Ne radi jedina fabrika u Srbiji koja proizvodi hlor

Država cuti "Župa" se raspada

Vlasnica Violeta Josifova je, preko fantomskih firmi, uspela iz fabrike da "isisa cetiri miliona evra", a ukupne obaveze ove fabrike su izmedu 10,5 i 11 miliona evra, kažeMiroslav Andrijevic, v. d. predsednika Štrajkackog odbora

U strateški važnom srpskom preduzecu "Župa" iz Kruševca i dalje se ne zna ko pije, a ko placa. Proizvodnje hlora nema mesecima. Radnici, bar vecina, vodi bitku sa vlasnikom Violetom Josifovom, a država se pretvorila u nemog posmatraca. Agencija za privatizaciju donela je rešenje kojim poništava ugovor sa Josifovom, a Viši trgovinski sud u Beogradu, posle samo nekoliko dana, donosi privremenu meru kojom suspenduje ovo rešenje. Agonija hemijsko - industrijskog giganta se nastavlja.

Clanovi štrajkackog odbora "Župe" upozorili su sve državne organe da što pre pokrenu istragu u ovoj firmi, što zbog poslovanja vlasnice i nepoštovanja zakona, što bezbednosti Kruševca i okoline.
Vršilac dužnosti predsednika štrajkackog odbora Miroslav Andrijevic rekao je da je vlasnica za ovo vreme, preko fantomskih firmi, uspela iz fabrike da "isisa cetiri miliona evra".

- Kompletnu dokumentaciju predali smo MUP-u, tužilaštvu... ali niko ništa ne radi. Josifova cak tri puta nije puštala ljude iz Agencije za privatizaciju. Ona je, zbog neisplacenih obaveza, protivzakonito, dala hipoteku na gotovo celu "Župu" - istakao je Andrijevic. - S druge strane, kaže on - Josifova je preko putnih naloga uzela 135.000 evra za put u Dubai, a nekima je, po osnovu naknade za rad, odobrila 1.500 evra.

- Nije uplacivala doprinose za radnike od avgusta 2004. godine, a zna se da poreska uprava zatvara firme i zbog manje novca. Mi tražimo od države da kaže ko je Violeta Josifova i da li je ispunjeno i jedno slovo iz ugovora. Takode, da konacno objavi cija je firma - naglašava Andrijevic.

Njegov kolega, inženjer hemijske tehnologije Goran Ivanovic, upozorio je da u ovoj firmi od dolaska Josifove, gotovo uopšte nije bilo tekuceg održavanja, a da postoji dosta opasnih materija, kao što je ugljen-disulfid, elementarna živa, ali i razne vrste alkohola koji su veoma zapaljivi. A to može da bude opasno ne samo za fabriku, vec za ceo Kruševac i okolinu.

Milenko Smiljanic, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, zakljucio je "da je ova žena van zakona, da uništava radnike, fabriku i citav grad".
Za sunovrat "Župe", najvecu odgovornost snosi država jer je pre dve godine rešila da je po svaku cenu udomi. Agencija za privatizaciju je samo primenila resorni zakon na osnovu kojeg je tenderska komisija donela odluku da se "Župa" proda firmi "Vektra M" za oko 3,8 miliona evra. Ispostavilo se da je koncepcija privatizacije, gde je prodajna cena najvažnija, loša jer bi, možda, onaj ko je ponudio manje, a iz iste je branše, znao kako da održi stratešku proizvodnju ove fabrike.


Pre desetak godina "Župa" je imala dohodak od 200 miliona dolara godišnje, prosecna zarada je bila oko 1.000 maraka. Godišnji promet firme koja ju je kupila na tenderu je samo 800.000 evra, a zanimljivo je da su, ipak, uspeli da prilože bankarsku garanciju Agenciji za privatizaciju od cak sedam miliona evra. Iako se ocekivalo da novi vlasnik obezbedi savremenu tehnologiju i investicije, od toga nije bilo ništa jer fabrika ne radi, a 1.100 radnika vec mesecima ne prima platu. Violeta Josifova, vlasnica "Vektre M", sa samo sedam zaposlenih, doduše jeste neka sredstva investirala, od cega deo i u farmu pilica, koja formalno posluje u okviru "Župe".

