Pod uslovom da Srbija i Crna Gora ispune sve neophodne uslove koje je svet postavio,pre svih onaj oko generala Mladića i Haga,možemo se nadati otpočinjanju randevua 5. oktobra i razgovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.Naravno,ne bi bilo nimalo uputno da eventualno sami sebi, uz postojeće „domaće zadatke“ pridodamo neki novi otvoren problem koji bi međunarodnoj zajednici dao povod za neke dodatne zahteve. Evropska unija se i dalje dosledno postavlja tvrdeći da od sopstvenog proširenja neće odustati.U simpatijama starih(prvih deset) i novih članica Unije (ostalih 15), SCG je na trećem mestu ali otpozadi. Evo uostalom kako su članice,u podeli stare o nove, odgovorile na pitanje o ulasku zemalja-nečlanova u EU.

Prema podacima i izvorima „Evropskog foruma“ za Balkan su u opticaju dva scenarija koja su pre oko mesec dana zvanično i predstavljena kao mogućnosti.Prvi je realistički po kojem bi korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova EU, zemljama koje pretenduju na ulazak,bilo omogućeno da taj novac upotrebe tek kada i formalno dobiju status kandidata. Prognoze su da bi SCG po tom scenariju ušla u EU 2020 godine,znači 14 godina od otpočinjanja pregovora,što je vreme koje će potrošiti u toj matrici pristupanja i Bugarska. Evo i tabele tog realističkog scenarija:

Reformski ili željeni scenario predviđa potpisivanje Sporazuma o pridruživanju iste 2006 godine,ali ulazak u EU posle svih faza za period od 8 do 9 godina,dakle,2014 ili 2015 godine.Ovaj reformiski scenario bi podrazumevao da se posle ratifikacije Spoazuma,kase fondova u Briselu odmah otvore,da novac koji nam je neophodan počene da dotiče i bez našeg statusa kandidata.Lepo zvuči što se za ovaj „optimistički“ scenario zalažu i članovi Međunarodne komisije za Balkan.Valja reći,da je reč o zaista vrlo pozamašnim iznosima koji se godišnje dobijaju bespovratno i na poklon radi bržeg prilagodjavanja standardima EU.

Istina,ovaj budžet Evropske unije još nije usvojen ali jeste oficijelno predložen,pa su moguće minimalne korekcije.Na osnovu ovih cifara,lako je izračunati da SCG ima sasvim konkretnu i opipljivu korist od 1.592 miliona dolara bespovratne pomoći ako uhvatimo priljučak i budemo imali tempo reformsko-optimističke varijante.Dobro je i loše je,što ponajviše sve ipak zavisi od nas samih.

Z. L.
BLIC

Ne nadjoh ekonomiju pa sam postovao ovde
Prosečna junska neto plata u Beogradu iznosila je 21.621 dinar, što u odnosu na prosečnu neto zaradu u 2004. godini predstavlja povećanje od 21 odsto. Zaposleni u privredi u junu su primili u proseku 21.728 dinara, a zaposleni u vanprivrednim delatnostima 21.423 dinara. Junske zarade zaposlenih u privredi porasle su u odnosu na prošlogodišnji prosek za 23 odsto, a zaposlenih u vanprivrednim delatnostima za 19 odsto.
 
   

Kad bi se iz prosecne plate izbacila primanja predsednika, premijera, poslanika, ministra, i ostalih fincionera i njihovih savtenika i pomocnika mi bi dosli do prosecne plate od max 12 000 dinara koja ako se uzme visina evra dovodi do toga da je pala u odnosu na 2002 i 2003, a o 2004 nezelim ni da pricam.

Upravo tako,moji roditelji imaju po 15000dinara,znaci daleko ispod proseka a uvek su bili bar u proseku

Izveštaj Saveta Evrope o antikorupcijskim merama na Balkanu

SCG štedljiva u borbi protiv korupcije

Nedostatak novca i političke volje i spora implementacija postojećih zakona u SCG, najveće su prepreke u borbi protiv korupcije, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Programa protiv korupcije i organizovanog kriminala Saveta Evrope. To su i glavni razlozi zbog kojih se Srbija i Crna Gora, zajedno sa BiH, nalazi na začelju liste zemalja zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije.

Ilustrativno je da je Vlada Srbije za rad Saveta za borbu protiv korupcije u ovoj godini izdvojila samo 12 miliona dinara, dok je za pokroviteljstvo Sabora trubača u Guči, koji traje sedam dana, iz državne kase izdvojeno čitavih 10 miliona dinara.

