Pohvala Svetske banke je obaveza

Izveštaj Svetske banke prema kojem je naša zemlja prošle godine bila lider u reformama predstavlja dobru vest koja nas, međutim, ne sme uspavati, već je treba shvatiti kao podsticaj za još brže buduće reforme, ocenjuju domaći stručnjaci.

Milan Parivodić, republički ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, priznaje da je iznenađen osvojenim prvim mestom.

- Očekivao sam neko od prvih mesta, ali baš prvo ne. Ovo priznanje je veliko ohrabrenje za celu vladu da nastavi sa reformama. Iduće godine očekujem još više stranih investicija - kaže Parivodić.

- Drago mi je što je konačno stigla jedna lepa vest o tranzicionim promenama u Srbiji - prva je reakcija ekonomiste Dejana Erića. Izveštaj Svetske banke on ocenjuje kao dobar znak.

- Tu, pre svega, mislim na povećanje efikasnosti privrede i poboljšanje životnog standarda jer najveći deo stanovništva još nije ni osetio pozitivne efekte tranzicije - navodi Erić.

Pozitivna ocena Svetske banke prema mišljenju Jurija Bajeca, profesora na Ekonomskom fakultetu, pokazuje da su učinjeni značajni pomaci.

- U svakom slučaju, to je dobra stvar i signal za Vladu da još više radi na reformama i stvaranju zdravog ambijenta za investiranje, a da se manje bavi administriranjem i dnevnim ekonomskim merama - kaže Bajec.

- Iznenađen sam što smo se tako visoko plasirali jer ne vidim da je baš toliko urađeno. Ipak treba priznati da je u nekoliko poslednjih godina učinjen značajan napredak u reformama - komentar je Rodoljuba Draškovića, predsednika Koncerna „Svislajon-Takovo“.

Radoslav Veselinović, predsednik Kompanije „Galeb grup“, smatra da bi Vlada ako želi da nastavi dobar reformski put trebalo više da se pozabavi reformom javnih preduzeća i državne uprave. - Poslednjih godina doneto je dosta dobrih zakona, ali iz ugla nas privrednika nije dobro što su još visoke bankarske kamatne stope, kao i inflacija, što ulaganja čini rizičnim.

Blic \ R. Marković

„Geneks“ prodaje svoje nekretnine u Hrvatskoj

Beogradski „Geneks“ raspisao konkurs za prodaju osam svojih nekretnina, među kojima su najatraktivnije velika, prelepa kuća u Rusanovoj ulici u Zagrebu, hotel „Vila Rašica“ u Dubrovniku i bivši hotelski kompleks „Škaraba“ u Rovinju. Hrvatska je 1992. godine nacionalizovala imovinu pravnih lica iz SCG, a onda preko svog Fonda za privatizaciju to i prodala. One su od tada promenile više vlasnika.

U kući u Rusanovoj ulici u Zagrebu sada se nalazi Hrvatski nogometni savez koji je tu kuću kupio od INA i uknjižio kao novi vlasnik na svoje ime. Kao vlasnik atraktivnog „Geneksovog“ hotelskog kompleksa „Škaraba“ u Rovinju u zemljišnu knjigu se upisala „Tvornica duhana Rovinj“, jedna od najbogatijih firmi u Hrvatskoj. Najveću ponudu na raspisanom „Geneksovom“ konkursu dala je, kako se nezvanično saznaje, firma MIG iz Sarajeva. Predstavnici te firme ne obaziru se na tvrdnje hrvatskih „vlasnika“ da niko ne može da prodaje i kupuje njihovo vlasništvo, kojima odgovaraju da je za njih „jedini pravi vlasnik tih nekretnina ‘Geneks’“.

„Zakonom o sukcesiji sav prenos vlasništva u zemljišnim knjigama Republike Hrvatske, koji se odnosi na nekretnine fizičkih i pravnih osoba iz bivše Jugoslavije, učinjen nakon 31. decembra 1990. godine, ništavan je. Prema tome, navodne prodaje i upisi vlasništva na nekretninama „Geneksa“, koji su napravljeni od 1991. godine naovamo, nisu pravno valjani. Jedino što očekujemo jeste da hrvatski ministar pravosuđa Vesna Škare-Ožbolt da nalog za provođenje međunarodnog sporazuma“, poručio je vlasnik bosanskohercegovačke agencije za nekretnine MIG, koja je dala najbolju ponudu na „Geneksovom“ konkursu. Hrvatsko ministarstvo pravosuđa još nije odgovorilo na tu poruku.

