Počinje „Zlatiborska pesma“
Pobedniku „punto“

Večeras i sutra uveče na letnjoj pozornici na Zlatiboru održaće se drugi festival narodne muzike „Zlatiborska pesma“, koji će RTS direktno prenositi.


Večeras će se takmičiti 16 izvođača: Jelena Broćić, Mina Kostić, Slavica Ćukteraš, Sanja Maletić, Nemanja Nikolić...

Inače, najinteresantniji debitant na ovom festivalu je Branko Bjeković, koji je inače ginekolog u GAK „Narodni front“, i koji će se pesmom „Sedam truba“ takmičiti rame uz rame sa iskusnijim kolegama pevačima. U subotu uveče biće proglašenje pobednika, a u revijalnom delu nastupiće: Ana Bekuta, Snežana Đurišić, Šaban Šaulić, Radiša Urošević, Merima Njegomir. Prva nagrada festivala je automobil „fijat punto“, a dobiće ga autor pobedničke pesme.

S. S

Izvor: Blic

Na jedriličarskom kupu „Herceg Novi“ briljirali popularni glumac i muzičar
Rambu zlato, Ristovskom srebro





Ove godine je na tradicionalnom jedriličarskom takmičenju „Kup Herceg Novi“ učestvovalo preko stotinu jedriličara iz nekoliko gradova Crne Gore i Srbije, kao i gostiju iz bivših jugoslovenskih republika. Jedriličari su se takmičili u klasi „Krstaš“, „Optimist“ i „Laser“, a u klasi „Optimist“ (za jedrilice od šest i po do osam metara) pobedio je naš popularni pevač Rambo Amadeus i osvojio zlato. U klasi „Krstaš“ (za jedrilice preko deset metara) drugo mesto i srebrnu medalju osvojio je brod „Aurora“ u kojem su bili glumci Laza Ristovski i reditelj Oleg Novković.

Rambo Amadeus ne skriva da je veoma zadovoljan svojom pobedom.

- Godinama se bavim sportskim jedriličarstvom i osvajam nagrade. Drago mi je da sam osvojio zlato. Prvi dan smo vozili dužinsku trku i ja sam bio drugi. Drugi dan smo vozili takozvani trokut, na svake dve milje postave se bove u trougao i ti ih obilaziš jedrilicom. Tu sam bio prvi. Tako da sam u ukupnom zbiru bio prvi. Laza Ristovski mi je skoro bio za petama, ali se on takmičio u drugoj klasi i osvojio srebro. Planiram da se u septembru ponovo vratim i da učestvujem u regati Herceg Novi - Bigovo - kaže Rambo, koji se upravo vraća u Beograd, gde će imati koncert sa svojim bendom na „Bir festu“.

Laza Ristovski je nedavno snimio reklamu za „MB pivo“ u kojoj glumi starog morskog vuka koji na svom brodiću donosi pivo ožednelim devojkama i mladićima na ogromnoj jahti, a onda svi prelaze kod njega na brodić. Izgleda da seLaza veoma ozbiljno uživeo u ulogu kapetana broda, a srebrna medalja na regati govori o tome da njegova jedriličarska umeća nisu za potcenjivanje. Sa Lazom na jedrilici našao se Oleg Novković, koji je nedavno, na Dvadesetom filmskom festivalu u Herceg Novom, osvojio Gran pri za film „Sutra ujutru“, na kojem su obojica radili.

- Drugog dana regate na moru nas je zateklo jako nevreme i ogromni talasi. U „Aurori“ smo bili ja, Laza Ristovski, iskusni jedriličar Sergej i klinci. Moj sin ima dvanaest godina, a Lazin mlađi sin četrnaest. Kada je krenulo nevreme, stavili smo decu u potpalublje i nastavili trku. Stigli smo nekako, skroz mokri do cilja, uz puno muke i naginjanja, te konačno osvojili drugo mesto u ukupnom zbiru. Ja sam u jedriličarstvu početnik i samo sam pomagao iskusnim kapetanima Sergeju i Lazi - kaže za „Blic“ reditelj Oleg Novković.