U Srbiji nema još nikakvog pomaka u borbi protiv korupcije, slaže se i Verica Barać, predsednica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

- Vlada Srbije nema jasan stav o antikorupcijskoj borbi. Nacionalna strategija i adekvatni zakoni, ne postoje, već svako gleda pojedinačne interese - tvrdi Baraćeva ističući da se pokazalo da je „sistemska korupcija nekažnjiva i veoma isplativa“.

Kako kaže, to potvrđuje i činjenica da nijedan krupniji slučaj vezan za korupciju domaće pravosuđe nije procesuiralo, niti je doneta neka presuda, te da se postavlja pitanje šta rade tužilaštvo i UBPOK.

- Do sada smo Vladi dostavili izveštaje o kršenju zakona i mogućoj korupciji uz navedena konkretna imena učesnika u šećernoj aferi, privatizaciji „Sartida“, „Jugoremedije“, Veterinarskog zavoda, „Mobtela“, problemu „Nacionalne štedionice“ i nismo dobili odgovor, niti je javno tužilaštvo preduzelo bilo kakve korake - naglašava ona.

Takva statistika stavlja nas daleko iza Albanije, koju je PAKO u izveštaju o stanju u zemljama zapadnog Balkana pohvalio za napredak. Naime, u Albaniji su, za razliku od SCG, prošle godine procesuirana 443 slučaja sa elementima korupcije za razliku od 2000. godine, kada se na sudovima nije našao nijedan takav slučaj.

Baraćeva očekuje da će se izvestan pomak u borbi protiv korupcije postići usvajanjem nacionalne staregije koju bi trebalo da Skupština Srbije izglasa na jesen, ali podseća da je ministar pravde nacrt prepravio u stavkama koje se odnose na tela koja bi trebalo da kontrolišu primenu.

- Tek je formirana radna grupa koja će raditi na nacrtu, pa je neizvesno kada će biti donet - smatra Baraćeva.

U izveštaju PAKO je pohvalio napredak Albanije, dok je Hrvatska kritikovana zbog „nedostatka morala i uračunljivosti u javnoj administraciji“, iako se ističe da je u Hrvatskoj procenat korupcije najniži na Balkanu. SCG, Makedonija i BiH dobile su kritike zbog neulaganja novca i nedostatka političke volje u borbi protiv korupcije, uz opasku da nijedna od zemalja u bliskoj budućnosti neće biti članica EU.

Blic \ Ivana Cvetković

BE­O­GRAD - Na­rod­na ban­ka Sr­bi­je do­ne­la je me­re ko­je će pod­sta­ći ban­ke da što vi­še pri­ku­plja­ju de­vi­znu šted­nju i iz tog re­sur­sa fi­nan­si­ra­ju kre­di­te, a da se ma­nje za­du­žu­ju u ino­stran­stvu. Na­i­me, sma­nje­na je oba­ve­zna re­zer­va na no­ve de­po­zi­te sa 47 na 45 od­sto, dok je po­dig­nu­ta sa 26 na 29 od­sto na oba­ve­zno iz­dvo­je­na sred­stva iz de­vi­znih iz­vo­ra.
- Do kra­ja go­di­ne, oba­ve­zna re­zer­va na de­vi­zne de­po­zi­te gra­đa­na tre­ba­lo bi da bu­de sma­nje­na na 40 od­sto - re­kao je Ra­do­van Je­la­šić. - Že­li­mo da usme­ri­mo ban­ke da ko­ri­ste šted­nju gra­đa­na za odo­bra­va­nje kre­di­ta, jer je ta­ko jef­ti­ni­je i da se što ma­nje za­du­žu­ju u ino­stran­stvu. U pr­vih se­dam me­se­ci, ban­ke su po­zaj­mi­le van ze­mlje 1,3 mi­li­jar­de evra, a od to­ga je po­vu­če­no oko 500 mi­li­o­na evra. S dru­ge stra­ne na šted­nji je 1,82 mi­li­jar­di evra. Naj­vi­še de­vi­znih de­po­zi­ta gra­đa­na ima­ju Ko­mer­ci­jal­na, Raj­faj­zen i Del­ta ban­ka.
Da bi se oja­ča­lo po­ve­re­nje u ban­ke, do­net je Za­kon o osi­gu­ra­nju de­po­zi­ta, po ko­jem dr­ža­va ume­sto za do­sa­da­šnjih 5.000 di­na­ra ga­ran­tu­je za ulo­ge do 3.000 evra u di­nar­skoj pro­tiv­vred­no­sti. Je­dan gra­đa­nin mo­že da ima i de­set ra­ču­na, sa po 3.000 evra ali u raz­li­či­tim ban­ka­ma i sva­ki je osi­gu­ran. Uko­li­ko ne­ko po­lo­ži 30.000 evra na je­dan ra­čun, dr­ža­va je ga­rant sa­mo za de­se­ti deo šted­nje.
Da bi se oja­ča­lo po­ve­re­nje u do­ma­ću va­lu­tu, Na­rod­na ban­ka Sr­bi­je će od je­se­ni po­če­ti da emi­tu­je dr­žav­ne har­ti­je od vred­no­sti na­me­nje­ne sa­mo gra­đa­ni­ma. Ob­ve­zni­ce će se iz­da­va­ti na tri me­se­ca, sa ka­ma­tom od 14 do 15 od­sto na go­di­šnjem ni­vou.
- Na­rod­na ban­ka Sr­bi­je i da­lje će vo­di­ti re­strik­tiv­nu mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku ka­ko bi se uma­nji­la sto­pa in­fr­la­ci­je - is­ta­kao je Je­la­šić. - Iz ban­kar­skog sek­to­ra je po­vu­če­no već 19 mi­li­jar­di di­na­ra kroz rep ope­ra­ci­je. No­ve me­re ko­je smo pred­u­ze­li us­po­ri­će pad ka­ma­ta u na­red­nom pe­ri­o­du.


