен, па је рекао: „Децо, нема проблема, доћи ћу ја тамо где ви мислите да је најлепше!“
Овако говори преводилац Слободанка Вукотић из Стокхолма, која је са децом и зетом дошла из Скандинавије на венчање у Београд. Да је црква Ружица једна од најлепших на планети мисле и чланови Светског удружења туристичких водича - ВФТГА, Светског удружење туриста - ОДДЕЕ, као и Светске федерације туристичке штампе - ЈОКСТ. Они су у својој анкети цркву Ружицу ставили на девето место листе „јединствених“ храмова у 2009. години.
- Све се догодило случајно, јер сам као туристички водич пријатељима широм света послала прошле јесени слике и моју поему о цркви Ружици. Неко од мојих пријатеља је тај текст и фотографије послао на конкурс Светског удружења туристичких водича. Гласањем преко интернета храм Рођења пресвете Богородице се нашао на светској листи иза Јапанске футуристичке цркве, храма Василија Блаженог у Москви, необичних цркава на Исланду, у Норвешкој, Финској - открива нам водич Добрила Кнежевић из Београда.
У доба деспота Стефана Лазаревића на Београдској тврђави је постојала стара црква Ружица, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашњи храм био је у 18. веку барутни магацин, који је 1869. године претворен
у војну цркву. Ко је и када саградио нову цркву посвећену пресветој Богородици, испод Зиндан капије на Калемегдану, није сасвим познато. Извесно је то да је овај храм најстарија београдска црква. Предање сведочи да је Ружица подигнута на истом месту, јер је народ поштовао извор свете Петке, чија је вода пролазила испод темеља храма посвећеног пресветој Богородици. Из сачуваног документа сазнајемо да је петог дана по ослобађању града од Турака већ постојао одбор за обнову Ружице. Верује се и да су сестре Ружица, Марица и Цвета на простору Београдске тврђаве подигле по једну цркву као своју задужбину.
- Црква Ружица је заветна. И момачка и девојачка, и ратничка и материнска. Жене и девојке Србије одвајале су од своје послератне сиротиње да се не заборави на њихове јунаке - описује настанак храма Добрила Кнежевић.
После великих оштећења, насталих током Првог светског рата, црква је обновљена 1925. године. Чланове светских асоцијација ВФТГА, ОДДЕЕ и ЈОКСТ, како пише у образложењу њиховог избора, није привукла архитектонска и иконописна лепота, већ управо пожртвовање српског народа оличено у овом храму:
„Цркву Ружицу на Калемегдану од других храмова у свету издваја „тренч арт“, њена ратна уметност. Фасцинантно је да су лустере у цркви Ружици направили српски војници на Солунском фронту. Лустери су огромни и има их три. Направљени су на фронту од истрошених чаура, топовске муниције, официрских мачева, војничких кубура, пушака, сандука и личних ствари које су имали код себе...“

Десет јединствених

НА листи 10 јединствених храмова у свету, по избору ВФТГА, на првом месту је због њене „чудновате акустике“ Јапанска футуристичка (протестантска) црква Харајуку у Токију. Њен плафон зачуђује вернике јер задржава глас проповедника две секунде, који вибрира као да долази са небеса. Храм Светог Василија на Црвеном тргу изабран је због луковичастих купола у боји. Црква Халгримур на Исланду личи на оргуље, док је храм у стени главна атракција Хелсинкија. Пети је бразилска катедрала архитекте Оскара Ниемајера, који миметички представља шаке које се моле Богу. Шести је најбоље очувана дрвена црква брвнара Боргунд из 12. века у Норвешкој. Лос Лахас катедрала у јужној Колумбији изграђена је 1916. године на месту на којем је глувонема девојчица Роза угледала Богородицу са дететом. Украјинска црква у Чикагу је занимљива по 13 златних купола, које представљају апостоле и Учитеља. После Ружице, на деветом месту, десета је капела Светог Гилде у Бретањи, сазидана у подножју стене.