Blic \ M. Šuvar

„Dina kartica“ najmasovnija

Za dve godine u Srbiji je izdato 1,6 miliona „dina kartica“, a od 38 banaka u „Dinakard sistem“ uključeno je njih 37, dok se „Hipo Alpe-Adrija banka“ nalazi u fazi priključivanja, rekao je guverner NBS Radovan Jelašić.

„Dina kartica“ može se koristiti na 22.500 prodajnih mesta i oko 600 bankomata u zemlji, što je, po rečima Jelašića, izuzetan napredak. Poređenja radi, u Hrvatskoj postoji 35.000 prodajnih mesta na kojima se može platiti karticom, a u Bugarskoj svega 10.000 mesta.

U strukturi mesečnih transakcija u „Dinakard sistemu“ takođe je došlo do pozitivnih promena, pa se sada 44 odsto transakcija odnosi na plaćanje roba i usluga, a svega 56 odsto na podizanje gotovine. U sklopu zamena čeka na poček više od 20 banaka počelo je s izdavanjem „dina“ kreditne kartice sa rokom vraćanja od 3, 6 i 12 meseci i, po oceni NBS, vrlo pristupačnim kamatama koje su od jedan do 1,8 odsto na mesečnom nivou.

Guverner je kao izuzetan uspeh ocenio činjenicu da će ukupan broj transakcija svim platnim karticama uskoro dostići 30 miliona ili četiri transakcije po glavi stanovnika, što predstavlja rast za više od 10 puta u poslednje dve godine.

Blic \ B. K.

Stambeni krediti

I druge banke će sniziti kamate

Konkurencija obara kamate, tako bi se ukratko moglo opisati trenutno stanje u ponudi stambenih kredita jer sve više banaka planira da smanji kamatne stope ili da, kao što je to nedavno učinila „Rajfajzen banka“, sklopi sa državom ugovore o subvencioniranju kredita.

Nakon što je HVB banka ponudila građanima trenutno najpovoljniji kredit na tržištu, sa efektivnom kamatnom stopom od 4,75 odsto i nominalnom kamatom od 4,45 odsto na godišnjem nivou, neke banke koje su do sada odobravale stambene kredite smanjile su postojeće kamate.

„Sosijete ženeral banka“ umanjila je kamate prosečno za 1,8 odsto. Sada je nominalna kamata 6,88 odsto, a efektivna kamatna stopa za kreditiranje stanova iznosi 7,13 odsto.

I ova banka, kako tamo saznajemo, trenutno pregovora o sklapanju ugovora za mnogo povoljnije kredite.

„Delta banka“ još uvek ne odobrava kredite za stanove, ali je takođe veoma zainteresovana za potpisivanje sličnih ugovora sa državnom.

Nezavisno od tih ugovora, „Delta banka“ bi sa odobravanjem kredita za stanove trebalo da počne početkom sledeće godine, saznajemo u „Delta banci“.

U „Hipo Alpe-Adrija banci“ ističu da postojeće uslove kreditiranja neće menjati sve do oktobra, za kada, kako kažu, pripremaju novi „kreditni proizvod“.

I „Folks banka“, koja je doskora imala najpovoljnije kamatne stope za kreditiranje stanova, za sada nema najave da će se ti uslovi menjati.

- Ljudi pokazuju veliko interesovanje za naše stambene kredite, s efektivnom kamatnom stopom od 7,78 odsto. Povoljnost je što za ovaj kredit nisu potrebni žiranti, učešće i depozit - poručuju iz „Folks banke“.

