"Vlada važnija od Kosova"
3. april 2007. | 12:54 | Izvor: Beta

London -- Ekonomski analitičar Ričard Imz kaže da je za strane investitore formiranje vlade bitnije od statusa Kosova.

"Iz perspektive stranih investitora, pa tako i srpske privrede, što skorije formiranje vlade u Beogradu mnogo je značajnije od rešenja kosovskog pitanja", kaže Imz. "Investitorima je najvažnije da region ostane stabilan, da ne dođe do nasilja i neizvesnosti. Što se tiče Kosova, mislim da im nije važno da li će biti nezavisno ili ne, mada na tu priču gledaju kao na potencijalno destabilizujući faktor", smatra on.

Prema Imzu, investitori nisu jedinstveni u stavu da li im više odgovara Kosovo kao nezavisna država ili kao deo Srbije.

"Verovatno bi najradije političku stranu priče ostavili po strani, sa željom da Kosovo postane stabilna i napredna teritorija u koju je dobro ulagati novac", kaže Imz, iz londonskog Ikonomist intelidžens junita, za BBC.

"Očigledno je da Amerikanci i Britanci veruju da će upravo nezavisno Kosovo moći da stvori takve uslove i da je stremljenje takvom ishodu najbolje moguće rešenje", rekao je Imz.

On je dodao da, međutim, postoje investitori koji se ne bi složili sa stavom Vašingtona i Londona i ocenio da je "najvažnije raditi na sporazumnom rešenju, uz održavanje stabilnosti celog regiona".

On je ocenio da bi raspisivanje novih izbora bilo razlog za ozbiljnu zabrinutost, zato što bi "Srbija izgubila celu 2007. na glasanje i tranziciona pitanja". "Zato se investitori nadaju da će nova vlada biti formirana što pre", zaključio je Imz.

Izvor:B92

Ekonomisti: Očekivana inflacija 10 odsto
Utorak, 3. april 2007. 14:33

Saradnik Ekonomskog institituta Stojan Stamenković ocenio je u utorak da će stopa inflacije na godišnjem nivou iznositi oko 10 odsto, ukoliko se nastavi martovski rast cena od 0,8 odsto.

Na predstavljanju novog broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar", Stamenković je rekao da se u aprilu takodje očekuje rast cena, zbog trenda rasta cena nafte na svetskom tržistu.

On je ocenio da bi rast inflacije udaljio investitore, jer više ne bi imali sigurnu ekonomsku klimu za ulaganja.

Prema njegovim rečima u februaru je zabeležen pad industrijske proizvodnje, pre svega žbog niske aktivnosti oblasti koje proizvode energente, a oštra redukcija njihove proizvodnje je posledica toplog vremena u zimskim mesecima.

Nasuprot industrijskoj proizvodnji, zabležen je rast prometa u trgovini koja je u prva dva meseca ove godine za 35,5 odsto veća nego u istom periodu prošle godine, rekao je Stamenković.

On je dodao da je povećanje prometa podrazumeva i povećanje tražnje koja je u tom periodu bila više okrenuta uvoznim proizvodima.

Prema njegovim rečima, uvoz i izvoz u poslednjim mesecima rastu paralelno, što neće doprineti smanjenju trgovinskog deficita.

U februaru je ostvarena viša stopa rasta izvoza od 32,6 odsto, nego uvoza, koja je iznosila 21,7 odsto, tako da je deficit uvećan za 12,8 odsto, rekao je Stamenković.

On je ocenio i da Vladina uredba o produžavanju privremenog finansiranja iz budžeta za prvo polugodište 2007. godine predvidja rast potrošnje koja vodi povećanom trgovinskom deficitu i inflaciji što će negativno uticati na privredni rast.

Stamenković je ukazao da je visoka budžetska potrošnja u suprotnosti sa preporukama Medjunarodnog monetarnog fonda koji je predložio da se u drugom tromesečju ostvari suficit budžeta od 13 milijardi dinara, dok će rashodi predviđeni uredbom imati za posledicu deficit od 3,6 milijardi dinara

Stamenković je istakao da ne bi bilo dobro da se osnove ekonomske politike ogluše o upozorenja MMF-a, ukazujući da je privremeno finansiranje u prvom polugođu 2007. godine potez u suprotnom smeru.

Izvor:Mondo

Rast prihoda Telekoma Srbija
Utorak, 3. april 2007. 16:28

Telekom "Srbija" ostvario je od poslovanja u prošloj godini ukupan prihod od 61,7 milijardi dinara, pri čemu je najveći deo zaradjen na domaćem tržištu i to u fiksnoj telefoniji 33,98 milijardi dinara, a u mobilnoj telefoniji 21,57 milijardi dinara.