Vladimir Đurić Đura

Izvor: Blic

Kristina Milan ne želi se iseliti iz majčine kuće

Lepa glumica i pevačica 25-godišnja Kristina Milan ne namerava tako skoro napustiti kuću u kojoj živi s majkom i sestrama, iako ju je majka navodno već nekoliko puta zamolila da se iseli. Seksi Kristina tvrdi kako joj je kod kuće najlepše, te da se tamo najugodnije oseća.

„Mama se odlično brine za mene i moje sestre. Ne izlazim puno, najčešće sa sestrama kod kuće gledam televiziju“, kaže Kristina.

Britni i Kevin žele da potvrde bračne zavete

Pošto su im dosadile priče da im je brak u krizi pevačica Britni Spirs i njen dragi kevin Federlajn su rešili da ponovo obnove ceremoniju bračnog zaveta. Izgleda da je to nova moda u Holivudu, venčavati se po sto puta. Pamela će se sa Kidom Rokom ovog leta venčati čak četiri puta.
Blic vas vodi na „Tehnolodži“

Velika žurka „Tehnolodži ol star di-džej ivent“ na kojoj će nastupiti dvanaeset najboljih domaćih di-džejeva održaće se u subotu, 26. avgusta na Atrijumu beogradskog sajma. Prvih deset čitalaca koji se jave danas od 12.00 do 12.05 dobiće od „Blica“ po dve karte za ovu žurku. Osim domaćih di-džejeva na ovoj žurci nastupiće i Kris Lejk, čiji se singl „Čejndžiz“ nalazi u samom vrhu svetskih muzičkih top lista. Ove godine „Tehnolodži ivent“ je poboljšan i u vizuelnom smislu, a publika će biti okružena brojnim video bimovima.
Denis Ričards srećna sa Samborom

Premda su mnogi predviđali brz krah letnje avanture glumice Denis Ričards i rok gitariste Ričija Sambore, veza je sve stabilnija, a Denis sve zadovoljnija. Riči je bio suprug glumice Heder Lokler, a Denis supruga glumca Čarlija Šina. Izgleda da su oboje izvukli pouke iz neuspelih brakova.

Izvor: Blic

A od dečka - 200 ruža
S. DOBROSAVLjEVIĆ, 17. avgust 2006

Pevačica Jelena Karleuša je u beogradskom klubu "Koling" proslavila 28. rođendan. "Mala od skandala" u restoran je stigla u pratnji dečka, mladog fudbalskog reprezentativca Duška Tošića, igrača francuskog Sošoa, i pridružila se mami Divni, njenom dečku Galetu, tetki, teči i bratu. Rođendansku večeru slavljenica je iskoristila da porodici predstavi novog momka. Strpljenje je jedino izdalo Jeleninog prijatelja Draga Bonetija, izlaslanika Agencije za demokratizaciju Evropske unije, koji je poznatu pevačicu čekao ispred restorana kako bi joj čestitao rođendan. Mladi Italijan je zbog obaveza posle izvesnog vremena otišao. Iako je naša omladinska fudbalska selekcija veče pre toga igrala prijateljsku utakmicu sa Češkom, Tošić nije ostao u češkom gradiću Uherske Hradište sa ostalim fudbalerima, već se sutradan vratio u Beograd kako bi prisustvovao rođendanskom slavlju svoje devojke.
Ića i pića bilo je na pretek. Hladno predjelo, pa biftek, ćuretina, piletina, torta sa 28 svećica... Pio se šampanjac "dom perinjon" (flaša košta 22.000 dinara). Na pitanje šta je poželela za rođendan, Jelena nam je rekla:
- Ništa, jer su mi se sve želje ispunile. Moje želje bile su uvek vezane za ljubav i karijeru. Pošto sam i na jednom i na drugom polju ostvarena, svaka želja bi bila suvišna.
Posle večere u "Kolingu", društvo se uputilo na "Akapulko" gde je Jelenu na stolu sačekao buket sa više od 200 ruža od dečka, a zatim su svi otišli na splav "Ambis".