Zbog kršenja ugovora o obaveznim investicijama u prvoj godini, Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor sa "Vektrom"1. jula, ali se time propast ove jedine fabrike za proizvodnju hlora u Srbiji nije okoncala. Josifova se žalila, pa je Trgovinski sud u Beogradu 11. jula u vanparnicnom postupku doneo privremenu meru kojom se raskid ugovora osporava, što je potvrdio 27. jula i Viši trgovinski sud.

U Trgovinskom sudu kažu da se ovim ne prejudicira konacno rešenje vec se samo sprecava moguca šteta u slucaju da država, odnosno Akcijski fond, na koji se prenosi vlasništvo u slucaju raskida ugovora, pre sudskog utvrdivanja cinjenica, proda "Župu" drugom.

To znaci da ce po redovnoj tužbi kupca u sudskom postupku biti utvrdeno da li je jednostrani raskid ugovora moguc, jer je ova fabrika prodata pre izmene zakona o privatizaciji koji dopušta ovakvo poništenje prodaje. U tužbi Josifove se navodi da je, zbog štrajka zaposlenih u fabrici, bila onemogucena da investira ugovorna sredstva.

Dragan Azdejkovic, predsednik opštine Kruševac, komentarišuci dogadaje oko ove fabrike porucuje da "sva pitanja oko "Župe" treba da se upute bivšem ministru za privatizaciju Aleksandru Vlahovicu".
- Njegov zakon je omogucio da se ozbiljne strateške firme, poput "Župe", u postupku privatizacije prodaju kao obicne semenkare - kaže on, i dodaje da je "Župa" trebalo da se proda jedino pod uslovom da za nju bude zainteresovan strateški partner kao što je bio slucaj sa kruševackom fabrikom "Merima" koju je kupio nemacki "Henkel". Inace, "Župa" je bila strateško preduzece koje je snabdevalo hlorom celu Srbiju, a sada vodovodi ovu neophodnu sirovinu kupuju preko posrednika koji je uvoze iz inostranstva.
      

Odlazak iz firme 50.000 evra

Miroslav Andrijevic istice da Violeta Josifova radnicima koji sporazumno hoce da napuste firmu traži placanje štete u iznosu od 50.000 evra.
- Sada ima 96 zaposlenih koji su ispunili uslov da idu u penziju. Medutim, ona svima traži po 50.000 evra, navodno, kao naknadu štete koja je nastala zbog štrajka - rekao je Andrijevic.
      
   
   
      

Advokat traži sud

Nemanja Jolovic, advokat "Vektre M", podseca da u ugovoru o prodaji "Župe" jasno piše da je za raskid nadležan jedino sud.
- Ako sud utvrdi da "Vektra M" nije ispunila svoje ugovorne obaveze, neka nam Agencija za privatizaciju vrati 3,8 miliona evra, ali ako se pokaže da je moj klijent bio u pravu, tražicemo i nadoknadu štete - upozorava Jolovic.
      

Glas javnosti \ M. Ladevic, Z. Mihajlovic

 Promene kursa NBS u 2005.

Evro do kraja godine 90

Početkom godine evro je mogao da se kupi za 79,3175 dinara, a proda za 78,8431, dok je juče trebalo izdvojiti 84,4040, odnosno 83,8990 dinara. Ekonomisti predviđaju da će do kraja 2005. dinar u poređenju sa valutom EU i dalje blago slabiti, a procene su da će jedan evro dostići 90 dinara.

Mnogi građani u Srbiji koji su prezaduženi kreditima jer im je to bio jedini način da zamene staru belu tehniku, kupe automobil, a poneki i stan, sa zebnjom svakodnevno prate pomeranje kursa dinara naviše. Razlog su devizne klauzule kojima su se bankari obezbedili kako im se ne bi vremenom obezvredili zajmovi. Međutim, u stvarnosti rast zarada ne prati pomeranje kursa, kao ni inflaciju.

- I dalje trošimo više nego što zarađujemo. Kupovna moć plata je na niskom nivou, ali mislim da ovo blago klizanje domaće valute neće bitnije uticati na standard - smatra Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, i dodaje da će do kraja 2005. kurs dinara u odnosu na evro imati blagu depresijaciju, a sve u cilju stišavanja inflatornih tenzija.