Prihodi od prodaje usluge fiksne telefonije na stranom tržištu iznose 5,17 milijardi dinara, prihodi od roming saobraćaja su 2,05 milijardi dinara, a od pružanja Internet usluga kompanija je zaradila 0,98 milijardi dinara, objavljeno je na sjatu Telekoma "Srbija".

Kako je navedeno, rast prihoda od prodaje u 2006. godini posledica je povećanja ostvarenog saobraćaja "po pretplatniku" i tarifa u fiksnoj telefoniji, pregrupisavanje zona u nacionalnom saobraćaju, ukidanja 150 besplatnih impulsa, povećanja prihoda od pretplate i zakupa vodova.

Rast prihoda je postignut i zahvaljući povećanju broja korisnika mobilne telefonije, ostvarenog saobraćaja i prosečnog mesečnog prihoda "po korisniku" u mobilnoj telefoniji, navedeno je na sajtu.

Telekom "Srbija" je jedini operater u fiksnoj telofoniji i jedan od dva operatera mobilne telefonije na srpskom tržištu, čije usluge koristi oko 7,5 miliona ljudi fiksne i mobilne mreže.

Izvor:Mondo

Stamenković: godišnja inflacija može biti do 10 odsto
Autor: Tanjug | 03.04.2007 - 15:06

Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je danas da bi inflacija do kraja godine mogla biti 10 procenata ukoliko bi se u narednim mesecima rast cena na malo zadržao na martovskom nivou od 0,8 procenata.
Na predstavljanju novog broja mesečnika "Makroekonomske analize i trendovi", Stamenković je rekao da je na povećanje cena na malo uticao rast cena derivata nafte i dodao da će se poskupljenje goriva od 31. marta odraziti na aprilsku inflaciju. On je upozorio da bi vraćanje u zonu visoke stope inflacije bilo opasno za srpsku privredu je bi smanjilo interes investotora.
Takođe, neformiranje Vlade Srbije šalje loš signal investitorima, ocenio je Stamenković.


Izvor: Blic

Crnogorska obala ubrzano menja vlasnike
Stanko Subotić kupio deo ostrva
Autor: Baćo Ćetković | 03.04.2007 - 09:56