Blic

Miroslav Mišković planira da pazari još jednu mesnu industriju

Delta želi da kupi "Karneks"

Za sada je tajna koliko novca je Mišković rezervisao za ovu fabriku, ali se pretpostavlja da je reč o više od 20 miliona evra

BEOGRAD- Kompanija "Delta" je zainteresovana za kupovinu mesne industrije "Karneks" iz Vrbasa, kaže menadžment investicionog fonda "Midland risorzis" koji je većinski vlasnik ove fabrike. Za sada je tajna koliko novca je Miroslav Mišković spreman da izbroji za ovu fabriku, ali se pretpostavlja da je reč o više od 20 miliona evra. "Midland" je "Karneks" kupio 14. avgusta 2003. na berzi i sada je vlasnik 51,3 odsto, dok država ima 40,86 odsto. Preuzimanje većinskog vlasništva vrbaske fabrike koštalo ih je nepunih 15 miliona evra dok su do sada u novu mehanizaciju i opremu investirali oko četiri miliona evra.

Većinski vlasnik "Midlanda" je kanadski državljanin Aleks Šnajder koji je i član Upravnog odbora "Karneksa". Ovo vrbasko preduzeće raspolaže sa 7.000 hektara zemljišta, na kojem se gaji kukuruz, pšenica i soja, ima tri farme svinja i jednu goveda, kao i fabriku stočne hrane. Čim su ušli u fabriku najavili su novu strategiju razvoja, koja obuhvata povezivanje primarne proizvodnje i prerađivačkih kapaciteta za preradu mesa. Namera im je da osvoje tržište Rusije i počnu izvoz suhomesnatih proizvoda i konzervi u zemlje Evropske unije.

"Midland risorsiz" je vlasnik više preduzeća u Srbiji, "Gumaplasta" iz Rume koji je jedini proizvođač zaptivnih profila u našoj zemlji, zatim ugostiteljskog preduzeća "Stari grad" koji ima dva hotela i nekoliko restorana u Skadarliji, firme "Inos Balkan" iz Valjeva, a najveći je pojedinačni vlasnik Luke Dunav Pančevo sa 47,50 odsto. U Crnoj Gori je kupio "Nikšićku železaru".

"Karneks" je, uspeo da izađe iz finansijskih teškoća u koje je zapao pre prodaje "Midlandu" i koju je prouzrokovala afera sa navodno neispravnim paštetama. Danas je ponovo u vrhu i sigurno predstavlja ozbiljnog konkurenta jagodinskom "Juhoru" koji je ove godine preuzela "Delta". Investicioni fondovi koji kupuju firme u Srbiji ne kriju da posle strateških investicija u povećanje kapaciteta i podizanje kvaliteta, dobro zarade na njihovoj preprodaji.

Glsa javnosti \ Z.M.

EU nudi firmama za dobre projekte bespovratno dva miliona evra

Pomoć za biznis

BEOGRAD - Sva preduzeća, profitne i neprofitne organizacije, agencije za obuku i razvoj srednjih i malih preduzeća, univerziteti, lokalne vlasti do 19. septembra mogu da konkurišu za bespovratna sredstva u visini od 25.000 do 150.000 evra, ako ponude dobar projekat koji podstiče razvoj ili uvodi inovacije u preduzeće. Ovaj program podrške razvoju preduzeća nazvan je Ekoris, a ukupan fond je više od dva miliona evra i finansira ga Evropska unija, a sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju.

Uslov za ovu pomoć je da su zainteresovani registrovani kao pravna lica i da najmanje jednu godinu obavljaju delatnost za koju traže pomoć. Program Ekoris sprovodi se uz pomoć Ministarstva privrede i Ministarstva nauke, a cilj je da se poveća konkurentnost preduzeća.

- Program podrške razvoju preduzeća i preduzetništva započet je u decembru prošle i trajaće do decembra sledeće godine. Ministarstvu privrede dajemo podršku u sektoru malih i srednjih preduzeća, a sa Ministarstvom nauke radimo na strategiji razvoja inovacija. Takođe, pružamo podršku mreži regionalnih agencija za podršku tim firmama. "Grant" program ili bespovratna pomoć od dva miliona evra služi da pruži direktnu finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima i svima koji rade sa njima, agencijama, univerzitetima... Dva miliona evra nije puno novca, ali se nadamo da će oko 50 projekata koji budu imali direktnu korist od programa, doprineti i napretku privrede - kaže Dejvid Miler, šef projektnog tima.