Извор: Novosti

Масовно крштење у Мванзи, у Танзанији - 120 нових православних хришћана





Цела ситуација Африканаца захтева неког као што је Апостол Павле, ко ће бити близу њих "да им отвори очи да се од таме обрате свјетлости и од власти сатанине Богу" (Дап 26:18)

Оно што се може видети је потреба за духовним орјентиром. Кључно питање је : Како сами Африканци виде њихово стање? Шта они чине? Заиста они га виде са тешкоћом, патњом и жељом. Они траже светлост Христову. Они хоће да буду деца милошћу Оца свога Небеског. Сада се налазе на путу ослобођења.




" Христос је нада Африканцима. Он је "Цар мира и спасења".

Православна Црква, у свом мисионарском настојању и у свом свештеничком службовању,стоји уз Африканце у њиховој патњи и жудњи.Настоји да их упути у речи истине и да им открије Јеванђеље правде. Рађа се нови живот, живот радости и мира, живот у светлости Христовој. Баш као што нам Христос говори "а што је рођено од Духа, дух је" (Јн 3:6) " каже се у Митрополији у Мванзи, Танзанија.

Православно Хришћанство наставља да се шири у Источној Африци.Недавно смо доживели свету тајну Крштења, обновљења, у селу Кишого, 43 км од града Букоба.



Сто двадесет Танзанијаца у белом чека да буде присаједињено Светој Православној Цркви. Њихова је одисеја дугачка, почевши од оснивања Православне Цркве у Танзанији пре скоро 50 година, кривудања преко потока Афричких истраживача, мисионара све до притока локалним преобраћеницима и свештеницима. Напокон, доведени су до ове реке која протиче међу дрвећем банане под сунцем Екватора, где ће бити наново рођени као учесници у смрти и васкрсењу Господа нашега Исуса Христа.

Другим речима стекли су "светлост познања и побожност".Благословени и миропомазани од стране Његовог Високопреосвештенства Јеронима, напуштају реку као чланови једне од најбрже растућих православних митрополија у свету. Епархија Мванза има око 40 000 верника и преко 150 парохија које опслужује 34 свештеника.


Превела са енглеског сестра Јована Чоњић



Извор: преузето са сајта manastir-lepavina

Слике, имиџи, жртве и злочинци


Осцилирајући између јуначења и капитулантства, Срби нису уочили да се сударају са свршеним имиџом злочинца који је исфорсиран о њима, каже професор Светозар Стојановић

Ако је својевремено Георг Фридрих Хегел (1770–1831) установио да су „новине замениле јутарњу молитву”, остаје нам само да слутимо како би велики филозоф одредио улогу данашњих медија и њихову моћ.

Изузетни Хегелов ђак и критичар, Карл Маркс (1818–1883) несумњиво је о новинама мислио нешто слично. Био је посвећен новинарству од средине 1852. до 1861, као дописник „Њујорк дејли трибјуна”, а у поновном „откривању” Маркса честа је тврдња да ће остати забележен и као бриљантно перо из самог врха пирамиде у историји новинарства.

Глобална телевизија Си-Ен-Ен данас чврсто почива на геслу: „Једна слика вреди као хиљаду речи”.

„Као да смо од речи као божанског почела (’У почетку беше реч’) стигли до слике као људског почела (такорећи: ’У почетку беше слика’)”, констатовао је професор др Светозар Стојановић, на управо завршеној Десетој међународној филозофској школи „Felix Romuliana”, одржаној крајем прошле недеље у Зајечару, где је расправљано на тему „Хуманитарна интервенција и/или људска права”.

У раду „Имиџологија и идеологија ’хуманитарних’ натовских интервенција у Југославији и Србији”, др Стојановић је дефинисао имиџизам „као скуп ставова, институција и пракси коjима се стварају и шире имиџи стварности”. Подсетио је да „у овом времену доминирају визуелни масмедији” и да визуелне творевине, које супротно идејама карактерише пуна конкретност и непосредност, прожимају савремена развијена друштва.

Отуда је „имиџотворна и имиџодавна елита сада утицајнија од идеотворне елите”, тврди Стојановић. Многи политичари су то увидели и „зато се мање труде да створе идејне програме а више да пласирају одговарајуће имиџе”, док су се „многи новинари преобратили у имиџисте, често свесно манипулативне”.