Biznismen Stanko Subotić Cane kupio je deo ostrva Sveti Nikola kod Budve, kao i hotel „Admiral“, od Nenada Đorđevića. Za deo budvanskog ostrva Sveti Nikola, poznatijeg kao Havaji, Subotić je,kako saznajemo, platio oko 24 miliona evra .
Nenad Đorđević, inače doskora i vlasnik hotela „Admiral“ u Budvi, imao je nameru da na ostrvu Sv. Nikola ili Havaji gradi ekskluzivnu marinu za jahte i sve prateće objekte koji se uz takav raskoš i podrazumevaju. Međutim, Đorđeviću je zapelo oko tehničke dokumentacije i projekat nije realizovan.
Nenada Đorđevića nismo uspeli da dobijemo jer su nam rekli da je u inostranstvu. Direktor hotela Mile Rnić saopštio je za „Blic“ da nije upoznat sa informacijom da je hotel prodat. Đorđević je, inače, svojevremeno na samoj obali u Budvi kupio zgradu Rečnog brodarstva koja je imala 3.000 kvadrata i posle izvesnog vremena je prodao.
Stanko Subotić se u ovoj kupoprodajnoj transakciji ne pojavljuje kao fizičko lice, već kompanija „Futura“ čiji je on vlasnik. Ovu informaciju „Blicu“ saopštio je izvor dobro upućen u celu stvar, ali o detaljima nije hteo da razgovara. Stanko Subotić namerava, to je ranije saopšteno, da i na Svetom Stefanu sagradi superluksuzan hotelčić koji će biti pristupačan samo za bogate i elitne goste. Subotić je za sada prepoznat i kao vlasnik luksuzne vile „Montenegro“ na Svetom Stefanu. U poslovnim krugovima tvrde da on ima udela u još nekim kompanijama koje po Crnoj Gori kupuju hotele. Atraktivna crnogorska obala kao magnet privlači bogate investitore iz zemalja EU, ali i iz Srbije, koji po bogatstvu nimalo ne zaostaju za njima.
Domicilno stanovništvo već odavno je potisnuto sa najatraktivnijih
lokacija, odnosno sa same obale, jer je „miris evra“ bio primamljiviji od
starih primorskih kuća koje su sagradili preci. Najkrupniji srpski bogataši najbolje su prošli, jer su po sada smešnim
cenama kupili nekretnine uz more, čija vrednost je u poslednjih nekoliko godina desetostruko ili više porasla.
Milorad Mišković, vlasnik Holding kompanije „Delta“, u Meljinama ima kuću od 300 kvadrata na odličnoj lokaciji, a na Rosama (poluostrvo Luštica kod Herceg Novog) je kupio više manjih placeva koje je objedinio i namerava da napravi ekskluzivno letovalište, sa sopstvenom proizvodnjom vina i maslinovog ulja za svoje ekskluzivne goste.
Neproverena je informacija da stan od 70 kvadrata u Budvi u Starom gradu poseduje i bivši srpski premijer Zoran Živković, koji je jednom prilikom za „Blic“ izjavio da njegova tetka poseduje kuću na Luštici i da on tamo letuje već trideset godina sa porodicom.
Tokom letnje sezone nije redak slučaj da se na Crnogorskom primorju mogu videti i Miodrag Kostić i Željko Mitrović na njihovim jahtama koje su često usidrene u budvanskoj marini. Nismo mogli da saznamo da li oni poseduju nekretnine na Crnogorskom primorju.
Braća Brašnjović su u jedinstvenom i baroknom Perastu kupili vilu „Perast“, atraktivan hotelčić koji je na samoj obali mora, od bivšeg kotorskog HTP „Fjord“ i odmah pristupili renoviranju ovog objekta izgrađenog u staroj bokeljskoj palati. Radovi su, međutim, obustavljeni zbog samoubistva jednog od braće u beogradskom zatvoru. Braća su kupila i bivšu robnu kuću „Beko“, odnosno atraktivnu zgradu na najboljoj lokaciji u Starom gradu u Kotoru. Teško je, gotovo nemoguće, doći do informacije koliko je šta plaćeno.
Pre izvesnog vremena i Radoman Božović hteo je da kupi plac u blizini mora u Kotoru, ali se prodavac u poslednji čas predomislio i nije hteo da proda.
Osim Rusa, koji su najizdašniji kupci i ne pitaju za cenu niti ko šta pita njih, ima dosta srpskih biznismena, naravno ne formata Miškovića, koji su se smestili na lepoj plavoj i prebukiranoj obali Jadrana u Crnoj Gori.

Izvor: Blic

Deklaracija o izgradnji Panevropskog protoka nafte
Srbija u naftovod ulaže 300 miliona dolara
Autor: R.Ž.Marković | 03.04.2007 - 10:13


Ministri energetike Srbije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Italije danas potpisuju Deklaraciju o izgradnji Panevropskog naftovoda (PEOP), od rumunske luke Konstanca, preko Pančeva do Trsta. Naftovod je vredan oko dve i po milijarde dolara, a njime bi nafta iz Crnog mora bila dopremana u Evropu.
Međutim, pored ovoga postoje još dva plana za alternativne naftovode iz Crnog mora. Jedan bi mogao da prelazi od Bugarske, preko Makedonije, pa do Albanije (AMBO projekat), a drugi iz Bugarske do Grčke (Burgas-Aleksandropulos). Planovi za ove naftovode postoje već dugo godina, ali je njihova izgradnja veoma skup posao, što je jedan od razloga odugovlačenja s njihovim sprovođenjem. Inače, Panaevropski naftovod, koji bi prelazio preko Srbije, najskuplji je od ova tri projekta. Njegova dužina iznosi oko 1.300 kilometara, a prema nekim podacima njegovu izgradnju zagovara njujorški investicioni bankar Ričard Enis. Jedan od američkih lobista za ovaj naftovod je i Henri Oven, blizak predsedniku SAD Džordžu Bušu, koji je polovinom prošle godine, kako su pisali slovenački mediji, lobirao u slovenačkoj vladi da omogući izgradnju naftovoda preko njene teritorije. Inače, slovenački ministar energetike trebalo bi da potpiše izjavu iako ne postoji jasan pristanak Slovenije da naftovod pređe preko njene teritorije.
Međutim, deklaracija koja se danas potpisuje samo je prvi dokument koji omogućava rad na razvoju projekta PEOP, bar prema rečima pomoćnika ministra rudarstva i energetike Slobodana Sokolovića.
- Vrednost dela naftovoda koji će preći preko Srbije iznosi između 200 i 300 miliona dolara, a Srbije će kroz koncesije na zemljište preko kojeg će prelaziti naftovod ostvarivati svoju dobit - izjavio je za „Blic“ Slobodan Sokolović. Prema njegovim rečima, biće formirana zajednička kompanija za izgradnju PEOP-a, a sa naših oko 300 miliona dolara učešća dobićemo srazmeran procenat od koncesija, u procentu u kojem naša zemlja bude učestovala u kompaniji.
Inače, Rusija je sa Grčkom i Bugarskom nedavno potpisala sporazum o izgradnji gasovoda Burgas-Aleksandropulos, najkraćim od tri planirana alternativna naftovoda koji je dugačak samo 280 kilometara. Međutim, Sokolović je ranije za „Blic“ izjavio da ovaj pravac ne bi trebalo da utiče na „naš“ naftovod, s obzirom na to da se ova dva naftovoda međusobno dopunjuju.
Nakon potpisivanja deklaracije predstoje ugovori o međusobnim obavezama država potpisnica, a zatim osnivanje razvojne kompanije i kompanije za upravljanje naftovodom.