Izvor: Novosti

Elektronske noći
I. J., 17. avgust 2006

Festival domaćih di džejeva "Ovo je moj grad" po šesti put održaće se u srcu Beograda, na stadionu "Tašmajdan", od 24. do 27. avgusta (ulaz besplatan). Prva noć četvorodnevne zabave posvećena je tehno-haus-progresiv zvuku, druga trensu, treća arenbi muzici, a poslednja elektro i tehno pravcu.
- Prvi put ću na ovakvom događaju biti u ulozi disk džokeja. Nastup u noći arenbi muzike, pred velikom masom ljudi, za mene je ogroman izazov - rekao je reper Gru.
Zabava, koju će posetiocima ponuditi momci za miks pultom, prošarana je i modnim performansima neafirmisanih kreatora kojima je stilista festivala Karlo Zagarac dao zadatak da osmisle stajling beogradskog klabinga:
- Inspiraciju sam pronašao u disko muzici. Napravio sam miks garderobe koja je obeležila taj pravac. Znam i da se Jelena Mladenović kroz modu bavi izučavanjem tehno muzike - rekao je Kotarac, koji će svoje modele predstaviti posetiocima u noći zatvaranja festivala.

Izvor: Novosti

Muzički festivali: Nekad i sad
Lake note bez uticaja
Današnje smotre zabavne muzike ne mogu se uporediti sa onima od pre dvadesetak godina, smatraju sagovornici „Politike”

Miki Jevremović
(Foto: D. Timotijević)


Invazija festivala zabavne muzike zahvatila je poslednjih desetak godina ove prostore. Gotovo da svake nedelje možemo saznati da će biti održan još jedan festival na kome će, kao po pravilu, bar 80 odsto izvođača biti pevači i grupe koji nisu poznati široj javnosti.

Ako se prisetimo već legendarnih smotri zabavne muzike, poput Opatije, Zagreba, Beogradskog proleća, Šlagera sezone, sasvim je očigledno da današnji festivali, kao što su Budva, Zrenjanin, Herceg Novi, ne mogu da se porede sa nekadašnjim.

Koliko danas zaista ima kvaliteta, a koliko su te manifestacije postale zabava za turiste, za „Politiku” pričaju naši eminentni muzičari i poznavaoci festivalskih prilika.

Popularni pevač Miki Jevremović kaže da je razlika u onome što se događalo nekad i onome što danas imamo prilike da vidimo velika.

– Festivali su uvek bili muzički praznici, jer su uživali i izvođači i publika. U to vreme sve je bilo mnogo ozbiljnije i profesionalnije. Što je najvažnije, te smotre su bile iskrene, jer se uživo pevalo i sviralo. Tada je postojala kvalitetna ekipa kompozitora i pevača i na gotovo svakom festivalu je bilo pet, šest, možda i deset hitova. Sećam se da je u Splitu u konkurenciji ponekad bilo i 20 kompozicija koje su kasnije „žarile i palile” na radio-stanicama. Nikada se nije znalo koja će pesma da pobedi.

Jevremović misli da je pre raspada Jugoslavije na festivalima bilo mnogo više emocija, što je publika umela da oseti i, samim tim, nagradi.

– Ove godine sam gledao i splitski i hercegnovski festival i primetio sam da se u konceptu ne razlikuju mnogo. Neverovatno je da se u Herceg Novom pevalo na plejbek i publika je to shvatila, pa je ostala potpuno hladna jer, nije želela da nagradi prevaru. Sada se nagrađuju snimci, što je dovelo do toga da festivali izgube draž i da izgledaju kao veoma loše televizijske emisije – zaključuje Jevremović.

Naš proslavljeni kompozitor Kornelije Kovač smatra da se današnje muzičke svetkovine ne mogu uporediti sa onima od pre dvadesetak godina.