BEN­ZIN I IN­FLA­CI­JA
RAST ce­na naft­nih de­ri­va­ta za de­set od­sto iza­zi­va in­fla­ci­ju od je­dan od­sto na go­di­šnjem ni­vou - re­kao je Je­la­šić. - Kod nas je rast ce­na u pr­vih šest me­se­ci iz­no­si­la osam od­sto i u njoj ni­je bi­lo po­sku­plje­nja naf­te. To je do­šlo u ju­lu. Ka­ko će ti naj­no­vi­ji zah­te­vi za po­di­za­njem ce­ne go­ri­va uti­ca­ti na sto­pu da­lje in­fla­ci­je ne mo­gu da ko­men­ta­ri­šem, jer se ne zna da li će uop­šte bi­ti po­sku­plje­nja.

PRE­PO­RU­KA DIN­KI­ĆA
GU­VER­NER je de­man­to­vao da po­sto­ji ne­sla­ga­nje iz­me­đu NBS i Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, jer ni­je pri­hva­će­na pre­po­ru­ka Mla­đa­na Din­ki­ća da se ne sni­ža­va oba­ve­zna re­zer­va na de­vi­znu šted­nju.
Ova me­ra je do­ne­ta na dru­ga­či­ji na­čin i ni­ka­ko ne po­spe­šu­je sto­pu in­fla­ci­je - re­kao je Ra­do­van Je­la­šić.
novosti

Beograd -- Međunarodna agencija za ocenu kreditnog rejtinga Standard end Pur dala je Srbiji za jedan stepen bolju ocenu nego pre 9 meseci

To bi trebalo da znači lakše zaduživanje privrede i banka u inostranstvu, veće poverenje stranih ulagača, a dugoročno i obaranje kamata. Ukoliko se uporedi sa ocenjivanjem u školi, novi kreditni rejting Srbije jeste na nivou ocene dobar minus, a do sada je imala dovoljan plus - tako pojedini bankari objašnjavaju šta znači rejting "Dva B minus".

Miroljub Labus, potpredsednik Vlade za B92 kaže da je to rezultat dosadašnje ekonomske politike: "Naše banke i preduzeća će moći lakše i po nižim kamatama da se zadužuju u inostranstvu, to će povratno uticati na niže kamatne stope u zemlji, i ja verujem da će to biti vrlo brzo".

Iako potvđuje da bolji kreditni rejting jeste dobra vest za zemlju, savetnik generalnog direktora Sosijete ženeral banke Ljubomir Aksentijević napominje da to neće tako brzo da se odrazi na visinu kamatnih stopa kod banaka u Srbiji: "Obaranje kamatnih stopa nije posledica samo jednog faktora, mada se pokazalo da na nju jeste uticao kreditni rejting, jer su se mnoge banke pozivale na to. Umnogome kamate zavise od domaće tražnje, konkurencije, mada srednjoročno gledano, tokom sledeće godine doćiće se postepenog snižavanja kamatnih stopa".