Podaci o naftovodu

Država    Izgraðeno    Gradi se    Ukupno    Deo od ukupne dužine
Rumunija    0    

635
   635    48,5%
Srbija    60    135    195    14,9%
Hrvatska    400    40    440    33,6%
Slovenija    0    30    30    2,3%
Italija    0    10    10    0,7%
Ukupno    460    850    1.310    100%

Izvor: Blic

Budžet u blokadi
D. MILjKOVIĆ, 3. april 2007

LESKOVAC - Iako su se još 3. januara stekli uslovi da se u leskovačkoj opštini uvedu privremene mere jer lokalna Skupština nije uspela da se konstituiše, Vlada Srbije tu odluku nije donela. Odluka o privremenom finansiranju koju je pre tri meseca doneo predsednik opštine Vladan Marinković istekla je 31. marta i trenutno nema zakonskih mogućnosti da se troši opštinski budžet. To za posledicu ima potpuni kolaps opštinske Uprave ali i svih javnih i javno-komunalnih preduzeća. Bez plata će do daljeg biti dve hiljade zaposlenih u ovim preduzećima a problemi se javljaju kod škola, vrtića i drugih ustanova koje se finansiraju iz budžeta.
Vladimir Kostić, opštinski menadžer pojašnjava da Uredba Vlade Srbije o njenom finansiranju ne može automatski da se primeni na lokalnom nivou.
- Sve je veoma jednostavno. Potrebno je da Vlada Srbije uvede privremene mere i da Privremeno veće donese budžet za 2007. godinu ili da jednostavno Vlada donese neki akt ili nam barem pošalje dopis šta dalje da radimo, kaže Kostić i naglašava da se Kabinet predsednika opštine u desetak navrata obraćao nadležnim republičkim organima tražeći rešenje za ovu situaciju koja je nezabeležena u parlamentarizmu.
- Situacija je takva da se budžet puni, trenutno imamo oko 60 miliona na računu, ali ne može da se prazni. Konsultovali smo pravnike i kako trenutno stvari stoje, ukoliko bi predsednik opštine potpisao nalog za isplatu i jednog dinara, automatski bi prekršio zakon - pojašnjava Kostić. - Kako može Vlada Srbije koja se poziva na legalitet da primorava predsednika opštine da svesno krši zakon? Kada je dovedeno u pitanje njeno finansiranje, veoma brzo su se organizovali i doneli Uredbu koja je "na granici", a 180.000 stanovnika jedne opštine drže kao taoce.
Da podsetimo, na lokalnim izborima oktobra prošle godine za predsednika opštine izabran je Vladan Marinković (DS) ali zbog podjednakog broja odborničkih mandata između "demokratskog" (DS, G17, DSS) i "levog" (SRS, SPS, SNS) bloka, lokalni Parlament nije uspeo da se konstituiše.

DEPRESIJA
SUMORNA atmosfera vlada od ponedeljka u svim leskovačkim opštinskim preduzećima jer nisu primili akontaciju za mart a neizvesno je kada će je i primiti. Obustavljene su isplate za materijalne troškove školama i vrtićima, stižu za naplatu sudska rešenja a koliko je dramatična situacija govori i podatak da ne mogu da kupe ni benzin za opštinska vozila.