Može se očekivati da najveća zaostajanja plata budu u javnom sektoru, kaže Dragiša Lekić, generalni direktor „Volksbanke“. Ta kategorija dužnika može smatrati rizičnijom od one koja je zaposlena u privatnom sektoru.

- Stanovništvo u Srbiji generalno je mnogo manje zaduženo nego što je to slučaj u zemljama u okruženju. Sigurno je da će doći do relativnog zaostajanja plata u odnosu na stopu inflacije i kretanja kursa, ali Srbija se može smatrati zonom evra zbog toga što se sve vrednosti upoređuju sa vrednošću kursa evra. Građani su potpuno svesni svojih obaveza. Dodatni faktor koji smanjuje rizik otplate kredita je da kreditna rata ne prelazi 30 odsto od mesečnih primanja - ističe Dragiša Lekić, generalni direktor „Volksbanke“. Mišljenje dr Boška Živkovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jeste da je nacionalna valuta jako precenjena i da se to kumulira tako da su ljudi vremenom stekli iluziju.

Od početka godine do 31. avgusta, kako saopštavaju iz Narodne banke Srbije, dinar je u odnosu na evro nominalno depresirao (oslabio) 6,4 odsto, a u poređenju sa dolarom - 16,2 odsto.

Blic \ D. Nišavić

Do kraja ove godine 3.000 kredita

Rata niža od kirije

Uz najnovije stambene kredite nekoliko hiljada domaćinstava će moći da reši svoje stambeno pitanje. Do kraja godine, po ovom osnovu, do ključa i krova nad glavom doći će oko 3.500 porodica.

Prosta računica govori da će u pojedinim slučajevima rata za kredit biti čak niža od kirije koja bi se plaćala za isti stan. Najveća potražnja će biti u Beogradu, mada, generalno, stanovi se u Srbiji, osim u glavnom gradu, dobro prodaju još samo u Novom Sadu i Nišu. Po procenama, stanova ima dovoljno na tržištu, ali nema i dovoljno odgovarajućih.

- Kupcima je neodgovarajući kvalitet ili ne odgovaraju na primer po strukturi. Ali, ako se rešava egzistencijalni problem, stan se može naći. Novoizgrađenih stanova u ovom trenutku ima viška u svim gradovima, od toga ponajmanje u Beogradu, jer je zbog uvođenja PDV-a bila žurba da se stanovi kupe do kraja 2004. godine - kaže za „Blic“ zamenik direktora Građevinske direkcije Srbije Dejan Vasović.

Prosečni građanin u Srbiji kupuje stan koji može sebi da priušti, a krediti bi trebalo da omoguće da se i probere i da se zadovolje želje.

- Sada se prodaju stanovi od 30 i 40 kvadrata, a u njima žive porodice koje bi trebalo da žive u onim od 60. Najčešće se kod nas i kupuje kvadratura između 40 i 60 kvadrata. Najgore se prodaju oni preko 60 pa do 120 kvadrata. Ali Beograd i veći centri imaju dovoljno stanova za mlade sugrađane - ističe Vasović.

On dodaje da je u Srbiji i Beogradu najveći broj upravo onih kupaca koji kupuju drugi ili treći stan po redu, a najmanje je ljudi koji kupuju prvi stan.

Po rečima Irene Videnov iz građevinske firme „Neimar“, poslednjih dana veće je interesovanje za stanove i ljudi zovu, raspituju se.

- Za desetak dana od kako je krenula priča oko kredita petoro ljudi je uzelo od nas potrebnu dokumentaciju kako bi je priložilo za uzimanje kredita. Mi imamo 150 slobodnih stanova u Denkovoj bašti i Zemunu. Bilo bi dobro da se obistini priča o kreditiranju, ali, ipak, većina ljudi ne uspe da dobije kredit jer ne zadovoljava sve postavljene uslove - kaže Videnov.