– Muzički moral je tokom proteklih godina pao. Festivali, kao što su bili Opatija, Zagreb, Šlager sezone, Beogradsko proleće bili su gospodskiji, intelektualniji. Muzika je tada bila dobro aranžirana, nije bilo plejbeka, već se sve izvodilo uživo, orkestar i pevači su morali da vežbaju... To je suštinska razlika u odnosu na današnje festivale, jer se devedesetih pribeglo tome da se prave snimci u studiju i da se peva na matricu. Orkestri koje vidite na televiziji simuliraju, i to dosta loše, ono što je na snimku. Nekada su sjajni pevači bolje prolazili. Danas možete da imate vrsnog pevača, a da on ne prođe dobro, zato što je neko drugi mlad, visok, vitak, vole ga devojčice, i on će pobediti iako ne zna da peva.

Kovač misli da su danas kriterijumi prilično niski, kada su u pitanju festivali.

– Važno je da se lepo obučete, budete zgodni i da pevate vesele pesmice, a ako razmišljate previše o muzici, onda će sve ići mnogo teže.

Osnivač kultne „Korni grupe” smatra da je sramotno to što Beograd više nema nijedan festival. Iako je proteklih godina svojim kompozicijama pobeđivao na festivalima u Budvi i Zrenjaninu, Kornelije Kovač kaže da više ne želi da učestvuje na ovim muzičkim događajima, jer to za njega ne predstavlja izazov i to prepušta mladima.

Mladen Popović, dramaturg, koji je godinama pratio Evroviziju, i dobro je upućen u ovdašnje festivale, smatra da su se nekada pevale kvalitetnije kompozicije.

– Kada se zemlja smanjila i raspala na šest delova, samim tim se i konkurencija smanjila i nivo spustio. Ranije, u velikoj Jugoslaviji, bilo je lakše doći do kvalitetnijeg izvođača i kompozicije. Sada je naša zabavna muzika na niskim granama, tako da je normalno da je kvalitet pao. Ali, uspeh Željka Joksimovića na Evrosongu pre dve godine govori da i mi „konja za trku imamo!”.

Mladen Popović je svojevremeno revnosno pratio čuvene festivale, kao što su bili Opatija, Zagreb, Beogradsko proleće... Na pitanje koliko su Sunčane skale, Budva, Zrenjanin dostojan pandan nekadašnjim festivalima, naš sagovornik odgovara:

– Sigurno nisu! Te festivale koje ste pomenuli uopšte ne gledam. Ne znam šta bih tamo mogao da vidim. Opatijski festival je bio institucija – naš pandan Sanremu. Međutim, danas je muzička industrija toliko jaka da joj događaji tog tipa više nisu potrebni. Festivali više nisu prva stepenica ka uspehu, već turističke manifestacije koje nemaju nikakvog uticaja.

Jelena Koprivica
Vladimir Đurđić

Izvor: Politika

Muzički festivali: Nekad i sad
Pobeda etno festivala

Željko Joksimović
(Fotodokumentacija „Politike”)



ZAGREB, avgusta – U trenutku kada su iza nas zagrebački INmusic Festival – kraći i manje opširan ali programski sličan novosadskom „Egzitu” – riječka „Liburnija džez smotra” i opatijski „Vino i gitare” festival sa nastupima Felicijana i Satrijanija, kao i dvomesečni „Histrija” festival u Puli i mnogi drugi, čini se da su festivalske manifestacije ponovno postale neizbežan zajednički imenitelj kulturno-turističke letnje ponude. Pored praktičnih razloga izgleda da duga festivalska tradicija u Hrvatskoj nosi sa sobom prepoznatljiv brend koji nikako da se potroši, pa se uz nabrojane fešte na obali, kao ključnoj letnjoj destinaciji, održava još mnogo zabavno-muzičkih i etnofestivala, kao i nezaobilazno Splitsko leto, Dubrovačke letnje igre i Pulski filmski festival.