Izvor: Novosti

"Konstantinu", ipak, išlo
D. STOJANOVIĆ, 3. april 2007

Uprkos brojnim problemima, JP "Aerodrom Niš" je u prošloj godini ostvario rekordan promet po broju aviona i putnika, stoji u izveštaju usvojenom na poslednjoj sednici Skupštine grada. U pomenutom periodu kroz ovaj aerodrom prošlo je 382 aviona i 35.518 putnika, što je u odnosu na 2005. godinu povećanje broja putnika za 33 odsto.
Inače, od ukupnog broja putnika, u međunarodnom saobraćaju prevezeno je njih 35.321, što predstavlja 99 odsto ukupnog prometa. U domaćem saobraćaju bilo je samo 97 putnika.
"Jat ervejz" je obavio 118, "Montenegro ervejz" 111, "Tomson" 14. Ostalih 139 letova obavile su aviokompanije koje se bave prevozom poslovnih ljudi, medicinskim i sportskim letovima, kao i prevozom robe.
Tokom 2006. godine, preko niškog aerodroma "Konstantin Veliki" prevezeno je i ukupno 112.117 kilograma robe, i to sa 11 kargo letova.
Radilo se takođe i na opremanju aerodroma. Između ostalog, izvršena je nabavka i obavljen generalni remont pojedinih delova. Od aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, dobijena su četiri šaltera za registraciju putnika i prtljaga.
Od 15. ovog meseca, sa aerodroma "Konstantin Veliki", avioni, turske kompanije "Atlas džet", tri puta nedeljno lete između Niša i Istanbula.
- Prema već usvojenom planu poslovanja, u ovoj godini predviđamo povećanje broja putnika na najmanje 47.000 - kaže Radisav Radojković, direktor JP "Aerodroma Niš", naglašavajući da ova vazdušna luka mora da opstane, jer za to postoji ekonomska i svaka druga opravdanost.

Izvor: Novosti

Na putu za deficit
S. V., 3. april 2007

Uredba o privremenom finansiranju budžeta ne samo da je sporna sa aspekta zakonitosti, već je jednako sporna i po predviđenoj rashodnoj strani - ukazao je Stojan Stamenković, urednik redovnih mesečnih istraživanja Ekonomskog instituta (MAT).
Rashodi, naime, predviđeni Uredbom premašuju polovinu rashoda prema rebalansiranom (uvećanom) u 2006. i to za oko 12 milijardi dinara. To, prema metodologiji MMF, direktno vodi u deficit od oko 29 milijardi dinara.
Poruka je MMF, da bi se održala uspostavljena makroekonomska ravnoteža, obezbedila niska stopa inflacije i privredni rast, da se budžetska potrošnja svede na nivo koji će da obezbedi suficit. Uredba, predočio je Stamenković, napravljena je u potpuno suprotnom smeru od tih preporuka MMF.
- U prva dva meseca ove godine u budžetu jeste iskazan suficit i to visok, jer je u tekuće prihode uračunat novac dobijen od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju. Taj prihod, inače, prema metodologiji MMF knjiži se kao kapitalni dobitak, ne može da se podvede pod tekuće prihode, ako bi se to izvuklo dobio bi se umesto suficita deficit - objasnio je Stamenković.
Stamenković je, takođe, izneo podatak da su izdaci za plate koje finansiraju iz budžeta (javni sektor) u februaru imale rast od svih 40 procenata u poređenju sa istim lanjskim mesecom.

Izvor: Novosti

Ciljaju domaće akcije
VN, 3. april 2007

Investicioni fond "Delta plus" je od kako je registrovan u februaru ove godine, prikupio oko četiri miliona evra sredstava, izjavio je Tanjugu porfolio menadžer društva za upravljanje fondovima "Delta investments" Marko Milić.
Klijenti fonda su uglavnom fizička lica, ali se u portfoliu nalaze i dva preduzeća koja u kapitalu fonda učestvuju sa više od pet odsto.
Do sada je 556 naših klijenata uložilo u hartije od vrednosti oko 3,5 miliona evra, kazao je Milić.
Kada je reč o ulaganju u hartije, fond se fokusirao da 60 odsto svog portfolia investira u akcije, 30 odsto u obveznice i 10 odsto u depozite, a ciljna grupa fonda biće uglavnom hartije domaćih preduzeća.
Član fonda "Delta investments" postaje sa jednokratnom uplatom, programskom uplatom ili putem investicionog plana, a ovaj poslednji način uglavnom koriste kompanije za svoj račun ili za račun svojih zaposlenih.
Za pristupanje fondu neophodno je samo potpisati pristupnicu, izvršiti uplatu na kastodi račun fonda i izdvojiti petnaestak minuta za obrazloženje investicione politike.


Izvor: Novosti