Blic \ Željka Jevtić

Još pet Vero marketa

U naredne tri godine u izgradnju pet hipermarketa u Srbiji uložićemo 1,65 milijardi dinara (20 miliona evra), izjavio je Nikos Veropulos, direktor grčke kompanije „Veropulos“.

Treći po redu Vero hipermarket u Srbiji biće otvoren do kraja 2006. godine u blizini Novog groblja, na uglu ulica Ruzveltove i Cvijićeve. Po rečima Nikosa Veropulosa za ovu lokaciju, kupljenu od Radomira Živanića, direktora „Verano motorsa“, izdvojena je prilična suma novca. „Veropulos“ je po jačini četvrti trgovinski lanac u Grčkoj sa neto prihodom u 2004. godini od 723 miliona evra. Tokom prošle godine u beogradskom Vero hipermarketu ostvaren je promet domaćih proizvoda od 14,3 miliona evra što predstavlja 92 odsto ukupnog prometa.

Blic \ B. K.

Živojin Đorđević za „Blic“

„Nekst“ će izaći u svet

Pregovori sa „Koka-Kolom“ su u toku i dok se ne okončaju ne mogu da govorim o detaljima. Izvesno je jedino da će se, ako do transakcije dođe, „nekst“ sokovi prodavati u prodavnicama širom sveta, rekao je za „Blic“ Živojin Đorđević, vlasnik subotičke kompanije „Freš end Ko“.

Po rečima Đorđevića, za „nekst“ kao brend i koncept modernog poslovanja čiji su prozvod sokovi vrhunskog kvaliteta, bile su zainteresovane mnoge poznate svetske kompanije. On je potvrdio da se sa „Koka-Kolom“ pregovara o prodaji 100 odsto kompanije naglasivši da pogoni za proizvodnju sokova rade nesmanjenim kapacitetom. Na pitanje kako će se, ako se pregovori uspešno okončaju, sokovi kompanije „Freš end Ko“ prodavati ubuduće, Đorđević kaže:

- Kao „nekst“.

Isti stav ima i Miroslav Šutić iz agencije „Partner“ koji kaže da „Koka-Kola“ u čitavu priču i ulazi isključivo zbog vrednosti „nekst“ brenda, a ne zbog fabrike.

- Iako je u poslednje vreme u defanzivi, brend „nekst“ je pustio duboke korene na ovim prostorima. A to znači da su pripreme u svesti potrošača već izvršene i to je upravo ono što „Koka-Kolu“ zanima - milioni pakovanja sokova koje je lako prodati i koji garantuju profit od 20 do 50 miliona evra godišnje - objašnjava Šutić.

Po njegovoj oceni, ako fabriku plati dva, tri ili šest miliona evra, „Koka-Kola“ će za brend „nekst“ izdvojiti najmanje 20 miliona evra.

- Milion i po stalnih potrošača „nekst“ sokova - to je ono što kupuje „Koka-Kola“ - zaključuje Šutić.
B. Krivokapić

Savetniku NIS-a najmanje dva miliona evra

BEOGRAD - Vlada Srbije očekuje da će se na tender za izbor privatizacionog savetnika za Naftnu industriju Srbije koji je juče objavljen u domaćoj štampi i londonskom Fajnenšel tajmsu javiti do deset najrenomiranijih firmi u svetu koje se bave ovim poslom. Savetnik bi trebalo da predloži srpskoj vladi kako da privatizuje NIS i upravlja tim procesom koji bi trebalo da usledi u prvoj polovini 2006. godine. Prema rečima stručnjaka iz ove oblasti, u svetu nema mnogo firmi koje bi mogle da obave ovaj posao. Reč je, uglavnom, o poznatim svetskim kompanijama koje iza sebe imaju veliku iskustvo i reputaciju. Privatizacioni savetnik za hrvatsku naftnu kompaniju INA bila je nemačka Dojče banka.

Nadoknada za obavljanje ovog posla neće biti mala, kažu upućeni, jer je reč o poznatim firmama. Novac će obezbediti Vlada Srbije, a prema nezvaničnim podacima, za ovu uslugu biće potrebno najmanje dva miliona evra. Osim nadoknade, savetnik će dobiti i deo od ukupne sume koja se dobije prodajom NIS-a.