Када су имиџи довршени изузетно је тешко а често и опасно пробијање кроз њих, „што масовно доживљавају Срби протеклих двадесет година” јер се „свршени имиџ често намеће и претвара у свршено стање”, образлаже др Стојановић.

Професор Стојановић се у Зајечару заложио за разраду идеје о имиџологији, под којом он подразумева „скуп имиџа који друштвене групе по цену истине користе за оправдавање властитих и дискредитовање конкурентских, противничких и непријатељских поступака”.

„На имиџологију би се морало одговорити пре свега контрасликама и уопште контраимиџима не-појмовне и уопште не-идејне врсте”, један је од његових закључака.

Имиџ борца за људска права не би био делотворан без стриктног „црно-белог” раздвајања злочинца и жртве, а „имиџ жртве” су током југословенских сецесионистичких и антисецесионистичких ратова користиле „све сем српске стране”, наводи др Стојановић и констатује да су Срби имиџ жртве „по правилу истицали пре почетка и после завршетка тих ратова”.

Зато „ни до данас нису потпуно схватили да им је имиџ победника (локалног) у БиХ, Хрватској пре ликвидације РСК и на КиМ пре НАТО окупације, доносио све већу сатанизацију од стране западног суперпобедника”.

 „Чак и после пораза на Космету тадашњи владајући режим у Србији свим силама се упињао да створи имиџ победника. То је јако помогло онима који онемогућавају имиџ Срба као жртава НАТО напада”, један је од закључака др Светозара Стојановића, изнет у раду из кога смо навели само неке акценте, а који је изазвао знатну пажњу и живу дебату на управо завршеној Десетој међународној филозофској школи у Зајечару.

Слободан Кљакић

[објављено: 31/08/2009]




Извор: Politika

Министар Небојша Брадић у посети манастиру Хиландар

31. август 2009 - 12:35


Министар културе Србије Небојша Брадић посетиће 31. августа манастир Хиландар на Светој Гори ради сагледавања стања и активности које предстоје у његовој обнови и уклањању последица катастрофалног пожара из 2004. године.

Брадић ће посетити Хиландар са специјалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, а са братством манастира и стручњацима који раде на његовој обнови упознаће се докле се стигло са радовима који су интензивирани последњих годину дана, као и са проблемима који могу наићи током даље обнове и могућностима њиховог решавања, саопштило је 29. августа Министарство културе.

Министарство културе је ове године издвојило 50 милиона динара за реконструкцију и обнову Хиландара, а издвојени новац би највећим делом требало да буде употребљен за радове на конацима. Сума намењена обнови је ребалансом буџета за 2009. годину умањена за око 60% у односу на претходни период што представља велики изазов за овај сложени пројекат од националног значаја. Имајући то у виду, биће неопходна да сви учесниции сарадници у подухвату уложе максимум напора да се кризни период преброди а да се не угрози обнова и одржање Светог манастира Хиландара као најбогатије културне, духовне, историјске и уметничке ризнице српског народа.

Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године.

Обновом Великог конака, који представља готово половину изгореле корисне површине (конак је површине 2.724 м2, а укупно је изгорело 5.897 м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у том објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети, односно собе за живот монаха и посетилаца.

У складу са потребама и могућностима, разматра се и обезбеђивање додатних начина финасирања како би се обезбедио сигуран поступак реконструкције, саопштило је Министарство културе.

Министар Брадић је на челу владине Комисије за Хиландар, чији је нови састав именован почетком јуна.

Пожар у манастиру Хиландар догодио се у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године.

Како је раније процењено, реконструкција ће коштати око 25 милиона вера, а трајаће десет година. До сада је највећа средства за реконструкцију Хиландара издвојила Влада Србије, а помогле су и Српска и Грчка православна црква.

У владиној Комисији за Хиландар су, осим Брадића и помоћнице министра Душице Живковић, и археолог и научни саветник Археолошког института Српске академије наука и уметности Марко Поповић, амбасадор Србије при Светој Столици Владета Јанковић, академици Мирјана Живојиновић и Димитрије Стефановић, епископ жички Хризостом, као и директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Вера Павловић Лончарски и директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду Зоран Вапа.