Gledajući iz muzičke perspektive, sigurno je da su specijalizovani etno i rok festivali na kraju odneli pobedu nad zabavno-muzičkim događajima koji iz godine u godinu ne pokazuju želju za pomacima ili poboljšanjima.

Večno pitanje koliko je estrada bila bolja ranije i jesu li antologijska izdanja festivala poput Opatije, Splita i Zagreba nekada bila bliža legendarnom Sanremu nego danas – adekvatan odgovor dobija se upravo pogledom na zabavno-muzičku produkciju koja iz godine u godinu postaje sve gora. I podrška televizijskih kuća koje su uvek spremne da prate festivale opšte prakse – iako konačno shvataju da je snimanje nastupa „Franca Ferdinanda” ili Morisija ipak isplativija opcija – u završnici može ostaviti utisak sveprisutnosti lake muzičke ponude u javnom medijskom prostoru.

Naravno, i rok festivali su doživljavali svoju „propast”, jednako neslavno kao i zabavno-muzičke manifestacije. Epilog Crnog mačka – alternativne verzije službene diskografske nagrade Porin – te festivala „Fiju-briju” i „Zagreb gori”, nakon dobrog starta skoro da je bio autoironičan, ali i poučan. U zaključku čini se da su, između širokoj publici prihvatljivijih zabavno-muzičkih i rok festivala, na kraju pobedu odnele smotre „trećeg puta”, etnofestivali koji su poslednjih godina pružali najbolje programe i dovodili premijerne izvođače koje bi inače teško videli na domaćim pozornicama.

Hrvoje Horvat

-----------------------------------------------------------

Šansa za nepoznate

SARAJEVO, avgusta – Pre rata Bosna i Hercegovina je imala mnoštvo festivala, ali samo jedan onaj veliki, relevantan u opštejugoslovenskim okvirima. Reč je, naravno, o festivalu „Vaš šlager sezone”. Formiran još krajem šezdesetih godina prošloga veka, nekako neposredno pred rat se polako gasio. Nakratko je obnovljen ratne 1993/94. godine uz pomoć retkih preostalih autora i izvođača koji nisu napustili Sarajevo, da bi ga Senad Hadžifejzović i Ismeta Dervoz, nakratko i u punom sjaju, vratili 1999. napravivši od njega izbor bosanskog predstavnika za „Pesmu Evrovizije”.

Iste te, 1999. godine, i Banja Luka odgovara odlično organizovanim festivalom na kome pobeđuje Leontina, ali festival predstavlja Romanu i, zanimljivo, mladog i perspektivnog Željka Joksimovića sa pesmom „Samo ti”. Nakon početnog uspeha festival miruje sve do 2002. kada se obnavlja, ali nikad više sa takvim uspehom.

Tokom ratnih godina počela su dva festivala koji i danas traju. Reč je o Bihaćkom i Mostarskom festivalu. Bihać je, pored svih svojih uspona i padova, nekako najstandardniji bosanski festival u poslednjih petnaestak godina. Godine procvata doživljava u periodu 1997–1999. kada na tom festivalu nastupaju i pobeđuju „Zabranjeno pušenje”, Amir Kazić Leo, Alen Islamović, Amila Glamočak… Kasnije dobija sve više međunarodni karakter pa ga osvajaju ljudi poput Tonija Cetinskog ili Tošeta Proeskog.

Što se tiče „Melodija Mostara”, one su dugo imale hrvatski nacionalni predznak i pobeda je bila rezervisana za imena kao što su grupe „Magazin” ili „Latino”. Tek se negde od 2002. godine otvorio za izvođače iz cele Bosne i Hercegovine, a nešto kasnije i za izvođače iz Srbije i Crne Gore. Etnički karakter bio je još izraženiji kod festivala u Neumu koji je, zapravo, i nosio takav naziv – „Etnofest”. Hrvatsko kulturno društvo „Napredak” bilo je inicijator i festivala „Forte” koji je bio kratkog daha, ali je 2000. godine okupio zaista impresivna imena. Pobedio je Amir Kazić Leo, ali je taj festival doneo velike hitove Željka Samardžića, Goce Tržan, Sandija Cenova, Selme Bajrami, tada su u duetu Halid Bešlić i Donna Ares otpevali svoj veliki hit „Sviraj nešto narodno”.
Amir Misirlić