Unajmljivanje savetnika za privatizaciju uobičajena je praksa kada je reč o velikim kompanijama koje vrede i do nekoliko milijardi evra. Izbor savetnika za NIS bio je posebno važan u situaciji kada su se u javnosti pojavila mnogobrojna rešenja za privatizaciju ove kompanije, a to je i obaveza koju je vlada prihvatila prema MMF-u.

Stručnjaci budućeg savetnika "pročešljaće" dokumentaciju NIS-a i njihovo poslovanje, a posle toga konsultant bi trebalo i da pripremi tendersku dokumentaciju za prodaju manjinskog ili većinskog dela NIS-a.

Glas javnosti \ V. S.

Ministar Ilić tvrdi da Austrijanci nude poravnanje za Mobtel

Velja protiv Karića

Ministar prvi put javno napao Bogoljuba Karića, kritikujući ga zbog toga što nije izmirio ogromne obaveze prema državi

BEOGRAD - Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić potvrdio je juče da je austrijski konzorcijum, na čelu sa biznismenom Martinom Šlafom, koji je kupio BK trejd i Karićev deo Mobtela, tražio vansudsko poravnanje sa državom. To poravnanje trebalo bi da se odnosi na ukupna potraživanja države Srbije, odnosno PTT-a kao drugog vlasnika Mobtela, od BK trejda, koja su, po procenama PTT-a, 52 miliona evra.
      

Završena obnova puta Pančevo - Vršac

Ministar Ilić juče je, zajedno sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom prisustvovao obeležavanju završetka obnove magistralnog puta Pančevo-Vršac. Obnova je koštala 970 miliona dinara, što je finansirano iz kredita Evropske investicione banke. Ilić je najavio uskoro i rekonstrukciju aerodroma u Vršcu, a premijer Srbije da će se napraviti "elementi strategije ekonomskog razvoja". Najveći privrednici Srbije tražili su od premijera pre nekoliko dana da se hitno napravi nacionalna strategija razvoja Srbije, a Koštunica je komentarišući to rekao da "nas vodi strategija za pristupanje Evropskoj uniji do 2012. godine".
      
   
   

- Oni su hteli da se dogovorimo o svemu. Tražili su vansudsko poravnanje za sve - rekao nam je Ilić, odgovarajući na pitanje da li se poravnanje tiče neisplaćenih dividendi, nerešenog odnosa vlasništva, arbitraže u Cirihu ili spora koji je pokrenulo tužilaštvo u Beogradu.

U PTT-u kažu da ih do sada ni Austrijanci, ni Vlada Srbije nisu izvestili o zahtevu za vansudsko poravnanje.
- Nije jasno o kakvom poravnanju je reč - kaže Željko Ivanji, direktor Direkcije za strategiju, razvoj i marketing PTT-a. Ivanji podseća da to svakako ne može da se odnosi na arbitražu u Cirihu koja je u toku i od koje PTT neće odustati.

Ministar Ilić, inače, po prvi put javno je "napao" Bogoljuba Karića, kritikujući ga zbog toga što nije izmirio obaveze prema državi. Ilić je pre nešto manje od godinu danajavno podržavao Karića u nameri da otkupi državni deo Mobtela. "Karić godinama nije uplaćivao državi njen deo. Davao je velike plate, pare su se trošile nenamenski. Ne može on sebi da dodeli platu od 200.000 evra mesečno i po više od 100.000 evra saradnicima, a država da nema ništa", rekao je Ilić. Na pitanje zašto je tek sada tako reagovao, ministar za kapitalne investicije je ćutao, a posle nekoliko trenutaka je rekao: "Ne znam, verujte. Karića odavno nisam video da bih to razrešio".

Glas javnosti \ A. M.

I „Prokredit banka“ u aranžmanu sa državnim garancijskim fondom

Krediti obaraju cene stanova

Građani, ali i poljoprivredni proizvođači i vlasnici radnji do 45 godina starosti moći će već od danas da konkurišu za stambeni kredit u „Prokredit banci“, koji sufinansira država, čija je kompozitna kamatna stopa na godišnjem nivou 4,50 odsto, a rok otplate 25 godina. Banka će finansirati 70 odsto od iznosa kredita, 20 odsto će obezbediti država, a 10 odsto klijent.