U prethodna dva meseca održano je 20 promotivnih sastanaka po celoj Srbiji na kojima je učestvovalo oko 1.300 zainteresovanih preduzetnika, ali je desetak dana pre isteka roka za podnošenje zahteva stigla dokumentacija iz samo dve organizacije. Miler kaže da se navala očekuje u poslednja dva, tri dana.

"Mi nismo direktno zainteresovani za povećavanje radnih mesta. Ipak, povećavanje konkurentnosti preduzeća dovešće i do većeg broja radnih mesta. Izvozni projekti neće imati prioritet, ali dobri projekti, pa i oni koji uključuju izvoz, biće sigurno dobro ocenjeni", objašnjava Miler.
Sve informacije i potrebne formulare i dokumentaciju, zainteresovani mogu da vide na internet sajtu www.edep-serbia.net.

Glas javnosti \ M. Obradović

 Nezakonitosti u poslovima „Železnica Srbije“

Lokomotive kupljene zbog provizije

Srpska železnica kupila je u Švedskoj dvadeset polovnih motornih vozova po pojedinačnoj ceni od 250.000 evra mimo bilo kakvog tendera, iako je Uprava za javne nabavke upozorila da bi to bilo direktno kršenje Zakona o javnim nabavkama.

Svoje tajno poslovanje „Železnice“ nisu zaustavile samo na nabavci iz Švedske. Omamljiv biznis, po istom principu izbegavanja tendera, proširen je na kupovinu šet remontovanih lokomotiva iz Slovenije, po pojedinačnoj ceni od 415.000 evra. Milenko Šarančić, generalni direktor ŽTP, zaklinje se, međutim, da je sve urađeno po proceduri i u saglasnosti sa Upravnim odborom i Ministarstvom za kapitalne investicije. U Ministarstvu za kapitalne investicije nezvanično nam je rečeno da ono nije izdalo saglasnost za nabavku bez tendera, već da je to učinila Uprava za javne nabavke.

Dokumenti koje poseduje Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, potvrđuju da su „Železnice“ podnosile zahtev za postupak sa pogađanjem za nabavku 20 polovnih vozova od švedske železnice 15. aprila, potom 18. maja ove godine, te da je u oba slučaja dobila negativan odgovor uz obrazloženje da se navedeni razlozi ne uklapaju u Zakon o javnim nabavkama.

- Dva puta su nam se obratili i oba puta su dobili negativan odgovor. Sve je čisto i jasno. Ukoliko su zaobišli javni tender, prekršili su Zakon o javnim nabavkama. Naše ingerencije se tu završavaju, na potezu su inspekcijski organi i MUP - kaže Jovanović podsećajući da je cilj izbegavanja raspisivanja tendera za velike nabavke uglavnom uvek isti - to je pokušaj da se kod tih vrednih poslova ugradi što veća provizija.

Pravdajući se da tender nije bio ni potreban jer su Šveđani, kao i Slovenci, ispunili sve zahteve „Železnica Srbije“, Šarančić kaže, međutim, da ima sve papire, da nema govora o mutnim radnjama, te da Srbija ima par firmi za remontovanje lokomotiva i vagona, ali da nijedna, čak i da je bio raspisan tender, ne bi mogla da odgovori postojećim potrebama.

- Nismo raspisivali tender da bismo dobili na vremenu, u suprotnom posao bi trajao možda i godinu dana - kaže Šarančić.

Po Zakonu o javnim nabavkama, rukovodstvo „Železnice“ bilo je dužno da raspiše tender jer su te obaveze oslobođeni samo u izuzetnim, hitnim situacijama, kao što je havarija. Nabavka tako krupnih stvari kao što su vagoni i lokomotive, koja se planira godinama unazad, dakle nije smela da se provuče pod oznaku „hitno“. Šarančić, takođe, nema ni objašnjenje kako su iste polovne vozove iz Švedske Hrvati kupili po tri puta nižoj ceni.

- Ne znam po kojoj ceni su Hrvati kupili, samo znam da su imali državne donacije u delu plaćanja. Mi smo dali po motornom vozu 250.000 evra, što je deset do dvanaest puta manje nego da smo kupovali nove - kaže Šarančić.