Pojedini privrednici, kao Veselin Jevrosimović, predsednik grupe Com trejd, nadaju se da će veći kreditni rejting doprineti njihovom boljem poslovanju: "To je dobar znak za srpsku privredu, bankarske kamate su trenutno visoke i nismo konkurentni, tako da svaka firma koja uzme kredit napolju može da konkuriše domaćim firmama na toj razlici, ovo će olakšati poslovanje i one će mnogo lakše dolaziti do kredita".

Inače, za čitav stepen bolji kreditni rejting od Srbije ima Hrvatska čime je ona privlačnija za ulaganja, a i kamatne stope su niže.

Sada Srbija ima isti rejtnig kao, recimo, Ukrajina, Turska ili Brazil.

b92

SAD: Najprofitabilniji poslovi pod kontrolom Miloševićevih ljudi
VAŠINGTON - "Pet godina nakon odlaska Slobodana Miloševića, veliki broj poslovnih ljudi iz njegovog doba još uvek zauzima vodeće položaje u srpskoj privredi. Oni kontrolišu glavne banke, pojedine medije, i gotovo isključivo mogu da sklope ugovore sa zapadnim kompanijama", upozoravaju saradnici Fondacije "Heritidž" u Vašingtonu.

Prema nedavnom istraživanju te fondacije, koje prenosi Glas Amerike, Srbija se nalazi u grupi zemalja sa najnižim indeksom slobodne, tržišne privrede, a vladajuća struktura u Srbiji još uvek je u rukama, kako se navodi, korumpiranih šefova bezbednosti, ekstremnih nacionalista i osoba optuženih za ratne zločine.

Profesor ekonomije na Beogradskom univerzitetu Miroslav Prokopijević izjavio je za Glas Amerike da se "Zapad vara ako misli da Srbiju danas vode reformisti". Prokopijević je istakao da se način razmišljanja aktuelnih političara ne razlikuje mnogo od socijalista koji su im prethodili.
- Nema tu neke velike razlike. I danas, kao i ranije, u Srbiji se gotovo sve završava van očiju javnosti i daleko od zakona tržišta - rekao je Prokopijević.

Urednik nedeljnika "Ekonomist" Mijat Lakićević rekao je da je problem korupcije najizraženiji u državnim preduzećima koja još nisu privatizovana.
- Oni znaju gde leži zarada, gde se nalazi oprema koja se može prodati dobro. Upoznati su sa situacijom ne samo u zemlji, nego znaju ko su pravi partneri na Zapadu - dodao je Lakićević.

Na drugoj strani, bivši ministar finansija Božidar Đelić rekao je da poslovni ljudi sa Zapada takođe snose deo odgovornosti za ovakvu situaciju.
- Da li ima korupcije u Srbiji? Odgovor je: "da", ali rekao bih da je korupcija ovde otprilike na istom nivou kao u susednim zemljama. Moj savet zapadnom poslovnom svetu jeste da se ne upušta u igru i da ne daje mito - naglasio je Đelić.

Da su ekonomske prilike u Srbiji nepovoljne, dokazuje i činjenica da Srbija još nema aktivnu berzu, tržište kapitala, adekvatan nivo stranih investicija, kao ni efikasan sistem bankrotstva gubitaških firmi, koje tako padaju na teret državnog budžeta, zaključuju najpoznatiji srpski ekonomisti.

(AG. - E. K.)


Kurir

Jedino resenje je nova nacionalizacija. Sve ponovo nacionalizovati: Braci Karic i ostalim krupnim kapitalistima Srbije koji su profitirali na ledjima srpske radnicke klase treba oduzeti sve. Dati im eventualno menadzerske pozicije i reseno pitanje.

PTT nema potvrdu o prodaji „BK trejda“

Predstavnik PTT Srbije Željko Ivanji izjavio je da to javno preduzeće nije dobilo nikakvu zvaničnu potvrdu o prodaji drugog suvlasnika u „Mobtelu“, kompanije „BK trejd“ iz Moskve.

Ivanji, koji je direktor Direkcije za strategiju, razvoj i marketing PTT Srbije, rekao je da je nastavak arbitraže u Cirihu zakazan za novembar i da očekuje da će se tada znati „načelan odgovor po pitanju vlasničkih udela u ‘Mobtelu’“.

On je kazao da će zastupnicima tog preduzeća biti dozvoljen uvid u kompletnu dokumentaciju „Mobtela“ na osnovu zaključka arbitraže, izražavajući uverenje da će to pomoći da potkrepe dokaze o znatno većem udelu PTT-a u „Mobtelu“. Ivanji je rekao da PTT ima samo informacije od predstavnika medija da je potpisan ugovor o prodaji „BK trejda“ grupi austrijskih biznismena.

Blic