„Prokredit banka“ je četvrta banka koja je potpisala ugovor sa Ministarstvom finansija i Nacionalnom kroporacijom za osiguranje stambenih kredita za stambeno kreditiranje građana mlađih od 45 godina, to su učinile i „Rajfajzen banka“, „Metals banka“ i „Novosadska banka“, dok HVB banka odobrava kredite iz svojih fondova sa kamatom nižom od pet odsto.

Specifičnost je da prvi put u „Prokredit banci“ mogu da konkurišu i poljoprivredni proizvođači i vlasnici radnji, zbog kojih su u ovoj banci formirane posebne kreditne službe.

Za sve one koji ne zadovoljavaju uslove za kredite subvencionirane od države, dostupni su stambeni krediti po osnovu ugovora sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita. Ovi zajmovi se odobravaju na rok otplate do 20 godina i kamatnom stopom od 7,45 do 8,95 odsto u zavisnosti da li je klijent odabrao varijantu učešća ili depozita.

Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić, koji je u ime Ministarstva finansija potpisao ugovor sa „Prokredit bankom“, naglasio je da posle 15 godina pauze građani Srbije imaju priliku da dobiju stambene kredite sa ratom koja ne prelazi mesečnu podstanarsku kiriju.

- Ove godine je postignut veliki uspeh u obaranju kamatnih stopa na stambene kredite, što se vidi iz podatka da su kamate na te pozajmice proše godine bile 12 odsto, početkom ove godine 8,5 do devet odsto, a sada su 4,5 do pet procenta - naglasio je Dinkić.

Njegova je procena da će sve više banaka nuditi povoljne stambene kredite.

Stambeni krediti uzrokovaće promene u ceni nekretnina. Napraviće se razlika u ceni zgrade koja je uknjižena i one koja nije, a što je do sada bilo gotovo identično. Zasigurno će doći do pada vrednosti kvadrata u zgradama za koje tek treba da se izdejstvuju sve potrebne dozvole.

Po proceni arhitekte Branke Bošnjak, člana Gradskog veća zaduženog za urbanizam u Beogradu, kvadrati u Srbiji su precenjeni, ali da bi i pored toga cene uknjiženih kvadrata u prvo vreme mogle skočiti. Međutim, u agencijama za nekretnine ističu da bi moglo doći do pada vrednosti.

- Banke traže određene vidove garancije, a to je i da se priloži dokaz o uknjiženosti nekretnine. Otuda, doći će do razdvajanja u visini cene kvadrata. Ovakva kreditna politika je dobra jer ide u prilog sređivanju tržišta i same gradnje. Investitori će se sada teže odlučivati na divlju gradnju - pojašnjava Bošnjak.

Nema preciznih podataka koliko je novoizgrađenih zgrada u Srbiji i Beogradu, pa je praktično najveće i najinteresantnije tržište nelegalno. Kako kaže Bošnjak, više od 80 odsto Novog Beograda nije uknjiženo.

Nenad Arsenović, šef poslovnice agencije „Feniks“, kaže da su cene nekretnina ionako visoke.

- Cene polovnih i neuknjiženih stanova će pasti. Moglo bi doći i do blagog pada cene uknjiženih kvadrata, ali ne više od pet odsto. Naravno, za sve to uslov je da je najavljena stambena politika i zaista ozbiljna i da će ljudi dobijati kredite - kaže za „Blic“ Arsenović.

U Novom Sadu se godišnje izgradi oko 6.000 stanova. Međutim, Dejan Čagorović, predsednik Udruženja prodavaca nekretnina Vojvodine, tvrdi da će mladi ljudi teško naći novi stan koji mogu uzeti na kredit. On objašnjava da je problem u tome što se stanovi rasprodaju još u fazi izgradnje kada je na njih nemoguće staviti hipoteku.

- Zamislite reakciju prodavca kod koga se pojavljujete i kažete da vam treba hipoteka na njegov stan, da novca nemate, a da još niste čak ni sasvim sigurni da ćete kredit uopšte dobiti. Teško da će iko pristati na ove uslove, Ministarstvo se mora zamisliti nad tim problemom - upozorava Čagorović.