Izvor: Politika

Stiven Spilberg najbogatija poznata ličnost

Prema najnovijoj listi američkog časopisa "Forbs", Stiven Spilberg je najbogatija poznata ličnost na planeti, sa prihodom procenjenim na 340 miliona dolara (265 miliona evra).

Poznatog američkog režisera i producenta na listi za 2005. godinu prate kontroverzni radio voditelj Hauard Stern (308 miliona dolara) i kolega Džordž Lukas (240 miliona dolara).

Na četvrtom mestu po prihodima je kraljica tok-šou programa Opra Vinfri, a slede komičar Džeri Sajnfeld, golf igrač Tajger Vuds, pisac Den Braun, producent Džeri Brukhajmer, britanska književnica Džoan Ketrin Roling, autorka sage o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru koja jedina nije iz SAD, i autor i producent čuvene televizijska serije "Red i zakon" Dik Volf.


Izvor: MTS-Mondo

Britni: Posle porodjaja - pravac teretana!

Pop zvezda Britni Spirs je izjavila da jedva čeka da rodi drugo dete i konačno smrša.

Britni, koja iz braka sa plesačem Kevinom Federlajnom ima jedanaestomesečnog sina Šona Prestona, uskoro će se ponovo poroditi.

Pevačica je izjavila da nije stigla da smrša od prve trudnoće, a već je ponovo zatrudnela i telo nije stiglo da joj se oporavi.

Statistički gledano, Britni (24) je trudna 18 od poslednjih 21 meseci, i po sopstvenim rečima veoma se umorila od toga.

"Osećam se kao da sam trudna poslednjih deset godina! Jedva čekam da se porodim i da odmah krenem u teretanu" rekla je ona.

"U trudnoći bih takodje mogla da vežbam, ali veoma blago i uz stalni strah da ću povrediti bebu. Bolje da sačekam i da se onda ozbiljno bacim na posao. Jedva čekam da se ponovo preznojavam" dodala je Britni i naglasila da ne planira pauzu u karijeri nakon rodjenja druge bebe.

Pop zvezda se trenutno nalazi u osmom mesecu trudnoće, a poslednji, četvrti studijski album izdala je pre skoro tri godine.


Izvor: MTS-Mondo

Nova veza: Karleuša i fudbaler Duško Tošić!

Mladi reprezentativac Srbije i fudbaler francuskog Sošoa, koga tamošnji navijači zovu "Razbijač", Duško Tošić novi je dečko Jelene Karleuše, piše tabloid "Svet".

Samo mesec dana nakon što je okončala osmomesečnu vezu sa beogradskim biznismenom Vladanom Marićem, Jelena Karleuša je upala u "ofsajd zamku" Duška Tošića.

Tošić je danima obigravao oko Jelene Karleuše i pozivao je da prihvati odlazak na večeru, šaljući joj SMS porukame i cveće na prag njene kuće na Bežanijskoj kosi.

Kada je konačno prihvatila poziv, Duško Tošić je "postigao gol" (fudbalskim rečnikom), tj. uspeo je da smuva popularnu pevačicu. Karleuša sada koristi svaki slobodan trenutak da skone do francuskog gradića Monbelijar gde Tošić živi.

Ona je čak bila i na utakmici Sošoa protiv Oksera (1:1) i pratila taj meč iz VIP lože, sedeći pored predsednika Sošoa.

Koliko je Tošić zaljubljen u Jelenu Karleušu svedoči i njegov gest kada je privatnim avionom doleteo u Beograd samo da bi video svoju devojku i odmah se vratio u Francusku.


Izvor: MTS-Mondo