У Комисији су и професори Филозофског факултета у Београду Смиља Марјановић Душанић и Зоран Ракић, доцент на Факултету примењених уметности у Београду Светислав Николић, директор Задужбине светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, Владимир Тријић из Народне библиотеке Србије и главни архитекта Обнове Хиландара проф. др Мирко Ковачевић.

Хиландар 30.08.2009.



Извор: званични сајт spc.rs

Пастирска посета Обали слоноваче и Сијера Леонеу његовог преосвештенства Дамаскина, епископа Гане





Његово Преосвештенство г. Дамаскин, Епископ Гане, током месеца јуна боравио је у пастирској посети Православној цркви Обале Слоноваче и мисионарском одељењу у Сијера Леонеу под његовом надлежношћу. Епископ је пренео очински благослов Његове Светости Патријарха александријског и целе Африке г. Теодора ИИ ; и замолио је верујуће из обе земље да се држе Православне вере и њеног учења.

У Обали Слоноваче, Његово Преосвештенство је посетио око 500 православних верника. Ишао је такође у надгледање изградње цркве и мисионарске куће која је још у изградњи, а која се састоји од три спаваће собе и једне велике сале ( за црквене активности ). Сви се надају да ће црква бити отворена за богослужења у септембру ове године. Као што сте можда упознати, неко време је у Обали Слоноваче беснео грађански рат; због тога ми нисмо били у прилици да развијамо никакве пројекте, али милошћу Божијом у земљи је сада мир, и у будућности планирамо да изградимо клинику и школу за образовање деце.

Милошћу Божијом, православно мисионарско одељење у сијера Леонеу такође расте, тако да су били у прилици да крсте 130 људи. 20. јуна 2009. године, Његово Преосвештенство г. Дамаскин рукоположио је Стефана Камару у ђаконски чин, а следећег дана га је унапредио у звање презвитера.




У понедељак 22. јуна, ђакон Силуан Нкунку рукоположен је за свештеника. Ово се све дешавало у православној цркви Светог Елефтерија, где је Његово Преосвештенство позвао новорукоположене свештенике да преузму своје пастирске дужности као Христови војници, војници који ће служити Небеском Цару и који ће посведочити Његову веру православну и љубав према својим ближњим.
У оквиру комплекса у Фритауну изградили су Академију која је позната под називом "Православна хришћанска школа Фритаун". Школа се састоји од основне и средње школе. Тренутно броји 1 200 ученика. У оквиру комплекса се налазе и капела Св. Елефтерија и клиника. Епископ је такође посетио и један комплекс од пет јутара земље који се налази у селу на периферији престонице, у једној области око града Ватерлоа, где се налазе неки пројекти у изградњи.

Комплекс има привремену цркву која је добила име по Св. Мојсију Етиопљанину, мисионарску кућу за свештеника и једну за посетиоце. Тренутно су завршене три велике куће, једна је скоро готова, а још две су до пола довршене.

Отворили су и школу за младе, намењену деци са инвалидитетом из локалне заједнице, као и кројачку школу за обучавање оних са инвалидитетом. Кад сви објекти буду готови, моћиће ту да сместе око стотину људи. Током своје посете Епископ је благословио три пројекта. Већина су близу завршетка тако да ће ускоро бити коришћени за славу Бога и за народ Сијера Леонеа.






01 Септембар 2009 год.



Превела са енглеског сестра Јована Чоњић





Извор: преузето са сајта manastir-lepavina.org

Призив Светог Духа за почетак нове школске године


Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије служиће 6. септембра 2009. године Свету Архијерејску Литургију у Спомен-храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. После Свете Литургије Високопреосвећена Господа Архијереји служиће молебан са призивом Светог Духа за почетак нове школске године чему ће поред ђака учествовати директори београдских школа и вероучитељи Архиепископије београдско-карловачке.





Извор: преузето са сајта spc.rs

Какви несретници, треба нешто у човеку да буде изопачено да би смишљао овакве ствари...