Poslovi „Železnica“ već su bili pod lupom inspekcija u slučaju nabavke novih manevarskih lokomotiva. Tada je raspisan tender, ali je pobedila fantomska firma iz Češke koja se inače bavi proizvodnjom tašni. Za ugovoreni posao toj firmi je isplaćeno milion evra avansa, što tenderom za nabavku lokomotiva uopšte nije bilo predviđeno.

- Češki program je naručen pre oko dve godine i tačno je da je tada sklopljen ugovor koji sada ne bih prihvatio - kaže Šarančić.

Slobodan Rosić, koji je rukovodio „Železnicama“ u vreme sklapanja tog ugovora, kaže da posao dugo preispitivan u raznim komisijama koje nisu pronašle zloupotrebu.

- Direktor i ministar bolje da se ne prave gluvi i nemi, već da objasne kako su i zašto izbegavali tendere jer niko se ne bi usudio da tako velike nabavke ostvari bez raspisivanja tendera. Kupovina lokomotiva i vagona po prirodi posla ne može biti hitna - kaže Rosić.

Blic \ Tanja Nikolić - Đaković

Naši privrednici uskoro odlaze radi posla u Vašington i Čikago

Novi zajednički biznis Srbije i Amerike

Petnaest kompanije iz Srbije i Crne Gore dobiće priliku da se 14. i 15. oktobra predstavi na tržištu Sjedinjenih Američkih Država i uspostavi kontakte i partnerstva sa vodećim američkim firmama. Konferencija koja će se tada održati u Vašingtonu, u organizaciji Poslovnog saveta, biće samo prvi korak u promovisanju saradnje između srpkih i američkih preduzeća i razvijanja međusobnih trgovinskih odnosa.

Pored domaćih firmi, domaćini konferencije će biti i velike američke kompanije koje već posluju u Srbiji, kao i one koje nameravaju da investiraju u našu zemlju. Nakon konferencije u Vašingtonu, biće organizovan i sličan skup u Čikagu.

Mogućnost da se predstave u Americi i da počnu da sarađuju sa najvećim američkim kompanijama dobiće samo ona preduzeća iz Srbije koja imaju dovoljno potencijala za to. Američke kompanije, članice Poslovnog saveta u Vašingronu, posluju na najrazličitijim poljima, od građevine, energetike, telekomunikacije, preko bankarstva i osiguranja, do organizacija koje imaju veliki uticaj na državne institucije. To je velika povoljnost za firme poput Naftne industije Srbije, „Telekoma Srbije“, „Energoprojekta“, Aerodroma „Beograd“, „Dunav osiguranja“ i mnogih sličnih.

- Pokušaćemo da pomognemo da se naša preduzeća adekvatno predstave američkim potencijalnim partnerima i zato intenzivno učestvujemo u pripremama ove konferencije. Pored njihovog nastupa u SAD, jedan od važnijih ciljeva je i privlačenje investitora. Verujemo da je 15 kompanija iz Srbije i Crne Gore optimalan broj koji može zadovoljiti sve standarde prezentovanja u Americi i zato ćemo im aktivno pomoći u pripremama za konferenciju - rekao je Predrag Dragojlović, predstavnik Poslovnog saveta Amerike u SCG.

Sve domaće kompanije koje imaju interes da se predstave na američkom tržištu biće članice novoosnovane kancelarije Poslovnog saveta za Srbiju i Crnu Goru.

- Pre nego što je konstituisan Savet u Vašingtonu, ljudi koji su ga oformili su dosta radili na pitanjima značajnim za SCG, kao što su dobijanje statusa najpovlašćenije nacije i liberalizacije izvoza u Ameriku. Osnivanjem saveta, na jednom mestu su se okupili „Ju-Es stil“, „Dajnkorp“, MIC, proizvođač mašina za vojnu i civilnu upotrebu, CTI, kompanija koja ima strateško partnerstvo sa „Jugoagentom“ u oblasti špedicije i slične firme. Tako se došlo do zaključka da je važno napraviti infrastrukturu Saveta i u Srbiji - istakao je Dragojlović.