Na niškom tržištu nekretnina u ponudi je trenutno oko 1.000-1.500 novih stanova od kojih će deo biti završen do kraja godine. Ljubomir Slavković, direktor za investicije preduzeća „MGF promo Niš“, kaže da je sada kvadrat novogradnje oko 800 evra.

- Ukoliko bi kamate za izgradnju stanova koje investitorima daju banke bile ispod 3,5 odsto, kvadrat bi mogao da košta i 750 evra, ali trenutno ne i manje, jer samo izgradnja investitora košta 550 evra - tvrdi Slavković.

NBS upozorila je građane da imaju u vidu da je dinar zvanična valuta u Srbiji i da prilikom otplate kredita vezanih za stranu valutu preuzimaju i rizik promene kursa domaće valute. U saopštenju NBS povodom najave HVB banke da će i u Srbiji odobravati stambene kredite sa efektivnom godišnjom kamatnom stopom od 4,75 odsto, koji su vezani za švajcarski franak, navodi se da je to na tržištu Srbije novitet.

Ekipa „Blica“

Slučaj „Mobtel“ zbunio i stručnjake strane revizorske kuće

Kupovina „Mobtela“ je visokorizična investicija, proizlazi iz izveštaja nezavisne revizorske kuće koji je rađen za jednog inostranog operatera u februaru 2005. godine, a u koji je „Blic“ imao uvid.

Među rizicima transakcije navedeni su nerazrešeni doprinosi osnivačkom kapitalu, nejasna akcionarska struktura, nejasna pravila za raspodelu dobiti, korporativno upravljanje koje nije u skladu sa zakonom.

Posebno su podvučene neizmirene obaveze prema zavisnim preduzećima (onima koje je takođe osnovala Kompanija BK) zatim korišćenje infrastrukture „Telekoma“, gde je nejasno da li „Telekom“ uopšte ima bilo kakvu obavezu po osnovu postojećih ugovora, pitanje licenci za pružanje telekomunikacionih usluga („Mobtel“ mora da podnese prijavu po osnovu Zakona o telekomunikacijama) i poteškoće u poslovanju na Kosovu.

Posebnu pažnju privlači navedeni rizik „nesigurnog prava vlasništva nad nepokretnostima“. Naime, „Mobtel“ je revizorima dostavio spisak koji sadrži nepokretnosti za koje, kako se navodi u izveštaju, „tvrdi da polaže neku vrstu prava“. Revizori su posebno podvukli da je nejasna situacija oko poslovnog prostora u Beogradu pod nazivom „Gradski trg“. Navedena je površina od 7.048,66 kvadrata, uz napomenu da prostor nije registrovan i nije u vlasništvu „Mobtela“ i da je iznajmljen Fondaciji „Karić“ na 99 godina bez nadoknade.

Pomenuti izveštaj novi je dokaz sumnjivog poslovanja preduzeća koje je jednim, još neutvrđenim delom u vlasništvu države, odnosno PTT Srbije. U 1998, 1999, 2001. i 2002. PTT nije imao ni dinara dobiti od poslovanja „Mobtela“, a ukupan dug koji PTT potražuje iznosi 52 miliona evra. Prema rečima Željka Ivanjija, direktora Direkcije za strategiju, razvoj i marketing PTT-a, sva sredstva namenjena za isplatu dividendi PTT-u završavala su na računima porodice Karić ili firmi iz „BK sistema“, koje su pare obrtale i na kraju ih vraćale Karićima.

Podsetimo, prema nalazima poreske kontrole, „Mobtel“ je tokom 2003. i 2004. po osnovu donacija i sponzorstava uplatio enormne sume članovima porodice Karić. Za snimanje serije „Jelena“ na osnovu ugovora „Mobtela“ i BK telekoma, „Mobtel“ se obavezao da na ime sponzorstva uplati iznos od 210.000.000 dinara. Za snimanje 300.000 kompakt-diskova Danice i Danijele Karić „Mobtel“ je platio više od dva miliona evra. Na ime zakupa vozila od firmi „Femili turist“ i „Astra simit“ plaćeno je više od 2,5 miliona evra.

Takvih primera je mnogo, a slikovit je onaj o osiguranju opreme. Odlukom da opremu, potraživanja, mobilne telefone i zaposlene osigura kod preduzeća „Evropa internacional“, koje je u sastavu „BK sistema“, rukovodstvo „Mobtela“ nanelo je kompaniji 2000. i 2001. štetu procenjenu na 515 miliona dinara, stoji u izveštaju o ugovorima za osiguranje „Mobtela“ u koji je „Blic“ imao uvid. Štetnost ugovora uticala je na visinu dela dobiti, tačnije neisplaćenih dividendi, države, odnosno PTT-a koji je suvlasnik „Mobtela“.

To praktično znači da su Karići „Mobtelovim“ novcem finansirali osiguravajuće društvo, bez pravih poslovnih efekata za „Mobtel“, što je još jedan od načina na koji se novac iz džepova građana prelivao u buđelare članova porodice Karić. Između ostalog, u izveštaju stoji i da su izdaci za osiguranje opreme kod „Evropa internacionala“ bili za 38 odsto skuplji nego kod „Dunav osiguranja“.

Blic \ D. Vukelić

 Još nema zakona o preuzimanju

Kupovina akcija kao na buvljaku

Zbog odugovlačenja sa usvajanjem zakona o preuzimanju u sprskoj privatizaciji sve češće važi pravilo „Ko šiša berzu“. Akcije se prodaju kao na buvljoj pijaci, a sve su češći primeri osnivanja ortačkih društava u koja se kao osnivački kapital prenose akcije određene firme koje vešti kupci otkupljuju i tako eliminišu mogućnost da potencijalni konkurenti dostave kontraponudu.

Protekle godine u Srbiji je zabeleženo 12, a u prvih osam meseci ove godine čak 50 primera privatizacije putem preuzimanja. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac u proteklih desetak dana više puta je upozorio da ima sve više slučajeva preuzimanja firmi, a da te transakcije, zahvaljujući pravnoj praznini, nisu zabeležene u Centralnom registru hartija od vrednosti, navodeći kao primere takve prakse firme „Dijamant“ i „Toza Marković“. Štimac je nedavno i premijeru Koštunici lično ukazao na značaj što hitnijeg usvajanja novog zakona o preuzimanju, prema kojem kupac više neće moći da da ponudu za preuzimanje, na primer 60 odsto kapitala, već samo za ceo kapital, a čime će se zaštiti manjinski akcionari i sprečiti obezvređivanje vrednosti njihovih akcija koje posle preuzimanja po pravilu niko neće da kupi.

Najdrastičniji slučaj sumnjivog preuzimanja predstavlja pokušaj hrvatskog „Agrokora“ da postane većinski vlasnik najveće srpske fabrike ulja „Dijamant“ iz Zrenjanina. Prema pisanju hrvatske štampe, „Agrokor“ je do većinskog udela u „Dijamantu“ došao prvo kupovinom 26,9 odsto akcija koje su bile u posedu Investicionog fonda za jugoistočnu Evropu, a ostatak do većinskog paketa kupljen je od nekoliko akcionara okupljenih u firmi „Sadra“ d.o.o, iako prodaja akcija preko društva sa ograničenom odgovornošću po našim propisima nije dozvoljena. Sam Milko Štimac je izjavio da se takva društva mogu osnivati kada se želi sprečiti „neprijateljsko preuzimanje“ kupovinom akcija na berzi, što u slučaju „Dijamanta“ nije slučaj.

Komisija za hartije od vrednosti trenutno vrši kontrolu i u „Dijamantu“ i u firmi „Sadra“ d.o.o. i gotovo je izvesno da će pokušaj „Agrokora“ da na ovakav način postane većinski vlasnik „Dijamanta“ biti onemogućen. Kako „Blic“ saznaje, preuzimanje koje je „prošlo“ mimo Centralnog registra hartija od vrednosti obavljeno je i u slučaju Fabrike boje i lakova „Duga“ (preko firme „Belfin“), a situacija koja miriše na vanberzansko preuzimanje dešava se trenutno i u AIK banci.

Blic \ B. Krivokapić