Veliku podršku predstojećoj konferenciji u Vašingtonu dala je i američka ambasada, koja takođe učestvuje u organizaciji ovog događaja. Na potvrdu sigurnosti stranim investiorima da ulažu u srpko tržište svako će uticati i najavljeno prisustvo na konferenciji predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, kao i Milana Parivodića, ministara za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Blic \ M. Jeveričić

 Poslovanje Srbije u 2006.

Nove pohvale Svetske banke

Srbija je u prošloj godini, kako su juče u Beogradu ocenili predstavnici Svetske banke, od 155 zemalja najviše učinila na poboljšanju uslova za poslovanje i stabilan privredni rast. Procedura spoljnotrgovinskog poslovanja i izdavanja građevinskih dozvola je, međutim, procenjena kao još uvek skupa i komplikovana. Zvaničnici srpke vlade smatraju da je pozitivan izveštaj Svetske banke značajan za privlačenje novih investitora u našu zemlju.

- Podatak da je broj novoosnovanih firmi u 2004. bio za 42 odsto veći i da je tokom ove godine registrovano novih preduzeća više nego u celoj prošloj godini ukazuje da je u ovoj oblasti najviše učinjeno - istakla je Karolajn Jungr, šef kancelarije Svetske banke u SCG, i dodala da reforme treba nastaviti i u zakonodavstvu, pribavljanju kapitala i uknjiženja imovine.

U Srbiji je, kako je rekao Simeon Đankov, jedan od autora godišnjeg izveštaja, postupak registracije novih firmi skraćen sa 51 na 15 dana, ali registracija ugovora i dalje traje.

- Potrebno je i da se skrati postupak u rešavanju privrednih sporova jer i najjednostavniji slučajevi sada traju u proseku dve godine - naglasio je Đankov.

On je, takođe, rekao da je Srbija jedna od najskupljih zemlja kad je u pitanju započinjanje gradnje i cena poslovnog prostora.

Svetska banka očekuje i veći napredak u sprovođenju stečaja u Srbiji jer je taj proces veoma spor, a poverioci najčešće nisu u mogućnosti da naplate svoja potraživanja.

Pozitivan izveštaj Svetske banke o poboljšanju uslova za poslovanje u SCG, prema oceni Miroljuba Labusa, potpredsednika Vlade Srbije, utiče na povoljan imidž zemlje i privlačenje stranih investicija.

- Vlada Srbije će ubrzano raditi na pojednostavljenju režima spoljnotrgovinskog poslovanja, uknjiženja vlasništva i izdavanja građevinskih dozvola, kao i reformi pravosuđa - rekao je Labus.

Predsednik Saveta stranih investitora Majk Ahern je ukazao da bi na popravljanje uslova za poslovanje inostranih firmi uticalo poboljšanje ove godine usvojenog Zakona o radu, zatim pojednostavljenje postupka dobijanja dozvola i saglasnosti za gradnju, kao i snižavanje cena poslovnog prostora.

Ministar za privredu Srbije Predrag Bubalo je naveo da je u ovoj godini registrovano 7.000 novih firmi, što je za 66 odsto više nego prošle godine, a smanjen je broj ugašenih preduzeća.

- Za registraciju firme ranije je bilo potrebno 200 evra, a sada 50 evra, dok je za pokretanje nekog posla ranije bio potreban ulog od 5.000 evra, a sad je smanjen na 500 evra - rekao je Bubalo.

Blic \ M. Jeveričić

Privatnik snizio cenu

Čačanska privatna pekara „Moka“ počela je u Gornjem Milanovcu da prodaje hleb po 25 odsto nižoj ceni i veknu od 500 grama naplaćuje 15 dinara. Vlasnik pekare Vladimir Čikiriz je ageniciji Beta rekao da je proizvođačka cena vekne hleba 10 dinara, a da maloprodajnu cenu formiraju trgovci i to obezbeđuje solidan dohodak. Čikiriz je najavio da će za dva meseca smanjiti cenu hlebu za još dva dinara pošto će peći priključiti na gas koji je znatno jeftiniji od električne energije.

Na čačanskom tržištu hleb se već prodaje po nižoj ceni.

Blic